Интервју: Војни изасланик Републике Француске у Србији пуковник Паскал Арт

[DEMON]

  13.10.2009.

  Спремни сте за мировне мисије

  - Француско-српска војна сарадња је производ дуге заједничке војне историје наше две државе. Одлазак српских официра у француске војне школе траје од друге половине 19. века. У то време, под влашћу Михајла Обреновића, 1860, српски министар војске је био француски пуковник Иполит Монден. Његов боравак у Србији је обележио почетак значајне сарадње која је задирала у разне области као што су обука и војна индустрија – каже за “Калибар”, војни изасланик Републике Француске у Србији, пуковник Паскал Арт.
Са пуковником Артом, разговарали смо у његовом кабинету, француске амбасаде у Београду. Војно-полицијска сарадња Француске и Србије, велико искуство ове земље у борби против глобалног тероризма, као и достигнућа у производњи опреме високе технологије, биле су главне теме овог ексклузивног интервјуа.

* Француска је једна од оснивача НАТО и потписница Атланског споразума. По одлуци генерала Де Гола, она је 1966, напустила ову војну структуру. У марту ове године Француска је поново у заједничкој команди НАТО?
  - Нови положај Француске у оквиру НАТО не би требало посебно да утиче на француско – српску војну сарадњу. Генерал Шарл Де Гол, сматрао је с обзиром на контекст тадашњег Хладног рата и развоја нуклеарног оружја у Француској, њен положај некомпатибилан са политиком одбране и независног опредељења како је Француска желела у то доба. Данас се наравно тај контекст променио. Биполарни свет је препустио своје место више поларном свету. НАТО данас нема више никаквих додирних тачака са оном организацијом из 1966. НАТО више није уперен ни против кога. Он је постао глобална безбедносна организација, чији је главни и једини циљ успостављање мира у свету. Тежина планирања снага је замењена много лакшим и прилагодљивим распоредом. Број штабова алијансе је знатно смањен, њене снаге постале су предвидиве и прилагођене новим изазовима 21. века. Француски повратак интегрисаним структурама није нагло учињен. Од деведесетих година прошлог века, учињени су многи кораци, међу којима и онај везан за учешће Француске у НРФ (НАТО Респонсе Форце). Тај последњи корак био је одлучујући. Он је означио успостављање солидарности Француске са Алијансом. Од тада смо међу водећима, како на финансијском плану, тако и по питању учешћа у операцијама. Постало је дакле логично да учинимо и тај последњи симболични корак који води повратку у интегрисане структуре. Међутим, то никако не значи напуштање националне суверености. Последњи рат у Ираку, подсећа да свака земља чланица остаје суверена у доношењу одлуке о учествовању у некој активности и да НАТО, као такав не може да интервенише без одобрења свих чланица УН. Он је основан консензусом и једногласно и не би био ништа без УН које чине језгро и које му стављају своје снаге на располагање. Нови став Француске не представља неку промену политике, већ само успостављање праве сарадње која је постојала приликом основања Алијансе. Према Србији ова реинтеграција не представља промену у мери у којој Француска, као и све чланице НАТО ставља на располагање Србији један одређен број средстава који у оквиру Партнерства з мир могу да омогуће оружаним снагама Србије да достигну стандарде НАТО и Европске Уније. Француска ће то наставити да чини.

* Какве програме обуке нуди Француска српској полицији и војсци и да ли на француским војним академијама има српских официра?
  - Француска подржава напоре модернизације оружаних снага Србије кроз програме НАТО. Током 2008, план за билатералну војну сарадњу био је остварен готово стопроцентно, што је врло значајно . Нарочито у затегнутијем контексту везаном за самопроглашену независност Косова и његовим признањем Француске. Чак петнаестак непредвиђених активности је остварено. Ниједна обука у Француској није могућа без претходног знања нашег језика. Од 2003, успотавили смо центар за језике на Војној академији, који је опремљен модерним информатичким и техничким средствима. Поред спрских професора, ту су и професори из Францсуске.
Стажисти који заврше курсеве француског у зависности од нивоа знања и њиховог усмерења у каријери, имају могућност да похађају стажеве у Француској. То је други правац наше сарадње. Ми обучавамо официре на различитим нивоима све до оног из ратне школе, тачније од Института за високе студије народне одбране (ниво председника Владе), на коме је било неколико високих личности из Србије. Вашој земљи је недавно понуђено неколико места за обуку кадета, на нашој познатој Војној академији Сен Сир. Подсетимо, два Србина су је већ завршила: краљ Петар И (1862-1864) и Сава Степановић (1949-1951). Надамо се да ће Србија искористити у скоријој будућности могућност обуке по трећи пут.

  Што се тиче оперативног дела, он се односи на присуство француских коопераната у Војсци Србије. Од 2006 до 2008, први француски официр био је на функцији сарадника, директно при помоћнику министра за људске ресурсе. Од 2008, француски потпуковник је на функцији у Генералштабу Војске Србије. Његова улога је је да упозна српске старешине са француским начином рада у секторима које претходно заједно одреде наша министарства и Генералштабови. Овај облик сарадње чини ми се посебно користан за обе стране, у мери у којој постоји стална и неформална размена која је практично неограничена уз наду да иде даље.

* Како оцењујете обученост и спремност специјалних јединица српске војске и полиције и шта би још требало да се унапреди, да би њени припадници обављали сложене задатке у оквиру мировних операција?
  - Што се тиче 2009, а нарочито наше сарадње са специјалним снагама Србије, било да су у питању оружане снаге полиције или Жандармерије, француска амбасада је довела француске експерте за обуку у борби против тероризма и ВИП заштите и у два наврата организовала у трајању од неколико седмица специјалистичке семинаре. Припадници ГИГН (Група за интервенцију народне Жандармерије) и РАИД (Народне полиције), потврдили су да су радили са добро обученим специјалистима из Кобри ВС, ПТЈ, САЈ и Жандармерије у програмима обуке. Када користим термин обука, боље је да кажем размена, јер су српски специјалци показали стварне капацитете, а допринос је био обостран. Мислим да већ од сад, број области у којима специјалне снаге Србије могу да буду ангажоване у оквиру спољних операција је веома велик и без сумње да ће у скоријој будућности моћи то да покажу приликом учешћа у једној операцији која остаје да се дефинише.

* Каква су ваша искуства у борби с тероризмом, како у Авганистану и Чаду, тако и у спречавању евентуалних терористичких напада на територији Француске и која су то најкритичнија места у свету где постоји претња од напада?
  - Ова питања ми се више чине политичка него војна. Зашто, иако имамо специјалне снаге које су ангажоване на разним странама света, разумећете да је веома тешко данас послагати претње по важности. Цео свет зна које су горуће тачке по питању тероризма. Мислим да је беспотребно наводити их, а још је деликатније одређивати најопаснија места будући да се ситуација веома брзо развија и мења. Довољно је да се сетимо брзине којом је се недавно појавила претња пирата на неким морима. Претња тероризмом одакле год да долази није само војна претња. Њена димензија је много шира. Како питање узрока, тако и питање њеног решавања зависе од политике. На војном плану у питању је асиметричан сукоб са неједнаком снагом наоружања. Наше снаге се боре поштујући нека међународна правила демократских земаља, док противници имају посебне кодексе и не оптерећују се конвецијама које су регулисане међународним правом. То није спречило да борба против тероризма однесе многе победе на тренутно најљућим фронтовима, било да се ради о нашој националној територији, где се сусрећемо са тероризмом од седамдесетих година или да се ради о иностранству. Ми смо тиме веома задовољни. Будући да имамо дуго искуство у овој области, наше снаге било да припадају полицији или војсци, веома су добро опремљене и обучене, као што је то случај и са великим бројем другим земаља. И поред свега, оне плаћају велики данак и треба им одати признање.

  Засигурно, наше специјалне снаге ће остати наравно једна од главних карика у ланцу ове борбе. Али , оружана борба против ових покрета је само део који ће омогућити да се сузбије ова претња, ако је то уопште могуће. Задатак је још деликатнији будући, да као што знате, нема једног тероризма, већ је у питању мношто покрета, јер се тероризам храни различитим идеологијама везаним за различите регионалне, економске, социјалне, политичке или религиозне контексте. Тероризам има политичке основе, а последице не могу само оружјем да се решавају. Мораћемо да будемо маштовитији, јер далеко више од војног ангажовања, разне друге мере могу да зауставе ову невољу. То је економска, социјална помоћ, ширење људских вредности, образовање и култура, политика информисаности и отворености, од највећег су значаја и омогућиће да се смире тензије. Да се осујете основе ових разорних идеологија, чији је екстремни израз - тероризам.

* Француски произвођач војне опреме и електронике “Сагем”, осмислио је програм - војник за 21. век, о чему је “Калибар” својевремено писао?
  - Програм Фелин, име опреме француског војника 21. века је индивидуална опрема веома високе технологије. Ви сте је одлично описали у вашој ревији. Она омогућује да бора истовремено има прецизна средства за гађање, односно велики број погодака, даје борцу велики степен заштите и пружа му најмодернија средства за комуникацију, како би био у директној вези са осталим припадницима јединице и надређенима. Опрему чине између осталог ласерски нишан, двоглед за ноћно осматрање, заштитни балистички прслук са најновијим средствима за комуникацију, визир за заштиту од гелера, као и друга одевна средства и специфичну опрему. Француске војне снаге су почеле да добијају систем који је већ оперативан. Нарочито на задацима на којима је Француска ангажована ван своје територије. Систем ће ући у примену у скоријој будућности код већине пешадијских јединица, као и код оклопне механизације, артиљерије и инжењерије. Тржиште покрива укупно више од 31.000 система. Први резултати анализе употребе система су изврсни, а нарочито у области смртности, преживљавања и комуникације.

Стручњак за међународне односе
Пуковник Паскал Арт завршио је надалеко познату француску војну Академију Сен-Сир. До доласка у Србију, обављао је низ одговорних и важних дужности. Био је надлежан за мисију НАТО при делегацији за стратешке послове у Министарству одбране, војни изасланик амбасаде Француске у Хрватској, као и начелник кабинета генералштаба Европског корпуса. Учествовао је у неколико мировних операција – мисија УН за референдум у Западној Сахари 1994 и операција “Саламндер” у Босни, где је био официр за везу СФОР при Генералштабу српских снага у Босни и Влади Републике Српске. Ожењен је и има троје деце.

  Извор: Калибар