Dok čekamo Kumborov tekst o razaraču Dubrovnik koji će uskoro biti objavljen u VVM, evo jednog mog neobjavljenog kratkog teksta nastalog pre nekih 5 godina iz nekoliko izvora. Svakako, od Kumborovog teksta očekujemo mnogo više detalja nego u ovom mom pisaniju
Uz tekst, puštam i nekoliko do sada neobjavljivanih fotografija.
Kraljevski brod "Dubrovnik""Dana 6. oktobra 1934 godine izjutra tačno u 10 časova i 20 minuta "Dubrovnik" je odrešio i polaganom vožnjom odmicao od obale. Njegovo Kraljevsko Veličanstvo stajao je na krmenoj palubi uz ogradu. Narod koji je u poslednjem času saznao odlazak Kraljev, iskazao je svoju ljubav burnim ovacijama. Usidreni brodovi pozdravljali su propisnim počastima dok su njihove posade oduševljeno klicale. U 10 časova i 40 minuta brod je punom parom sa ponosom i oduševljenom posadom vodio svog kralja daleko preko mora radi obavljanja još jednog dela za mir i budućnost Svoga naroda".
Na ovaj način je hroničar vremena u Mornaričkom glasniku iz 1934. godine započeo najvažniju i najtužniju epizodu u životu kraljevskog broda "Dubrovnik".
Put u Marselj koji se završio tragedijom, kao i povratak daće pečat "Dubrovnikovom" postojanju.
"Dubrovnik" u to vreme moderan i veliki razarač, preteča "vođa flotile" ponosno je predstavljao Jugoslaviju na diplomatskim putovanjima Kralja Aleksandra u Rumuniju, Bugarsku i Tursku tokom oktobra 1933 godine.
Ovaj istorijski stražar Jadrana poneo je Kralja Aleksandra i na njegov poslednji put, put pokušaja stvaranja mirovne politike ...
Snimak sa razarača "Dubrovnik" na putu za
Marselj prilikom prolaska pored vulkana Stromboli [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sredinom 20-tih godina prošlog veka javila se potreba za plovnim jedinicama koje će moći da odgovore na sve veće pritiske na granice od strane grabljivih suseda. Uopšte uzev, svi brodovi flote su bili zastareli islužili su, uglavnom za obuku mornaričkog kadra bilo u sklopu flotnog sastava eskadre, bilo raspoređivanjem u mornaričke škole i ustanove.
Mada je rukovodstvo mornarice neprestano izrađivalo i odobravalo velike planove koji su predviđali povećanje mornarice mnogobrojnim krstaricama, razaračima i podmornicama,nije se otišlo dalje od papira. Svaki novi komandant mornarice je obećavao razna čuda i materijalna sredstva ali je sve na obećanjima i ostajalo.
Konačno tokom leta 1929 godine, umesto velikog broja predviđenih plovnih jedinica, odobren je plan za gradnju velikog razarača. Usvojen je plan svojstven malim mornaricama izgradnje manjeg broja velikih razarača od kojih bi svaki bio sposoban da se prihvati borbe sa više protivnika. Ocenjeno je da bi ovakvi razarači bili najbolje rešenje za dejstvo u uslovima "uskog mora" protiv višestruko brojnijeg protivnika.
Posao je poveren dizajnerima glazgovskog brodogradilišta "Yarrow" avgusta 1929 godine. Gradnja je započeta 10. juna 1930 godine, da bi 12. oktobra 1931 godine, brod bio porinut i kršten imenom "Dubrovnik". Leta 1932 godine predat je ratnoj mornarici kraljevine Jugoslavije, kada je i uveden u flotni sastav. Brod je bio deplasmana 1880 t, jačina glavnih pogonskih mašina je iznosila 30912kw, brzina plovidbe 37 čvorova, a daljina plovidbe 7000nm. Mogao je krcati zaliha goriva 500 t.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dimenzije broda: dužina 113m, širina 10,7m, gaz od 3,7m
Naoružanje broda: 4 topa 140 mm, 2 PAT 85 mm, 6 PAT 40mm tipa bofors. Imao je 6 torpednih cevi promera 533mm, 4 bacača dubinskih bombi i dva klizača. Posadu je činilo 19 oficira, 114 podoficira i 105 mornara.
Na prvi pogled, po taktičko-tehničkim karakteristikama, dobija se utisak da je "Dubrovnik" bio razarač visokih kvaliteta i sposobnosti.
Njegov veliki deplasman je omogućavao sigurnu platformu vrlo jakom artiljeriskom naoružanju. Ali, postojao je ozbiljan problem stabilnosti broda. Glavna paluba je bila neobično visoka za ovaj tip i veličinu broda, te zbog toga i zbog velike težine naoružanja ustanovljeno je da je stabilnost broda slaba. Zbog toga su još u brodogradilištu postavili 40 t balasta, ali ni to nije naročito uticalo na stabilnost jer se brod pri okretima isuviše tromo i sporo vraćao u vodoravan položaj, a kod manjih zaliha ukrcanog goriva morao je upotrebljavati manji ugao kormila.
U to vreme nijedan razarač nije imao topove kalibra 140mm (uobičajeno je bilo postavljanje topova od 120-130mm). Srazmerno deplasmanu i naoružanju, velikoj brzini (37 čv) uz izrazito veliku daljinu plovidbe "Dubrovnik" je nadmašivao sve onovremene razarače svoje klase. Naročito italijanske što je i bila namera prilikom postavljanja zahteva projektantima na taktičko-tehničkom planu. Brod je predstavljao potpuno novu podklasu i samim tim i nisu čudili mnogi problemi koji su se odmah ili vremenom ispoljavali.
