HRZ i PZO: Izbor novog višenamjenskog borbenog zrakoplova

[pvanja]

Mislim da bi kod te "objedinjene" nabavke najveci problem bio podela provizija.

[madmitch]

Mislim da bi kod te "objedinjene" nabavke najveci problem bio podela provizija.

Lako bi se oni dogovorili, samo da "novinarska zlopamtila" ne njuškaju po tome.

[ludolf]

Čak sam negdje pročitao da se i Albanija želi pridružiti
i da se MIG 35 ozbiljno razmatra...
Što se tiće provizija i sličnih ˝nepodopština˝ već bi se oni snašli.
Oko tog bi se najprije dogovorili. A interesi zemlje i međuregionalna
suradnja bi se stavili u zapečak. Naravno mi koji radimo i privređujemo
sve to moramo debelo platiti.....
Nakon onih gluposti 90-tih več je vrijeme da se smire tenzije.
Svim zemljama u regiji je važna stabilnost susjeda.
Ako nema sigurnosti i stabilnosti nema ni stranih ulaganja
nema ni međusobne trgovine i nema love...
Pa onda svi skupa možemo napraviti kolektivan hara-kiri
i zemlje ostaviti amerima ili kinezima za njihov ˝životni prostor˝

[ludolf]

O tempora, o mores!
Nedjelja, 24 Listopad 2010 13:29 | Autor Mario Galić
Analize - Analize 

Jučer su se (23. listopada 2010.) hrvatska premijerka Jadranka Kosor i slovenski premjer Borut Pahor dogovorili da će formirali radnu skupinu koja će razmotriti mogućnosti zajedničkog nadzora nacionalnih zračnih prostora. S obzirom da slovensko ratno zrakoplovstvo uopće nema borbene avione (Pilatusi PC-9M, koji imaju podkrilne nosače za oružje, se tako ne može označiti), a hrvatski su MiG-ovi opasni za letenje, pitanje je kako će se vršiti nadzor zračnog prostora?

Jedini mogući odgovor je nabava novih aviona. Kao objašnjenje za ovaj neuobičajeni potez navodi se zajedničko članstvo u NATO savezu. Ako je to tako onda bi mogli uključiti i Albaniju. Albanija je članica NATO-a, a tamošnje ratno zrakoplovstvo također treba borbene avione. Osim toga na taj bi se način troškovi podijelili na tri dijela. Uzimajući u obzir platežnu moć pojedine države logično bi bilo da se troškovi nabave podijele: Hrvatska i Slovenija svaka po 40 posto, a Albanija 20. To bi  značilo da bi se eskadrila od 12 aviona podijelila tako da bi Hrvatska i Slovenija dobile po 4,8 aviona, a Albanija 2,4.
Sad kad smo podijelili avione treba odabrati odabir najboljeg. Tu je nekoliko ključnih faktora. Prvi je cijena, koja bi naravno trebala biti što niža. Drugi je da se novi avion što bolje uklopi u postojeću logističku infrastrukturu sva tri zrakoplovstva. Pritom je slovensko najmanji problem jer nema avion. Albansko je svoje veliku većinu borbenih aviona otpisalo 2005. Na kraju, bilo bi dobro naći avion koji svojim letnim odlikama neće previše odudarati od MiG-ova 21, kako naši piloti ne bi imali prevelike probleme oko preobuke.

Vjerovali ili ne, postoji upravo takav avion. Jeftin, jednostavan za održavanje, po letnim odlikama skoro istovjetan MiG-u 21. Sad se vi pitate koji je to avion? E pa radi se o kineskom lovcu F-7MG. Lovac F-7 više-manje je vjerna kopija MiG-a 21. Na F-7MG kineski su projektanti dodali neka poboljšanja kako bi mu poboljšali borbene značajke. Najveće poboljšanje je postavljanje krila s dvostrukom deltom koje poboljšava okretnost u zraku. Ono najvažnije je da je F-7MG jeftin avion. Uz malo pregovaranja i laskanja vjerojatno bi ga mogli dobiti za samo dva-tri milijuna dolara po komadu. Uz to je jako sličan MiG-u21 pa ne bi trebalo biti većih problema oko uvođenja u operativnu uporabu, a koristi isto oružje kao i naši MiG-ovi. Dodatni bonus je što je albansko ratno zrakoplovstvo do 2005. u naoružanju imalo upravo J-7, pa ni oni ne bi imali problema sa svojih 2,4 aviona. Moguće ih je opremiti talijanskim radarima Grifon 7, ali ne mora.

Ma F-7MG bi bio idealan avion za nas, samo kad ne bi dolazio iz Kine. A znamo kako Amerikanci ne vole da članice NATO-a kupuju oružje od država koje nisu članice. Zapravo im je krivo uvijek kad se nešto kupi a to nije njihov proizvod. Zato nam se sve čini da od toga neće biti ništa.

I za kraj malo ozbiljnosti. Kupnja novih aviona, ili barem novijih polovnih, znatno je bolje rješenje nego remontiranje MiG-ova 21. Pa makar ih kupili zajedno sa Slovencima.


Jean od novijih ˝bisera˝
http://www.porpax.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=184:o-tempora-o-mores&catid=45:analize&Itemid=70

[madmitch]

I za kraj malo ozbiljnosti. Kupnja novih aviona, ili barem novijih polovnih, znatno je bolje rješenje nego remontiranje MiG-ova 21. Pa makar ih kupili zajedno sa Slovencima.

Pa se onda čude, zašto se ćeljad sa obe strane gleda kako se i zašto se svadjamo za svaki ****. Stvaro nikada ne ide bez te zadnje rječenice.
To se odnosi na "ja_bi_bio_novinar"-e sa obe strane.

[ludolf]

U potpunosti se slažem s navedenom konstatacijom.
Pa što ako se nabavi bilo što novog i boljeg a povoljnije
s bilo kim pa ˝makar i s Slovencima˝...
Ako Slovenija plaća 25 milja$ godišnje airpolicing
Hrvatska bi to po površini plačala oko 55 milja$
Da se kupi 16 Gripena pola pola i još toliko
Jak 133 dvosjeda pola pola, puna šaka brade
i vama i nama. Bolje i više nam ne treba.
U stvari treba ali si ne možemo priuštiti...

[madmitch]

Ako se to uspiju dogovoriti, to bi bilo skoro ko viječiti mir na svijetu.

Zamisli, da takav avion zaviri preko granice, kakve bi vijesti "novinari" proizveli; pola hrvatskog (slovenskog) aviona nedozvoljeno napola prešlo granicu...

U stvari, to nam treba, da konačno začepimo razne Thomsone, Podobnike i šta još ima tih naciobudala pa da se počnemo brinuti ozbiljnim stvarima.

[ludolf]

Ha,ha,ha....  već vidim naslovnigu u ˝Nacionalu˝

[Bozo13]

Ako Slovenija plaća 25 milja$ godišnje airpolicing...

Malo skretanje van teme.

25.10.2010
Informacija Ministrstva za obrambo glede nadzora slovenskega zračnega prostora

V okviru zagotavljanja zmogljivosti Nata na področju zračne obrambe je razvit integriran sistem zračne obrambe Nata (NATINADS – Nato Integrated Air Defence System), ki vključuje varovanje zračnih prostorov držav članic zavezništva (Air Policing). Natov integriran sistem zračne obrambe vključuje predvsem tri ključne elemente, in sicer sistem zračnega poveljevanja in kontrole Nata, del nacionalnega sistema za nadzor in kontrolo zračnega prostora ter prestrezniška letala za hitro posredovanje. Za učinkovito delovanje nacionalnega sistema nadzora in kontrole zračnega prostora je nujno operativno delovanje vseh treh elementov skupaj.

Leta 2004 je z vstopom Republike Slovenije v Nato slovenski zračni prostor postal del integriranega zračnega prostora držav članic zavezništva, ki je varovan z integriranim sistemom zračne obrambe (NATINADS). Vse aktivnosti in obveznosti, povezane z uveljavitvijo začasne rešitve varovanja slovenskega zračnega prostora, ki je trenutno v veljavi do leta 2011, se izvajajo pod okriljem Nata. Tako Italija, z zagotavljanjem letal, in Madžarska, z zagotavljanjem pomožnega letališča, kot članici Nata izvajata nadzor ter varovanje integritete Natovega zračnega prostora nad ozemljen Republike Slovenije. Poudariti moramo, da slovenskega zračnega prostora ne varujejo italijanske zračne sile, ampak da suverenost zračnega prostora v celoti zagotavlja Republika Slovenija v okviru integrirane zračne obrambe z uporabo letalskih zmogljivosti njenih članic, v primeru Slovenije trenutno z letalskimi zmogljivostmi italijanskih zračnih sil.
 
Izvajanje nadzora in zaščite zračnega prostora Republike Slovenije poteka skladno s podpisanim Tehničnim sporazumom med Natovim poveljstvom v Izmirju, Turčija (ACC – Air Component Command), in Republiko Slovenijo. Z vključitvijo v zvezo Nato je Republika Slovenija deklarirala razpoložljive zmogljivosti sistema za nadzor in kontrolo zračnega prostora (16. bataljon za nadzor zračnega prostora) pod operativno poveljevanje vrhovnemu zavezniškemu poveljniku za Evropo. Nabor sil Natovih zavezniških držav zagotavlja letala prestreznike, ki v primeru potrebe izvajajo naloge prestrezanja. Slovenska vojska je povezana z Natovim združenim zračnim operativnim centrom (Combined Air Operations Center-5 – CAOC-5), ki je sestavni del Natovega integriranega sistema zračne obrambe NATINADS (Nato Integrated Air Defence System) in s katerim izmenjuje podatke o situaciji v zračnem prostoru. CAOC-5 je odgovoren za aktiviranje prestrezniških letal za potrebe zaščite zračnega prostora Republike Slovenije.

Glede finančnih stroškov, povezanih z nadzorom in varovanjem integritete slovenskega zračnega prostora, Republika Slovenija z uveljavitvijo začasne Natove rešitve nadzora in varovanja integritete slovenskega zračnega prostora ni prevzela nikakršnih finančnih obveznosti. Vsi stroški varovanja slovenskega zračnega prostora bremenijo državo, ki na poziv zavezniškega poveljnika za operacije prispeva svoje zmogljivosti. V primeru nadzora slovenskega zračnega prostora to opravljajo letalske sile Republike Italije.

Dosedanje izkušnje so za Republiko Slovenijo dobre, Republika Slovenija pa si tudi dolgoročno prizadeva za izvajanje in uveljavitev takšne rešitve za zagotavljanje nadzora ter varovanja integritete zračnega prostora, ki bo najracionalnejša in najfunkcionalnejša.

Republika Slovenija v svojih dolgoročnih dokumentih tudi nima predvidenih sredstev za vzpostavitev lastnih letalskih zmogljivosti za nadzor slovenskega zračnega prostora.

Izvor: www.mors.si

[dexy]

Vest o mogućnosti da Slovenija i Hrvatska zajedničkim ulaganjima dođu do novih letelica se pojavila i na sajtu Flightglobal. U tekstu se tvrdi da su ove dve zemlje formirale radnu grupu koja ima zadatak da napravi studiju izvodljivosti zajedničke kupovine 12 višenamenskih borbenih aviona.

Croatia, Slovenia to pursue joint fighter deal
By Dino Kucic

Croatia and Slovenia have agreed to form a new working group to study the possible joint procurement of at least 12 multirole fighters.

Croatia's remaining MiG-21s will reach the end of their service lives by the end of 2011. Two of its aircraft were lost in a recent mid-air collision, which reduced its fleet of the type to 10, but that includes only four operational examples.

The nation had postponed a new fighter tender due to budget constraints, with the Eurofighter Typhoon, Lockheed Martin F-16, RSK MiG-35 and Saab Gripen having been in contention. It is unclear when a decision could be made under the new bilateral arrangement.

The Slovenian air force has nine Pilatus PC-9Ms modified to carry unguided rockets and pod-housed machine guns. They are also wired to carry Raytheon AIM-9 Sidewinder short-range air-to-air missiles, although Italy now provides air policing cover for the nation.

A joint Croatian/Slovenian air force could be established at the latter's Cerklje air base, with co-operation between the NATO members to also possibly be extended to a joint transport acquisition.

Izvor: Flightglobal

[jadran2]

 

Rekao bih da je proces "Zajednicko nebo" vec poodmakao - bozo13 vec je tu (nikakav farberaj )
 
Re: HRZ i PZO: Izbor novog višenamjenskog borbenog zrakoplova by bozo13 (Hrvatska ) Today at 07:57:55 PM
Re: HRZ i PZO: Izbor novog višenamjenskog borbenog zrakoplova by ludolf (Hrvatska ) Today at 07:54:37 PM
 

[brodarski]

Kakva je veza Tomsona dragovoljca  Domovinskog rata i nabave novih zrakoplova? Koliko mi je poznato on nije zaposlen u nijednom ministarstvu ni vladinom uredu. Čak ni u javnom poduzeću.

[Bozo13]

Da se mene pita, ja sam za to.
Ne vidim ni problema u Piranskom zaljevu/Savudriskoj uvali ni u drugim otvorenim problemima.
Sve je to za farbanje ovaca, ops naroda, da politika u miru i sjeni "velikih" problema radi svoje stvari.

Dugo, dugo natrag sam dignuo ruke od politike. Ima svugdje dobrih ljudi. A i budala ima svugde.

Zato tražimo ono što nas spaja, a politiku ostavimo izvan Palube.

LPB

[dzumba]

Заједничка набавка авиона на овим просторима могла би да буде остварена само ако би обухватала и Србију и Хрватску и Словенију, и (ово је пожељно) једну од других балканских држава изван простора бивше СФРЈ, на пример Албанију. Само тако то оно који остану изван круга заједничке набавке не би схватили - доживели као претњу себи. У том случају би се тој заједничкој набавци без проблема прикључиле и БиХ, Македонија и Црна Гора. Економски, то би био најразложнији потез. Међутим, у реализацији то би био најсложенији начин набавке. Не толико око обезбеђивања пара већ око поделе бенефита који прате набавку, а још више око тога ко ће и како командовати јединицама, ако се формира заједничка команда или ескадрила (е), да ли би свако имао своје авионе на свом аеродрому или би они базирали у две-три базе, или можда шетали од аеродрома до аеродрома. То вам је као са конзорцијумом у привреди. Треба све потанко прецизирати у уговору, и права али и обавезе као и варијанте  - а шта ако.... Дакле, тешко остварљиво иако најрационалније са економског становишта.

Иначе, слажем се са мишљењем аутора чланка који предлаже набавку кинеских авиона. Можда тај авион и није добро решење (мада нам много бољи и не треба), али "тата", а богами ни "мама" то неће дати.

[pp5d6 posejdon]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Nikakve zajedničke nabavke zrakoplova naravno biti neće.
Srbija ne može niti teoretski u priči o nabavci jer ona se svojom voljom odrekla NATO priče i opredjelila se za neku čudnu vrstu neutralnosti.
Osim ako projekt tzv. Zapadnog Balkana ne bude oživotvoren projektnim akcijama  tipa zajedničke nabavke zrakoplova.
To je malo vjerojatno jer SLo ,HR i SRB imaju i stvarno i formalno sasvim različite priče i statuse u smislu članstava u relevantnim vojno-političkim asocijacijam a i BDP per capita u omjeru ogromne disproporcije.

I zadnje ,nemamo intelektualnog kapitala ,niti državnog menadžmenta u ovim zemljama koje bi provele ovu složenu ekonomsko-političku opreaciju prvi u svijetu.