JNA kuharica

[dzumba]

Dexy@ И на терену је храна прављена по рецептурама. Могло би се рећи да је храна на терену била чак и квалитетнија. Ту имаљ и психолошког момента јер када си уморан и гладан одна ти је све добро, али нека јела (као пасуљ) су боља када се спремају у већим количинама. Код старијих пољских кухиња није било више казана и рерни па се често правила мешавина јела (скувају се заједно макароне и гулаш, уместо посебно), али је и то било врло укусно. Наравно, много зависи од мајстора. Иначе, у војсци је војницима куварима било дозвољено да раде све послове у кухињи осим прављења запршки и зачињавања јела. То су радили, или бар требали да раде, мајстори, углавном цивили.

Новије пољске кухиње имају више посуда и рерни и могу да спремају храну практично као у стационарној кухињи. На терену је оброк чак и појачан. Као што помену Патрит, у рату се водило рачуна о томе. За време бомбардовања 1999.године мислим да су кувари добро одрадили посао: Обишао са више јединица и посебно завиривао у кухиње и био сам пријатно изненађен уредношћу, хигијеном, квалитетом и стручношћу кувара. Кувари су углавном били резервисти и то професионалци из цививилства, бар у батаљонима војне полиције.

Дешавало се, посебно на вежбама, али и у рату, да храна касни. Додуше, када је борба и није ти до јела. Храна није каснила зато што се не припреми него је проблем дистрибуције (пукне гума на возили, тежак и неприступачан терен, не могу да те нађу, погрешно испоруче и сл). Зато се увек, када је нека акција, марш (покрет) додељује суви оброк. По правилима ЈНА свака чета је код себе у магацину имала (у миру) један суви оброк хране (Сд/о), један је био у батаљону (магацину), а бригада је имала још један или два у резерви. Значи, бригада је могла најмање три дан да буде без куване хране. По правилима суви оброк је могао да се даје највише два дана. Ти суви оброци у магацинима су се редовно занављали. Отуда се сува храна делила војницима при крају рока употребе назначеног на кутијама. Са апсолутном сигурнишћу могу да тврдим да рок стварне употребе суве хране (био је одређен на две године) могао бити и 5-10 година. Лично сам појео конзерву сардине стару 12 година и била је укусна. Ако конзерва остане цела (не пробуши се), а квалитетно је пакована (стерилисана храна пре паковања), храна је употребљива и 20 година, једино падну нутритивне (хранљиве) вредности оброка.

 Мени се десило на једној вежби да су нам  доручак, ручак и вечера стигли заједно и то у 11 сати увече. Зато, паметан војник увек са собом има бар мало хране и воду. Ја сам у свом борбеном ранцу увек имао конзерви бар за два дана (осим формацијског Сд/о) и чутурицу пуну воде.

Иначе, осим 1. и 2. оброка куване хране (поменуо сам у претходном посту кога су следовали) постојали су и посебни додатни (кувани) оброци или полуоброци: за пилоте, за падобранце, диверзанте и противтерористе ("диверзантски полу-оброк"), подморничаре и још неке. То су биле допуне у исхрани због напора који су ове категорије имале у обављању свакодневног посла. Стража је једно време, такође, добијала додатак у виду појачаног доручка и чаја више пута током дана. Крајем 70-тих је уведена маренда за војнике која је прво била "мешана" ("лаки" слани и слатки оброк наизменично), али је касније промењена, па су војници добијали само слатку маренду (сок и неки слаткиш, обично еурокрем или кекс). Промењено је је јер је било практичније, сви су то волели и војници слаткише нису бацали, као сардину, сир и сл.

[Boro Prodanic]

Vlado, "bakula" je bio sitni insekt, verovatno podvrsta tzv "buba rusa", smeđe boje, odrasla dužine 10 - 15 mm. Živele su u kuhinji, odakle su se širile svud po brodu. Bilo ih je jako mnogo ako je higijena bila slabija. Nisu bile opasne, ali su bile dosadne i stvarale probleme ljudima koji su bili gadljivi.

[Vladimir Ivanović]

Negdje 1988 ili 89 u VP 6592 u Nišu, kuvao se ručak, pasulj, a ja pijem ja kafu u pozadini, sa nekoliko starješina, a bio je tu i stariji vodnik, šef kuhinje. Dođe vojnik, kuvar i reče mu da u pasulju koji se kuva ima dosta crva.  Ma nema veze, samo dodaj dosta riže. Misliće vojska da su crvi, a onda će svatiti da je to riža. Nije prvi put. Sve su to proteini, a skuvano je i čisto, dezinfikovano.

Tako je i bilo.

[ML]

Molba za pomorce i Dalmatince.

Ponekad nam (ovim sa kopna, SMB i ostali) prevedite neka značenja, kao npr. "bakula".

Pozdrav

Vlado

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Bakula je slična smeđem žoharu, vjerovatno je podvrsta na kopnu jih nikad nisam vidjeo.Na slici je smeđi žohar, bakula je slična ali je nešto izduženija. Jedu sve, pa su u nedostatku hrane i kanibali. Ujedaju i ljude, pogotovu noču.

[Vladimir Ivanović]

Dakle, domaća životinja. Imam prijatelja, Velšanina, koji je nekad radio u Vladi RS. Radio je za neke engleske službe    . Volio je jesti žohare. Meni se to gadilo, ali one je prošao sve moguće i nemoguće obuke, tako da mu je žohar, kako je on govorio, kao čips. Volio je to što su hrskavi.   

[Boro Prodanic]

Eh Vlado, da nam je taj tvoj prijatelj bio nedelju dana na TČ 217, da očisti brod od bakula, još bi mu platili...

[jadran2]

Vlado, ozbiljno pitanje : da li ih je jeo zive ili malo preprzene. Naime, skakavci - poljski - kada se malo preprze su vrlo ukusni i hrskavi. Medjutim skakakvci su ciste zivotinjice, ove bakule - nisu nikako.

[Vladimir Ivanović]

Žive. Kad je to vidjela moja žena, povraćala je.

A što se tiče ostalih životinjki i sličnih stvorenja, bio sam 1988 sa Brokerovom VP na lokaciji Klina, na Kosovu. Tu su bili neki    koji su hvatali i jeli kornjače, zmije i ostalo što gmiže. Davali su i meni te "specijalitete", ali nisam baš bio za konzumaciju.

Dok sam radio u Pakistanu spremali su nam hranu u kasarni, pa nam slali na poligon. Obično je to bio neki čips ili krompir sa nekim pečenim mesom. I to su nam slali zamotano u novinski papir. Po prispjeću hrane na poligon mogli smo da pročitamo sve vijesti sa krompira. Sav se tekst preslikao na krompir.

U kuvajtskoj vojsci u toku rata opskrbu sa svježim mesom su rješavali tako da su na jednom kamionu vozili stado ovaca. Svaki dan, zavisno od broja vojnika, halal klanje. Kasnije smo ja i jedan mehaničar iz Famosa u jedinici u kojoj smo radili od dva, tri pogođena agregata napravili jedan ogroman agregat , te je jedinica dobila struju. Nakon toga su proradili frižideri i velike hladnjače. Za našu ekipu, Jugoviće, su se tad otvorile neograničene mogućnosti magacina sa hranom. Klope u izobilju. Kuvari su se na lijep način zahvalili našoj ekipi, po sistemu, uđi i nosi koliko možeš.

Kasnije su, opet Jugovićima, amerikanci zabranili ulaz u njihovu kantinu, jer su ovi naši pokupovali svu svinjetinu i ostale prerađevine iz kantine (PX), pa su se američki vojnici bunili.

Jadrane, sjećam se nekoliko najezdi skakavaca u pustinji, da ne kažem epskih, koje sam preživio. Sad kad si postavio ovo pitanje razmišljam koliko je tu mesa prošlo oko mene.

[jadran2]

Hvala Vlado na iscrpnoj informaciji.

Sto se tice najezde pustinjskih skakavaca - to ih u tucetu ima jedna funta brutto. Kako se mijenja klima i kod nas ih cesto vidjam (evo bas neki dan oko tvrdjave Sv. Nikole u sibenskom moreuzu, pa u unutrasnjosti Dalmacije, kako letaju sa svjetlastim krilima) dolaze oni veliki, valjda, africki - tu bi moglo biti nekoliko problema oko konzumacije : dosta iznutrica i neprobavljene hrane, puno hitinskih dijelova - posebno pila-noge.....
Ali, vjerujem da bi se dalo iskoristiti - pogotovo ako se malo uprze na ovcjem loju (pustinjskih) ovaca.   Naravno, tko to voli....... ha, ha, ha).

[Brok]

... али нека јела (као пасуљ) су боља када се спремају у већим количинама.

Ovo je sasvim tačno. U Kraljevi se organizuje "pasuljijada", takmičenje u spremanju pasulja, i uvek pobedi onaj ko najviše spremi. Tu dođu sve majstori kazana i bukvalno nijanse odlučuju pobednika.

Дешавало се, посебно на вежбама, али и у рату, да храна касни. Додуше, када је борба и није ти до јела. Храна није каснила зато што се не припреми него је проблем дистрибуције (пукне гума на возили, тежак и неприступачан терен, не могу да те нађу, погрешно испоруче и сл). Зато се увек, када је нека акција, марш (покрет) додељује суви оброк. По правилима ЈНА свака чета је код себе у магацину имала (у миру) један суви оброк хране (Сд/о), један је био у батаљону (магацину), а бригада је имала још један или два у резерви. Значи, бригада је могла најмање три дан да буде без куване хране. По правилима суви оброк је могао да се даје највише два дана. Ти суви оброци у магацинима су се редовно занављали. Отуда се сува храна делила војницима при крају рока употребе назначеног на кутијама. Са апсолутном сигурнишћу могу да тврдим да рок стварне употребе суве хране (био је одређен на две године) могао бити и 5-10 година. Лично сам појео конзерву сардине стару 12 година и била је укусна. Ако конзерва остане цела (не пробуши се), а квалитетно је пакована (стерилисана храна пре паковања), храна је употребљива и 20 година, једино падну нутритивне (хранљиве) вредности оброка.

Sa ovim se baš ne bih složio, jeste prvih dana ti nije do ničega a kamoli do hrana, ali posle par dana, ogladni se i to dobro.

Ovo oko distribucije hrane bila je još jedna caka oko kašnjenja ili uopšte nedolaska hrane, iz razloga što kuvari jednostavno nisu hteli/smeli da doteraju hranu zbog straha i bezobrazluka (a imali su BVP M-80 samo za to) , kada je to počeo da radi naš čovek iz čete (četni starešina) sa običnim TAM-četom, onda čak ni maredna nije kasnila, mada marenda je uglavnom bila paklica - dve cigareta.

Jeli smo SDO koji je bio mator gotovo koliko i ja sam.
Sećam se da su svi regruti primali neku vakcinu samo za to, a po "skidanju" revakcinu.

Vlado, jeli smo kada je sezona, puževe barem jednom sedmično. Nismo bili primorani već nam se svidelo. Ali pripremljeni u kućnim uslovima.
Odvoji se telo od kućice, stave se u sirće da prenoće (kao i sva divljač), onada ide kuvanje, ali ne skroz, i na kraju pohovanje sa jajima.
Jedan kolega je to tako dobro znao da spremi da je to za priču.
Spremali su kasnije i gulaš od puževa ali to nisam probao jel nisam bi tu.
Jeo sam i zmiju ali iz konzerve.

Ima dosta jako dobrih i poučnih filmova na temu spremanje hrane sa priručnim sredstvima i iz prirode koje smo gledali u sada srušenom bioskopu (NATO agresija 1999).
Zimi prva dva sata umesto u park, pošto je bilo jako hladno išli smo sa vojskom da ih gledamo. Mada dosta stvari su mi već bile poznate iz v.policije.
I ako su to filmovi za internu upotrebu, pitam se da li se danas mogu negde kupiti.

[brodarski]

Hrana ko hrana. Sve je jestivo čak i kožne potplate. Čarli Čaplin je to odlično demonstrirao. Problem je u ljudima, kakve navike imaju i iz koje sredine dolaze. Jeo sam vojničku hranu u dvije vojske. Preživio sam i ništa mi nije. Obrok i njegove kalorije treba potrošiti. Problem je što smo promijenili navike, što konzerviranu hranu pretpostavljamo kuhanoj. Kuhani obrok je najbolji. Makar to bila blitva s kumpirom i dva zrna soli. U JNA kuharici ima jela sa svih strana bivše države. Za svakog ponešto. Onoliki  sastav ljudi prehraniti bilo je pravo umijeće. Koliki je dio proračuna otpadao na hranu? Koliki na prijevoz hrane? A gdje su tu kuhinje, restorani, energija za pripremu hrane, amortizacija svega i svačega oko kuhinje i restorana? Mislim da je to bila ogromna stavka. Lakše je ipak bilo preživjeti u JNA nego u prirodi. Tamo te čekalo pripremljeno i toplo jelo, ne  starije od jednog sata. Onaj tko se hranio po menzama, u svojoj režiji izvan kuće i u vojsci znati će ocijeniti gdje je bilo najbolje. Znati će i cijeniti kad mu gotovo kuhano jelo stave na pult nakon napornog posla. Takvi nemaju većih primjedbi.

[duje]

Molba za pomorce i Dalmatince.

Ponekad nam (ovim sa kopna, SMB i ostali) prevedite neka značenja, kao npr. "bakula".

Pozdrav

Vlado

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Bakula je slična smeđem žoharu, vjerovatno je podvrsta na kopnu jih nikad nisam vidjeo.Na slici je smeđi žohar, bakula je slična ali je nešto izduženija. Jedu sve, pa su u nedostatku hrane i kanibali. Ujedaju i ljude, pogotovu noču.

Bakule su se uništavane "ciklonizacijom" (brod se je vezao izdvojeno od drugih, hrana i ljudi su se sklonili sa broda. Ekipa za ciklonizaciju je "zaplinila", brod se je nekoloko dana držao hermetički zatvoren)(čini mi se, da je jedna slika ciklonizacije u postu o Institutu za pomorsku medicinu) i kao što je več neko napisao, ponovo su se pojavile sa prvim unosom hrane na brod. Najviše su volile vlagu i tople prostore. Obično su šetale po rubu štednjaka i tražile hranu.
Duje

[Trifko]

Kad se već spominje pasulj evo jedne zanimljive vijesti, u opštini Štip u Makedoniji planiraju da obore svetski rekord u pripremanju pasulja. Na linku je kompletna vest http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/06-06-2010/Dnevnik/58342/-PASULJ-ZA-GINISA

[brodarski]

JNA kuharica je imala dobre korice. Tu je nešto nedostajalo. Za Badnji dan nama katolicima nije bilo fritula i bakalara. To je mana sastavljačima jelovnika. I to neoprostiva. Ja svoj život bez tih jestvina ne mogu zamisliti. Posli fritula jedna rakijica, a posli bakalara bazen crnog vina. U mlađim godinama sam obožavao bakalar na bilo, a sad na brudet. Sam ga spremam, a moji pomagači smažu 2-3 pijata i prosvjeduju kako je brzo nestao. Tajna je u bakalaru, pravom ulju, bilom luku ( domaćem sitnom ) petrusimenu i dobrim pomidorima šljivaricama. Pelate, kineski luk, oni petrusimen od pola metra zaobiđite. To je kvantiteta bez kvalitete. Uz to domaće crno vino, a Šibenik ne oskudijeva u njemu. Tko pije opolo ide kući naokolo!

[momo PT61]

U JNA niko nije ostao gladan,mada je vecina vojske nalazila razne zamerke na sve i svasta!Daju nam za dorucak dimljeni suvi svinsi vrat-pa odma komentar-gde nadjose bas ovo-ono-a nestade ga za tren!Za praznik daju nam vina-i opet nevalja-a kad se izlazilo u grad pilo se mnogo gorih pica!Daju nam kolace,opet nekima nevaljaju!A svi nabili kilazu do daske!
Ja sam jedno vreme bio zaduzen za brodsko skladiste hrane i nabavu namirnica, i znam da se ono sto se dobijalo kao sledovanje ili kupovalo za novac bilo sve provereno i kvalitetno!Zanimljivo je da su zamerke na hranu najvise imali oni koji u civilstvu nisu imali nista bolje!
Inace dzaba dobra hrana ako je los ili mrzovoljan kuhar-sve ono sto mu doneses upropasti, pa posle vika na mene-Sta si to nabavio?A najgore od svega niko od staresina na brodu nije hteo da kontrolise kuhinju i kuhanje!