PALUBA
November 13, 2018, 08:20:11 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Zapuštena srpska vojnička groblja iz Prvog Svetskog rata  (Read 1793 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 21 993



« on: September 27, 2009, 02:51:37 pm »

Slavna istorija našeg zaborava

27.09.2009
Dok zapuštena srpska vojnička groblja iz Prvog svetskog rata vapiju za odgovornom zaštitom države, pojedinci se sami organizuju i vode ozbiljnu brigu o njihovom sređivanju
 
Zapuštena srpska vojnička groblja iz Prvog svetskog rata nisu tako redak prizor u Makedoniji. Groblja koja su prekrivena prašinom i potpuno zarasla u divlje drveće i šiblje, grobovi rasuti po šumama još su češći prizori na nekadašnjim prostorima na kojima su se odvijale žestoke i krvave bitke na Solunskom frontu.

Slavna istorija našeg zaborava?

Retke su države koje sebi dopuštaju takav „luksuz”: pogledajte Francusku. Od Beograda pa nadalje, francuska vojnička groblja primer su poštovanja jedne zemlje i naroda prema svojim pripadnicima koji su dali živote u ratovima i borbama novije svetske istorije. U Srbiji je, pak, mnogo toga pa i borba protiv zaborava prepušteno dobroj volji i entuzijazmu pojedinaca: umorni od toga da podsećaju nadležne na ono što im je dužnost, krenuli su da sami svojim sredstvima i naporima učine nešto kako bi se, makar sređivanjem večnih počivališta u tuđini, hiljadama srpskih vojnika čiji posmrtni ostaci tamo leže odala počast i oživelo sećanje na njih.

Uoči godišnjice bitke na Kajmakčalanu (14. septembar 1918. – 30. septembar 1916), pre dve i nešto nedelje, iz Beograda je u Makedoniju krenula grupa od dvadeset planinara iz Planinarsko-smučarskog društva „Kopaonik” i deset članova Udruženja ratnih dobrovoljaca od kojih su neki bili i potomci srpskih vojnika koji su se borili na ovim prostorima. Vođa puta bio je Stanoje Stojković, a cilj je, pored penjanja na vrh Kajmakčalana, bilo raščišćavanje zapustelog srpskog vojničkog groblja u selu Skočivir, na četrdesetak kilometara od Bitolja.

Gotovo za nepoverovati: od 1918. godine do danas ovo groblje, od oko 3.500 kvadratnih metara, i na kojem je sahranjeno oko 500 srpskih vojnika poginulih u borbama na Kajmakčalanu, niko nije posetio niti, naravno, održavao.

Grupa je bila prva posle devedeset godina koja je ne samo došla da groblje vidi nego i da ga, u dvodnevnoj akciji raščišćavanja, uz sve potrebne dozvole makedonske države, sredi kako bi u narednim godinama moglo biti jedno od očuvanijih spomenika iz Prvog svetskog rata.

Selo Skočivir, koje podno planine Nidže i njenog najvećeg vrha Kajmakčalana leži uz Crnu reku, najveću pritoku Vardara, nekada je bilo značajno i veće; sada je zapustelo. Od gotovo stotinak porodica danas jedva da ima više od deset duša koje u njemu žive. Čak i da žele da se u znak sećanja na srpske izginule vojnike neki od seljana oduže tako što će groblje makar čistiti, ne mogu: pritisla starost i nemoć. Uzgred, u tom Skočiviru se nalazi još jedno srpsko vojničko groblje iz Prvog svetskog rata – ono je u boljem stanju, ograđeno, ali će i njega jednom stići ista sudbina zaborava.

Groblje koje je trebalo raščistiti nalazi se uz samu skočivirsku crkvu: do ove akcije bilo je, može se slobodno reći, najveća šuma u kraju. Planinari i dobrovoljci među kojima je bio i neumorni osamdesetogodišnjak Radojica Smiljković, deda Raja, iz Smedereva, prionuli su svojski: pošto je najveće drveće posečeno električnom testerom, uz obezbeđeni alat dva su dana čistili groblje od panjeva, granja, zaraslog šiblja i trnja, sve uredno svrstavajući ih u gomile koje su odnošene ili stavljane u stranu ne bi li bile iskorišćene za potpalu.

Iz ogromnog gustiša izronio je, na kraju akcije, proplanak s potresnim prizorom: u senci visokog belog zvonika i retkog drveća, ostavljenog da baca hlad, između zarđalih bezimenih gvozdenih krstova pobodenih u zemlju ili palih stajali su nahereni i iskrivljeni, ležali slomljeni ili sačuvani celi nadgrobni spomenici s kojih su planinari sricali negde jedva čitljiva imena sahranjenih srpskih vojnika. Umrlih od rana, od gladi... Spomenici-podsetnici, teški, od kamena, koje su, po završetku Prvog svetskog rata, do Skočivira na taljigama vukli očevi, braća, šuraci iz Srbije..., da ih u ovom dalekom selu u koje će ko zna kada, i da li uopšte ponovo kročiti, postave iznad glava svojih najbližih.

Improvizovano, ali iskreno i od srca, groblje je posle devet decenija opojano, uz spomenike su upaljene sveće koje su donete iz Beograda. Dogovoreno je da se i iduće i narednih godina organizuju slične akcije, a ovo groblje nastavi da održava i uređuje. Planinari i dobrovoljci su spremni da to i dalje čine; može li država da konačno počne da i sama o tome razmišlja?

Anđelka Cvijić
Izvor: Politika Online
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 461



« Reply #1 on: August 16, 2013, 10:49:05 pm »

Случајно сам наишао на ову тему и прво што ми је пало на памет је грчка реч ефемерос што значи: пролазан, краткотрајан у укупном трајању света и века. Академик Дејан Медаковић написао је: Увек када смо сви живи и на броју, час растанка или нестанка изгледа некако нестварно, као нешто што се уопште неће и не може догодити. Ми то у себи потискујемо мисао о сопственом старењу, а на мене пада сада терет
сведока о онима којих више нема.

Дакле, више пијетета према далекој браћи и јунацима којих више нема,  а који су дали животе за Отаџбину у својим раним годинама,  када је живети била највећа радост.

За даном лети дан
и сваки часак носи
живота делић свој
живота делић крт
тек спремаш се да живиш
ал гле наједном смрт.
                        Александар Пушкин
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 461



« Reply #2 on: August 16, 2013, 10:58:49 pm »

Снимљено августа 2011. године, једног јутра окупаног сунцем на обали топлог Јонског мора испод сеновитих чемпреса у постојбини богова.

Плава гробница


* DSCN4099.JPG (283.77 KB, 800x600 - viewed 83 times.)

* DSCN4097.JPG (307.38 KB, 800x600 - viewed 97 times.)

* DSCN4098.JPG (309.25 KB, 800x600 - viewed 81 times.)
Logged
motorista 57 klasa
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 992


Да ли ћемо још коме сметати зато што смо своји?


« Reply #3 on: August 17, 2013, 06:21:12 am »

Kakva država takvo i poštovanje prema onima koji su je stvarali i branili kada je trebalo.
Sete ih se samo kada je potrebno slikati se u predizbornoj kampanji i napabirčiti još po koji glas.
Kada je potrebno u skupštini pokrenuti takvu temu ćute da se ne zamere drugoj strani jer još smo podeljeni verski, ideološki i kako god.
Tradicionalne vrednosti se zaboravljaju a mladima se podmeću neki novi idoli.
Generalno na putu do Grčke i nazad ne postoji stopa zemlje gde se ne gazi po
kostima nepoznatih boraca za slobodu.Trud udruženih pojedinaca je svakako
čin dostojan poštovanja ali od svega toga nema mnogo dok se država ne odluči da
brine o svojoj istoriji. Na žalost državu vode oni koji ne znaju ništa o vojsci a
učešće u ratovima im je učestvovanje u suludom balkanskom cunamiju (Ćiro mu je dao pravo ime).
Zaboravljaju osećaj slušanja himne svoje države i dizanja zastave na jarbol.
Zaboravljaju da su ti ratnici pre svega bili obični ljudi kojima je bilo normalno da brane
svoju budućnost i budućnost pokoljenja, bez obzira na to ko je vladar u tom momentu.
Branili su svoj obraz, čast, poštenje.....
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 663



« Reply #4 on: July 16, 2018, 06:25:49 am »

Зејтинлик ће бити сређен до септембра
Аутор: Димитрије Буквић недеља, 15.07.2018.

Објављен је и јавни позив за извођаче реконструкције Српског војног гробља у Софији, скенирано стање и пописани меморијали у Македонији


Традиционално обележавање годишњице пробоја Солунског фронта, које се одржава последњег викенда у септембру, српско војничко гробље у Зејтинлику дочекаће у новом руху. Генерални конзулат Србије у Солуну управо је обелоданио јавни позив за извођача радова на санацији овог војног меморијала, на којем почива око 7.000 погинулих припадника наше војске из Првог светског рата. Најбољи понуђач ће посао морати да заврши до 10. септембра.

Истовремено, наша амбасада у Бугарској је објавила позив за подношење понуда за санацију и реконструкцију Српског војног гробља у Софији. У замах обнове српских војних меморијала на тлу Балкана вероватно ће у догледно време бити укључена и ратничка почивалишта и обележја у Македонији јер су стручњаци из наших институција за очување културног наслеђа истражили њихово стање у тој земљи.

Како је за „Политику” речено у Министарству за рад запошљавање, борачка и социјална питања, пројекат санације Зејтинлика је израдио Републички завод за заштиту споменика културе Београд.

Потенцијални извођачи радова могу да своје понуде доставе до 19. јула. Према тексту јавног позива, предвиђено је да санација, између осталог, обухвати зидарске радове унутар крипте – малтерисање и попуњавање пукотина и оштећења – израду плочника око костурнице и хидроизолације на делу меморијалног комплекса, застакљивање прозора, сликарско-конзерваторске радове, уређење санитарног објекта, набавку и постављање шеснаест камених клупа... За овај подухват, Влада Србије је у јануару определила око 27 милиона динара.

У протекле две године, за инвестиционо одржавање ратних меморијала у Грчкој и Македонији, Република Србија је издвојила око 32,5 милиона динара, а за редовно одржавање и плате чувара око 112.200 евра

Санацију и реконструкцију дочекаће и војничко почивалиште у склопу гробља Орландовце у Софији. Тамо почива 456 наших погинулих ратника у оба балканска рата, као и умрли или побијени у заробљеништву између 1915. и 1918. године. Овај меморијал, на површини од 1.200 квадратних метара, чине споменик – дело београдског архитекте Душана Миросављевића – и костурница. Рок за достављање понуда је 17. јул, а најбољи понуђач ће, између осталог, морати да обави чишћење и заштиту елемената споменика, рестаурацију текста на спомен-плочама, замену дотрајалих плоча на приступним стазама и у оградном зиду. За ове радове, ресорно министарство је определило 45.764 евра, а планирано трајање је 60 радних дана.

Ово почивалиште је, иначе, формирано 1918. а пре него што је десет година касније званично отворено било је изложено небризи, кажу у ресорном министарству.

„С обзиром на то да гробље није имало чувара, већ 1923. године било је у потпуности запуштено. Секретар југословенског посланства у Софији је овако описао стање: ’Бугарска сиротиња је зими одвлачила крстаче с гробова, капија је била срушена, жице покидане, а преко гробова су направљене стазе за пролазнике – те је било врло жалосно погледати у каквом се стању налазе гробови оних који су као заробљеници и интернирани помрли’”, наводе у министарству.

Велике заслуге за формирање овог меморијала се приписују песнику и академику Милану Ракићу, који је био посланик наше земље у Софији (1921–1927). У том периоду су прикупљени подаци о покопаним ратницима и подигнути споменик и костурница. Идуће, 1928. године, на Видовдан, војничко гробље је свечано отворено.

Сем Зејтинлика и гробља у Софији, како наводе у министарству, не постоје прецизни планови за инвестиционо одржавање других ратних меморијала у иностранству за ову годину. Ипак, недавно је окончан још један битан подухват – „скенирање” и попис 56 меморијала везаних за страдање српских војника у Македонији. Архивско, историографско и теренско истраживање, које је обавио Републички завод за заштиту споменика културе, обухватило је и 12 гробаља, три спомен-костурнице и три спомен-обележја о којима нису постојали прецизни подаци.

„На основу ових истраживања, правиће се план за даље решавање проблематике стања меморијала у Републици Македонији”, наводе у министарству.

Иначе, у протекле две године, за инвестиционо одржавање ратних меморијала у Грчкој и Македонији, Република Србија је издвојила око 32,5 милиона динара, а за редовно одржавање и плате чувара око 112.200 евра.

Уз инжењере и мајсторе, мора да буде и сликар

Међу условима за потенцијалне извођаче радова на Зејтинлику и у Софији је, између осталог, обавеза да у радном односу имају дипломираних грађевинског инжењера који ће руководити радовима и најмање пет квалификованих мајстора. Понуђачи за Зејтинлик морају приде да имају и запосленог академског сликара. Оба јавна позива обавезују понуђаче и да су на најмање три објекта досад изводили исте или сличне радове.

Критеријум за избор најповољнијих понуда биће најнижа цена. Ако више понуђача предложи исти износ, предност ће имати онај који понуди дужи гарантни рок, који мора бити минимум пет година. Ако се и та ставка подудара, онда ће извођачи радова бити изабрани жребом.

Izvor: www.politika.rs
« Last Edit: July 16, 2018, 07:03:33 pm by MOTORISTA » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 663



« Reply #5 on: September 08, 2018, 06:50:12 am »

О гробовима српских ратника брину три државе
Аутор: Јелена Чалија среда, 05.09.2018.

Са Словачком, Чешком и Русијом Србија има споразуме по којима свака страна о свом трошку одржава војне меморијале на својој територији

Гробови српских ратника расути су у 43 земље света и, према тренутној евиденцији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ван матичне државе постоји 679 српских ратних меморијала. О њиховом редовном одржавању брине се управо ово министарство, у сарадњи са колегама надлежним за спољне послове. Осим у случају када држава Србија има потписан међудржавни споразум са земљом у којој се ратни меморијали налазе: тада је одржавање пренето на државу где су гробови и споменици ратника. Како се наводи у писаним одговорима Министарства рада „Политици”, међудржавни споразуми из области ратних меморијала потписани су са Словачком, Русијом, Чешком и Француском (Споразум о обнови Споменика захвалности Француској у Београду из 2017). Документи који су потписани са Чешком, Словачком и Русијом подразумевају да свака страна сноси трошкове уређења и одржавања ратног гроба и војног меморијала који се налази на њеној територији.

Недавно су ратни меморијали, руски у Србији и српски у Русији, били тема сусрета у Москви. Крајем априла одржан је други састанак мешовите српско-руске комисије која треба да прати спровођење међудржавног споразума о ратним меморијалима. Њиме је, између осталог, предвиђено да „трошкове одржавања руских војних меморијала на територији Републике Србије сноси српска страна. Трошкове одржавања српских војних меморијала на територији Руске Федерације сноси руска страна”, као и да свака страна може и о свом трошку да обавља радове на одржавању, уз сагласност оне друге. „Српских ратних меморијала у Руској Федерацији има 36 и тамо је сахрањено 185 Срба. Нема појединачних српских меморијала, већ су војни заробљеници различитих националности сахрањивани колективно. С тим у вези, најзначајнијим српским ратним меморијалом у Руској Федерацији може се сматрати Гробље ратних војних заробљеника логора 64 у атару насеља Бољшаја Камша, у близини града Моршанск, Тамбовска област, где је по тренутној евиденцији сахрањено 87 особа српске националности”, наводи се у одговорима Министарства рада.

С друге стране, према тренутним подацима ресорног министарства, у нашој земљи има 97 руских ратних меморијала. „По значају можемо издвојити Гробље ослободилаца Београда 1941, Споменик совјетским ратним ветеранима на Авали, Спомен-костурницу Црвеноармејаца палих у борбама за ослобођење Пожаревца 1944. године на Чачалици, Гробље Црвеноармејаца у Сомбору, Спомен-комплекс Сремски фронт и Спомен-костурницу борцима и официрима Црвене армије у Јагодини”, наводе у Министарству рада.

Потписивање међудржавних, билатералних споразума о заштити војних меморијала и места страдања показало се као најцелисходнији, најекономичнији и најефикаснији механизам за заштиту тог веома специфичног и значајног сегмента националне непокретне културне баштине, истиче историчар Дејан Ристић, стручњак у области заштите културног наслеђа и утемељивач службе Владе Србије за заштиту војних меморијала и места страдања.

– Када је реч о недавно потписаном српско-руском међудржавном споразуму, најпре треба нагласити основне историјске чињенице, које се огледају у томе да оружане снаге Србије или Југославије никада нису биле присутне, нити су дејствовале на територији данашње Руске Федерације – истиче Ристић. Подсећа да су, с друге стране, јединице некадашњег СССР дејствовале крајем 1944. и током прве половине 1945. године на подручју некадашње источне, североисточне и северне Југославије.

– Није, дакле, могуће очекивати пуни реципроцитет у броју, карактеру, обиму и значају српских војних меморијала у Руској Федерацији и руских војних меморијала и места страдања у Србији. У овом, веома специфичном случају, могло би се говорити о „реципроцитетуˮ који бисмо могли назвати симболичним и који би се огледао у томе да је реч о два веома блиска народа који никада нису ратовали један против другог, већ да су се најчешће удруживали у савезе како би се одбранили од заједничког непријатеља. Велика и лако уочљива несразмера заснована је на историјским реалностима 19. и 20. века, које су непроменљиве. Но, то пред Србију ставља континуирану обавезу која се огледа у сталној и стручној бризи о безмало стотину војних меморијала и места страдања од значаја за Руску Федерацију, на којима почива више десетина пута већи број лица која су потицала са територије данашње РФ у односу на број наших држављана који почивају на тлу пријатељске Русије – каже Ристић. Непостојање реципроцитета могло би да буде разлог због којег Србија нема потписан међудржавни споразум са државом у којој се налази велики број значајних ратних меморијала – Грчком.

– Постоји изузетно мали број војних меморијала и јавних споменика од значаја за Републику Грчку који се налазе на тлу Републике Србије. На пример, Грчко војно гробље у Пироту, Кула Небојша или Споменик Риги од Фере у Београду, у односу на више десетина значајних војних меморијала, места страдања и јавних споменика од интереса за Републику Србију који се налазе на грчкој земљи. Дакле, опет је реч о великој разлици у броју, обиму, садржају и значају тих локалитета у две земље. Могло би се претпоставити да би и неопходна буџетска средства за њихово одржавање била у великој несразмери, те да можда управо због тога Грчка, барем колико је мени познато, није иницирала разговоре који би резултирали потписивањем споразума – каже Дејан Ристић.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.019 seconds with 24 queries.