Tragedija kod Tajerske sestrice

[mandalina]

SLAVA JIM !

[Rade]

Slava im.

[Boro Prodanic]

Zastavnik I klase Ante Ilić, vodnik I klase Vujica Čurić (moj "Rambo"), signalista, mornar Aleksandar Stojkov, nek Vam je večna slava i hvala za Vaše prisustvo, trud i pomoć u teškim danima koje smo zajedno prošli.

Ante, nek ti je laka zemlja, a Vama Vujica i Aleksandre, nek je laka modra voda Vašeg groba.

Dok god živi iko ko je sa Vama radio, niste i nećete biti zaboravljeni.

Počivajte u miru.

[Boro Prodanic]

Ovo sada slobodno mogu da kažem , svedok mi je mornar kormilar ( brat mu je bio mornarički oficir )koji je isto tako mislio, u kontaktu smo još uvek. Svih šiptara sa broda sam se oslobodio,tako što sam im pomogao da pobegnu, njih četvorica ukupno.

@Longtrip, znao/znali smo mi to, ali, iskreno, nismo se nešto mnogo ni trudili da to sprečimo.

Jedan primer: u Vargaroli su vezisti nekako iskopali jednu telefonsku žicu i na nju spojili telefon, tako da smo neko vreme imali vezu sa celim svetom. Organizovao sam to tako da je svaki mornar mogao svakog dana 10-15 minuta da koristi telefon. Vrlo brzo sam uočio da su neki to koristili da dogovore beg iz kasarne ali nisam zabranio upotrebu telefona. Večer nakon potonuća DMT i PDS, pošao sam iz komande nizbrdo ka brodovima i sreo grupicu mornara kako idu u komandu - rekoše mi da idu na telefon. Zaustavio sam ih, dao im sav novac koji sam imao u novčaniku i rekao da dvojici mogu da dam i civilno odelo, i neka idu na kapiju, a ne da preskaču žicu. Odbili su da prime novac, rekli da neće da beže i nakon toga mi ni jedan mornar više nije pobegao.

Zašto sam ih praktično puštao da odu? Zato što sam znao da mi više znači jedan mornar uz mene a koji neće pušku da okrene ka meni, nego 10 u koje nisam siguran.

Još jedan primer: zašto pokojnog Vujicu zovem "Rambo"? Negde krajem septembra, posada "pokojne barže" PDS 107 čula je da će te noći biti napad na Dugu uvalu i rešila na svoju ruku da isplovi i vrati se u Vargarolu, iako su imali zadatke u Dugoj uvali da izvrše. Šljive nije bilo, naravno. Ljubomir Nikolić i ja smo odlučili da im to ne dopustimo pa šta bude bude, ali to se moralo obaviti lično - trebalo je noću proći kroz ceo grad (oko 10 km) i ubediti ljude, ako treba i ostati sa njima celu noć. Ljuba je ostao u komandi a ja krenuo - ali, trebao mi je neko ko barem može da odgovori na vatru dok ja vozim (privatni auto, stojadin). Došao sam na DTM i pitao kolege ko će samnom - svi ćute, jedan mi reče Boro, ja imam decu. Odgovorio sam mu da ja imam kopilad a ne decu, pa mogu i sam. Tada je Vujica ustao, repetirao AP i rekao "Idem ja sa vama druže kapetane", a ja mu odgovorio "Idemo Rambo" - i ostade on Rambo... do 19.11.

Kako je bilo kroz grad, na barži te noći, pa nazad u Vargarolu posle ponoći, to je druga priča, ne bih u off, već pišem previše.

[mandalina]

Piši da ne bude zaboravljeno. To je historja.

[duje]

Ovo sada slobodno mogu da kažem , svedok mi je mornar kormilar ( brat mu je bio mornarički oficir )koji je isto tako mislio, u kontaktu smo još uvek. Svih šiptara sa broda sam se oslobodio,tako što sam im pomogao da pobegnu, njih četvorica ukupno.

@Longtrip, znao/znali smo mi to, ali, iskreno, nismo se nešto mnogo ni trudili da to sprečimo.

Jedan primer: u Vargaroli su vezisti nekako iskopali jednu telefonsku žicu i na nju spojili telefon, tako da smo neko vreme imali vezu sa celim svetom. Organizovao sam to tako da je svaki mornar mogao svakog dana 10-15 minuta da koristi telefon. Vrlo brzo sam uočio da su neki to koristili da dogovore beg iz kasarne ali nisam zabranio upotrebu telefona. Večer nakon potonuća DMT i PDS, pošao sam iz komande nizbrdo ka brodovima i sreo grupicu mornara kako idu u komandu - rekoše mi da idu na telefon. Zaustavio sam ih, dao im sav novac koji sam imao u novčaniku i rekao da dvojici mogu da dam i civilno odelo, i neka idu na kapiju, a ne da preskaču žicu. Odbili su da prime novac, rekli da neće da beže i nakon toga mi ni jedan mornar više nije pobegao.

Zašto sam ih praktično puštao da odu? Zato što sam znao da mi više znači jedan mornar uz mene a koji neće pušku da okrene ka meni, nego 10 u koje nisam siguran.

Još jedan primer: zašto pokojnog Vujicu zovem "Rambo"? Negde krajem septembra, posada "pokojne barže" PDS 107 čula je da će te noći biti napad na Dugu uvalu i rešila na svoju ruku da isplovi i vrati se u Vargarolu, iako su imali zadatke u Dugoj uvali da izvrše. Šljive nije bilo, naravno. Ljubomir Nikolić i ja smo odlučili da im to ne dopustimo pa šta bude bude, ali to se moralo obaviti lično - trebalo je noću proći kroz ceo grad (oko 10 km) i ubediti ljude, ako treba i ostati sa njima celu noć. Ljuba je ostao u komandi a ja krenuo - ali, trebao mi je neko ko barem može da odgovori na vatru dok ja vozim (privatni auto, stojadin). Došao sam na DTM i pitao kolege ko će samnom - svi ćute, jedan mi reče Boro, ja imam decu. Odgovorio sam mu da ja imam kopilad a ne decu, pa mogu i sam. Tada je Vujica ustao, repetirao AP i rekao "Idem ja sa vama druže kapetane", a ja mu odgovorio "Idemo Rambo" - i ostade on Rambo... do 19.11.

Kako je bilo kroz grad, na barži te noći, pa nazad u Vargarolu posle ponoći, to je druga priča, ne bih u off, već pišem previše.

ne bih u off, već pišem previše.

Tako je Boro sve je to lijepo ali ulazi se na područje T-11. Javit će se netko sa druge strane i onda se neće znati stati.

[brodarski]

Što bi druga strana imala reći o ovom tragičnom događaju? Malo i ništa. Zabilježeno je u novinama samo stradavanje. Kako je došlo do stradavanja znaju ljudi s brodova. Boro je prošao Pulom u teškim vremenima. Kako mu je bilo zna najbolje. Kako je ostao živ i zašto nije izgubio glavu zna Boro i sam. Ne treba ni tu nekog velikog mudrovanja.

[ssekir75]

Piši da ne bude zaboravljeno. To je historja.

подржавам! данас јесмо, сутра нисмо, нека остане записано за памет млађима.

[duje]

Jeli to taj Izudin Šljivo o kojem piše Boro?

[motorista 57 klasa]

Zastavnik I klase Ante Ilić, vodnik I klase Vujica Čurić (moj "Rambo"), signalista, mornar Aleksandar Stojkov, nek Vam je večna slava i hvala za Vaše prisustvo, trud i pomoć u teškim danima koje smo zajedno prošli.

Ante, nek ti je laka zemlja, a Vama Vujica i Aleksandre, nek je laka modra voda Vašeg groba.

Dok god živi iko ko je sa Vama radio, niste i nećete biti zaboravljeni.

Počivajte u miru.

Neka im je mirno more nebesko, za njih i ostale koji plove tamo negde ova traka je crna i obeležava večni žal za pokojnim mornarima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Milan (longtrip)]

Jeli to taj Izudin Šljivo o kojem piše Boro?

Mislim da jeste  ali nisam potpuno uveren. Ovo je fotografija iz mlađih dana a ja ga pamtim samo iz vremena o kom je reč ovde.

[Boro Prodanic]

Jeli to taj Izudin Šljivo o kojem piše Boro?

Mislim da jeste  ali nisam potpuno uveren. Ovo je fotografija iz mlađih dana a ja ga pamtim samo iz vremena o kom je reč ovde.

Isto važi i za mene.

[Boro Prodanic]

Što bi druga strana imala reći o ovom tragičnom događaju? Malo i ništa. Zabilježeno je u novinama samo stradavanje. Kako je došlo do stradavanja znaju ljudi s brodova. Boro je prošao Pulom u teškim vremenima. Kako mu je bilo zna najbolje. Kako je ostao živ i zašto nije izgubio glavu zna Boro i sam. Ne treba ni tu nekog velikog mudrovanja.

Hvala na podršci druže.

Mada, rečeno je već sve što je bitno za priču o PDS i DTM... lični utisci i osećanja nisu ovde bitna. Žao mi je što moram da spominjem Šljivu, ne znam ni da li je čovek živ ili ne, ali imao je takvu ulogu u ovoj tragediji da se njegovo ime ne može zaobići.

Ako mi još nešto iz tog doba padne na pamet, napisaću.

[mandalina]

Pa zato sam i pitao dali je zbog takvog komandovanja i posledica dobio po ušima?

[brodarski]

Po nekoj logici izmještanje ljudstva, tehnike, brodova i plovnih sredstava obavlja se po zapovijedi. Plovni sastav ima svog zapovjednika.najstarijeg po činu u grupi brodova.  U dobru i u zlu za sve što se dešava od trenutka ukrcaja do iskrcaja odgovoran je. Odgovoran je od trenutka primanja zapovijedi.