Napori za sprečavanje širenja nuklearnog naoružanja u svetu

[Dreadnought]

Nova atomska koračnica

01/10/2009

Napori za sprečavanje širenja najrazornijih
arsenala nisu odagnali strepnje od izbijanja
sukoba s nuklearnim povodima i posledicama

Rastuće brige se lakše podnose kad se ima u vidu da je jedino raspoloživo sredstvo za njihovo kompletno uklanjanje – još gore. Takvu poruku, nedvosmislenu iako neizrečenu, čovečanstvu je poslao Savet bezbednosti UN – jednoglasnim usvajanjem rezolucije za sprečavanje širenja atomskog oružja i smanjivanje postojećih nuklearnih arsenala, već dovoljnih da nas eksplozijama svedu na bezbrižnu – mrtvu prirodu.

Pozdravljena je mahom kao „istorijska prekretnica” ka stvaranju „sigurnijeg sveta”, lišenog pretnji opštim uništenjem. A posredno i kao nagoveštaj šireg prestrojavanja – od zastrašivanja ka ohrabrivanju i konfrontacije ka kooperaciji, uz preusmeravanje ogromnog kapitala, koji se sada troši za sredstva razaranja, ka izgradnji boljeg života.

Skiciranim poželjnostima se, međutim, ubrzo isprečio najveći protivnik – realnost. Njihovom novom glavnom protagonisti, šefu Bele kuće Baraku Obami, američki „jastrebovi” su odmah prebacili da je „popustljiv prema tiranima” i da svoju naciju lišava „dominantne uloge u globalnim odnosima”. Pojedini vašingtonski hroničari su, takođe kritički, podsetili i da se iz velikih kriza, kao što je sadašnja, izlazilo velikim ratovima pa da Obamine „pomirljivosti” protivreče iskustvu.

Sa raznih strana je, ujedno, predočeno da se nuklearno oružje dosad pokazalo kao pouzdano sredstvo za odvraćanje agresora – nijedna zemlja s takvim arsenalom nije spolja napadnuta. Niz zemalja, dodaje se, stoga teži da se priključi „ekskluzivnom atomskom klubu” u čijim sadašnjim članicama vidi „neopravdano privilegovane”.

Konstatuje se i da su bez dozvole stalnih članica Saveta bezbednosti (s pravom veta) i vodećih nuklearnih sila – SAD, Rusije, Britanije, Francuske i Kine – do atomskog naoružanja već došli Indija, Pakistan, Severna Koreja, „verovatno” i Izrael, da je „možda” na tom kursu i Iran a da istim putem, takođe „možda”, kreću i druge nacije (pominju se Venecuela, Sirija, Mjanmar) koje Vašington smatra „otpadničkim”. Pa da je nuklearna pluralizacija – „nezadrživ proces”.

Najnovija odluka Saveta bezbednosti je uperena, čini se, prevashodno za onemogućavanje terorista i Irana da dođu u posed takvog naoružanja, ali takvi ishodi nisu izvesni. Strepi se od eventualnosti da se ekstremisti domognu atomskih bombi u uzburkanom Pakistanu ili na nekom drugom mestu s nedovoljno nuklearnom bezbednošću, kao i od izgradnje nuklearnog oružja u Iranu (koji tvrdi da nema takve ambicije) čiji lider kaže da Izrael treba „izbrisati” sa mape Bliskog istoka.

Pojačani napori za sprečavanje širenja najrazornijih arsenala nisu, izgleda, odagnali strepnje od izbijanja sukoba s nuklearnim povodima i posledicama. Naslućuje se, naime, da bi Izrael mogao da bombarduje iranska atomska postrojenja koja doživljava kao neposrednu pretnju. Dvojica američkih specijalista (izvan zvaničnih krugova) upravo su na televiziji Em-Es-En-Bi-Si prognozirali da bi takav atak mogao da se dogodi „u narednih nekoliko meseci”, ako velike sile ne uspeju da, na današnjem sastanku u Ženevi, ubede Islamsku Republiku da se odrekne „pravljenja atomske bombe” i dozvoli međunarodnu inspekciju. Obama se sa svojim timom potrudio da dokaže kako Amerika menja kurs i da nema razloga da se prema njoj održava podozrenje izazvano jednostranostima njegovog prethodnika Džordža Buša: uz ostalo, odrekao se nasleđenog projekta „raketnog štita” u centralnoj Evropi i tim aktom poboljšao odnose s Rusijom od koje, za uzvrat, očekuje da se pridruži merama (predložio je zaoštravanje međunarodnih sankcija) za „obuzdavanje” Teherana.

Vašington i Moskva približavaju se, ujedno, i dogovoru za dodatno smanjivanje njihovih nuklearnih projektila. Kojih je (prema londonskom „Gardijanu” uz pozivanje na evidenciju američkog Biltena atomskih naučnika) 22.539, od ukupno 23.574 u svetu.

Počela je, čini se, nova globalna nuklearna koračnica. Ide se ka ublažavanju atomskih opterećenja, uz pojačano testiranje sposobnosti za takav poduhvat. Na ispitu je, ponajviše, spremnost velikih sila da usklade interese – ne samo između njih, nego i pojedinačno i grupno – sa „ostatkom” sveta. Niz sličnih ispita nisu položili…



Momčilo Pantelić
Izvor: Politika Online