Krstarenje s/b "Jadran" - PORTSMOUTH 2005

[jantar]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [attachment=10]

[jantar]

Evo jos jedne, za sada [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boro Prodanic]

Hvala Jantare, sad ja mogu sutra da nastavim svoju priču...

Veliki pozdrav!

[Boro Prodanic]

Idemo dalje!

Jantar je održao obećanje - upostovao nove slike, pa moram i ja da nastavim priču.

Kao što već rekoh, sa punim zalihama vode i samo 12,8 tona goriva - po proračunu jedva dosta do Kartagene, isplovismo iz Portsmuta u 12.40 sati 04.07.2007, ponedeljak. Mislim da se oni koji su služili ili radili u Mornarici sećaju da je to na brodovima vreme ručka. Imali smo odličan vojnički pasulj, pun suvog mesa i dobre slanine... Da smo znali, preskočili bi ručak, ali, kad bi čovek znao gde će pasti on bi seo pre toga!

Čim smo iz Solenta uplovili u La Manš, dočekalo nas je more 5 - 6 po Boforovoj skali. Napominjem da su sve procene stanja mora koje navodim u ovoj priči ne moje, već zvanične, iz brodskog dnevnika. Nakon 12 dana u luci, udari nas kao čekićem, ode ručak ribama kod većine članova posade. Rekoh već da sam bio ponosan na to što ću u penziju a da nisam povratio na brodu, a nije da nisam u Jadranu video kakvo more ume da bude, kao i da sam već hranio afričke ribe na veliku radost mog sina, koji je do kraja krstarenja bio jedan od nekolicine koji nije uopšte povraćao. Ali ovo, iskreno ljudi, mislio sam gledajući neke filmove na tu temu da režiseri daju oduška mašti da bi zadržali pažnju gledalaca, da to u prirodi nije baš tako... Tačno, nije, mnogo je gore, posebno za brod veličine našeg Jadrana! Popodne sam tri puta povraćao, nisam večerao, nisam pio kafu, nisam pušio lulu, nisam mogao da popijem tablete protiv visokog pritiska jer su kao puščana zrna izletale iz mene - i u toj situaciji ppuk Zoran Puhač i snimatelj Mirko nađu da je ambijent odličan za filmsku priču o ocu i sinu zajedno na krstarenju Jadranom!

OK, šta ćeš, sedma sila je jaka, ne valja ih uvrediti (a oni obojica kao da šetaju Terazijama, more im uopšte ne smeta). Negde oko 21.30, iako sam bio smena u mašini, počnemo intervju na manevarskoj palubi. Obojica insistiraju da zapalim lulu, to će gledaocima biti interesantno, a ne smem da im kažem da mi se gadi, jedva nekako po tom vetru zapalim lulu, šta mogu. Mirko nezadovoljan rakursom, desetak puta ponavlja scenu u kojoj ja kao slučajno nailazim na Vanju na palubi i počinjemo razgovor nakon što me on pozdravi. Taman izgleda da će scena uspeti, kad nas sve talas zapljusne, opet ponovo snimaj... Na kraju se izvučem da moram u mašinu, šta je snimljeno, snimljeno, gotovo.

Utorak, 05.07., more malo mirnije, samo 2 - 3. Posle podne more se podiže na 4, rominja sitna kiša, hladno je, samo 15 po Celzijusu. Kakvo je to leto na Atlantiku? Sva posada je po brodskim prostorima osim službe, kao miševi u rupama. Uvečer more pojačava na 5. Za vreme 35 - e četvoročasovne službe u mašini sam držao staru kantu da ne izlazim svaki čas. Iz kaljuža smrdi stara nafta i ulje, more udara, pogon obilazim tako da prvo ocenim gde ću se uhvatiti rukama pa onda krenem, jer bez toga se pada, a mašina puna gvožđurije... Na kraju smene kantu ne krijem, iznosim je javno i čistim je - i to je za mornare. Vanju nisam video taj dan, kao ni naredna tri, u različitim smenama smo. Čujem od kolega sa mosta da menja klasiće koji su onesposobljeni morskom bolešću, daje duplu službu na kormilu, drži se.

Sreda, 06.07., brod kasni 13 sati u odnosu na plan, gde su ona vremena kad smo stizali pred luke po dva dana prerano?! More ujutro 6, posle podne 7 - 8. Nikada nešto slično nisam doživeo. Oko 16 časova, veliki problem u mašini: GRP (glavna razvodna ploča električne struje), teška oko dve tone i dobro učvršćena, iskočila je iz ležišta, svi mašinci u mašinu, više od sata smo je polugama vraćali na mesto. Nakon toga stalni problemi sa strujom, ko zna šta je sve popucalo dok je skakala! Nije teško zamisliti kako takvo valjanje deluje na čoveka koji nema ni 100 kg, kad masu od dve tone izbaci 10 cm uvis i pomeri 15 cm! Uspeo sam da popušim jednu lulu, kafu ne pijem već treći dan, ništa nisam jeo ni pio od isplovljenja i onog pasulja. Stvarno začujuće, šta čovek više ima da povraća? Ali, nešto ima... Drago mi je što mogu da držim smenu u mašini, ne znam kako bih podneo da slučajno nisam to u stanju. Moj kolega iz smene, električar, st.vod Goran još je gori od mene. Često ga pošaljem napolje, ipak je na vazduhu lakše, kad uđe opet ga "oteram".

Četvrtak, 07.07., 37 dan krstarenja zatiče nas na severnom ulazu u Biskajski zaliv. Ako smo se nadali da će Biskaj, kao širi od Kanala, malo da umiri more - ništa od toga, more 5. Nakon što sam preskočio četiri obroka, doručkujem normalno, pijem lekove i kafu, pušim, izgleda da sam malo uspeo da se naviknem, iako je more i dalje kao divlje. Tokom smene u mašini gasi mi se desni pomoćni motor, uzburkano gorivo u dnevnom tanku poslalo je talog u filtere pre vremena, hitno palim levi, pomorci opet vrište kao da je to do ljudi - a nemamo goriva da nam rade oba pomoćna (drugi kao rezerva). Srećom, instrumenti i uređaji na mostu nisu "pocrkali", inače bi me obesili o jarbol... Plovimo brzinom od 7 čv, more je u pola krme pa je malo lakše izdržati. Tokom dana razapinjemo četiri jedra - dve prečke, prvenjaču i krmeno sošno. Jedra dosta umiruju brod i daju nam veću brzinu. Hladno je i oblačno, samo 18 stepeni, duva NW vetar brzinom od 10 - 15 m/s, uvečer more pada na 3 - 4, pravo uživanje nakon pakla La Manša!

Petak, 08.07., u sred Biskaja smo, do obale oko 200 milja. I dalje je oblačno i hladno, samo 19 stepeni, more 3, ali sa zapada povemeno dođu ogromni talasi koji nas tako tresu da brod škripi. Od isplovljenja ležaj kormila (tačno ispod mog kreveta) lupa i lupa, molim se Bogu da nam kormilo ne otkaže jer onda stvarno može svašta da se desi... Do Kartagene još 935 milja, kasnimo dosta. Ponovo problem u mašini: hoćemo li imati dovoljno goriva? Stevica Pavlov pokušava da sondira tankove, ali rezultati su u potpunosti zavisni od ljuljanja broda - totalno nepouzdani. Po mašinskom dnevniku imaćemo dovoljno, ali... Štab krstarenja razmatra ideju da tokom dana gasimo čak i pomoćni motor radi štednje nafte, bez jasne odluke. Na brodu kao da je ukrcano 20 - ak ljudi koji su u smeni, ostali se nevide i ne čuju. Oko 21.00, opet problem: glavni motor nije radio, plovimo na jedra - štedimo gorivo, odjednom nekoliko ogromnih talasa jedan za drugim naginju brod oko 30⁰, (najveći nagib na krstarenju) a istovremeno se ponovo diže izuzetno jak vetar koji dodatno pritiskom na jedra naginje brod. Oko 22.00 časa izlazimo iz Biskajskog zaliva.

Subota, 09.07. oko 03.00 čas ujutro more se diže na 7, vetar preko 20 m/s, udari vetra opasno naginju brod a talasi pune palube vodom. Glavna paluba je pod vodom, more ulazi u prostore, oficir palubne straže u vožnji razmatra da li da svira uzbunu radi ubiranja jedara. Uspevamo da ga odgovorimo od toga, jer, kada bi se po manevarskoj palubi preko koje talasi brišu "muvalo" 50 - ak ljudi, lako bi nekoliko odnelo more a da to niko i ne primeti, noć je. Dakle, svi iz službe koji smo mogli napustiti mesto, nas 10-ak ubiremo jedra - prečku i donje krsno, a vetar nam kida konope iz ruku, ne znam kojom snagom smo to uspeli, ali jesmo. Ostajemo bez pogona - glavni motor pogašen, jedra ubrana, i DALJE PLOVIMO BRZINOM OD 7 ČVOROVA! More nas nosi kao orahovu ljusku, srećom, barem generalno u našem pravcu, na jug, ali sa svakim satom otpadamo od kursa po jednu milju - već smo skoro 300 milja od obale. Oko podne, smena na mostu meri apsolutnu visinu talasa - 11 metara! Penjem se na most, gledam u vrh talasa po krmi jako zabačene glave unazad, znači bar četiri metra je iznad mene, strašno! Uspeli smo promenom kursa po cenu jačeg valjanja broda da se "približimo" na 100 milja od obale Portugala. Razapinjemo jednu prečku, i dalje plovimo bez motora, palimo ga tek oko 19.30 kada vetar malo pada.

[Boro Prodanic]

Najgore je prošlo, navigajemo dalje!

Nedelja, 10.07., plovimo uz obalu Portugala, sunčano, more konačno 1 -2, prava bonaca! Jedva da smo prešli pola puta do Kartagene a imamo još samo 6 tona goriva. Vode imamo još 20 tona, desalinizator radi od isplovljenja iz Porstmuta bez prekida. Poručnik fregate Srđan Miljković me šiša u brodskom kupatilu, skoro mesec i po od isplovljenja iz Tivta, kosa narasla. Doduše, u Portsmutu sam ušao kod muškog frizera, ali kad sam video cenovnik - 25 funti pa na više (40 Evra), izgubio sam volju za šišanjem. Frizura super, a besplatna, samo jedno pivo iz brodske kantine. Uvečer Stevica i ja menjamo filtere na desalinizatoru, vreme je, spasavao nas je od žeđi skoro mesec dana. Dan protiče mirno, jedino poneka primedba noćašnje službe zašto najodgovorniji iz štaba nisu izašli da pomognu u spasavanju broda - nisu čuli, čvrsto su spavali, Jesu, po moru 7! Dobro, nismo svi isti, zato i jesmo ljudi, važno je da je sve u redu.

Ponedeljak, 11.07., od Portsmuta preplovili 1039 milja, do Gibraltara još 173 a do Kartagene 412 milja - sa jutarnjeg brifinga štaba krstarenja. Noćas sam bio smena od 00.00 do 04.00, kad oko 03.00 viču da izađem, dobili smo signal mobilne telefonije nakon više od 7 dana. Šaljem kući poruke koje će se čitati ujutro, a odgovor ko zna kad ću dobiti, ali važno je da znaju da smo dobro. Goriva još 5 tona. Prepodne more 2 -3, vetar 10 - 15 m/s - NE, malo jedrimo, popodne more se diže na 3 -4, i dalje sunčan dan, konačno smo se ugrejali.

Utorak, 12.07., goriva još 4 tone, Stevica i ja ne smemo drugima da pokažemo koliko smo nervozni. Možete li zamisliti da ostanemo bez goriva, tada vetra sigurno ne bi bilo jer đavo nikada ne ide sam, pa da zovemo obalsku stražu Španije u pomoć? Bruka dok smo živi, a krivi - normalno mašinci, nije to što nismo imali para da kupimo gorivo u Engleskoj, mašinci su rekli... U 10.00 gasim desalinizator da opet ne povuče plankton u Gibraltaru i upropasti nam nove filtere. Sunčano, more prepodne 1 -2, popodne 3 -4, jedrimo koliko god možemo. Oko 11.30 prolazimo kroz Gibraltar, stena se bolje vidi, ali daleko je, opet nismo videli majmune. Uostalom, šta me briga čiji će Gibraltar biti, britanski ili španski!

Sreda, 13.07. Takmičenje za mornare i studente, mada su učestvovali i pojedini oficiri i podoficiri, u penjanju uz snast, vezivanju čvorova i skoku u dalj. Gledao sam dok nije Vanja krenuo kao metak uz snast, do prvog koša mu noga dva puta promašila oslonac a mene strah probo kao bajonet. Rekao sam kf Katiću da ne mogu više da gledam i otišao u mašinu, bolje da ne vidim, da me ne tresne infarkt. Sve je prošlo super, Vanja među prvima, kuka što je dva puta promašio nogom, bio bi prvi, a ja ne smem da mu kažem kako sam ja to doživeo. Vreme sunčano, toplo, vidi se da smo u Mediteranu. Do Kartagene još 88 milja, goriva imamo 2,9 tona - počeli da računamo na decimale. Desalinizator radi punom parom, barem vode imamo. U 12.00 prilazimo na 9 milja od Kartagene, počinje poznati maestral i diže more na 2 - 3, ali to je za nas sada kao bonaca koja je bila prepodne. Imamo mobilne - kbb Nikolić Ljubomir javlja komandantu krstarenja da je Vanja određen da ide u Livorno, u italijansku Akademiju. Molim ga da to zadrži kao tajnu do kraja krstarenja, obećava da hoće.

Četvrtak, 14.07., goriva 2,5 tone, desalinizator se pregrejava - ne prija mu Mediteran, a voda nam treba. Stevica Pavlov i ja njuškamo po brodu za raznim vrstama cevi, može i vodovodne, da pripremimo eventualno izmeštanje desalinizatora na galeriju mašine gde se ventilacija ipak malo oseća pa je hladnije. Toplo, sunčano, duva lagani burin, plovimo motorom.

Petak, 15.07., goriva 2,3 tone (da li je podatak siguran?), desalinizator ispiramo pola sata hladnom slatkom vodom kao pripremu za pauzu u radu u luci. Uplovljenje je bilo planirano za 12.00, uplovili u 09.00. Odmah krcamo pitku vodu i 23,7 tona goriva - proračuni mašinaca ipak su bili tačni! Da nisu, ne bi ni stigli uostalom... Vreme - 36 stepeni, sunčano, brod vezan u vojnom delu luke.

[Boro Prodanic]

Nekoliko crtica iz Kartagene

Subota, 16.07. Kartagena, prelepi grad, zgrade uglavnom u mavarskom stilu, vidi se jak uticaj njihove duge vladavine, mada nisam video ni jedan minaret. Kećem u grad sa Rajkom Bulatovićem, Darkom Pilipovićem i Acom Ilićem ali odustajem na pola puta. Iznenada sam osetio da gubim ravnotežu, uhvatio se za zid, jedva ostao na nogama. Jesam prehlađen, ali nije to od toga. Shvatim šta je - tri polukružna kanala centra za ravnotežu u unutrašnjem uhu pokazuju mi kako je njima bilo u vožnji - još se ljulja limfa u njima i ja gubim ravnotežu. Ni taj osećaj nikada nisam imao, osim na prvoj vožnji Jadranom, davnog septembra 1975. Al` sam ja morski vuk! Oni nastavljaju, ja se vraćam na brod, tuširam se SLATKOM  vodom, bolje mi je ali prehlada je sve jača. Nisam se prehladio na 12 i 15 stepeni, nego sad, na 36 - 38! Svašta!

Sticajem okolnosti, danas je Dan španske Ratne Mornarice, zovu nas uvečer na prijem, ja ne mogu da idem od prehlade. Španci organizuju za posadu turistički obilazak grada. Uvečer i ja malo izlazim u grad, sam, ako mi opet uho "proradi" da me niko ne vidi.

Nedelja, 17.07. Španci nam organizuje obilazak podmorničke baze, prehlađen, propuštam i to. Uvečer u 21.00 mi organizujemo koktel na brodu, ja šmrcam u kabini. DANAS MI JE GODIŠNJICA BRAKA! Uh, u zadnji čas! A i majci mi je rođendan. Izlazim do grada, telefoniram, izvukao sam se ovaj put.

Vreme jako lepo, pravo mediteransko. Posle podne pripreme za sutrašnje isplovljenje, rutina.

Nekoliko fotografija, uz poslane razglednice dokaz da smo bili tamo:

[Boro Prodanic]

Jantar napred!

Čekam nove fotografije za pretposlednju etapu, Kartagena - Krf.

Nemojte mene prozivati za nastavak, nego Jantara, ja sam spreman.

Ugodno čitanje!

[jantar]

OK, Boro, ovo postujem ostatak, a koliko vidim, imas i Ti dosta lepih fotografija, pa kad "ispucam" ovu seriju, pusti i Ti jos koju. Evo za pocetak one podmornice iz drugog ugla, mislim cak da je lepsi snimak. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[jantar]

A evo i ostatka fotografija koje ja posedujem [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[jantar]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [attachment=10]

[jantar]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [attachment=10]

[jantar]

Ustvari, preracunao sam se. Ostalo mi je jos pedesetak fotografija, postovacu jos deset, pa Ti Boro napisi osvrt, a ostatak cu postovati u sledecoj turi. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [attachment=10]

[Boro Prodanic]

Važi druže, ali sutra, kasno sam video da si postavio fotose.

[Boro Prodanic]

Idemo dalje!

Ponedeljak, 18.07. Isplovili smo iz Kartagene u 08.15. Manje od sata nakon isplovljenja, ko zna koji po redu problem za mašince: desni pomoćni motor izgubio ulje na fleksibilnom crevu koje je puklo, srećom služba u mašini je reagovala odmah, tako da nema štete osim creva koje je odmah zamenjeno. Štete nema, ali ima posla - očistiti sve ulje sa pajola da se ne polomimo hodajući po njima, čini ti se da ima na stotine litara kad ga skupljaš!

Do Krfa treba preploviti 1124 Nm. More mirno, vedro i sunčano vreme, bolje bi bilo da ima malo vetra, ali ko bi svima ugodio! Dok smo se smrzavali krajem juna u Biskaju i La Manšu, sanjali smo ovakvo vreme, a sad bi još i vetar?!

Utorak, 19.07. Odmah rano ujutro (05.15 časova) ponovo mašinci napred: na desnom pomoćnom motoru probio semering Japsko rashladne pumpe, nikakav problem zameniti pumpu, ali, nešto nas krenulo na ovom krstarenju, malo je dana da nemamo neki problem u mašini. Srećom, imamo iskustva a i nešto delova, pa ih uspešno otklanjamo. Rad nam i tako niko ne priznaje, mi smo "crna garda", priznanja su za most, ne za makinu...

Iako imamo pune tankove vode, na snazi je lagana restrikcija, desalinizator fino radi, ali kako je more dosta toplo, daje samo 90 litara na sat.

Vreme toplo, sunčano, prepodne more mirno, popodne se diže na 3 - 4 po Boforu, razapinjemo jedra.

Sreda, 20.07. Pedeseti dan krstarenja počinje novim problemom u mašini - oko 05.30 časova pritisak ulja na glavnom motoru počinje da varira, čak pada ispod dozvoljenog minimuma iako smo zamenili ulje u motoru. Možda baš zbog toga?

More mirno, sunčano, šteta samo što opet nema vetra...

U 17.15 časova nova uzbuna za mašince - pritisak ulja na glavnom motoru pao čak ispod 0,7 bara. Konzilijum crne garde zaključuje da je problem u zamenjenom ulju - nismo sipali novo ulje, nego ono koje smo mogli da dobijemo iz skladišta - regenerisano BCK 40. Stručno je regenerisano, nema sumnje! E, sirotinjo, i bogu si teška! Šta ćemo, pojačana pažnja, češće bacati pogled na manometar i biti spreman na reagovanje, ali to i tako uvek jesmo kad smo u smeni, a i kada nismo, takav je posao mornarski.

Predvečer razapeli jedra na povoljnom NW vetru.

Četvrtak, 21.07. Danas prelazimo polovinu puta do Krfa. Celu noć smo jedrili. Mislim da sam već navodio da koliko ja znam, Jadran nije baš često jedrio noću: i danju je opasno penjati se u snast radi raznih podešavanja, pritezanja, popuštanja jedara, a noću je višestruko opasnije, iako je bilo dosta mesečine.

More 3 -4, nastavljamo na jedra. U mašini lakše, tutnji samo pomoćni motor, glavni odmara...

[Boro Prodanic]

Petak, 22.07. Desalinizator fino radi, ali danas treba ponovo zameniti filtere prema uputstvu proizvođača. Prethodne zamenjene filtere Stevica Pavlov i ja smo rastavili, prali aktivni ugalj do besvesti u slatkoj vodi, cedili pa ponovo prali, sve radi uštede jednog seta filtera za neko buduće krstarenje. Pokušaćemo da postavimo te filtere koje smo "reparirali", videćemo kako će raditi.

I dalje, već treći dan jedrimo, vetar idealan. Mašincima malo lakše, ali zato pomorci vise po jarbolu, priponama i krstovima. Neka, neka i oni malo osete kako je kad upravljaš pogonom broda!

Ujutro vreme lepo, vetar lagan iz NE pravca, ali prognoza je zastrašujuća: u Sicilijanskom kanalu kojem se približavamo čeka nas Posejdon sa morem 7 po Boforu! Dobro, kad smo prošli Atlantik i ovo ćemo, a i ne može da traje onoliko... Međutim, zakačilo nas je malo, rub oluje, more tek 2 -3, taman da dobro jedrimo...

Desalinizator se ne ljuti na reparirane filtere, a voda koju daje je i dalje po ukusu mineralna negazirana.

Subota, 23.07. Da nije dnevnika i službenih dokumenata, čovek pojma ne bi imao koji je dan, svi su ti isti, samo misliš kad ti je sledeća smena...

More mirno, ušli smo u Jonsko more i ubrali jedra da ne landaraju bez veze. Inače, pred ovo krstarenje kupljena su nova jedra zahvaljujući donaciji Ministarstva odbrane Grčke, pa ne bi bilo u redu da im pokažemo kako slabo upravljamo njihovim poklonom. Do Krfa imamo još 220 Nm ili oko 260 ako bude vetra za jedrenje.

Nedelja, 24.07. U 01.30 časova stigli na 13 Nm od Krfa, pogasili glavni motor i razvili sva jedra na laganom vetru. Ujutro vetar pada, posle doručka ubiremo jedra, plutamo bez pogona. More idealno mirno, kf Katić popodne naređuje vežbe vožnje šljupki u strujnoj, a onda pravi biser za nas iz makine: TEGLJENJE JADRANA SA TRI ŠLJUPKE! Dočekasmo i mi naših sat i po - dva. Negde na Palubi neko je upostovao sliku tegljenja Jadrana, verovali ili ne ide to, doduše polako, polako... Kad smo podigli čamce nazad na brod, veslačima duša u nosu!

Ceo dan bonaca, posada odmara od iskušenja kroz koja smo prošli. U 16.30 usidrili brod ispred luke Krf, uplovljenje je planirano tek za 27., opet smo bili previše brzi...

Ponedeljak, 25. 07. Dan provodimo na sidru ispred Krfa, gledamo grad. More mirno, pravo leto. U 10.00 proba postrojavanja za polaganje venca u Plavu grobnicu.

Desalinizator dobro radi iako je prevaren "srpskim novim" filterima. Od 12.00 do 16.00 mi je jubilarna, 60 - a četvorosatna smena u mašini, dovoljan razlog da se zove kantinjer i naruči piće za prisutne.

Utorak, 26.07. Drugi dan na sidru ispred Krfa, pomalo se svode utisci i računi: ukupno smo prevalili do sada 5299 Nm, time je ovo krstarenje jedno od najdužih koje je Jadran imao. Na jedra smo prevalili 441 Nm, jednom prilikom jedrili neprekidno 41 sat, u plovidbi proveli ukupno 36 dana, 9 dana na raznim sidrištima, u lukama 10 dana.

Završavam i predajem kbb Bulatoviću izveštaj o logističkoj podršci krstarenja, kako je čudno sesti za kompjuter nakon skoro dva meseca!

Vreme ceo dan lepo, more mirno.

Sreda, 27.07. U 08.15 sati uplovili u Krf. Lučki kapetan odmah šalje nadležne za priključenje vode i struje, u Grčkoj nam napon odgovara tako da neće raditi pomoćni motor.

Uvečer na brod dolaze NGŠ genaral Paskaš i njegov zamenik za RM, admiral Rajčević. Ostaće na brodu za zadnju etapu krstarenja - Krf - Tivat.

Vreme ceo dan lepo, more mirno, posada obilazi grad.

Četvrtak, 28.07. U 09.00 sati organizovana poseta muzeju Srpska kuća, posvećenog golgoti srpske vojske i naroda 1915/16, vraćamo se puni utisaka, uglavnom svi ćutimo. Vreme lepo, temperatura 42 stepena, prevruće je. Od 16.00 do 19.00 obilazimo Vido, ostrvo smrti, na koje su premeštani oni za koje nije bilo nade za izlečenje. Svako jutro su ih skupljali i blizu ostrva bacali u more, jer mesta za sahranjivanje na Krfu i Vidu odavno nije bilo... Tek ovde muk, tišina, knjiga utisaka u kosturnici puna suza...

Petak, 29.07. Ujutro uplovljava ogroman skandinavski turistički kruzer, trčim u fri-šop da kupim nešto pre nego što navale skandinavci na metaksu. Kod plaćanja, mladić na kasi me pita odakle sam, kad je čuo da sam iz Beograda, prosto se naljuti što mu to nisam odmah rekao, pa sad mora da poništava račun u fiskalnoj kasi da bi dao poseban popust. Ja mu kažem da su naši narodi prijatelji, a on: "Nije tačno, mi smo braća!". I daje mi 15 % popusta. Od 09.00 do 13.00 idemo da položimo vence na plažu Guvija, gde su se iskrcali prvi živi leševi srpskih vojnika u januaru 1916., nakon toga u selo Agios Mateos (Sveti Mateja), gde su se pripremali za Solunski front. Meštani, uglavnom starci, dočekuju nas ustajanjem, skidanjem kapa i pozdravom: "Dobro došli Srbi!". Nakon obilaska groblja, spomenika grčkom seljaku (podigla ga vlada SFRJ) koji je ostavio amanet sinovima da njivu na kojoj su sahranjivani srpski vojnici nikad više ne obrađuju, iako su posmrtni ostaci premešteni u zajedničku kosturnicu, i čiji amanet i danas poštuju unuci, zajedničke službe božje u crkvi, meštani su nam priredili ručak, a gradonačelnik nas pozdravio na srpskom, i na srpskom prvi zapevao "Tamo daleko..." Emocija je toliko da ih je teško zadržati u sebi, ali moraš,u uniformi si.

Posle podne ponovni obilazak Srpske kuće i ostrva Vido, nisam imao mentalne snage da odem još jednom.

U 20.30 priređujemo koktel za domaćine, atmosfera prijatnija i opuštenija nego na svim prethodnim koktelima na ovom krstarenju zajedno! Oseća se kad je neko iskren, kad si mu simpatičan... Komandant baze grčke mornarice na Krfu poziva me da dođem sa porodicom kod njega na letovanje od 15 dana, svi troškovi su njegova briga, moj je samo put. Pomalo iznenađen, zahvaljujem mu i izvlačim se tezom da ja ne mogu da se kupam i odmaram u ovoj, za mene svetoj morskoj vodi. Kasnije mu pišem, još jednom zahvaljujem, on još jednom zove... Tokom koktela dolazi do požara na razvodnom ormaru na koji smo spojeni na struju sa obale. U belim uniformama trčimo u mašinu i palimo pomoćni motor, sve je OK, požar ugašen, koktel se nastavlja. Toliko je lepo da se nikome ne ide sa broda, planirani završetak u 22.30 je davno probijen...