PALUBA
July 16, 2018, 11:20:06 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3   Go Down
  Print  
Author Topic: Tvrđava Golubac  (Read 10433 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« on: September 27, 2009, 12:22:06 pm »

Golubački Grad ili Golubac je srednjevekovna tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru.


* Golubac.JPG (118.26 KB. 800x591 - viewed 299 times.)


Golubac je građen lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 (9+1) kule i dve velike kolske kapije. Kule su kasnije Turci ojačali otvorima za topove i dodavanjem još jedne kule(10.) oko 1480 godine. Ispred grada se nalazi prednji zid (I) koji čini spoljni zid šanca, a koji je verovatno bio pun vode jer je povezan sa Dunavom koji ga je verovatno punio. Grad je teškim lancem povezan sa stenom Babakaj (koja i danas viri iz vode u sred Dunava), tako da je u potpunosti kontrolisao kako drumski, tako i rečni saobraćaj kroz Đerdapsku Klisuru. Ispred tvrđave je bilo civilno naselje, o čemu danas svedoče samo neki delimično istraženi objekti.


* tlocrt A. Deroko.jpg (83.86 KB. 723x599 - viewed 313 times.)


Prednji grad

Prednji grad se sastoji od gornjeg i donjeg dela koje je delio zid koji povezuje 4. i 7. kulu. U donjem delu se nalazi ulaz(II), koji su čuvaju 9. i 8. kula, koja je pojačana otvorom za top. Na kraju grada se nalazi 10. kula, koju su dogradili Turci, kao nisku artiljerisku kulu. Ona kontroliše prolaz Dunavom i prilaz gradskoj luci (koja se verovatno nalazila između 5. i 10. kule), a sa 9. kulom je vezana niskim zidom. Niski zid vezuje 5. i 9. kulu, dok su krak ka 10. kuli dodali Turci. Nasuprot ulazu nalazila se kolska kapija koja je vodila u zadnji grad. U ovom delu nije bilo građevina sa izuzetkom ostataka koji se nadovezuju na 8. kulu i koji su verovatno bili sa njom povezani u jednu celinu. Uz sam put, paralelno sa njim, se nalazi kanal širine 0,5 i dubine 0,75 metara, od koga počinje strma padina.
 
Pogled na gornji deo prednjeg grada

* prednji grad.jpg (45.08 KB. 770x577 - viewed 261 times.)


Na zidu koji deli gornji od donjeg dela je smeštena kapija (III) kroz koju se ide ka gornjem gradu. U gornjem delu nema građevina i tu se nalazi putić koji ide ka kapiji (IV) koja vodi u gornji grad i nalazi se u zidu, na visini 2 metra od zemlje do koje vode stepenice, uz samu 3. kulu. Na zid koji povezuje 6. i 7. kulu penje se stepenicama (V), dok se na zid između 6. i 3. kule penje kroz 6. kulu.


Zadnji grad

Zadnji grad od gornjeg odvajaju zid (koji povezuje 2. i 4. kulu) i oštra stena visine 3 do 4 metra. Na zid, nad kolskom kapijom, penje se stepenicama (VI). Uz samu 5. kulu nalazi se zgrada (VII) (koja je verovatno bila magacin i vojna baraka) iz koje se izlazilo na zid koji se od 5. kule prostire paralelno sa rekom i vodi skoro do stene na kojoj je smeštena 2. kula.

Pogled sa citadele na zadnji grad

* Gol_z_grad.jpg (57.66 KB. 577x770 - viewed 262 times.)


Gornji grad

U gornji grad se ulazi kroz kapiju (IV) i odatle putić vodi, paralelno sa zidom između 1. i 3. kule, do ulaza(VIII) u citadelu. Ispod tog putića se nalazi nekoliko zgrada, između kojih se staza spušta kroz kapiju (X) ka 2. i 4. kuli i zidu nad zadnjim gradom. U steni na kojoj se nalazi 1. kula urezan je rezervoar (IX) za vodu koji se punio kišnicom. Na zidu, između 4. kule i kapije (IV), nalazi se isturena terasica.
 
Gornji grad i kapija (VI)

* gornji grad.jpg (63.47 KB. 577x770 - viewed 244 times.)


Sama citadela je pravougaonične, skoro kvadratne osnove kroz koju se, između spoljašnjeg zida i stene na kojoj se nalazi 1. kula, provlači putić ka poslednjem uporištu utvrde tzv. Donžon kuli (1. kula). Poslednji deo putića (XI), širok nepun metar, oivičen je oštrim liticama, koje se sa jedne strane obrušavaju u unutrašnjost citadele nekih 5 do 6 metara ispod, dok se sa druge obrušavaju nekoliko desetina metara niže skoro do nivoa Dunava. Posebnu čar tom prelazu daje vetar koji stalno duva, jer je okrenut ka Đerdapskoj klisuri, pogotovo kad iz klisure izleti košava.


« Last Edit: September 27, 2009, 03:13:32 pm by dreadnought » Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #1 on: September 27, 2009, 12:34:10 pm »

Kule

Kule u tvrđavi su sa drvenim spratovima i stepenicama u unutrašnjosti, dok su stepenice koje vode do njih kamene. Širina stepenika je nepunih 60 santimetara. Polovina kula je sa svih strana od kamena (1,2,4,5,10), dok su ostale sa tri strane kamene,a četvrtu stranu, koja je okrenuta ka unutrašnjosti, nemaju (3,6,7,8,9,).

1. kula je Donžon. Ima osmostranu osnovu iz koje se izdiže kružni vrh u čijem se središtu nalazi kvadratna unutrašnjost. Ulazi se kroz vrata (XII) koja vode do terase zaštićene grudobranima, sa koje se ulazi (XIII) u ogrugli deo kule. Kroz kulu, oko kvadratne unutrašnjosti, vode kamene stepenice koje vode na vrh.


* donžon.jpg (61.7 KB. 449x599 - viewed 145 times.)


2. kula ima kružni oblik i sa svih strane je kamena.

3. kula ima kvadratnu osnovu, dok joj je slaba strana okrenuta ka Donžon kuli, a na poslednjem spratu ima terasicu koja gleda ka Đerdapu.

4. kula ima kvadratnu osnovu. Ima ulaz u ravni tla, dok se sa jednog od njenih viših spratova izlazi na zid koji je povezuje sa 3. kulom, u kom se nalazi kapija(IV). U prizemlju je smeštena pravoslavna kapelica o čemu svedoče niše za oltar, đakonikon i proskomidija koji su okrenuti ka istoku, a izgrađeni su sa kulom tj. nisu kasnije dozidane.

5. kula je pravilnog kvadratnog oblika. Jedina vrata koja vode u nju smeštena su na zidu, koji je spaja sa 4. kulom, do koga vode kamene stepenice(VI).

6. kula ima kvadratnu osnovu, ali je sa spoljšnje strane ojačana nepravilnom šestostranom osnovom. Kroz nju vode stepenice ka zidu koji je povezuje sa 3. kulom.

7. kula ima kvadratnu osnovu ali je spolja pojačana u obliku kruga.

8. kula ima nepravilnu četvorostranu osnovu i nešto je niža od ostalih.

9. kula ima kvadratnu osnovu, dok spolja ima osmostrano pojačanje.

10. kula je niska (ima samo jedan sprat), sa otvorima za topove. Osnova joj je osmostrana i gotovo je istovetna trima kulama koje su, sa istom namenom(kao artiljerijske kule), dodate Smederevskoj tvrđavi.

10. kula

* kula 10.jpg (36.76 KB. 770x577 - viewed 142 times.)


Prošlost tvrđave

Golubac se prvi put se pominje u ugarskim izvorima datiranim u 1335, 1337, odnosno 1342 godinu. Ne zna se kada i ko ga je podigao, ali je njegovu osnovu tj. Gornji grad podigao srpski odnosno pravoslavni velikaš o čemu svedoči i pravoslavna kapelica u sastavu 4. kule. Grad je potom proširen (na zadnji i prednji grad) tokom srpske ili mađarske vlasti, iako nije isključeno da je u startu izgrađen u ovoj veličini. Poslednju fazu u gradnji sproveli su Turci ojačavši 6,7,8 i 9. kulu i dodavši u produžetku spoljašnjeg bedema nisku artiljerijsku kulu (10.) koja je kontrolisala Dunav i štitila pristanište za šajke koje se uz nju nalazilo.

*Golubac se nalazio u sastavu države kneza Lazara, koji je sela u okolini davao kao metohe manastirima.

Odmah nakon Kosovskog boja, 1389 godine, u njega ulazi Bajazit I. Našao se u rukama Mađara koji ga 1403 godine predaju despotu Stefanu, kada je on postao ugarski vazal. Grad je trebalo, prema ugovoru iz 1426 godine, da po despotovoj smrti (Stefan umire 1427 godine), zajedno sa Beogradom, bude predat Mađarima.

Međutim, komandant grada vojvoda Jeremija ga, iz nepoznatih razloga, predaje Turcima. Prema Segedinskom miru, iz 1444 godine, između Mađara i Turaka, srpska Despotovina biva obnovljena i u njen sastav ulazi i Golubac. Nakon smrti despota Đurađa 1456 godine, Turci ga osvajaju. Mađari uspevaju da ga osvoje 1481 godine, ali ga vrlo brzo napuštaju.
 
Pogled na glavnu kapiju

* glavna kapija.jpg (53.54 KB. 449x599 - viewed 142 times.)

 
Od tada pa do 1867 godine, kada ga, sa još nekim gradovima u Srbiji, Turci predaju knezu Mihailu, Golubac se skoro sve vreme nalazio u njihovim rukama. Za kratko su ga držali Austrijanci (1688 - 1690) i srpski ustanici tokom Kočine krajine i Prvog srpskog ustanka.

*Mada postoje izvori koji govore da je knez Lazar, držao zemlje oko grada,ali ne i samu tvrđavu, koju je više puta, bez uspeha, ospedao.

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #2 on: September 27, 2009, 12:45:47 pm »

Golubac danas

Neposredno posle Prvog svetskog rata kroz stenu, na kojoj se tvrđava nalazi, probijen je magistralni put koji prolazi kroz tvrđavu, koristeći obe kolske kapije u utvrdi. Ovaj put je najkraća veza Srbije sa istočnim delovima Balkanskog poluostrva, tako da se neretko kroz tvrđavu provlače šleperi koji jedva da mogu da prođu kroz kapije.


* golubac total.jpg (298.81 KB. 900x734 - viewed 296 times.)


Izgradnjom HE na Dunavu, njegov nivo kod Golubca se podigao, tako da su najniži delovi grada potopljeni. U godinama velikih suša ili kada zbog poplavnog talasa HE ispuste veću količinu vode, moguće ja uploviti stojećki na čamcu u zgradu u zadnjem gradu(VII), dok se pri normalnom vodostaju čamac jedva provuče kroz lučne ostatke zgrade. Potopljeni delovi zidina, zajedno sa 10. kulom, pružaju sjajne mogućnosti pasioniranim ljubiteljima pecanja, kojih uvek ima u najnižim delovima tvrđave.


* golubac grad.jpg (37.12 KB. 510x373 - viewed 452 times.)


Početkom 21. veka svi delovi utvrde iznad puta, uključujući i šanac, su bili skroz obrasli koprivama, kupinama, šipkom i sličnim rastinjem koje je skoro u potpunosti onemogućavalo kretanje kroz gornje delove utvrde, osim po malom uskom putiću koji je vodio do Donžon (1.) kule. Tokom proleća 2005, izvršena je akcija uklanjanja tog rastinja iz šanca i prednjeg grada. U samom šancu je obnovljena česma(koju je do tad skrivalo visoko rastinje) podignuta u čast poljskog viteza Zaviše Crnog koji je ostavio svoj život u Golubcu. Očekuje se da će u skorije vreme i gornji grad biti prokrčen, dok se u samoj citadeli uz kupine smestilo i nekoliko stabala smokve.


* kula.jpg (33.44 KB. 510x382 - viewed 162 times.)


Zidine, kule i kamena stepeništa su u dosta dobrom stanju, ali su drveni spratovi i stepenice odavno istrulele i pretvorile se u prah. U 5. kuli su naknadno postavljena vrata, koja su u dobrom stanju, kao i spratovi sa stepenicama kojima se moglo izaći na njen vrh ili sići u tminu nižih spratova. Danas su viši spratovi skroz urušeni, dok su daske koje čine pod i grede koje ih drže, u nivou ulaznih vrata trule i potpuno nebezbedne za kretanje. Uz stepenice (VI) ima ostataka drvene ograde, koja je skroz istrulela.


* pogled.jpg (36.32 KB. 510x382 - viewed 158 times.)


Danas je Golubac vrlo posećen, što zbog činjenice da kroz njega prolazi magistralni put, što i zbog toga što se nalazi blizu Lepenskog Vira, tako da ta dva lokaliteta tvore zajedničku turističku celinu. Napori, koje opština Golubac ulaže u ovu utvrdu su usmereni ka afirmaciji značaja Golubačke tvrđave na turističkoj karti Srbije.


Literatura i izvor:

- Aleksandar Deroko, „Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji“ , Beograd, 1950.
- Vikipedija, slobodna enciklopedija

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #3 on: August 03, 2010, 04:54:08 pm »

Jedna fotografija sa kraja 30-tih godina XX veka ... Primetno je da je nivo Dunava daleko niži nego što je to danas, kao posledica izgradnje HE "Đerdap" ... Vidljiva je cela tvrđava, za razliku od sadašnjosti ...



* golubac.jpg (145.41 KB. 997x621 - viewed 171 times.)




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #4 on: May 04, 2011, 06:57:28 pm »

Još jedan lep pogled na tvađavu pre izgradnje HE. Ovde se može lepo videti kakav je dominantan položaj zauzimala.



* golubac.jpg (164.7 KB. 1126x702 - viewed 319 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #5 on: May 04, 2011, 07:04:04 pm »

Nakon izgradnje HE Đerdap.


* golubac 1.jpg (237.6 KB. 952x675 - viewed 258 times.)



* golubac 2.jpg (204.83 KB. 920x655 - viewed 187 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #6 on: May 06, 2011, 06:24:22 pm »

Jedna stara razglednica.


* stari golubac.jpg (83.22 KB. 434x671 - viewed 160 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #7 on: August 19, 2011, 11:28:51 am »

Starija fotografija, pre izgradnje HE Đerdap.


* tvrđava golubac.jpg (420.38 KB. 1671x1077 - viewed 293 times.)

Logged
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 364



« Reply #8 on: August 19, 2011, 11:57:21 am »

Jedna fotografija sa kraja 30-tih godina XX veka ... Primetno je da je nivo Dunava daleko niži nego što je to danas, kao posledica izgradnje HE "Đerdap" ... Vidljiva je cela tvrđava, za razliku od sadašnjosti ...
[ Attachment ]
Imali su čak i malu plažicu..
Logged
bizmark
mladji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 245



« Reply #9 on: September 01, 2011, 11:41:42 am »

Quote
Međutim, komandant grada vojvoda Jeremija ga, iz nepoznatih razloga, predaje Turcima. Prema Segedinskom miru, iz 1444 godine, između Mađara i Turaka, srpska Despotovina biva obnovljena i u njen sastav ulazi i Golubac.


У Историји српског народа, том II, је наведено зашто је војвода Јеремија предао град Османлијама. Наиме, војвода Јеремија је деспоту Стефану дао 15 000 дуката да би постао командант тврђаве. Када је умро деспот Стефан, 1427. деспот Ђурађ је одбио да преда Голубац Угрима. Пошто је војвода Јеремија да ће краљ Жигмунд Луксембуршки сигурно доћи са војском и да је предаја тврђаве неминовна, он је хтео да врати деспоту Ђурађу команду над тврђавом, али под условом да му деспот исплати 15 000 дуката. Међутим, деспот није хтео да му исплати паре, иако их је имао. Онда је војвода Јеремија понудио тврђаву Угрима, али краљ Жигмунд није имао новца. Онда је војвода понудио трећој заинтересованој страни, Османлијама, који су му исплатили новац и мирно заузели тврђаву. Сматрајући да су његова права угрожена прекршајем уговора, краљ Жигмунд је 1427. започео опсаду тврђаве. Међутим, Османлије су добиле помоћ, Жигмунд је морао да подигне опсаду и тиме дефинитивно одустане на полагање права на тврђаву.   
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 13 274


« Reply #10 on: November 22, 2011, 03:26:25 pm »

A brdo na kome je grad puno je zmija.
Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 040



« Reply #11 on: November 23, 2011, 12:11:18 pm »


 Ne samo to brdo nego cela okolina. Dok sam bio u Brnjici često sam išao pešice od Brodoremonta do samog mesta. Morala se obratiti pažnja pošto je magistrala bila puna zmija. Kako ih automobili ne pogaziše više nije mi jasno.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #12 on: December 04, 2011, 04:10:36 pm »

Pogled na tvrđavu sa Dunava.



* golubac.jpg (78.56 KB. 955x611 - viewed 155 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #13 on: November 16, 2014, 05:15:41 pm »

Još dve fotografije sa pogledom sa Dunava na tvrđavu Golubacu. U pitanju su tridesete godine prošlog veka a snimci su načinjeni sa nekog od rečnih brodova.



* Golubac.jpg (160.61 KB. 1357x844 - viewed 191 times.)



* Golubac_1.jpg (163.7 KB. 1374x827 - viewed 147 times.)






Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 288



« Reply #14 on: November 16, 2014, 05:23:18 pm »

Opet ista stvar, dva pogleda na tvrđavu sa Dunava. Takođe snimljeno sa nekih od brodova, u otprilike istom vremenskom periodu kao i prethodne dve fotografije.



* Golubac_2.jpg (93.78 KB. 1424x844 - viewed 144 times.)



* Golubac_3.jpg (177.02 KB. 1208x1821 - viewed 201 times.)



Logged
Pages:  [1] 2 3   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.06 seconds with 25 queries.