PALUBA
June 18, 2019, 02:40:34 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2   Go Down
  Print  
Author Topic: Raspored brodova JKM na dan 05. april 1941. godine  (Read 9600 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 334



WWW
« on: November 19, 2007, 06:28:50 pm »

Flota

Komandni brod: krstarica Dalmacija - u Kotorskom zalivu

Prva torpedna divizija (Dubrovnik, Beograd, Zagreb, Ljubljana na popravci) u Kotorskom zalivu, sem Ljubljane koja je u Tivtu

Druga torpedna divizija (Orjen, Velebit, Triglav, Dinara, Suvobor, Rudnik, Kajmakčlan, Četnik, Uskok) u Šibeniku

Treća torpedna divizija (T-5, T-6, T-7, T-8) u Šibeniku

Podmornička flotila (Hrabri, Nebojsa, Smeli, Osvetnik, Hvar, Sitnica)- Bokokotorski zaliv

Brod baza za hidroavione (Zmaj) - Šibenik

Pomorska obalska komanda

Severni sektor obalske odbrane (Malinska) u l. Selce

Srednji sektor obalske odbrane (Galeb, Labud, Sokol, Mosor, Marjan) u Šibeniku

Južni sektor obalske odbrane: Jastreb, Kobac u Djenovicima, Orao u Dubrovniku, Meljine, Mljet i D2 u Kumboru, Jadran u Djenovićima.

Brod za spasavanje (Spasilac) u Splitu


Rečna flotila

Komadni brod Cer u Novom Sadu

1. grupa monitora (Vardar i Sava) u Dubovcu

1. minersko baražna grupa - Monitor 'Drava', remorker "Šabac", 2 minolovca i 1 transportni brod u Bezdanu

2. minersko baražna grupa - Monitor "Morava" u Staroj Kanjiži, R21 i transportni brod Senta

3. minersko baražna grupa - remorker "Sisak", 2 minolovca i transportni brod u Sremskim Karlovcima

4. minersko baražna grupa - remorker, 2 minolovca i transportni brod u Smederevu

Komanda sektora Djerdap - remorker i dva transportna broda u Tekiji, remorker i dva transportna broda u Donjem Milanovcu
« Last Edit: October 28, 2009, 05:28:36 pm by dreadnought » Logged
FF
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 917


« Reply #1 on: April 04, 2008, 08:00:14 pm »

Zapovednik 1. torpedne divizije (flotile) bio je Vladimir Saškijević (nakon aprilskog rata bio u JVuO, a potom odlazi na Maltu, gde je formirana Jugoslovenska Ratna Mornarica van Otadžbine - da to je bio službeni naziv). U tom trenutku flotila je imala na raspolaganju razarače Dubrovnik (vođa flotile), Beograd i Zagreb, dok je Ljubljana bila neupotrebiva, na doku u Tivtu. Matična baza Flotile bila je u Tivtu, gde su brodovi i proveli veći deo marta meseca.

Prve naznake o početku ratne opasnosti i prelaska u stanje uzbune u Floti desili su se krajem marta, kada se izvodi popuna brodova zalihama i municijom. U međuvremenu sprovodi se i mobilizacija, i brodovi se popunjuju posadama prema ratnom rasporedu. Prelazak na viši stepen pripravnosti dešava se nakon 30. marta kada iz Štaba Obalske komande u Splitu komandi RM u Zemunu stiže depeša da Nemci i Italijani povlače svoje državljane. 3. aprila stiže naređenje da se brodovi premeste u Kotorski zaliv. "Primarni zadatak - odbrana obale. U krajnjem slučaju, potopiti brodove". Odmah potom stiže novo naređenje, kojim se zabranjuje ovo drugo uz pretnju smrtne kazne. 5. aprila stiže upozorenje od k-de RM da je narednog dana ujutro moguć napad. Pristupa se maskiranju brodova uz obalu. Razarač Dubrovnik je u maskirnom vezu kod Kotora, a Zagreb i Beograd kod Dobrote.

U praskozorje rata u flotili je vladalo rasulo - nerezonska prekomandovanja oficira i podoficira sa jednog na drugi brod postala su učestala. Prvi oficir na razaraču Zagreb uhapšen zbog saradnje s ustaškim pokretom. Ujutro 6. aprila italijanski avioni nadleću Boku Kotorsku. Brodovi otvaraju nekontrolisanu vatru, bez rezultata. Po preletu aviona, brodovi se pripremaju za plovljenje i borbu. Ponovo nadleću avioni, i opet se otvara vatra s brodova - ovog puta spremnije i koncentrisanije. Obaraju 4 aviona tog dana.

Sledeće noći ZG je bio kod Ljute, BGD izmedju Stoliva i Veriga, a DUB u Risanskom zalivu. Ujutru BGD i ZG plove zajedno do Lipaca. Potom sva tri broda dobijaju naređenje da doplove u Kotor i vežu se za plutače, što izaziva protest nekih oficira, zbog izloženosti brodova napadima aviona na tom mestu.

Nacelnik Štaba RM ne dozvoljava da divizija isplovi na ratni zadatak. Prilikom dislokacije opet ih napadju italijanski avioni. ZG zamalo izbegava pogodak bombe manevrom. Na BGD-u dolazi do kvara na pogonskom sistemu, pa je morao kretati usporeno. Oficiri su tražili da isplove ka Englezima, ali komanda odbija. 8. aprila naveče sva 3 broda su bila privezana blizu ostrva Stradioti.

9. aprila stiže naređenje da se pripreme navigacione karte, dopune tankovi sa naftom, napune torpeda vazduhom i nameste upaljači na dubinske bombe. Ovo naređenje je krajem dana opozvano.

10, 11 i 12. aprila ništa se posebno nije dešavalo, izuzev trzavica unutar sastava. Naređenja konfuzno pristižu i opozivaju se.

13. aprila ponovo započinju avio-napadi. Svi brodovi isplovljavaju i izbegavaju bombe oštrom vožnjom u cik-cak, prave dimnu zavesu i okreću ka Risnu.

14. aprila stiže naredba da se vrate u uvalu Brdište i da se maskiraju uz obalu, da se posade iskrcaju i da se ukopaju za slučaj vazdušnog napada. Ovo je Zagreb snimljen dan posle u toj uvali (zadnja poznata slika Zagreba):


* RazarZagreb.jpg (42.03 KB. 799x603 - viewed 361 times.)


15. aprila - ništa posebno se ne dešava. Dolazi naređenje da je potpisano primirje i da se brodovi ne uništavaju. Komandanti odlaze u Štab Flote na konsultacije, gde im načelnik štaba Kačić saopštava da nema govora o isplovljavanju i da neko mora ostati da Flotu preda Italijanima. Komadant BGD-a Lepetić gotovo oduševljeno naređuje da se ništa ne uništava i da se brod priprema za predaju. Na Zagrebu Spasić, Mašera i jos neki oficiri, nezadovoljni oni što su čuli u štabu flote,  pokušavaju da dovedu druge, sposobne oficire da im komanduju i da ih povedu Englezima. Ne uspevaju. Na podmornicu Nebojša ukrcavaju se dobrovoljci i koristeći rasulo neopaženo uspevaju da napuste vez i upućuju se prema Malti u susret saveznicima.

17. aprila Domainko i Kačić se javljaju italijanskom admiralu u kotorskom hotelu "Grac" i dogovaraju primopredaja brodova Italijanima. Spasić i Mašera uništavaju u uvali Brdište razarač Zagreb i tragično gube život u tom herojskom činu.

Demobilizacija i predaja ostalih brodova Italijanima...

« Last Edit: July 26, 2010, 05:51:34 pm by dreadnought » Logged
FF
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 917


« Reply #2 on: April 05, 2008, 06:24:25 pm »

@SailorCG

JKRM nije učinila ni više ni manje nego ostatak vojske KJ u Aprilskom ratu. Bilo je tu i podviga i izdaje, bilo je čak i ofanzivnih aktivnosti. Mornarica je podelila sudbinu ostatka vojske, stoga joj se i nema šta posebno zameriti, što se nebi zamerilo i drugima.

Analizirajući te događaje s ove vremenske distance, nije teško zaključiti da JKM nije imala nikakve šanse u nekom sukobu protiv Italijana na otvorenom moru - bili su i mnogo snažniji i mnogobrojniji. Jedini potencijalni izlaz bio je priključenje jedinica flote saveznicima na Mediteranu. Nešto slično su već uradili Poljaci 1939. No, vojska i država su rat dočekale potpuno nespremne s nerazrađenim i neažuriranim planovima. Prema ratnom planu R40, stvarno je bilo predviđeno da se u slučaju opasnosti od zarobljavanja jedinice flote dislociraju u pravcu zapadnih saveznika, tačnije da se upute prema Francuskim lukama na Mediteranu. Ali Francuska je tada već bila slomljena, a alternativa u formi razrađenog plana zapravo nije ni postojala. Individualni potezi posada podmornice Nebojša i torpednih čamaca Kajmakčalan i Durmitor koji su se na svoju ruku domogli Aleksandrije bili su pozitivan primer kako je samoinicijativa urodila plodom, ali nije bilo baš za očekivati da će većina postupiti tako. Posebno ne u atmosferi koja je bila ispunjenja unutrašnjim trvenjima, izdajom, dezerterstvom i otvorenim kolaboriranjem s neprijateljom, zatim neodlučnosti i nesposbnosti komande i, što je jako važno - fizičke odvojenosti Komande RM (Zemun), od potčinjenih jedinica, što je izazvalo brojne prekide u komunikaciji između štabova i jedinica i pojavu kontradiktornih naređenja koja su unela još veću zabunu.

No, i pored svega toga, bilo je i nekih aktivnosti Flote. Uloga Mirka Plajvajsa (na dužnosti k-danta odbrane severnog Jadrana) je Aprilskom ratu je još jedan jako pozitivan primer. Plajvajs je sa grupom mornara iz kasarne u Selcu izvršio napad na ustaški garnizon u Crikvenici, (tom prilikom je na drugoj strani poginuo brat Pavelićevog doglavnika - Petar Kvaternik). Dva dana kasnije Plajvajs je podigao u vazduh svu infrastrukturu na obali da nebi pala u ruke neprijatelju, potopio sve civilne i vojne brodove u svom sektoru i počeo da se povlači na jug. Na kraju je potopio i svoj brod i prešao na obalu.

Jedini konkretan borbeni zadatak na otvorenom moru izvela je podmornička flotila. 9. aprila podmornice Smeli (zapovednik Mateo Palaversić) i Nebojša (zapovednik Anton Javoršek) isplovile su iz Boke i zaputile se ka jugu sa zadatkom da patroliraju Otrantom i napadnu italijanske konvoje koji su plovili između Barija i Albanske obale. Vec 11. aprila Nebojša se vratiio u Kotor, a Smeli je u Boku uplovio 4 dana kasnije. Međutim, sa obe podmornice podnet je izveštaj da nisu imali kontakata sa neprijateljem.

Treba posebno istaći ulogu Pomorskog Vazduhoplovstva čiji su avioni u više navrata izveli izviđanje nad Albanskom obalom i bombardovanje italijanskih trupa tokom iskrcavanja. 16. i 17. aprila ukupno 10 hidroaviona iz sastava 11. 15. i 25. hidroeskadrile se prikupilo na Krfu, odakle su preleteli u Abukir.
« Last Edit: September 21, 2009, 03:41:51 pm by dreadnought » Logged
Sailor
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 755



« Reply #3 on: April 05, 2008, 07:16:17 pm »

У суштини све је било траљаво урађено, на све стране издаја и јавашлук.Што је најжалосније, вриједне пловне јединице су буквално предате без метка у руке непријатељу.Држава која је озбиљно улагала у своју војску, остављена је на цједилу у најтежем моменту и практично без озбиљнијег отпора капитулирала за само десетак дана.
             Да су сви урадили колико Плајвас, бар би јужни дио остао тврд орах за Италијане како је првасходно и било планирано, ратним планом којега се и Плајвас држао.Бока је требала да буде мјесто гдје ће се пружити одсудна одбрана а у ствари је испао мућак.
Logged
brodarski
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 11 954



« Reply #4 on: September 21, 2009, 05:08:02 pm »

Na što bi se ta odsudna obrana imala osloniti? Koje postrojbe KOV-a i zrakoplovstva su joj mogle zaštiti bokove, pružiti topničku  i drugu potporu? Što je ona uopće imala raditi u mirnodopskoj bazi. Kakav je ratni raspored flote bio? Onakva kakva je bila u Boki, niti je bio ratni raspored niti je flota imala namjeru izaći izvan Boke. Nije ni mogla jer nije imala zapovijed, a zapovjed izdaje Vrhovna komanda Komandi mornarice. A ta je Vrhovna komanda bila bez izravne veze s najbližim armijama tijekom rata. Čak nije tko imao donijeti važne odluke.  A generalštab  od samog početka kraljevine nije znao što bi s flotom. Ono što je učinio Pleiweiss učinili su i drugi u Šibeniku.  Kako je funkcionirao zapovjedni lanac Vrhovna komanda- Komanda mornarice - Komanda flote? Koliko je imala ubojnih sredstava, hrane i goriva za vođenje rata?  Kakva je bila mobilizacijska popuna? Čitava vojska kraljevine  nikad nije uspjela napraviti uspješnu mobilizacijsku vježbu. Jedan pričuvni vojnik vodio se u nekoliko različitih postrojbi.
O tajnosti podataka i vezi ne bih govorio. To je bilo u povojima. Kraljevina Jugoslavija od svog nastanka nije imala jasnu viziju razvoja oružanih snaga. Početak rata je dočekala s doktrinom iz balkanskih ratova. O djelatnom kadru KOV-a ne treba trošiti riječi. Dvadeset godina otišlo je u ništa. Onda se okrivljuje mornarica, kao da je ona u vakuumu, a ne u sklopu kraljevskih oružanih snaga. Sve je to jedna cjelina, jedan lanac koji od nastanka nije funkcionirao kako valja. Ostavimo se paušalnih ocjena, sagledajmo od samih početaka nastanka mornarice njenu ulogu i mjesto u oružanim snagama. Vjerujem da će biti mnogo toga jasnije.
Logged
janezek67
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 682


« Reply #5 on: October 28, 2009, 12:06:43 pm »

JKM je bila oko 40 puta slabija od Italijanske mornarice. Mogla bi srečom jedino podmornicom potopiti koji brod ili da ta nagazi na koju minu, a to je sve. 
Logged
brodarski
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 11 954



« Reply #6 on: October 28, 2009, 04:55:05 pm »

Janezek,
ratna mornarica postoji za moguće odvraćanja neprijatelja u napadu s mora i za zaštitu svojih plovidbenih pravaca. Kraljevska mornarica s raspoloživim brodovima i sredstvima mogla je neprijatelju nanijeti velike gubitke. Talijani u napadu na Jugoslaviju nisu angažirali neke značajne pomorske snage. Ratna mornarica je mogla kombinacijom štićenih minskih polja, usporiti u prvom udaru neprijatelja na pravcima pomorskih komunikacija. Koliko je mogla vlastitim snagama  zadržati neprijatelja i omogućiti drugim vidovima uspješna djelovanja po talijanskim snagama, to je pitanje. Povijest nas uči da su flotne snage samo dio ratnih resursa u nanošenju udara po neprijatelju.  Koliko god bili stari ti ratni brodovi, oni su mogli biti dobro uporabljeni u borbi. Zašto nisu i zašto je Jugoslavija pala, povjesničari su dali svoj sud.
Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 727


« Reply #7 on: October 28, 2009, 09:19:24 pm »

Tako je Brodarski!

Ako se sledi rezon Janezeka67, onda, na primer, nije trebalo dizati ustanak 1941. u Jugoslaviji, organizovati pobunu u Varšavskom getu, Vijetnamci nisu trebali pružati otpor Francuzima i Amerikancima, takvih primera ima koliko hoćeš.

Ne pobeđuje uvek onaj ko ima veću silu! Dobar primer je kako su Amerikanci pre 7-8 godina prošli u Somaliji. Da i ne spominjem italijansku ekspediciju u Etiopiju, kad su ih potukli ratnici sa kopljima!
Logged
brodarski
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 11 954



« Reply #8 on: October 29, 2009, 08:14:37 am »

Boro,
takvih primjera ima bezbroj. Dobro znamo da slabije naoružana vojska ne mora biti pobijeđena. Moral je jedan od bitnih faktora. Janezek je uzeo u obzir čitavu flotu Italije. Nije uzeo u obzir njen angažman na Sredozemlju i Atlantiku ( podmornička flotila ). Ogromno trošenje flotnih resursa u tim operacijama, gubitke od Britanske flote i drastičan pad morala talijanske mornarice. Ovo u Jugoslaviji je bila čista odmazda, brutalni agresorski čin s dozom pompe. Pravac napada i nije vodio preko mora, već uzduž današnje Jadranske magistrale i upad iz Albanije i Grčke.
 Zaprečavanjem puteva po dubini i širini kraljevska vojska je mogla usporiti nadiranje neprijatelja. Manevriranjem taktičkih grupa (  ne pukova i divizija ) mogla je s boka nanijeti gubitke. Svi znamo da su Jugoslavenske armije zauzele frontovski položaj, bile su slabo pokretne i bez suvremenih sredstava veze, što se pokazalo pogubnim. Vođenje i zapovjedanje od strane Vrhovne komande je krahiralo u prvih par dana, što se odrazilo i na ratnu mornaricu. Nije bilo energičnog zapovjednika, koji je svojom vizijom vođenja ratnih operacija i prenošenjem svojih odluka na zapovjednike  nižih razina pokušao stvoriti čvrstu jezgru konsolidacije obrane. U tim okolnostima bi i mornarica imala bar neku malu šansu za sređivanje obrane. Ovako su im Talijani došli iza leđa i zauzeli sve baze. Talijani su uglavnom angažirali bombarderske eskadrile, čiji su napadi na pojedinim djelovima uspješno odbijeni. To zapovjedištvo mornarice ne opravdava, da barem nije pokušalo poduzeti neki drugi način vođenja obrane. Duboko vjerujem, da čitav generalski zbor kraljevske vojske nije uzeo u obzir mogućnost vođenja partizanskog rata. Nisu slijedili suvremene tendencije ratovanja ( Britanci, Nijemci ), već je prevladalo malodušje i bježanija. Vojska im je bila prevelika za malen operativni prostor, statička s zastarjelom doktrinom vođenja i zapovijedanja. To je uvjetovalo poraz kraljevine, a ne slabije naoružanje.  Ma mogli bi ovo elaborirati do gole kosti, a sve to napokon pripada povijesti i tamo će ostati.
Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 727


« Reply #9 on: October 29, 2009, 08:29:48 am »

Potpuno se slažem sa tvojim zaključcima Brodarski!
Logged
Akagi77
Prijatelj foruma
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 356


« Reply #10 on: December 26, 2011, 11:24:25 am »

Yes, bila je potrebna volja za isplovljenjem i odlaskom u emigraciju (koja kod vecine nije postojala), a druge dvije mogucnosti bile su predaja flote Taijanima i odlazak kucama ili prijelaz na stranu novo-osnovane NDH (sto je konacno imale iste rezultata kao druga solucija: sve uzeli Talijani). Svi su zapovjednici vecih brodova de facto imali previsoke cinove: kapetani bojnih brodova su zapovjedali razaracima i skolskoim brodom JADRAN! CAsnici cina kapetana korvete ili porucnika bojnog broda su bili "elasticniji", jer pretezito nisu imali obitelji i kuce koje je trebalo stititi, za razliku od visih casnika. I tako je sve otislo k vragu, Talijani su dosli s ledja, jer nisu htjeli riskirati svoje brodove u minskim poljima i tako su na koncu prebjegla samo dva torpedna camca, jedna stara podmornica i deset hidroaviona. Sramota za mornaricu, ali kako sam vec napisao u VP-u, "Mornarica bez plana i bez cilja". Tu nije ni trebala izdaja, jer se sve raspadalo od vrha...
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 416


« Reply #11 on: December 26, 2011, 03:41:44 pm »

Dobro nam došao na Forum, Akagi77.
Logged
Akagi77
Prijatelj foruma
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 356


« Reply #12 on: December 26, 2011, 04:53:41 pm »

Malo je potrajalo, ali sad cu cesce dolaziti Wink
Logged
trpe grozni
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 097



« Reply #13 on: December 26, 2011, 07:31:31 pm »

Radujem se nasem druzenju. Smiley Smiley
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 366


« Reply #14 on: December 26, 2011, 08:56:13 pm »

Нисам обраћао пажњу на ову тему. Браво Бродарски за кратку и тачну стратешку анализу.
Logged
Pages:  [1] 2   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 25 queries.