Dornier Do 22
MOTORISTA:
Sredinom tridesetih godina, već proslavljena, kompanija Dornije je počela sa radom na novom projektu hidroaviona namenjenog isklučivo za izvoz. Sam projekat je prepušten sestrinskoj firmi A.G. fur Dornier-Flugzeuge iz Altenreina u Švajcarskoj, a prototip je poleteo tokom 1935 godine. Prvi prototip je bio kopnena verzija i imao je točkove, dok je prototip sa plovcima prvi put poleteo 1938 godine u Fridrikshafenu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dornier Do 22 je bio hidroavion sa Parasol krilom, metalne konstrukcije, sa trupom presvučenim delimično platnom a delimično metalom. Krilo je bilo, takođe, metalne konstrukcije presvučeno platnom, a za trup je bilo spojeno baldahinima, dok je imalo i upornice kojima je bilo spojeno za stajni trap. Stajni trap je mogao da bude sa točkovima, plovcima ili skijama, a za krila i trup je bio spojen cevastom konstrukcijom. Posada se sastojala od tri člana ( pilot, navigator koji je imao duple komande i strelac) raspoređenih u tandem sistemu. Pogon za ovu letelicu je obezbeđivao motor Hispano-Suiza 12Ybrs sa 860 KS. Od naoružanja je nosio 3 mitraljeza kalibra 7.92 mm i bombe ukupne mase do 800 kg.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovi hidroavioni su uskoro privukli pažnju Jugoslovenske, Grčke mornarice i Letonskog RV, tako da su sve tri zemlje naručile ukupno 28 letelica ( Jugoslavija 12, Grčka 12 i Letonija 4 komada). Da bi se razlikovale po zemlji naručiocu nosile su oznake Do 22Kj ( Jugoslavija), Do 22Kg ( Grčka) i Do 22KI ( Letonija). Grčki primerci su korišteni u njihovom PV do rata sa Italijom 1940 godine, da bi zatim sa njih bili skinuti plovci i montirani točkovi, jer su Grcima bili potrebni avioni za podršku trupa. Sve grčke letelice su bile izgubljene tokom rata 1941 godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Letonija je naručila 4 letelica sa točkovima, ali one nisu isporučene je rje SSSR uskoro okupirao ovu Baltičku republiku. Umesto toga su ove letelice prodate, 1941 godine, Fincima i kod njih su služile do prekida neprijateljstva sa SSSR-om, u jedinicama LeLv 6 i PLeLv 6.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Krajem 30-ih godina, materijal PV JKRM se nalazio na izdisaju, a to se najbolje videlo kod borbenih hidroaviona. Naime svi borbeni hidroavioni u upotrebi su bili stari najmanje 10 godina, i kraj njihovih resursa se ubrzano bližio. Stoga se MVM odlučilo za nabavku novih letelica u inostranstvu i zemlji. Odluka za kupovinu Do 22 je pala tokom 1938 godine, a već krajem iste prvi primerak stiže u Jugoslaviju. Ukupno je naručeno 12 letelica, koje su, sem jedne koja je doživela havariju prilikom preleta iz Nemačke, stigle tokom 1939 godine. Preostalih 11 hidroaviona je bilo raspodeljeno između 25 Hidro Eskadrile, 2 Hidroplanske Komande ( 6 letelica) i 20 Hidro Eskadrile, 3 Hidroplanske Komande ( 5 letelica).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[attachment=10]
MOTORISTA:
Na početku Aprilskog rata 25 Hidro eskadrila se nalazila dislocirana na ostrvu Zlarin, dobro maskirana ribarskim mrežama, što ju je spasilo od neprijateljskih napada, iako je neprijatelj više puta preletao ostrvo Zlarin. Kako je već počelo da se oseća rasulo u jedinicama 2 HK, jedini ratni zadatak 25 HE dobija 8 aprila, kada je naređeno da se jedan Do 22 uputi na izviđanje luke Ankona. Ni ovaj jedan jedini zadatak nije izvršen jer je upućeni Do 22 imao problema sa motorom, tako da se vratio u bazu neobavljenog posla. Posle proglašenja NDH, ispravne letelice preleću za Boku.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U Boki je najaktivnija jedinica PV bila upravo 20 HE koja je sa svojim hidroavionima Do 22 izvršila 13 ratnih zadataka, od kojih 5 sa bombardovanjem neprijateljskih brodova u lukama i u vožnji. Tako je 9 aprila prilikom aerofotografisanja luke Brindizi, iskorištena prilika i bombardovani su Italijanski razarači na vezu. Na žalost, rezultati ove akcije nisu bili dokumentovani zbog jake Pvvatre koja je otvorena na naše hidroavione. Tokom izvršenja istog zadatka, jedan od hidroaviona Do 22 je na napao konvoj transportnih brodova u pratnji razarača, koji se kretao na ruti Brindizi-Drač. Još iste večeri tri Do 22 su bombardovala transportne brodove u luci Drač i veruje se da je jedan od njih tom prilikom potopljen. Kao i u prethodnom slučaju, rezultati nisu mogli da budu osmotreni zbog jake PVO. Već sledećeg dana hidroavioni napadaju jedan takner, za vreme izviđanja luke Bari, posle čega se on oštećen zaustavio. Veoma zanimljiv slučaj se desio 11 aprila, kada je jedan Do 22, prilikom preleta za Kumbor, imao bliski susret sa Italijanskim bombarderom.Sa Italijanskog aviona otvorena vatra na naš hidroavion i jedan jedini metak ga je pogodio u motor, što je dovelo do prekida njegovog rada, a posada je bila prinuđena da se spusti na more u visini rta Oštro. Kasnije tokom dana je jedan Sim-XIV otkrio oštećeni hidroavion, nakon čega ga je za Kumbor odvukao tender Jaki. Kvar je ubrzo otklonjen, tako da je već sledećeg jutra letelica bila spremna za upotrebu. Poslednji ratni zadatak izvršavaju tri Do 22 14 aprila, kada su preko dana izvršili izviđanje kompletnog obalnog pojasa i nekoliko aerodroma u Albaniji.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako je opšte rasulo počelo da uzima sve više i više maha, kako više nije postojala zajednička komanda i kao se naslućivala skora kapitulacija, deo letača iz sastava 20 i 25 HE se odlučuje na prelet za Egipat, kako bi odande nastavili borbu protiv neprijatelja. Organizaciju ove akcije je izveo por.bb I klase Vladeta Petrović, i od svih zainteresovanih letača sastavio posade za 10 Do 22, 3 Sim-XIV i stari He-8d. Ove posade poleću za Krit 17 aprila po jakom nevremenu, tako da dve posade sa avionima Do 22 uskoro odustaju od ovog preleta. Jedan Sim-XIV je imao otkaz motora, tako da je bio prinuđen da sleti na teško more, što dovodi do udesa i pogibije jednog člana posade. Drugi Sim-XIV je iznad Otranta upao u snažnu PVO sa Italijanskog konvoja, tako da je teško oštećen i morao je da se prinudno spusti na more. Posadu je pokupio jedan Grčki ribarski brod tri dana kasnije. Od 14 hidroaviona koji su pošli na put, 10 je stiglo na Krit, tu je ostavljen stari He-8d, jer je bio nepodesan za najteži deo leta do Aleksandrije. Sledećeg dana ove letelice uspevaju da dolete do svog cilja i svih 8 Do 22 i jedan Sim-XIV ulaze u sastav 201 grupe RAF-a ( 201 Naval Cooperation Royal Air Force Group), kao No 2 Yugoslav squadron. Ova jedinica je bila bazirana na poluuostrvu Abukir, istočno od Aleksandrije. Uskoro je jedan od aviona Do 22 rashodovan zbog potrebe za rezervnim delovima, a saa eskadrila je dejstvovala od 7 maja 1941 do 23 aprila 1942 godine, kada je rasformirana zbog nemogućnosti održavanja letelica. U toku ovih, gotovo, godinu dana dejstava, ova eskadrila je izvršila 812 ratnih zadataka patroliranja, traženja i spasavanja oborenih pilota i protivpodmorničke borbe. Prilikom izvršenja ovih zadataka izgubljena su dva Do 22 i jedan Sim-XIV, a poginula su dva ( polot-narednik Šišmun Pišpek i radiotelegrafista narednik Kamenko Petrović) i teško ranjena, takođe dva, ( PF Boleslav Ivković i radiotelegrafista narednik Jovo Kikanović) člana posada. Zahvaljujući svojim smelim akcijama na Sredozemlju, ova jedinica je sačuvala ugled PV JKRM i više puta je bila pohvaljivana od strane britanskih komandanata za svoj doprinos u borbi protiv zajedničkog neprijatelja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prema neptvrđenim podatcima, Italijani su zarobili i predali Nemcima tri aviona Do 22 PV JKRM. Kako Nemci nisu bili zainteresovani za ove letelice, dalje se navodi, predali su ih svojim saveznicima Fincima koji su već koristili Letonske avione ovog tipa.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
tip: hidroavion bombarder sa tri člana posade
motor: jedan redni, tečnošću hlađeni V-12, Hispano-Suiza 12Ybrs sa 860 KS
dužina: 13,12 m
razmah: 16,2 m
visina: 4,85 m
površina krila: 45 m2
masa: prazan 2600 kg, poletna 4000 kg
brzina: krstareća 310 km/h, maksimalna 350 km/h
penjanje: 5000 m za 13 min.
plafon leta: 9000 m
autonomija: ?
dolet: maksimalni 2300 km
naoružanje: 3x7.92 mm Browning FN, do 800 kg bombi ( najčešće 1 bomba mase 150 kg i 2 bombe mase 50 kg)
brodarski:
Ovi kraljevski piloti bombardirali su za vrime rata dalmatinski zbjeg u El Shattu. Možete sad pogledati tu snimku 306 i 308 iznad logora na 1. prgramu Hrvatske televizije.
brodarski:
DO-H 306 u Egiptu
brodarski:
Broj se jasno vidi.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page