lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
 Offline
Gender: 
Posts: 7 442
|
 |
« Reply #16 on: November 26, 2009, 09:41:25 pm » |
|
Idemo na predstavljanje sledećeg Sovjetskog topreda u naoružanju JRM
Torpedo 53-65 KE je samonavodeće torpedo, sa aktivnom glavom za samonavođenje, koje se navodi na trag broda – cilja. Torpedo je namenjeno za uništavanje površinskih brodova čija je brzina 8 – 28 i više čvorova.
Kao oksidant osnovnog pogonskog sredstva, petroleja, koristi se čisti kiseonik, za razliku u odnosu na torpedo 53-VA, gde se u tu svrhu koristi komprimirani vazduh.
Torpedo ima veliku brzinu i domet, a pri kretanju kroz vodu ne ostavlja vidljiv trag iza sebe.
Postoje dve varijante torpeda: bojeva i vežbovna.
Torpedo se lansira iz torpednih aparata brodova i podmornica. Podmornice mogu lansirati torpedo u zaronjenom stanju do dubine najviše 100 metara. Pri lansiranju iz torpednog aparata torpedo pravi «džep» od 15 do 20 metara, te je neophodno da dubina mora ispod kobilice podmornice ili broad u momentu lansiranja ne bude manja od 40 metara. Dozvoljena dubina ronjenja podmornice sa bojevim torpedom je do 200 m, a sa vežbovnim do 120 m. Brzina broad ili podmornice pri lansiranju torpeda je bez ograničenja.
Gaz broad – cilja ne sme biti manji od 2 m, u protivnom se ne obezbeđuje sigurana zahvat i samonavođenje torpeda na cilj. Veličina ugla prvog presecanja torpedom brazde broda – cilja dozvoljava se u granicama od 20 – 160o.
Osnovni taktičko – tehnički podaci su:
Kalibar 533,4 mm
Ukupna dužina 7945 mm
Masa spremnog torpeda za gađanje 2070 kg (1930 kg)*
Masa bojeve glave 518 +/- 10 kg
Masa eksplozivnog punjenja 290 kg
Masa opremljene vežbovne glave 395 kg
Dužina cilindričnog nastavka 1100 mm
Masa cilindričnog nastavka sa vodom 273 kg
Dubina kretanja 4 – 12 m (2 – 14 m)
Domet 19000 m (11000 m)
Brzina 45 čv (43 čv)
Sistem samonavođenja akustički na trag broda – cilja
Nekontaktni upaljač aktivni elektromagnetski
Količina kiseonika 630 lit. (437 lit.)
Pritisak kiseonika 210 kg/cm2
Gorivo petrolej 65 lit. (45 lit.)
Voda (posuda za vodu i kompenzaciona posuda) 6,7 lit. + 11,5 lit.
Vazduh 8,5 lit. pritisak 200 kg/cm2
Pogon turbina, jednostepena
25000 o/min, 430 KS
Broj okretaja propelera 1670 o/min
Paljbeni mehanizam upaljača 2 komada
* - za vežbovno torpedo
Energokomponente za torpedo su kiseonik, petrolej i morska voda. U startnom periodu se koristi slatka voda umesto morske, a u rejonu sa negativnim temperaturama upotrebljava se antifriz. Upotreba kiseonika u svojstvu oksidatora osigurava totalno sagorevanje i time kretanje torpeda bez traga.
Osnovni delovi bojevog torpeda su:
- bojeva glava
- deo za rezervoare (spremnik kiseonika, rezervoar za gorivo i odeljenje dubinskog ravnača),
- deo za pribore (turbinsko odeljenje, odeljenje za pribore i repni deo)
- uređaj nekontaktnog upaljača
- uređaj za samonavođenje
- dva udarna upaljača, dva podsticajna metka, četiri upalne kapisle, četiri detonatora,
- dva torpedna upalna metka
- smerni ravnač
- uređaj za stabilizaciju poprečnog nagiba
Osnovni delovi vežbovnog torpeda su:
- vežbovna glava
- cilindrični nastavak
- deo za rezervoare (spremnik kiseonika, rezervoar za gorivo i odeljenje dubinskog ravnača),
- deo za pribore
- uređaj nekontaktnog upaljača
- uređaj za samonavođenje
- dva torpedna upalna metka
- smerni ravnač
- uređaj za stabilizaciju poprečnog nagiba
- autograf, raketni pribor, imitator zvuka, impulsna sprava za osvetljavanje
- 31 signalna raketa
- 31 piropatrona
Uzajamno funkcionisanje mehanizma bojevog torpeda
Bojevo torpedo, koje je završno pripremljeno za gađanje, uvlači se u torpedni aparat. Pre lansiranja otvara se zatvorni ventil za kiseonik i vazduh, kiseonik dolazi do glavnog upusnog ventila, a vazduh do ventila za vazduh bloka zatvornog ventila (BZV).
Pri lansiranju torpeda prebacuje se prekretna poluga torpeda u zadnji položaj, otvara glavni upusni ventil i kiseonik visokog pritiska dolazi na regulator pritiska (RP) kiseonika, gde se reguliše do radnog pritiska. Kiseonik visokog pritiska takođe dolazi do BZV i otvara prvu grupu ventila.
Od regulatora pritiska kiseonik radnog pritiska dolazi u komoru za sagorevanje, na kormilarsku mašinu dubinskog ravnača i na istiskivanje vode iz kompenzacione posude. Regulisani kiseonik posle drugog stepena regulatora pritiska dolazi na regulator za vodu i regulator ispusta vode.
Posle otvaranja prve grupe ventila BZV, vazduh visokog pritiska dolazi na ulazak priključka odeljenja za pribore, zatim dalje kroz spravu za regulaciju pošetka rada turbine i kroz sigurnosniuređaj turbine se vraća na BZV i otvara drugu grupu ventila. Od ulaza priključka vazduh visokog pritiska takođe dolazi na smerni ravnač (SR), uređaj za stabilizaciju poprečnog nagiba (USPN) i na membranski regulator pritiska (MRP). Od membranskog regulatora pritiska vazduh radnog pritiska dolazi na kormilarske mašine SR i USPN, na automat iskopčavanja (AI) i na ventil za dovod vazduha.
Voda iz kompenzacione posude dolazi kroz regulator vode u posudu za vodu i dalje kroz BZV u komoru sa sagorevanje. Istovremeno voda dolazi na pištolje, automatsku kočnicu klatna dubinskog ravnača (DR) i izaziva proradu pištolja i oslobađa kočnicu klatna DR. Pale se upalni meci i gori petrolej, koji sagoreva sa kiseonikom, stvaraju se produkti sagorevanja koji se mešaju sa vodom. Voda isparava i stvara se pogonska smeša, koja dolazi na lopatice turbine. Smeša koja je izvršila rad hladi se vodom iz posude za vodu. Pogonska snaga torpeda raste do nominalnih vrednosti.
Sa pogonske osovine turbine prenose se okretaji na pumpu za vodu, generator, mehanizam daljine zbližavanja SR i na sektor kormilarskih mašina. Pumpa za vodu predaje morsku vodu u kompenzacionu posudu. Pri tome regulator ispušta višak vode van torpeda. Pritisak vode u kompenzacionoj posudi postaje veći od radnog pritiska regulatora pritiska i nepovratni ventil na kanalu «kiseonik na istiskivanje vode» se zatvara.
Kada turbina postigne određeni broj okretaja, generator električno napaja uređaj za samonavođenje, nekontaktni upaljač i uređaje za vođenje.
Torpedo se po dubini upravlja dubinskim ravnačem, preko kormilarske mašine za horizontalna kormila, a po smeru i poprečnom nagibu – smernim ravnačem i uređajem za stabilizaciju poprečnog nagiba, koji preko svojih kormilarskih mašina deluju na vertikalna i horizontalna kormila.
Na početnom delu putanje torpeda rad uređaja za vođenje se koriguje priborom korekcije dubine i poprečnog nagiba (PKDPN). Na tom delu PKDPN smanjuje uticaj prebacivanja vertikalnih kormila kod velikih vrednosti poprečnog nagiba na putanji kretanja torpeda u vertikalnoj ravni i smanjuje vreme smirivanja torpeda po poprečnom nagibu.
Kad torpedo pređe udaljenost od 180 do 250 metara od broda – gađača, točak sa lopaticama, koji se kreće usled dejstva struje vode dovodi inercioni deo paljbenog mehanizma upaljača u bojevo (oštro) stanje. Po prelasku 300 – 400 metara u bojevo stanje se dovodi elektromagnetski deo paljbenog mehanizma upaljača (PMU). Nakon 67+/-10 sekundi po izlasku torpeda iz torpednog aparata počinje regulacija uređaja za samonavođenje od prirodnih smetnji. Regulacija se ostvaruje u toku 11 sekundi, a kroz 110 – 130 sekundi posle lansiranja USNTB se dovodi u radno stanje i može upravljati torpedom.
Kada torpedo pređe udaljenost postavljenu na pokazivaču vretena postavljačke glave SR, ono je spremno da menja smer kretanja po komandama USNTB.
Prilikom presecanja torpeda traga broda – cilja USNTB prima dobijene akustičke signale od struje traga broda, analizira ih i predaje odgovarajući signal na smerni ravnač za ostvarivanje navođenja torpeda po tragu broda – cilja.
Pri prolasku torpeda ispod broda – cilja ili pri udaru u brod – cilj prorađuje nekontaktni upaljač ili inercioni deo PMU i dovodi do eksplozije bojeve glave.
Uzajamno funkcionisanje mehanizma vežbovnog torpeda
Princip funkcionisanja je isti sve dok torpedo ne pređe određenu udaljenost i pritisak kiseonika padne do 27 + 2 kgs/cm2. Tada prorađuje davač zaostalog pritiska i kiseonik se dovodi na :
- mehanizam za istiskivanje vode koji prorađuje i propušta kiseonik na istiskivanje vode iz
vežbovne glave i cilindričnog nastavka.
- na izbacivanje bitava
- na istiskivanje vode iz vežbovne glave i cilindričnog nastavka kroz ventil davača zaostalog
pritiska
- na prekidni ventil petroleja, pri čemu se prekida dovod petroleja a samim tim i gorenje u
komori za sagorevanje i zaustavlja se pogon torpeda
Pošto je istisnuta voda iz vežbovne glave i cilindričnog nastavka torpedo dobiva pozitivnu plovnost i isplivava na površinu vode.
Takođe, prilikom poskakivanja torpeda na površini mora ili gubitka brzine kretanja, prorađuje automat isključivanja ili davač brzine stopa, pri čemu se prekida dovod petroleja u komoru za sagorevanje, istiskuje se voda iz cilindričnog nastavka i vežbovne glave. Pogon se zaustavlja i torpedo isplivava.
Ovo su bili osnovni podaci o torpedu – a sada idemo dalje sa pričom.
Krajem osamdestih godina kupljeno je 50 komada bojevih i 5 školskih torpeda i pripadajuća oprema za remont, bojevu pripremu i održavanje.
U isto vreme počela je i gradnja stanice za pripremu torpeda na Pristanu (preko puta Kumbora, na poluostrvu Luštica), u okviru kompleksa već postojeće torpedne stanice. Ljudstvo koje je trebalo da održava i priprema torpeda bilo je na kursu u SSSR-u.
Međutim, početkom devedesetih počinje rat, radovi na torpednoj stanici su obustavljeni, ljudstvo se razilazi na sve strane i dolazi do zastoja u uvođenju u operativnu upotrebu novog torpeda.
Po završetku rata, u drugoj polovini devedesetih godina ponovo je pokrenuta ideja, da se ova torpeda uvedu u operativnu upotrebu.
Međutim, posle opsežnih priprema za taj sveobuhvatan zadatak došlo se do zaključka da je:
- torpedna stanica na Pristanu sabotirana od izvođača radova (firma iz Splita), nema nikakve dokumentacije o izvršenim radovima, nema tehničke dokumentacije za objekat, nema planova, ne zna se dokle se stiglo u instaliranju opreme i odakle treba ponovo startati.
- stručni kadar koji je bio na obuci u SSSR-u razasut po republikama tada već bivše Yuge, a postojeće ljudstvo u mornarici SRJ nije bilo sposobno da se snosi sa tehničkim problemima.
- oprema za remont, pripremu i održavanje koja je bila uskladištena u Kumboru nema propratnu dokumentaciju i ne može se zaključiti da li je kompletna, da li šta nedostaje itd.
- tehnička dokumentacija za torpedo i pripadajuću opremau nekompletna
Sve ovo su bili veliki problemi, ali uz postojanje stabilnih i obilnih finansijskih sredstava moglo se rešiti ponovnim angažovanjem proizvođača.
Ali, tada su već torpedni čamci bili rashodovani i jedini nosioci torpednog naoružanja u JRM su bile podmornice. Imajući u vidu da se tih godina podmorničarstvo već počelo gasiti, generalštab je jednostavno digao ruke od tih torpeda.
Kasnije, početkom novog milenijuma donesena je odluka da se torpeda i sva pripadajuć oprema rashoduju i pretvore u staro gvožđe.
2004. godine počelo je sa rastavljanjem torpeda. Rastavljeno je 10 komada, i tada se pojavljuje (preko kupca posrednika) proizvođač torpeda sa željom da otkupi sve: i torpeda i opremu i preostalu literaturu i rezervne delove. Rastavljanje torpeda je stopirano.
Prvi kontingent od 6 torpeda i kompletna oprema za održavanje i remont je kupac preuzeo i na tome se stalo …….. I tako stoji već 4 godine.
Ne znam šta je uzrok zastoja, ali kako sada stvari stoje preostala količina torpeda će najverovatnije u rezalište. Tužna je činjenica da su torpeda (osim onih rastavljenih) još uvek u originalnoj fabričkoj ambalaži.
Što se tiče priče, da su ova torpeda predugačka i da se ne mogu ukrcati u postojeće torpedne cevi na P-821 i P-831je pomalo neverovatna. Čuo sam tako nešto, ali mislim da ta priča ne pije vodu, odnosno nije kompletna i dorečena. Ima tu još i drugih stvari zbog kojih nije bilo moguće krcanje torpeda u postojeće torpedne cev – jednostavno, torpedo 53-65KE konstrukcijski nije bilo prilagođeno toj torpednoj cevi.
To bi podmorničari trebali da znaju bolje nego ja.
Ali, treba imati na umu da je osnovni problem ipak u torpednoj stanici – bez koje su torpeda obična gomila metala………..
|
