Tragedija kod Tajerske sestrice

[zveljarin]

pozdrav boro,
i hvala za ovo obilje informacija, ja sam zaista letimčno preletio po postovima
na dtm 228 sam boravio desetak dana sredinom osamdesetih. sjecam se pf kvasnice, zao mi je sto cujem da vise nije ziv. juce sam eto od prijatelja iz splita saznao da je prije koji dan umro moj bivsi komandant franko perkovic, jedan od najpostovanijih ljudi u jrm...
pamtim jos neke likove iz tog pulskog diviziona desantnih brodova: pk ovčina mugdim, onaj zagrebcanin sambolić mladen mi je te 1987 djelovao kao da nece sastaviti godinu u jrm a vidim da je dogurao do komande nad jednim od dtm, pf rendulić slavko - čuli smo se telefonom. neki je faktor u divizionu bio tada mislim kf čatipović, imena se ne sjećam. izudina nije bilo teško zapamtiti ni u miru...

[Boro Prodanic]

Hvala tebi Zveljarin što si me podsetio na drage ljude...

Sa Mladenom Sambolićem sam bio jako dobar, imao si pogrešno mišljenje, bio je, barem tada, vrlo sposoban i pametan oficir, Ovčina isto tako. Vinko Ćatipović oficir starog kova, Šljivo priča za sebe.

Eh, lepa mladosti.

[zveljarin]

sambolić je tada, 87.,  bio pp ili je upravo postao pk, ne sjecam se najbolje. bio je vrlo pametan i obrazovan, ali ponasanje mu je bilo na nivou petnaestogodišnjaka. posada ga je poprilicno voljela zbog te neozbiljnosti, ali i većina kolega na 228.  imao sam utisak na ne može da izdrži u uniformi i da se zbog toga tako ponaša. imao je loš odnos jedino za zastavnikom sladićem, kojeg je optuživao da krade marende, šrafove, odjeću i slične sitnice sa broda i nosi kući. jednom mu je živanović prepustio da vodi brod i umjesto ka katarini sambolić brod usmjeri prema onom skladištu mina ispod muzila: "moramo staviti jos tri mine na desnu tračnicu jer će tank od  zastavnika mate (lijeva strana naravno) prevrnuti brod". na dtm su inače, onako eksponatski, uvjek stajale po jedna mina na pramčanom početku lijeve i desne tračnice.

[Boro Prodanic]

Dobro si okarakterisao Mladena, a on je za Matu Sladića dobrim delom bio u pravu.

Imao sam i ja problema sa Matom - nikako nije mogao da mi da stok liste artiljerijske municije a da se stanje slaže - jednom prilikom naterao sam ga da u nedelji dana tri puta izvuče svu municiju iz municione komore dok je nije prebrojao tačno - pretio je okolo da će da me istuče. Kažem mu ja za doručkom da sam to čuo, da ga se ne bojim - neka proba kad god hoće, a on kaže ma nije to tako Boro, to ja kad me naljutiš, a uglavnom me ljutiš...

Odgovorim mu da samo radi svoj posao pa ga neću ljutiti, ali Mate ostade Mate...

[Istria 052]

onaj zagrebcanin sambolić mladen mi je te 1987 djelovao kao da nece sastaviti godinu u jrm

Sambolic Mladen iz Oroslavlja, Hrvatsko Zagorje

[zveljarin]

e, mogu misliti kako mu je bilo, onako krupnom da ulazi tri puta u municionu komoru na dtm. trebalo je biti patuljast da se zavučeš u onu malecku predkomoru, već krcatu nišanskim spravama i rapovima  za četvorocjevac i hispance na komandnom mostu, pa se tako sabijen spuštiš dolje. zaista nisam sretao klaustrofobičniji prostor na plovilima jrm od te municione komore na dtm. mladen se igrao maltretirajući matu zbog nereda, a ovaj bi gunđao kao i tebi: "razumijem druže poručniče, vi ste viši čin pa sve možete...", a sambolić mu onako poluhisterično kaže: "nisam viši čin, nego imam više mozga". tokom mog kratkog boravka na 228, mate je valjda opsovao jednog mornara, sambolić to čuo i prijavio komandantu. pita ga živanović: "je li bre mate (zbog ovog: "ko bre", ratka je posada zvala "kobra"), zašto vi psujete čoveka?", a mate: "...pa, druže komandante, meni je tako navika da opsujem mornara, bez namjere...", a sambolić upadne: "ostavite vi navike zastavniče, nije vam ovo kraljevina jugoslavija da psujete mornare". to mi je bilo baš smiješno za vidjeti, a mislim da je život na tim dtm u puli bio živopisniji od vrlo monotone lore, u kojoj sam proveo praktično čitav vojni rok.

[dzumba]

Примећујем да помињете Ратка Живановића. Живи сада у Зрењанину, пензионер.

[Boro Prodanic]

Примећујем да помињете Ратка Живановића. Живи сада у Зрењанину, пензионер.

Jeste, Rale živi u Zrenjaninu. Pre par godina je na VMA imao operaciju - tri bypassa, sada je dobro. Čujemo se, mada ne često.

[Boro Prodanic]

onaj zagrebcanin sambolić mladen mi je te 1987 djelovao kao da nece sastaviti godinu u jrm

Sambolic Mladen iz Oroslavlja, Hrvatsko Zagorje

Mladen je tako delovao samo na prvi pogled, inače je bio vrlo sposoban i voleo svoj posao.

Jednom prilikom vrati se njegov brod sa gađanja upregnutim mitraljezom 7,9 mm, dovodi on meni u komandu vodnika artiljerca koji je gađao (zaboravio sam mu ime na žalost), momak sav krvav po licu, šakama i ramenima. Mladen, ljut na mene kao puška - kaže tehnika je kriva, mitraljez nije bio u redu, zrna su padala 50-ak metara od broda i nešto mi je ranilo vodnika. Vodnika pošaljemo kolima hitne pomoći u vojnu bolnicu, imao je nekoliko gelera u očnim jabučicama, a po licu, šakama i ramenima na stotine. Srećom to iz očiju mu odmah izvade, bez posledica, a po licu je poneki i ostao, za muževniji izgled.

Smirim malo Mladena, formiramo komisiju koja utvrdi da vodnik artiljerac nije prilikom sklapanja PM stavio vođicu usta cevi (nisam siguran da se deo baš tako zove), pa je cev šetala u skrivaču plamena, zrna udarala u skrivač i rasprskavala se, otuda geleri i kratak let zrna.

Po završetku rada komisije, odemo u Dugu uvalu na probno gađanje istim mitraljezom. Ponudim Mladenu da gađa - neće, dosta mu je jedan ranjenik na brodu. Ispalim onda ja 50-ak metaka, sve u redu.

Znači, za vanredni događaj kriv vodnik, a pomalo i Mladen, nije bilo kazni, dovoljni su geleri...

[zveljarin]

poz boro,

da, to su poznata montiranja starog puškomitraljeza na jednu od cijevi četvorocjevnog topa, obično gornju lijevu pa kad nišandžija ucilja onu splav metu - javi zastavniku koji onda pripuca. nijesam baš nikad sasvim razumio zašto se to radi, na brodu su imali sasvim dobre i dovoljne optičke alate za provjeru unišanjenosti. vjerovatno je trebalo potrošiti zalihe 7,9mm jer je u to vrijeme komplet jna bila na 7,62. taj stari pm je dužio i održavao neko od mornara, na dtm najčešće borbeni broj 4 odnosno  nišandžija na četvorocjevcu ali svejedno: starješina koji puca je trebao i sam provjeriti oružje prije korišćenja.

fuck, živanovic - three bypass, što ti je život.  onih dana mi se hvalio da u životu nije popio lijek a kamoli primio injekciju. kad bi dežurao, znalo se: podvodni ribolov od 00 do dva, tri, nekad i četiri ujutru, smrt za sizne. čuo sam da je u nekom periodu prešao u vojnu bezbjednost. kad smo kod kos-a, nađoh ime vodnika sa 228: zvonimira kričeka na onoj listi kos-ove agenture u hrvatskoj što ju je svojevremeno objavio “nacional”.
inače, ratko je bio sušta suprotnost samboliću: ozbiljan i poprilično strog. čim se pojavi na palubi, svi ućute i počnu nešto da rade. a umio je da kazni baš onako - spuštanjem. sjećam se jedne urnebes situacije: 228 isploljava, driješe se vezovi i pominjani zastavnik sladić stoji na svom mjestu, lijevi špring, uglavnom mornar pored njega se nešto spetljao i još smo uvjek privezani za onaj dtm kojim je komandovao nikolić, a na kojem, naspram sladića stoji zastavnik sveto milovanović (ili tako nekako) koji je moguće i klasa sa njim ali očito imaju neke nesređene račune od ranije. mate grdi mornara, a milovanović dobacuje sa svog broda: " zašto ti momče ne daš konop svom drugu zastvniku, on će to lepo umeti da sredi"...."more sveto: jedi govna" odbrusi mu mate u trenutku kada smo se napokon odvezali i počeli da se udaljavamo. "da se govna jedu, ja bih vas smazao jutros za doručak druže zastavniče" nastavlja sveto da se dovikuje sa svog broda.  "more sveto, marš u pizdu materinu" viče sladić a sveto uzima megafon: “a kako ste vi druže zastavniče, tako veliki, uspeli da dođete iz tamo", "marš u tri pizde materine sveto, yebo ti ja mater"...živanović sve to gleda sa mosta, ćuti kao nezainteresovan. otišli smo do malog lošinja, tamo do one uvale velopin gdje su dtm izgleda uvjek pristajali i zivanovic naredi da se obori sidro, i ispalo je da je bačeno skoro do kraja lanca. uglavnom, ujutru u šest ura isplovljenje, doručak kad se vratimo i normalno: postrojavanje kompletne palube kod krmenog vitla radi dizanja sidra. dtm su inače imali ta ručna vitla za dizanje sidra, po dva mornara na jednu, dva na drugu ručku i stvarno zna biti naporno kad sidro krene da se čupa sa dna. e, nakon tog postrojavanja na krmi, mate krene da izađe iz stroja, pita ga živanović: „gde ste krenuli zastavniče, vidite li da je svaka ruka važna?“, a mate: „imam posla komandante, da provjerim morski vez na oruđima...“, „posle ćete vi to mate, posle, sada se mora dići sidro“, kaže mu ratko....i rotiraju se smjene na onim ručkama od vitla, četvoro po četvoro, i u zadnjoj rotaciji ostala trojica: dva mornara na jednu, mate sam na svojoj ručki: „di je još jedan na moju ručku“ pita mate, a ratko: „nije fer da neko okreće više od drugih, ajde mate:  pa vidite da su ovo deca a vi mi valjate za trojicu. pa setite se kako ste grmeli juče kad smo isplovljavali...“.  ne trebam ni pominjati da je ovoj trojici dopala najteža tura izvlačenja sidra, posebno sladiću onako poniženom u znoju.
izvinjavam se zbog mogućeg off-a, ali krene mi kad vidim da neko zna za ljude o kojima decenijama nisam čuo ništa.
na žalost, na 228 sam bio samo desetak dana, kako rekoh: bila je dobra atmosfera u tom divizionu, bilo je živopisnih likova među starješinama i naravno – mornarima.

[Boro Prodanic]

Pozdrav Zveljarin!

Vodnik se zvao Zvonimir Kreček, otišao je u prekomandu sa DTM 228, ne mogu da se setim gde, a to o KOS je glupost primerena onom vremenu.

Lepo si opisao Ratka, vrlo slikovito i tačno. Baš jučer sam čuo da je dao otkaz u firmi gde je radio (iako je penzioner), zbog zdravstvenog stanja. Nazvaću ga ovih dana pa ti se javljam PP, da ne idemo suviše u off.

[88 klasa]

  
Postovani g-dine Boro,

Sluzio sam na dtm-228 od decembra 87 do septembra 88, odnosno "borac" kako ste vi voleli nas da zovete. Ne bih se slozio sa Vama da Kreček Zvonimir nije bio bezbednjak. Mornar iz Zemuna skocio je u vodu u Januaru mesecu (da bi se oslobodio vojske), jedva smo ga izvukli i onako plav i modar jedva je otpremljen do bolnice.

Posle njegovog cina ja koji sam iz Beograda proveo sam sedam dana na informativnim razgovorima kod Kreček-a. Ne znam da li zbog toga sto sam navijač Crvene Zvezde a on okoreli Dinamovac ili sto je covek radio po sluzbenoj duznosti. Druga stvar Kreček je živeo na brodu, spavao, hranio se sa nama i retko izlazio u grad, za razliku od Kobre (Zivanovića) i Rendulića.

Pozdrav 88 klasa

[Boro Prodanic]

Poštovani @88 klasa,

Zvonko Kreček je bio mašinac, ja sam mu, kao referent MT i TSl u stručnom smislu bio pretpostavljeni. Nismo dugo sarađivali (ali nam je saradnja bila vrlo korektna), otišao je u prekomandu na drugi brod i u drugi garnizon - naravno da detalje više ne pamtim. Ali, i dalje sam ubeđen da nije imao nikakve veze ni sa KoS ni sa Vojnom bezbednosti. Inače, mašince su vrlo retko uzimali. To kako kažeš, informativni razgovor, verovatno je bio pokušaj da on, koji je stalno na brodu pa time i više zna o mornarima od ostalih starešina, nekako isčačka razloge tog gesta. Ato, oko Dinama i Zvezde, stalno smo se međusobno zadirkivali, jer sam i ja Zvezdaš...

Bilo kako bilo, prošlo je, ostale su naše priče i uspomene.

[dzumba]

Официра који се помиње (Кречек) не познајем. Познајем само Живановића.Он је касније радио у безбедности. То што је Кречек обављао "информативни" разговор, а старешина је на том броду, је његова дужност. Вероватно је и од командата добио задатак да испита ствар. Сваки командир, старешина, дужан је да први испита ситуацију у својој јединици. Безбедњаци обично нису обављали информативне разговоре на броду или по канцеларијама командира већ у својим просторијама.

[brodarski]

Nadređeni starješina dužan je prvi uzeti usmenu ili pisani izjavu o nekom izvanrednom događaju.