Radar na šlemu - Helmet Mounted Radar System (HMRS)

[ZastavnikDjemo]

Vojska SAD razmatra uvođenje u upotrebu radara montiranog na šlemu, koji bi bio namenjen za osmatranje terena u radijusu od 306 stepeni, koji bi bio naročito koristan prilikom izvođenja operacija u urbanim sredinama. Program HMRS predviđa uvođenje minijaturnog radara, koji bi mogao da upozori vojnika o pretnjama na daljinama do 25 metara. Dotični senzor bi trebao da bude integrisan u postojeći projekat Advanced Combat Helmet, i moći će da detektuje ciljeve iza ograda, cerada, itd. Mogućnost osmatranja iza zidova se, za sada, navodi kao "poželjna". Ukupna masa šlema sa senzorom će morati da bude manja od 1.2 kg, od čega sam senzor ne bi smeo da ima masu veću od 500 g.
Link:  http://www.wired.com/dangerroom/2009/10/army-develops-helmet-mounted-radar-to-watch-soldiers-backs/

Veoma interesantan koncept! Zanima me, kakva bi bila praktična upotreba ovog šlema, naročito ako se uzme u obzir da je vojnik u prosečnoj borbenoj situaciji pod velikim stresom, i da li bi vojnik mogao da apsorbuje dobijene informacije? Takođe, zanima me da li bi ovo generisalo preveliki broj lažnih meta, npr. domaćih životinja, civila, i da li bi ovo povećalo mogućnost "prijateljske" vatre?

[dexy]

Bilo bi kao u nekim igricama u kojima se može videti gde je neprijatelj ali bi mogli da ugrade sistem "svoj-tuđ" kao u avionima kako bi razlikovao saborce od neprijatelja. Moglo bi se verovatno eliminisati softverski da prikazuje domaće životinje, ali to zavisi od rezolucije radara ali i softvera. Ovo bi moglo biti dobro pomagalo ali nikako se ne bi mogli osloniti na njega 100% barem ne u početku dok ne preleži dečije bolesti.

[dzumba]

Без намере да се подсмевам али у борби и рату, посебно за војнике и ниже старешине важи правило"што мање знаш то си паметнији". Све неки сензори, двачи, примачи, компјутери и сл. а "из њих" излази гомила података. И све то војник процењује у делићи секунде. Човек има нека биолошка ограничења у перцепцији и реакцији.   Можда ће једног дана тај шлем са радаром ( и сличне направе) и да заживи, али ће се увек наћи нека против мера, односно средство за обмањивање.

Војска увек замишља да је са друге стране противник који једва чека  да га ти уништиш, познаје твоја очековања и влада се по њима. Е, то је мало сутра. Он, душманин, обично то неће и хоће да те секира и нервира и ту настаје проблем. Жив човек и најбољу технику чини неупотребљивом и бескорисном, и обрнуто, "мртву ствар" живом и корисном.

[MOTORISTA]

Vala čekam samo da vidim šta će još novo da smisle

[Vladimir Ivanović]

Negdje 1987 ili 1988 je ekipa stručnjaka otišla iz Banja Luke, iz  Čajevca, u prekomandu na godinu dana, u fabriku 1. decembar, Pljevlja,

http://www.milindmontenegro.com/FETS/Sr/Program.asp#radar

gdje su napravili ručni pješadijski radar. Mali radar dimenzija malog fena za kosu koji je prepoznavao kretanje u blizini stotinjak metara i davao zvučni signal. Radio je na principu Doplerovog efekta. Uvježbani vojnik je lako prepoznavao po zvuku koji daje radar veličinu i brzinu objekta koji se kreće. Da nije to nešto slično ovome. Nije mi jasno osmatranje iza zidova. Od čega dobija refleksiju. Od nepokretnog zida.

Vlado

[ZastavnikDjemo]

The HMRS might also have some other useful features; the ability to see through foliage, and the ability to see through walls, are described as “desired” capabilities for the HMRS rather than requirements.

Ni meni nije baš jasno kako žele da to postignu. Čini mi se da će to da bude minijaturna verzija ručnog pešadijskog radara, ali, mnoge nedoumice ostaju. Na primer, vojnici mogu da nose minijaturni IFF transponder, ali, kako će moći da razaznaju civile od naoružanog protivnika? Kako će da reše problem interfejsa? U slučaju da se signal prenosi zvučnim putem, to će skoro sigurno delovati konfuzno, u kombinaciji sa dosta velikom bukom, koja je skoro sastavni deo rata. Možda u kombinaciji sa ovim: http://www.army-technology.com/contractors/navigation/peltor/ 

[Boro Prodanic]

Po ovom pitanju u potpunosti podržavam Džumbino mišljenje. Džaba im sve to, nemaju ono bez čega nema vojnika - srce!

[dzumba]

Негде 1991. године била је набављена једна справица која је детектовала жива бића (топлокрвна жива бића, животиње и људе) на одстојању од 20-так метара. Справа је била налик и величине батеријске лампе, и служила је за брзи преглед мрачних простора, посебно када не можеш или не смеш да упалиш светло. Радила је на принципу температурне разлике између околине и живог бића. Њоме су лако детектовало присуство људи и животиња, али ниси знао шта је у питању, који су људи у питању и да ли је то човек или нека зверчица и сл. Мислим да се могла подесити да не реагује на мале животиње (пацове и сл.). Иако је функционисала није наишла на неку велику примену јер је у то време била скупа за радњу која се могла решити и на друге начине.Мислим да се то (ли нешто слично) касније продавало у продавницама ловачке опреме.

Пешадијски радари које помиње Влада су по мом мишљењу углавном бацање пара. Пуно кошатају (бар су коштали), а ефекат је слаб и ограничен. Проблем није у њима већ у људима. Наиме, они заиста детектују покрет и увежбан човек (на основу звучног сигнала) може разликовати човека и животињу. У мојој јединици је био један подофицир који је непогрешиво утврђивао даљину и да ли је у питању човек или животиња приликом коришћења таквих радара ("Олифант 3" - на бази њега је био произведен и један модел домаће производње). Али, он је био један,то му је била основна дужност а обука за тако нешто је била дуготрајна и подразумевала је стално кондицирање. Људи нису били одушевљени тако нечим. Такође, радар је био ефикасан само у стационарним условима, односно у мировању, када је уперен у једном працу. Покривао је само узак угао испред радара, ширине неколико стпени, тако да је могао бити ефикасан само ако се користи као радарска (електронска) "ограда". Било какво "шарање" је било ручно и у пракси тешко спроводљиво (морао је то човек ручно да ради).

Сада има "пешадијских" радара који аутоматски окрећу антену, као и они велики радари из система ВОЈИН, и имају доста реалистичан визуелни приказ на дисплеју. Међутим, и даље остаје проблем идентификације циљ, а посебно покривености простора (због конфигурације терена и препрека). Добри су за обезбеђење границе у пустињским или равничарским пределима без веће (више)  игусте вегетације (Израелци тако нешто продају за дебеле паре). Шуме (шибље и сл) су за њих препреке које тешко пробијају,а посебно брада, зграде и сл. Могуће је да је тако нешто минијатуризовано и монтирано на шлем, а војници имају идентификатор (слично као на авионима "свој-туђи"), па радар идентификује своје, све остало је непријатељ.Можда се ради и о комбинацији сензора. У сваком случају да се преварити, заварати, тако да му ефекат буде мали (или умањен), што је довољно да га људи у пракси (корисници), нерадо користе, не верују му и онда је то пропала ствар.

Дакле, има доста техничких стварчица које су генерално корисне и употребљиве,али је за њихово коришћење потребан већи умни и психички напор корисника (сложена обука која тражи размишљање и промишљање), што код њих ствара одбојност и онда је неиминовна "пропаст".

[trpe grozni]

Ne znam jel moze ova fotka da ide na ovu temu, jer ja drugu slicnu nisam nasao.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Ово је тзв. пешадијски радар мислим ИР - 3 (Извиђачки радар 3), а можда и Oliphant јер су врло слични. Давно сам и држао у рукама па сам заборавио. Уосталом ИР 3 је рађен по узору на Oliphant  , али га није сустигао по квалитету. Генерално није то лоша направа када се зна са њом руковати. Међутим, у пракси ничему није служило сем за сликање за новине. Тешко је обучити послужиоца који детектује циљеве на основу различитих звукова.

[Vladimir Ivanović]

Dakle, ovo je radar koji radi na Doplerovom efektu. Ko ne zna šta je Doplerov efekat, da objasnim onima koji nisu iz struke, najlakši način da objasnim je otprilike kad gledate u auto koje ide prema vama i slušate njegov zvuk primjetićete da se frekfencija zvuka mjenja dok se auto približava i odaljuje. Ta promjena frekfencije zvuka objekta koji  se kreće zove se Doplerov efekt. Uostalom pogledajte
http://en.wikipedia.org/wiki/Doppler_effect

Moja bivša firma je radila i radare za mjerenje brzine vozila za saobraćajnu policiju. Ti su radari radili koristeći Doplerov efekt. Signal koji pošalje radar je (inače) puno veći u odnosu na signal koji radar primi kao refleksiju. I onda sam ja sebi postavio pitanje negdje osamdesetih godina prošlog vijeka šta bi se dobilo ako bih ja vratio isti signal puno veće snage koji radar dobiva kao refleksiju (10,525 GHz) i da mu dam stalnu promjenu frekfencije ovog oscilatora (na gan diodi) sa malom frekfencijom (generator pile) imitirajući auto koji ide 40 Km na sat. A tad sam radio na mjestu gdje su svaki dan dolazili radari na popravku ili baždarenje, pa je bilo dijelova.

Radilo se o radarima Komar i Fox (malo glupo, ali za domaće tržište se zvao Zec) koje je radila moja firma.

http://speed.g-zona.hr/Nacin_Rada.htm
http://speed.g-zona.hr/ORadarima.htm

Smanjio sam mu hornu ( smanjio mu snagu zračenja) da baš ne bi ubijao snagom i stavio ga ispred hladnjaka auta, a ispod maske. I od tada sam mogao voziti i 1000 na sat, a na displeju policijskog radara prikazalo bi se 40 Km/h.

Sad se pitam koliko treba eventualnom američkom neprijatelju da napravi nešto slično. Ako ovi radari na kacigi imaju hoping ni to ne bi bio problem. Nedavno sam pisao na forumu o nezavršenim projektima SDPR-a, gdje sam spomenuo ROM-s (radarski ometač). Nisam pisao o njemu detaljno, ali taj ometač je bio završen i uspjevao je ući u sinhronizaciju sa hopingom za nekoliko sekudi. Zahvaljujući Keci, mom dobrom prijatelju, koji je sad živi u New Milford-u, USA.

Tehnologija se promjenila i stalno se mjenja. Čast svakome, ali kad sam radio u Iranu, sa njihovom vojskom i vojnim stručnjacima, iranski stručnjaci su na mene ostavili utisak najpametnijih. Sad me interesuje da li nakon ovakve vijesti Iranci imaju već ometač za ove radare, ili možda neko u komšijskom Avganistanu.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/jpEnFwiqdx8?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>


Pozdrav

Vlado

[Brok]

Негде 1991. године била је набављена једна справица која је детектовала жива бића (топлокрвна жива бића, животиње и људе) на одстојању од 20-так метара. Справа је била налик и величине батеријске лампе, и служила је за брзи преглед мрачних простора, посебно када не можеш или не смеш да упалиш светло. Радила је на принципу температурне разлике између околине и живог бића. Њоме су лако детектовало присуство људи и животиња, али ниси знао шта је у питању, који су људи у питању и да ли је то човек или нека зверчица и сл. Мислим да се могла подесити да не реагује на мале животиње (пацове и сл.). Иако је функционисала није наишла на неку велику примену јер је у то време била скупа за радњу која се могла решити и на друге начине.Мислим да се то (ли нешто слично) касније продавало у продавницама ловачке опреме.

Nije ga kasnije ni bilo, baš se jadao moj predpostavljeni zastavnik P.V. jel nam je baš trebao u više navrata. I baš je pominjao da je ga koristio i da je na terenu davao jako dobre rezultate. Maltene jurcali su se u krugu od 300-400 metara i uvek uspešno izbegavali "bliske" sustrete odnosno nevolje.
Ali mislim da je reč (barem po opisu zas. V.P.) upravo o ovom radaru koji je opisao Vlada. Znači raeč je bilo o malo većem uređaju od veličine koje si opisao i da je detektovao kretanje na nešto većim daljinama od 20-tak metara.

Inače (barem po mom mišljenju) je veliki promašaj onaj detektor kretanja koji se koristio prilikom obezbeđivanja objekata. Mislim da je ruske proizvodnje, mada mu ne znam tačan naziv, a vala probali smo ga jednom i nikada više. On je radio na principu senzora, a praćenje se moglo vršiti pomoću zvuka ili kazaljke. Ono ili trči na svaki šum ili "gledaj u pasulj" dal je životinja ili stvrano neko ugrožava bezbednost objekta.

Vlado, hvala na pojašnjenju.

[trpe grozni]

Mislis na onaj uredjaj ;iji su se senzori zakopavali u zemlju u okolini objekta koji se cuva Zvao se Geo... nesto, kod nas na strazi br 2 nije radio, polkusavali smo da ga isprobamo, cak smo i skakali u blizini senzora, ali nije radio, tako da nemam nikakvo iskustvo sa njim.
Trebalo je da detektuje kretanje u blizini tih senzora.

[Brok]

Jeste Trpe na taj mislim. On je radio na dva režima ako smem tako da kažem. Jedan na potrese tla, a drugi kada se "iseče" snop sezora koji spaja između dva stubića.
Kao što rekoh, po mojim iskustvima taj uređaj se nije pokazao kao srećno rešenje.

Pa eto i taj primer, misliš da je sve Ok, a ono se uređaj pokvario.

Znaće neko od starijih tačno o čemu pišemo, mislim na tačan naziv uređaja i njihova iskustva sa njim.

[Boro Prodanic]

Mislis na onaj uredjaj ;iji su se senzori zakopavali u zemlju u okolini objekta koji se cuva Zvao se Geo... nesto, kod nas na strazi br 2 nije radio, polkusavali smo da ga isprobamo, cak smo i skakali u blizini senzora, ali nije radio, tako da nemam nikakvo iskustvo sa njim.
Trebalo je da detektuje kretanje u blizini tih senzora.

Trpe, zove se SOG - sistem obezbeđenja geofonima. Imao sam tri takva sistema u kasarni Zoganje kod Ulcinja dve godine, funkcionisali su odlično svo vreme.