Problemi sa računarom, diskusija o hardveru i softveru...

[Љуба]

.............................

Ajd da te pitam, koja je razlika izmedju elektrolita i kondenzatora?

Знам ја.......


 




н и к а к в а

[ORIĆAREB]

Ajd da te pitam, koja je razlika izmedju elektrolita i kondenzatora?

  

A ovo će biti interesantno. Idem po kokice i pivo i čekam...

[ORIĆAREB]

Pazite drugari da se ne posvađamo. Poslije ću vam ispričati jedan iskustveni
doživljaj sa elektrolitima i Iskrinim TV-rom u koloru.....

[Vladimir Ivanović]

Od ovog vašeg prepucavanja nema ništa. Niko neće biti pametniji, samo će se neko smatrati pametnijim.    
Dakle, imam oko 500 računara koje održavam u firmi. U svakoj prostoriji imam napajanje preko centralnog  UPS-a. To je jedna prostorija od oko 100 kvadratnih metara. Dvadesetak metara daleko od te prostorije je agregat, tako da ...

To je i jednom dijelu firme. Tu je za godinu dana i sa oko 250 računara crklo oko pet do šest, koliko ja znam, napajanja.

U drugom dijelu firme, a koji će se iduće godine preseliti u ovaj novi dio, ima oko 150 računara. Tu nema UPS-a sem u režijama i montažama. Tu su puno češća otkazivanja napajanja.

Imam kod kuće UPS. Na ovom mom računaru, a ima i kod ćerke u sobi na njenom računaru. Ovaj moj je od firme Cellguard i podešen je tako da daje zvučni bip kad napon padne. I što je interesantno. Svako jutro u 5,00 6,00 i 7,00 ujutro napon padne na 200 volti nekoliko sekundi. Valjda se tad ljudi bude, pa naviju sat u to vrijeme, pa kad se sva Banja Luka počne buditi počne i napon padati dok ovi iz elektrodistribucije ne dignu napon.

E u to vrijeme, kad padne napon, je idealan trenutak za otkazivanje napajanja.

Može se veoma jeftino kupiti iz Kine preko Paypala tester napajanja. Uglavnom dobro ispita napajanje. Ipak se zna desiti da tester ispita napajanje, da na displeju sve dobre podatke o naponima, ali računar opet ne radi kako treba.

U ovom dijelu firme gdje je sve pod UPS-om nije još bilo naduvavanja kondenzatora na matičnoj ploči. Ima tamo gdje nema UPS-a.

Naprimjer u dopisništvu RTRS-a u Beogradu, gdje je trenutno problem sa jednim računarom koji ima naduvane kondenzatore. To je jedan od razloga zašto ću biti iduće sedmice u Beogradu.

Vlado

[rotring]

U ovom dijelu firme gdje je sve pod UPS-om nije još bilo naduvavanja kondenzatora na matičnoj ploči. Ima tamo gdje nema UPS-a.

Naprimjer u dopisništvu RTRS-a u Beogradu, gdje je trenutno problem sa jednim računarom koji ima naduvane kondenzatore. To je jedan od razloga zašto ću biti iduće sedmice u Beogradu.

Vlado

 

[tihi]

Od ovog vašeg prepucavanja nema ništa. Niko neće biti pametniji, samo će se neko smatrati pametnijim.    
Dakle, imam oko 500 računara koje održavam u firmi. U svakoj prostoriji imam napajanje preko centralnog  UPS-a. To je jedna prostorija od oko 100 kvadratnih metara. Dvadesetak metara daleko od te prostorije je agregat, tako da ...

To je i jednom dijelu firme. Tu je za godinu dana i sa oko 250 računara crklo oko pet do šest, koliko ja znam, napajanja.

U drugom dijelu firme, a koji će se iduće godine preseliti u ovaj novi dio, ima oko 150 računara. Tu nema UPS-a sem u režijama i montažama. Tu su puno češća otkazivanja napajanja.

Imam kod kuće UPS. Na ovom mom računaru, a ima i kod ćerke u sobi na njenom računaru. Ovaj moj je od firme Cellguard i podešen je tako da daje zvučni bip kad napon padne. I što je interesantno. Svako jutro u 5,00 6,00 i 7,00 ujutro napon padne na 200 volti nekoliko sekundi. Valjda se tad ljudi bude, pa naviju sat u to vrijeme, pa kad se sva Banja Luka počne buditi počne i napon padati dok ovi iz elektrodistribucije ne dignu napon.

  TO za UPS je ono sto ja trubim ovde ceo dan juce...no nisam hteo da razbijam glavu objasnjavajuci,ako je neko uveren da ima kriptonitsko napajanje za supermenov PC i da mu niko nista ne moze...

   Sti se tice tezih i laksih napajanja ,ista je situacija i sa adapterima za razne routere switcheve itd. Stara teska napajanja rade bolje i duze od novih malih "chopera", naravno uz vecu cenu istih.

[micha]

   Nisam bio kod računara juče pa malo kasnim . Kondezator je elektronska ili električna komponenta koja ima sposobnost da zadrži u sebi električno polje , slično akumulatoru . Sastoji se od dve elektrode u obliku ploča između kojih se nalazi vazduh u vidu dielektrika i to su blok kondezatori koji mogu da propuste samo naizmenični napon  .Mogu biti promenljivi ili konstantni što se tiče kapaciteta . Od površine materijala od kog su izrađene ploče zavisi kapacitet , tj. količina elektriciteta koji može da zadrži u sebi i probojni napon pa tako imamo keramičke , folijske , stirofleks i sl. kondezatore . Kapacitet im se kreće od 1 pF do desetak uF (mikro Farada) . Probojni napon im je od 50-tak volti do nekoliko hiljada V . U elektronici se koriste u oscilatorima , filterima , za odvođenje naizmenične komponente jednosmernog napona na masu ( tzv. dekuplovanje ) , za popravku stepena iskorišćenja transformatora i svuda gde treba da se propusti naizmenični napon a zaustavi jednosmerni .

    Elektrolitski kondezator ( elko , elektrolit ) ima elektrode , tj. ploče u vidu namotane folije sa konstantnim  međusobnim rastojanjem gde je između ploča nasut elektrolit u vidu tečnosti ( alkohol ) ili gela . Karakteriše ga velika kapacitivnost ( od 1uF do nekoliko mF ) uz niži probojni napon do stotinak V . Propušta samo jednosmerni napon dok se propuštanje naizmeničnog napona smatra lošom osobinom i teži se da se svede na najmanju moguću meru prilikom izrade  ( curenje ili leaking ) . Ploče su izrađene od dva različita metala , da bi se moglo ostvariti usmereno kretanje jona od pozitivne ka negativnoj ploči ili elektrodi , pa tako razlikujemo pozitivnu i negativnu nožicu ili izvod kondezatora . Za razliku od blok kondezatora kod koga nije bitno kako je priključen na napon , kod elektrolitskog kondezatora se mora voditi računa o  pravilnom povezivanju ili polarizaciji . Negativni pol se najčešće označava sa belom linijom na telu kondezatora , uz podatke o nazivnom kapacitetu i probojnom naponu . Koriste se najčešće za filtriranje jednosmernog napona nakon ispravljanja naizmeničnog napona dobijenog sa sekundara transformatora , pošto tako dobijeni napon nije konstantan već varira u ritmu rada ispravljača . Dodavanjem el.kondezatora paralelno izlazu ispravljača postiže se akumulacija ili kondezovanje napona koji se predaje potrošaču u trenucima kada napon oslabi tako da se na taj način vrši peglanje izlaznog napona ne bi li on bio što konstantniji .

    Pošto prilikom rada elektrolitskog kondezatora dolazi  do zagrevanja elektrolita i razvijanja gasova , na gornjoj strani kućišta najčešće izrađenog od Al lima se nalazi ventil koji oslobađa višak gasova . Kod skupljih izvedbi ventil je izrađen od gume dok se kod običnih elko na gornjoj površini namerno oslabi poklopac tako da se pri naglom razvijanju gasova nastalim usled pojave višeg napona , dotrajalosti ili rada u vrućem okruženju otvaraju prorezi kroz koje gasovi izlaze da bi se sprečila eksplozija . To je ono što vidimo kao naduvane elektrolite pa se takvi trebaju zameniti pošto je došlo do gubitka elektrolita te sada ovakav kondezator ima znatno smanjen kapacitet ( polovina ili mnogo manje od nazivnog ) jer mu ploče nisu više svom površinom potopljene . Kod jeftinih kondezatora nema čak ni sigurnosnih zareza na poklopcu pa ovi najčešće bivaju u potpunosti razoreni , a da su ikada postojali svedoče samo patrljci od kontakata koji su ostali zalemljeni na štampanoj ploči i pramenovi papira rasutih po okolnim komponentama poput mišjeg gnezda . Ukoliko nije pretrpeo preveliki strujni udar ovakav kondezator  može da ispusti elektrolit pored nožica na samu štampanu ploču , o čemu svedoči mrlja nastala usled spiranja prašine dok je alkohol brzo ispario . Ovakvi kvarovi se teže uočavaju pošto je kapa kondezatora spolja neoštećena a ploča zaklonjena telom kondezatora i susednim komponentama koje su najčešće gusto postavljene jedna uz drugu zbog minijaturizacije i uštede materijala .

   Napajanja savremenih računara tzv. ATX Power Supply imaju svrhu da obezbede potrebne napone za njegov rad ( +- 12V , +- 5 V , + 3,3 V ) . Ovi naponi takođe moraju biti što stabilniji uz što bolje filtriranje . S obzirom da računar može povući i do 30 A struje prilikom obrade zahtevnih aplikacija kao što su moderne video igre sa visokom rezolucijom , a radi i po nekoliko dana neprestano keda se recimo downloaduje neki veliki fajl sa interneta , to nije nimalo lak zadatak . Pošto bi klasičan transformator bio suviše glomazan i skup za snižavanje mrežnog napona 230 V / 50 Hz na navedene jednosmerne napone koristi se naponski pretvarač tipa Chopper , sličan mrežnim napajanjima u kolor TV nastao pre 40-tak godina u Americi . Mrežni naizmenični napon prvo ispravlja i pretvara u jednosmerni napon 300 V kojim se napaja mrežni transformator pretvarača . Pošto ovaj transformator ne može raditi na jednosmerni napon potrebno ga je pretvoriti u naizmenični a to se postiže pomoću snažnog tranzistora vezanim na red sa primarom trafoa na čiju bazu ( gejt pošto se ovde koristi FET ) se dovodi naizmenični napon iz oscilatora sačinjenog od integralnog kola . Ovaj tranzistor radi u prekidačkom režimu i jako brzo ( više od 300kHz ) uključuje i isključuje primar trafoa na taj jednosmerni napon čime se postiže dobijanje naizmenične struje ali znatno više frekvencije od mrežnih 50 Hz . Pošto transformator sada radi na vrlo visokoj frekvenciji veći mu je faktor iskorišćenja pa su zato njegove dimenzije  mnogo manje od klasičnog napajanog mrežnim naponom . Ujedno korišćenjem povratne sprege mere se naponi na sekundaru i u slučaju pada napona podiže se frekvencija oscilatora čime se vrši jako brza i pouzdana stabilizacija izlaznog napon . Zatim se ovako snižen sekundarni napon vodi na ispravljačku diodu i time se dobija jednosmerni pulsirajući napon . Kao takav ne bi bio pogodan za rad računara pošto bi unosio VF smetnje uzrokovane radom pretvarača pa se mora filtrirati pomoću elektrolitskih kondezatora velikog kapaciteta , naročito napon 3,3 V kojim se napaja procesor računara koji je ujedno i najveći potrošač uz procesor na grafičkoj kartici . Ovi elektroliti moraju biti visokokvalitetni low ESR sa nazivnim naponom većim za 50% od radnog i za temperaturu ambijenta 105 C ili više . Dodajmo još i to da se zbog kompaktnosti ceo pretvarač mora smestiti u metalnu kutiju standardnih dimenzija gde se zbog malog prostora aktivne komponente postavljene na Al hladnjake moraju dodatno hladiti ventilatorom koji ujedno kroz kutiju napajanja odvodi i toplinu ( pa i prašinu ) iz kućišta računara . Pa sad kada sve to uzmemo u obzir vidimo da tom našem napajanju nije nimalo lako a treba ponekad da radi non - stop godinama . Još kad znamo da proizvođači škrtare na materijalu tako što za hladnjak stavljaju tanji lim , elektrolite stavljaju sa nižim kapacitetom nazivnog napona jednakog radnom  bez rezerve sa minimalnim karakteristikama , frekvenciju pretvarača dižu u nebesa da bi mogli da ugrade trafo sa manjim jezgrom kome treba manje bakra za namotaje dok u isto vreme elektronika radi na granici radnog opsega uz uvećano zagrevanje . Ušteda od 1 cent na stotine hiljada primeraka je lepa zarada . Ovakva napajanja rade na granici izdržljivosti i dovoljno je da izdrže godinu dana garantnog roka . Kada bi nakon toga otvorili napajanje i premerili vitalne komponente videli bi da imaju karakteristike kao da su radila 10 godina u najtežim uslovima . Napajanje mogu da proizvode i tehnološki slabo opremljeni proizvođači pošto u njemu nema Hi-Tech komponenata pa zato na tržištu ima svega i svačega . Dodajmo uz to i gramzivost trgovaca koji prilikom sklapanja konfiguracije zarad 5 evra ugrađuju Šiju-miju komponente znajući da će garantni rok sigurno izdržati , a posle neka se s babom zajebava keramičar .


   Zato sam mišljenja da neispravno napajanje ne treba popravljati jer možemo ugraditi samo polovan deo koji je radio godinama i izgubio svoje karakteristike a od neispravnog ga razlikuje samo to što se još nije naduvao .Od svih komponenata u računaru napajanje je najjeftinije ,uvek prvo strada i može da uzrokuje kvarove ostalih komponenata koje napaja . Ako već nemam para da kućnom ljubimcu , prozoru u svet i najboljem prijatelju pružim moćnu grafičku , duplo više RAM-a ili vodeno hlađenje daj da mu bar priljuštim ono što mogu i što njemu najviše treba a to je pouzdan Power Supply ili napajanje snagom .
   

   Let The Power Be With You !

[ORIĆAREB]

Čestitam. Ako ništa drugo, zaradio si čestitke za trud za napisati ovako
opširan tekst.
U svakom slučaju korisno za one koji vole i teoretska razmatranja. 

[rotring]

Bravo majstore 
Sada znamo koja je razlika izmedju elektrolita i kondenzatora....

[ORIĆAREB]

Bravo majstore  
Sada znamo koja je razlika izmedju elektrolita i kondenzatora....

Opet si mi u krivu. Postoji više vrsta kondenzatora. Između ostalih i tzv. Elektrolitski kondenzatori.
Da preciziramo, Elektrolitski kondenzator je podvrsta kondenzatora , gledajući ostale elemente
u elektronici kao što su otpornici, diode, itd....

Ne zamjeri, moramo biti decidni..

[Trifko]

Pazite drugari da se ne posvađamo. Poslije ću vam ispričati jedan iskustveni
doživljaj sa elektrolitima i Iskrinim TV-rom u koloru.....

oriĆ čekamo tvoju priču, sav sam se u oko pretvorio. Ovo sve postaje zanimljivije i može se doći do više informacija nago na nekim specijalizovanim forumima.

[ORIĆAREB]

Pazite drugari da se ne posvađamo. Poslije ću vam ispričati jedan iskustveni
doživljaj sa elektrolitima i Iskrinim TV-rom u koloru.....

oriĆ čekamo tvoju priču, sav sam se u oko pretvorio. Ovo sve postaje zanimljivije i može se doći do više informacija nago na nekim specijalizovanim forumima.

A da zaboravi 
Ma prosto. Imao sam tv Iskra u boji. Unutra klasična katodna cijev, velika glavna ploča i posebna mala ploča na dnu, odvojena, mrežno napajanje i potrebni naponi za ostali deo TV-ea. Sastav, po koji tranzistor, a ostalo integrirana namjenska kola.
Služio me je jedno 8-9 godina besprekorno. A onda počelo polako, te usporavanje dolaska slike, te skok malo gore, te krivljenje i kojekakvo "keženje" ustranu i tako to.
Pošto sam imao još jednog Samsunga - isto dugovječnog ja ovoga "Slovenca" stavim u Off. I samo ponekad nešto onako pogledam, više tonski.
Inače sam u to doba radio u Zavodu u Sektoru elektronike, i mao svega da mi na nos izlazi, stavim ga jedan dan u auto i u moj "radni kabinet". Imao sam opreme u smislu instrumenata za "Spejšatl".
Jedan malac poreklom iz Pirota radio samnom. I kad smo imali vremena za to, nas dvojica prikačimo ga na instrimente upalimo.
Prvo smo pratili napone potrebne za rad. Sve danima ok.
Jedan dan malac meni kaže: - Gazda Ćiro, - tako me po pirotski oslovljavao, - ma to je ostarilo, vrag će ga dovesti u prijašnje stanje.
Ja gledam, gledam, pa skrenem pogled na "kašetu" elektrolita (elektrolitskih kondenzatora). I sine mi, - Ajde ti blago meni, - kažem
malcu, - polako redom mi zamjeni sve ove elektrolite sa glavne ploče. Redom i sa tačnom vrednošću. Imaš koliko ti treba dana.
I malac to polako za neko vrijeme sve izmjenja. Samo elektrolite. Na kraju uključimo, a ono slika ko staklo, ko nova.
Služio me je još neki 5-6 godina i onda sam ga penzionisao.
Eto ništa posebno, ali istinito, samo da se zna šta su elektroliti značili bar u doba pre 20-tak godina....

[Solaris]

Da malo dopunimo temu sa pokojom sličicom.Proizvođač je brand name.
Proizvodnja se odvija u sterilnim uvjetima neke šupe sa pogledom na Tihi ocean. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

poz.

[Trifko]

Da se nadovežem na ove slike, evo i mog koje je nekida ispustilo dušu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[rotring]

Opet si mi u krivu. Postoji više vrsta kondenzatora. Između ostalih i tzv. Elektrolitski kondenzatori.
Da preciziramo, Elektrolitski kondenzator je podvrsta kondenzatora , gledajući ostale elemente
u elektronici kao što su otpornici, diode, itd....

Ne zamjeri, moramo biti decidni..

Druze niko ne spori da je elektroliticki kondenzator podvrsta porodice kondenzatora.....ali da se svi nazivaju kondenzatori, to jeste ali nikako elektroliti. Elektrolit jeste medijum unutar kondenzatora. Cak i suvi kondenzatori imaju u sebi neku vrstu elektrolita.
Zamisli kada bi neko usao u radnju da kupi akumulator za kola.....i trazio kiselinu i destilovanu vodu....to bi i dobio a ne akumulator.  

Nemojte me terati i ja da pisem doktorske disertacije o jednom najbicnijem elektrotehnickom delu....koji postoji od kako postoji elektronika i elektrotehnika.....pa racunajte koliko je to decenija...
Dakle, jedan obican deo za koji se zna cemu sluzi i kako radi i koje su mu osnovne trazene karakteristike i koji je povrh svega tako i napravljen da bude zamenljiv pa cak i sa starijim kondenzatorom istih karakteristika.....

Da je situacija takva kakva se predstavlja.....niko nista ne bi kupovao, jer jelte kad tad ce se pokvariti.....a da se menja deo ne isplati se jer jelte opet ce se pokvariti.....