Imam tri pitanja za moguću raspravu.
1. Ovaj top na razaračima klase Beograd se u poznatoj literaturi (Campbell, itd.) vodi kao 120mm/46. Kako je ovo jedina meni dostupna fotografija toga topa, moram primetiti da je cev topa i lafet veoma sličan topu 120mm/50, koji je takođe Škodine konstrukcije i kupljen krajem 30-ih za preoružavanje rumunskog monitora Besarabija. možda je reč o istom modelu topa, jer razlika od nekoliko kalibara dužine možda može biti posledica primenjene metodologije merenja dužine cevi u kalibrima. Tako je poznato da se 380mm top na Bizmarku često u literaturi označava kao 380/47. dok je zapravo dužina cevi oko 51 kalibar, a 100mm AU, italijanski i sovjetski brodski PA top se vodi kao L47 ili L/50, u zavisnosti ko i kako meri. Ima li neko više podataka o tome, mada podataka uopšte ima veoma malo. Na
www.valka.cz npr. nisam uopšte našao taj top.
2. U svoj poznatoj literaturi o razaračima klase Beograd navodi se da je projekat ove klase urađen na osnovu projekta francuskih razarača klase Simoun, odnosno nešto kasnijeg i skoro jednakog, Adroit. Međutim, ja pokušavam da anliziram i upoređujem ove francuske razarače sa jugoslovenskima, i nikakve naročite sličnosti ne mogu naći ma kako se trudio. Akagi 77 rekao je na nekom mestu da ima modelarske nacrte razarača klase Beograd. Ako ti nacrti imaju teoretski crtež sa projekcijama bok i poluširina, odn. pogled na krmu/pramac, to donekle može razjasniti situaciju, jer je teoretski crtež francuskih brodova dostupan na netu. Ali, našeg člana Akagi 77 već dugo nema da nas poseti.
Po meni, sličnost "Beograda" sa pomenutim francuskim razaračima nije ništa veća nego njihova sličnost sa bilo kojim drugim francuskim razaračem, pa čak i sa bilo kojim razaračem srednje veličine, građenom u svetu krajem tridesetih godina. Francuski brodovi su duži za oko 7-9 metara i za oko 40cm širi od jugoslovenskih. Razlika u dužini i širini nije neki pokazatelj ni razlike ni sličnosti, jer se veoma slični projekti mogu razlikovati u ove dve veličine, i to znatno, mada je ovde razlika baš povelika i budi sumnje. Međutim, francuski brod ima srednji gaz veći za preko jednog metra - 4,3 prema 3,2 metra, što ukazuje na znatne razlike u formi podvodnog dela trupa i sledstveno na bitno različite hidrodinamičke parametre dva broda. Takođe, parametri pare kotlova na brodovima dva projekta veoma su različiti - 27kg/cm2 kod Yu i 17kg/cm2 kod Fr. broda, pri čemu kod Francuza dva turbinska kompleksa stoje u jednoj strojarnici jedan uz drugi, dok je kod Yu broda svaki turbinski kompleks u svojoj strojarnici, jedna iza druge, što je takođe jedna od većih konstruktivnih razlika projekata, naročito unutrašnjeg rasporeda zapremina i rasporeda strojeva, za razliku od naknadnog "ešeloniranja" kotlarnica/strojarnica kod sličnih klasa ili podklasa, što se radilo ponekad i bez nepremostivih konstruktivnih teškoća kod nekih razarača u svetu. Francuski brodovi su na probama postigli jedva 33 čvora, a u službi i mnogo manje, dok je Beograd mogao voziti i preko 39 čvorova, najviše zato što je imao za 35% jače mašine od francuskog obrasca, što je ogromna razlika i ne ukazuje na sličnost, već upravo obrnuto. Komandni most je kod Francuza drugačijeg oblika, vidno kockast i oštrih linija, dok je kod Beograda zaobljen i bolje prilagođen smanjenju otpora vazduha i uticaja vetra pri velikim brzinama. Kobilica kod Fr. broda ima vidan uspon prema obluku uz pramčanu statvu počev od desetak metara pre statve, dok je kod Yu broda kobilica vodoravna i prelazi u pramčanu statvu, praktično tek oblukom odmah uz pramčani perpendikular. Palubna oplata osnove dimnjaka je kod Fr. broda manje razvijena i skromnija. Oblik krme je kod dva broda potpuno različit, a list kormila brodova klase Beograd je karakterističnog i vrlo različitog oblika od Francuza, koji imaju trapezoidno polubalansno kormilo. Razlikuje se i oblik pramca, ali to nije značajna karakteristika, isto kao i razlika u broju i obliku dimnjaka, što je više estetska nego brodograđevna kategorija, sem ako utiče na zadimljenost komandnog mosta. Takođe, francuski brod imao je potpuno formirano dvodno na velikom delu dužine, dok se kod Beograda, na osnovu jednog vrlo sumarnog uzdužnog preseka može zaključiti da je pravo dvodno bilo na relativno kratkom delu brodskog dna.
Takođe možda ima, a možda i nema značaja podatak da od francuskih 1500tonskih brodova nijedan nije građen u A. et C. de la Loire, koji je projektovao jugoslovenske brodove, i čak je od 26 brodova dve serije i dva podtipa samo 4 građeno u Nantu, i to 3 kod Dubigeona i jedan kod A. et C. de Bretagne.
Sa druge strane, iako na prvi pogled tako ne izgleda, velika konstruktivna sličnost jugoslovenskih brodova postoji u odnosu na francuske lake razarače klase Le Fier, koji su početi sa gradnjom nešto malo kasnije od jugoslovenskih, ali zbog "mrljavljenja" francuskih brodograditelja i štrajkova nijedan nije ušao u službu pre poraza Francuske u junu 1940.
3. U svim obimnijim tekstovima o jugoslovenskim razaračima klase Beograd piše da su glavni topovi 120mm imali b/k 600 granata po cevi svaki, tj. ukupno 2400 granata. Međutim, ako pođemo od činjenice da je samo granata imala 24 kg, a sa čaurom barutnog punjenja i celih 35kg, lako se izračuna da je nakrcan brod vozio 85 tona municije 120mm, tj. oko 7 % standardnog deplasmana, što je ogromna masa i apsolutno neprihvatljiva veličina za brod od 1200 tona. Ako uporedimo sa sličnim brodovima - italijanskim i francuskim, nemačkim, sovjetskim i japanskim razaračima srednje veličine, oni su svi imali b/k glavne artiljerije između 100 do 200 granata po cevi. Dva i po puta veći francuski Volta i Mogador imali su najviše 240 granata po cevi 138mm. Stoga se logički nameće zaključak da je granata 120mm
ukupno na brodu moglo biti oko 600, tj. 150 po cevi, eventualno malo više ako se komore pretovare.
Voleo bih da o ovome prodiskutujemo, ako neko ima argumente i protivargumente i dodatne podatke, jer mislim da su pitanja zanimljiva za realno i potpuno opisivanje najvažnijih brodova KJRM u vremenu neposredno pred rat u kome će svi oni nestati, slavno ili neslavno.
