PALUBA
March 28, 2024, 08:01:48 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Užička tvrđava  (Read 30002 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
wermez
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 847



« Reply #15 on: February 21, 2013, 03:54:10 pm »

Evo još jedne slike Užičke tvrđave. Slika je sa foruma Skyscrapercity, ne znam ime autora.

Sam pogled sa Starog grada je lep, ali pogled sa Zabučja na Stari grad dole je zaista impozantan. Pravo orlovsko gnezdo.
Fotografija je napravljena na vrhu okolnog brda Zabučje, tačnije ispod televizijskog repetitora.

Bio sam udaljeni svedok uništenja repetutora 27. maja 1999, koji je gađan u sred bela dana. Kasnije je obnovljen.

Deo ispod Starog grada je najlepši deo Užica, posebno leti. Ako pogledate donji "ugao" tvrđave, primetićete odmah ispod malo kupalište nazvano Banjice. Ako krenete levo, uz reku, prolazićete kroz kanjone reke Đetinje, sa tim što se negde na polovini puta između Starog grada i Stapara nalazi užička brana.

Ako krenete putem, prolazićete kroz nekoliko bivših železničkih tunela, sa usecima u strani, gde su nekada putnici mogli da se sklone ako naiđe voz.  Jedan ot tunela je zaista dugačak, i ako budete prolazili kroz njega, bićete u mrklom mraku jedno 3 minuta, bukvalno nećete videti ništa, samo crnilo.






* stari grad uzice zabucje.jpg (176.59 KB, 956x717 - viewed 174 times.)

* brana.jpg (105.76 KB, 480x640 - viewed 186 times.)

* tunel.jpeg (11.29 KB, 270x187 - viewed 528 times.)
« Last Edit: February 21, 2013, 03:59:41 pm by wermez » Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #16 on: June 09, 2013, 05:35:01 pm »

Pogled na stari grad.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Užice_stari grad.jpg (267.69 KB, 1199x836 - viewed 188 times.)
Logged
mali od palube
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 376



« Reply #17 on: June 10, 2013, 01:34:31 am »

Sam pogled sa Starog grada je lep, ali ...
Deo ispod Starog grada je najlepši deo Užica, posebno leti.
...Neki od najljepših dana moga djetinjstva su vezani za dio grada oko te tvrđave... pilot
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 442


« Reply #18 on: June 10, 2013, 01:48:30 pm »

Prelepa je slika starog grada!

Je li se u podnožju mosta nazire crveni krov užičke hidrocentrale?
Logged
wermez
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 847



« Reply #19 on: June 10, 2013, 01:52:44 pm »

Da.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #20 on: July 21, 2014, 04:33:25 pm »

Panorama Užica sa detaljima starog grada i mosta.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Užice.jpg (1504.26 KB, 2285x3245 - viewed 193 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 315


« Reply #21 on: July 21, 2014, 06:19:39 pm »

Снимак је негде из средине 60-тих година. Околна брда су још неизграђена, нема солитера у центру (тзв. "Сивоње" и  "Златибора"). "Ћирини" колосеци су још на траси.
Logged
švercer011
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 749



« Reply #22 on: February 06, 2015, 12:38:01 am »

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/yYD7Ec2gA5M?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #23 on: March 22, 2017, 11:26:57 am »

Обнова ужичке тврђаве уз државну помоћ

Идеја је да се Стари град укомпонује са оближњом првом хидроцентралом по Теслиним принципима, с трасом некадашње „ћирине“ пруге и другим садржајима, да оживи позоришна сцена на тврђави, да се направе сликарски атељеи, изложбени простори…
Аутор: Б. Пејовићуторак, 21.03.2017. у 21:37

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ужице – Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је приликом обиласка ужичког Старог града, остатака средњовековне тврђаве из 14. века, да овај локалитет спада међу најређе и најквалитетније у Србији. Градска власт планира реконструкцију Старог града, а ресорни министар, који је у Ужицу посетио културне установе, најављује и државну помоћ том подухвату.

Izvor: www.politika.rs


* uzzice.jpg (285.07 KB, 672x447 - viewed 98 times.)
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #24 on: August 10, 2017, 08:14:19 pm »

Историчар Срђан Катић у Турској пронашао до сада непознате документе о Ужицу и тврђави


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Када је Ужице добило статус града у Отоманској империји, колика је била посада Ужичке тврђаве под турском влашћу и какво је наоружање имала..? Како се кретао број и структура становништва од 1478. до 1530. године..?

На ова питања – писана историографија Ужица није имала ни одговоре ни доказе, а захваљујући открићима др Срђана Катића, историчара – османисте, вишег научног сарадника на Историјском институту у Београду, писани подаци из турских архива, старији од пет векова, ужичку писану историју учиниће старијом за готово читав један век!

– Први писани наговештај постојања ужичке тврђаве везује се за 1516.годину, а сигуран писани траг датира из 1560.године. – подсећа др Катић. – Оба су пореклом из дефтера (пописа) Отоманске империје, а захваљујући једном финансијском извештају из 1478.године – сада поуздано знамо да је ужичка тврђава била ”жива” те године и да је била у власти Турака…


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ову забележбу, само један од неколико десетина милиона докумената из Османског архива Председништва Владе Републике Турске, српски историчар има скенирану, у свом рачунару, и дели је са читаоцима ”Искре”, који имају привилегију да први сазнају и следеће:

– Забележба садржи податке о испоруци новца мустахфизима (чуварима тврђаве) ”у Вилајету Лаз”, 1478. и  1479. године. – наводи др Катић. – ”Лаз” је скраћеница од ”Лазаревић” и вероватно одређује и тадашњег српског великаша у чијој је власти била та област…

Ако је то претпоставка, следеће није: мустахфизи су били плаћени 136 акчи (мали османски сребрни новац) сваког дана, што значи да је просечна дневница чувара тврђаве била 5-6 акчи, обзиром да се у документу наводе подаци о укупно 28 мустахфиза сврстаних у ”три буљука” (формације попут ”десетине”), са диздаром (заповедник посаде и тврђаве) и ћехајом (заменик заповедника)…


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Од садржаја овог документа – ништа мање није занимљив ни начин на који је пронађен јер је, заправо, изнет из Османског архива и у њега није враћен!

– Тај докуменат и много других које је обрађивао као државни архивиста, својевремено је, одласком у пензију, из Османског архива изнео извесни Џевдет, државни архивиста. – појашњава др Катић. – Све што је радио, а није завршио до одласка у пензију, однео је са собом, кући, да настави рад, што је уобичајена пракса међу државним архивистима… Када неко од њих умре, онда посебна комисија долази и преузима сву писану заоставштину и односи као ”рукописну библиотеку” у  Ататуркову библиотеку у Истамбулу…

За постојање ”Џевдетове рукописне библиотеке” – наш историчар сазнао је – случајно, кроз једну ”фуснотицу” у једном од бројних научних радова које је у Турској, на Факултету за књижевност Бајазитовог универзитета у Истамбулу, проучавао. Предмет његових истраживања примарно је био Бечки рат (1683-1699) и привредна историја, посебно – рударство у османском периоду… Сада располаже са скенираним документима 15 пописа Отоманског царства, док се у стпској историографији користе подаци из шест или седам…

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Отуда су следећи подаци, иако ”успутни” – јер нису били предмет примарног истраживања, за Ужице посебно драгоцени:

– Према попису из 1498. Године Ужице је у Отоманском царству извесно имало статус села. – тврди др Катић и наводи: –   Ужице је тада имало 56 кућа, 42 неожењена становника, три удовичке куће, само једног муслимана, пет рајинских воденица које су радиле по пола године, једну ваљарицу за сукно и једну државну воденицу, вероватно уз тврђаву. У наредних 18 година од овог, па до пописа из 1516.године, Ужице се нагло развило и добило статус вароши, односно града Отоманског царства.  Ужице је 1516.  имало 95 хришћанских кућа, 30 неожењених и 16 удовичких домаћинстава, али и чак 160 муслиманских домаћинстава! Постоји у попису напомена да су неки од тих становника трговци и занатлије, а сви су живели у тадашња две махале: у Махали државног месџида (мала муслиманска богомоља, најчешће без минарета) и у Махали Мехмедовој, сина хамамџије…

У тадашњем Ужицу и даље је радило пет рајинских воденица, али целе године, једна ваљарица, пописана је и једна царска ливада, као и једна – царска воденица…

– Ужице је статус вароши, односно града, највероватније добило око 1510.године. – сматра др Катић. – Тада су Ужицу одобрене посебне привилегије, најчешће ослобађањем од пореза  трговаца и занатлија

Следи нови попис, започет 1522.године, када је Сулејман Величанствени наредио да се уради попис целог Царства и који је завршен 1530. Године: – У том се попису налазе подаци и о српском становништву из 1522.године, налазе се подаци о тврђавама из 1527. и 1528.године, налазе се економски подаци, на пример, о царским приходима из 1528-9 године. – наводи др Катић и додаје: – У том попису пише да је број муслимана  у Ужицу, почев од ”од старе муслиманске раје”, од које је први и једини  муслиман пописан 1498.године, па их се у међувремену појавило још  троје ”старих муслимана”, стигло до чак 253 муслиманска домаћинстава, што значи да су сви, осим оних четворо из претходних пописа,  били новонасељени! И опет се понавља да су сви трговци или занатлије, што би могло и да се претпостави, с обзиром на динамику раста од 1516. када их има 160, а само шест година касније их има 253… Из тога закључујемо да је негде око 1510. године почело то масовно насељавање. Да ли је било коју годину раније или касније, то не знамо…

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Али, захваљујући др Катићу, сада знамо:

– Врло је интересантно, за те људе, 1522. године,  пише да су се населили око тврђаве! Не у пољу, не овде, не онде, него пише да су се населили око тврђаве! – истиче др Катић. – У пописима, исто тако пише, да су се у старим јендецима  налазили виногради, баште… То је очигледно био првобитни прстен око тврђаве,  који је обухватао ту некакву малу варош која је постојала у доба док још увек није било толико муслимана, а када су се они населили, логично – прави се нови опкоп и праве се дрвене палисаде које су биле око тог насеља. И, нормално, у таквим условима град расте и расте, већ како то иде својом прогресијом, муслимана је све више, хришћана све мање, између осталог и зато што су многи од њих примали ислам. Свака варош, а у попису пише да су муслимани формирали варош, формира се око тврђаве! У попису се  каже да су ”формирали подграђе”, па се закључује – ово је тврђава, а ово је подграђе, и то подграђе је утврђено, само има другачију врсту утврда! Једноставно, то је тип градње паланке! Утврђивање се радило од дрвета.  И попис  који је завршен 1530. године  садржи разне податке на ту тему: између осталог пише да је посаду ужичке тврђаве чинило 35 или 36 људи (мустахфизи), са непромењеном војном структуром  (диздар, ћехаја, буљубаше), али тада се први пут пописује  имам, који је у тврђави обављао и службу хатиба, из чега се види да је у тврђави постојала и богомоља! Пописивачи су то констатовали, а на археолозима је да утврде где се, у утврђењу, налазила зидана џамија са минаретом!

У том попису из 1530.године – тада су у наоружању Ужичке тврђаве била 4 малокалибарска топа, 20 пушака, 3.000 оловних зрна, 20 ћупова барута (тадашње ”топовске траве” која се састављала од лесковог ћумура, шалитре и сумпора!), 10 хиљада стрела, десетине ручних и тврђавских лукова…

Тиме се бранило утврђење – а Ужице је 1530.године ван утврђења имало четири махале (две нове) и 253 муслиманске куће, а број хришћана се у односу на 1516.годину смањио на 81 домаћинство, 26 неожењених, 6 удовица, а број воденица је повећан на осам, ваљарица на две…

За историографију Ужица, града који је одлучио да обнови своју тврђаву, ови – више него драгоцени подаци, били су ”скривени” у турским архивама, а читају се са старог, турског ”османског писма”, које је мешавина турског, персијског и арапског… Писани су и ”сијакатом”, старим економско-финансијским османским писмом, препуним скраћеница које су ондашњи писари годинама учили…

– Све се то мора савладати, па тек тада трагати међу милионима докумената које нам Турци стављају на увид. – каже др Катић. – Уместо тога, овде је на делу – непознавање ситуације… И јако мало људи се у свету бави тиме, има и оних који кажу да се баве тиме, али заправо не знају ништа… То у свету не би баш могло да прође, али код нас пролази. Има нас 3-4 који то знамо да читамо… Све државе у окружењу истражују своју прошлост и кроз османске архиве и тако, једноставно, штите своју националну историју, штите језик, штите нешто што на наки начин омеђује и оно што је национално, што је њихова историја и култура и све могуће! Једино смо ми ти који слепо следимо некакве западне стандарде који су рађени према енглеском језику, према углавном природним наукама, и ето…

До неких открића долази се случајно, а не систематски: све што важи за померање ”писане границе” прошлости Ужица 88 година уназад, важи и за остатак Србије: само треба отићи у Турску, прочитети, скенирати документа и донети их у Србију, на проучавање…

Радоје Андрић

iskra.co




* Срђан Катић.jpg (155.53 KB, 750x580 - viewed 96 times.)

* 11.jpg (169.6 KB, 750x1000 - viewed 85 times.)

* Ужички град – без „подграђа“.jpg (209.96 KB, 750x998 - viewed 77 times.)

* Плажа испод Ужичког града.jpg (215.72 KB, 750x499 - viewed 73 times.)

* Ужичани ће градити реплику срушеног Касапчића моста.jpg (225.5 KB, 750x468 - viewed 78 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #25 on: February 02, 2018, 09:22:31 pm »


Gravira iz prve polovine 18. veka.


Wahrhaffter Prospect von dem Türckischen bergschloss Ussiza, mezi 1737. a 1740.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #26 on: February 06, 2018, 03:43:29 pm »



Plan Užica na mapi: "Regnum Bosniae, una cum finitimis Croatiae, Dalmatiae, Slavoniae, Hung. et Serviae", prva polovina 18. veka.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #27 on: September 27, 2018, 04:21:40 pm »


Nastavljena istraživanja na Starom gradu


Ovih dana počela je druga faza na konzervaciji i rekonstrukciji užičke tvrđave Stari grad. Za razliku od prošle godine, kada je završena prva faza i koju je finansiralo Ministarstvo kulture sa oko 6 miliona dinara, ove godine je izostala podrška Ministarstva, ali je Grad Užice izdvojio 5 miliona dinara u svom budžetu za nastavak ovih radova.

Pored revitalizacije, prema rečima Marije Aleksić Čevrjaković, arheologa kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izvodi se i zaštitna arheološka istraživanja na području ulazne kapije i mosta, jer je taj prostor jedini ostao nedefinisan prilikom radova koje je Zavod izvodio 70-ih i 80-ih godina. Ona je rekla da radovi traju više od nedelju dana i da će biti završeni do kraja sedmice.

- Ovaj prostor nije istraživan tako da smo najverovatnije pronašli ostatke vezane za most koji je vodio u užički grad kao i ostatke ulaznog zida u kome se nalazila kapija – rekla je arheolog iz Kraljeva i dodala da su radovi malo otežani, jer je prostor ograničen sa jedne strane liticom i sa druge strane stenom.

Prilikom obilaska užičke tvrđave, jednog od najznačajnijeg simbola Užica, rečeno je da su trenutno u toku radovi na daljim arheološkim ispitivanjima, koji su nastavljeni nakon više od tri decenije, mnoge nove dimenzije se otkrivaju i omogućavaju da se kompletnije stvori slika o izgledu i načinu funkcionisanja Užica u prošlosti, kao i to da je dalja konzervacija Starog grada jedan višegodišnji sveobuhvatni dugoročni strateški projekat.

izvor
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #28 on: January 13, 2019, 09:36:12 pm »



У Атлас Краљевине Србије за 1890. годину унети су кључни подаци за сваки округ. Ево како је тада изгледао Ужички округ.

„Простирао се на 4.344 квадратна километра и имао 115.000 становника. Поред окружне вароши Ужица (5.600 становника), као варошице водиле су се Пожега (770), Ивањица (1.350), Бајина Башта (700) и Ариље (170 становника).

Најпознатије планине су: Маљен, Повлен, Шарган, Звијезда, Златибор, Мучањ, Јавор и Голија. Поред округа теку реке Дрина и Увац, а кроз округ: Западна Морава, која извире из Голије планине, Рзав, Ђетиња и Скрапеж.

Ужички округ је брдовит. Равница има мало, и то врло малих. Ове се налазе поред река. Народ у овом округу мање обрађује земљу, а више гаји стоку.
Знаменита места и личности: Рача – манастир лежи на речици Рачи, ово је задужбина краља Драгутина. Село Добриња – има их три Горња, Средња и Доња. У Средњој Добрињи родио се Милош Обреновић, кнез српски. Он је изабрат за књаза 1815. год. у селу Такову. Милош је ослободио Србију од Турака. Умро је 14. септембра 1860. год. у Топчидеру, а сарањен у Београду. Хаџи Мелентије Стевановић – архимандрит рачански и војвода сокоски. Знатан је што је радио на устанку.

Управа и подела: Округом управља окружни начелник преко среских начелника. Он седи у Ужицу. Округ се дели на 6 срезова: пожешки, моравички, ариљски, златиборски, рачански и црногорски.

Путови: Из Ужица води пут на север за ваљевски крај, на исток за чачански и на југ за Ивањицу.“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* uzice.png (895.89 KB, 502x721 - viewed 84 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #29 on: January 28, 2019, 03:21:16 pm »


Kratki video ...


Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 24 queries.