Традиција у ВС - обележавање годишњица историјских догађаја

[Duki]

11.11.2007.

У Београду одржана церемонија одавања војних почасти.

Обележавању Дана примирја присуствовали су представници Владе Србије, на челу са министром културе Војиславом Брајовићем, представници Министарства одбране - помоћник министра одбране за људске ресурсе др Бојан Димитријевић, начелник Војне академије генерал-мајор Видосав Ковачевић и начелник Управе за војну обавезу пуковник Горан Зековић, представници Скупштине града Београда, удружења грађана, бројне дипломате, међу којима и амбасадори земаља ондашњих ратних савезника Србије ...

Извор (детаљније на):
http://www.vojska.mod.gov.yu/index.php?action=fullnews&id=244

[Brok]

Odata pošta žrtvama šestoaprilskog rata

6. aprila 2008.

Predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva za rad i zapošljavanje i socijalnu politiku, Gradske uprave i Udruženja Beograđana "6. april" položili su danas vence na spomen-obeležja žrtvama šestoaprilskog bombardovanja 1941. godine i odali poštu poginulima. Član Gradskog veća Andreja Mladenovic položio je vence kod fontante "Vrelo života" kod palate "Beograd", u porti Vaznesenjske crkve i na spomen-obeležje u Karađorđevom parku, dok je zamenik predsednika Skupštine grada Milorad Perović nastradalima u bombardovanju odao počast u Aleji žrtava bomobardovanja Beograda na Novom groblju.

Izvor: Tanjug

[Rade]

Naučnim skupom o životu i delu generala Drinske divizije Krste Smiljanića večeras je u Čajetini počelo obeležavanje 90 godina od proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

U okviru ove dvodnevne manifestacije, čajetinskoj biblioteci otvorena je izlozba fotografija, dokumenata i predmeta koji su pripadali generalu Smiljaniću, koji je rođen pre 140 godina u zlatiborskom selu Ljubišu.

Otkrivanje spomenika đeneralu Smiljaniću na centralnom zlatiborskom trgu, rad akamskog vajara Branka Tijanića, zakazano je za nedelju u podne.

Spomenik je podigla opština Ccajetina u saradnji sa Udruženjem boraca oslobodilačkih ratova 1912-1920. koji su i organizatori svečanosti obeležavanja godišnjice proboja Solunskog fronta.

Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj saveznika da pomognu Srbiji u jesen 1915. godine protiv združenog napada Nemačke, Austro-Ugarske i Bugarske, ali je pomoć došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije.

Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale Jadranskog mora do reke Struma, koji je ostao prilično stabilan sve do velike savezničke ofanzive u septembru 1918, koja je rezultovala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije.

Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu.

[Rade]

Sa sajta MO:

15.09.2008. 19.42
Обележена 90. годишњица пробоја Солунског фронта


У Ваљеву је данас одржана централна манифестација поводом 90. годишњице пробоја Солунског фронта и сећања на 15. септембар 1944, када је, у Другом светском рату, ослобођен тај град од фашизма. Свечаност је организовало Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са Министарством одбране и градом Ваљево.

Делегацију Министарства одбране и Војске Србије предводио је генерал-мајор Љубиша Диковић, командант Команде за обуку.

Данас се навршило девет деценија од пробоја Солунског фронта, 1918. године, чиме су српска војска и њени савезници допринели поразу Аустро-Угарске, Немачке и Централних сила у Првом светском рату. Солунски фронт, који су на Балкану створили савезници против Централних сила од 1915. до 1918. године, од Дедеагача до Валоне, дуг близу 600 километара, добио је назив по главној бази - Солуну. На њему су од савезничких биле француске, српске, британске, грчке и италијанске трупе, до 1917. године и руске, а од Централних сила, немачке, бугарске и аустроугарске.

Стварање Солунског фронта почело је после неуспеле галипољске операције искрцавањем 5. октобра 1915. у Солуну двеју француских и једне британске дивизије, а од марта до половине маја 1916. године са Крфа је пребачена и српска војска од 6.025 официра и 124.190 војника. Тешке борбе су се развиле нарочито на Кајмакчалану и у луку Црне реке. Кајмакчалан је Дринска дивизија заузела 30. септембра, после 19-дневних огорчених блиских борби, изгубивши 25 одсто свог људства. У луку Црне реке, српске и француске трупе разбиле су Бугаре и 19. новембра ушле у Битољ. Због обостраних великих губитака крајем 1916. било је затишје на целом фронту. Српска Трећа армија је, због великих губитака, расформирана 28. марта 1917. године и њеним људством је попуњене су Прва и Друга армија.

Савезници су 1918. одлучили да на Солунском фронту пређу у офанзиву, а извршење главног удара припало је српској војсци, коју су чиниле Прва и Друга армија, односно шест пешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане са две француске пешадијске дивизије, са 580 топова и 80 авиона.

Пробој је извршен од 15. до 17. септембра 1918. године на фронту двеју бугарских дивизија. Главне српске снаге уклиниле су се око 50 километара у непријатељеву оперативну дубину, пресекле бугарску војску на два дела, избиле на бугарски гранични фронт 30. септембра и истог дана принудиле бугарску војску на капитулацију.

По пробоју Солунског фронта, а као резултат успешног гоњења, Аустро-Угарска је 4. новембра положила оружје, чиме је убрзан и коначни пад Немачке.

У редовима српске војске на Солунском фронту борио се знатан део добровољаца из свих југословенских крајева, а српска војска је на Солунском фронту укупно имала 42.725 погинулих и рањених. Погинули српски војници сахрањени су на војничком гробљу Зејтинлику у Солуну.

[Sailor]

У редовима српске војске на Солунском фронту борио се знатан део добровољаца из свих југословенских крајева

        Много добровољаца је било из мојег краја, из Боке Которске недје око хиљаду.Многи су изгинули у бродолому под Медовом када је њихов брод налетио на мину.Неколицина су носиоци Карађеве медаље.Мој ђеде је са својим рођеним братом дошао из Америке да се бори на Солунском фронту, да би у завршним оперцијама са српским трупама ослободили и град Будву на Митровдан 1918.

          Нека је слава свим јунацима палим за отаџбину!

         

           
 

[Rade]

Слава им.

[Rade]

28.10.2008. godine           RTS

У Пожаревцу је обележена стогодишњица постојања Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Ова организација наставља традицију Народне одбране коју је октобра 1908. године формирао Краљ Петар Први Карађорђевић.
Први председник Народне одбране после Првог светског рата био је војвода Степа Степановић.
Савез потомака Ратника Србије од 1912. до 1920. године данас броји преко 180 хиљада чланова у 165 општинских организација, на чијем је челу председник Републичког одбора Љубомир Марковић.
Марковић је на свечаности у Пожаревцу нагласио значај овог савеза у очувању традиције ослободилачких ратова Србије и неговању сећања на бројне жртве расуте на бојиштима и војничким гробљима од Цера, преко Крфа и Солуна до Бизерте.
Поводом овог великог јубилеја у оквиру кога је обележена и деведесетогодишњица ослобођења Пожаревца у Првом светском рату, бројним организацијама и појединцима Савез је доделио признања за допринос у чувању од заборава традиције Ослободилачких ратова Србије.
Међу награђенима су и редакције Дописништва и Актуелно-документарног програма РТС-а,  магистар Ненад Ј. Ристић, уредник редакције Дописништва, Љубисав Алексић, уредник емисије "Траг" и Новица Савић, новинар дописништва РТС у Пожаревцу.

[Dreadnought]

           
03.11.2008.
 
У знак сећања на француске официре и војнике страдале у борбама за ослобођење Србије у Првом светском рату, данас је испред споменика француског маршала и војводе Српске војске Франша Д'Епереа, одржана церемонија одавања државних и војних почасти.

Венце су положили амбасадор Француске у Београду Жан Франсоа Терал, државни секретар Министарства одбране Републике Србије Душан Спасојевић и помоћник министра рада и социјалне политике др Миро Чаваљуга.

У свом обраћању др Чаваљуга истакао је да Србија остаје верна сећању на француског великана, али и опредељена да своју будућност гради у сарадњи са традиционалним савезницима, на коме Француска већ деведесет година има почасно место.

Сенима храбрих француских војника поклонили су се и потомци војводе Депереа, представници Савеза потомака ратника ослободилачких ратова 1912-1918, а у име Скупштине града Београда заменица градоначелика Радмила Хрустановић.
 
Извор:сајт министарства одбране

[Dreadnought]

Положени венци на споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу и на Српском војничком гробљу у Тиеу
 
10/11/2008
Париз – Полагањем венаца на споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу у Булоњској шуми и на Српском војничком гробљу у градићу Тие крај Париза, данас је одата пошта српским ратницима поводом 90 година од завршетка Првог светског рата.

Комеморативне свечаности солунцима сахрањеним у Француској традиционално се одржавају уочи Дана примирја, 11. новембра, када је пре 90 година завршен Први светски рат. Венце су положили чланови делегације Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије 1918, Француске асоцијације „Меморијал источног фронта 1916–1918” и амбасадор Србије у Паризу Предраг Симић.

Помен српским јунацима који су се лечили у Француској и умрли од болести и чији су посмртни остаци сахрањени у Тиеу служио је јереј Славиша Шањић из цркве Светог Саве у Паризу. На гробљу у Тиеу, међу више од 700 једнообразних камених крстова на којима су исписана на француском језику имена и презимена и чин сваког српског војника, налази се и једна пирамида с полумесецом.

Међу српским јунацима, на лични захтев, овде је сахрањен Есад паша који је у време повлачења наше армије кроз Албанију дао реч Николи Пашићу да српску војску нико не сме напасти. Недалеко од Српског војничког гробља налази се и гроб пуковника Андреа Тарнијеа, сина генерала Шарла Тарнијеа, који је с француском коњицом ослободио у Првом светском рату Скопље, Ниш, Прокупље и Свилајнац.

Делегације оба друштва, Француског и Српског, положиле су и венац Андреу Тарнијеу, оснивачу „Меморијала источни фронт 1916–1918”.

Дан раније у Лиону на гробљу Сан Жени Лавал делегације Српског и Француског друштва и конзул Србије Милош Ушћебрка одали су почаст и положили венце на споменик српским војницима. На овом лионском гробљу сахрањено је 68 српских ратника који су се лечили у околини Лиона, али нису имали прилике да се опораве и врате на фронт.


Извор:Политика

[Dreadnought]

10.11.2008
Svečana akademija povodom devedesete godišnjice okončanja Prvog svetskog rata, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike, održana je večeras u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević podsetio je na tok Prvog svetskog rata i na ogromne žrtve i materijalna razaranja koje su u tom sukobu podnele Srbija i njena vojska.

Milosavljević je ocenio da je Srbija u borbi za slobodu u Prvom svetskom ratu podnela žrtve koje su je praktično dovele do granice biološkog uništenja a da se posledice tog sukoba osećaju i danas.

Prema njegovim rečima, Srbija je u dva svetska sukoba bila na pravoj strani i sada je potrebno da u miru unapredi svoj položaj u porodici evropskih naroda.

Na svečanosti je izveden program "Prvi srpski svetski mir", po scenariju Milovana Vitezovića i u režiji Jovana Ristića.

Prvi svetski rat trajao je od 28. jula 1914. do 11. novembra 1918. godine. Bio je to, do tada, najveći oružani sukob u kojem je učestvovalo 36 država i u kojem je poginulo više od 20 miliona ljudi.

Srbija je u tom sukobu izgubila oko 1,3 miliona ljudi što je činilo trećinu ukupne populacije i više od polovine muškog stanovništva.

 
Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Ћосић: Сачувајмо слободарску традицију

11/11/2008
У Централном дому Војске Србије, у организацији Републичког одбораСавеза потомака ратника Србије 1912–1920 године, јуче је одржана академија поводом деведесете годишњице пробоја Солунског фронта, ослобођењаСрбије и завршетка Првог светског рата.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Љубомир Марковић, председник Републичког одбора овог савеза, подсетио је окупљене на повод, узроке, етапе, ужасе, али и славне српске генерале и битке Великог рата у коме је погинуло, рањено или од епидемија и глади умрло више од 37 милиона људи.

– Централне силе водиле су агресиван и неправедан рат, у коме је највеће жртве поднео наш народ, за који је тадашњи амерички председник Вудро Вилсон рекао да је најхрабрији и најзаслужнији за победу. Прекретница у рату је био пробој Солунског фронта – сукоб је тиме скраћен за годину дана. Ваља изучавати прошлост да би се боље судило о будућности – рекао је Марковић.

Он је након тога уручио највише признање Савеза академику Добрици Ћосићу, „човеку који је својим капиталним делима задужио нацију”, и замолио га да постане почасни члан Савеза.

– У данашње време пометње значајно је да сачувамо нашу слободарску традицију, идентитет и етос који су подједнако угрожени од унутрашњих и спољашњих непријатеља. Свет је очигледно на једној великој прекретници: отаџбина, национални идентитет и вредности које су се некада подразумевале су у питању. Говори се о смени вредности, о заборављању прошлости у име будућности, као и то да Срби треба да се одрекну и дела суверенитета ради неког бољег живота. Нисам присталица тога, али сам свестан тога да у данашње време морамо да се мењамо. Ипак, у тој промени никако не смемо да изгубимо себе, о чему брине и ваша организација – рекао је Ћосић.

Извор:Политика

[Dreadnought]

Французи заборавили српске жртве и победе

11/11/2008
Париз– Централна комеморативна свечаност поводом Дана примирја, завршетка Првог светског рата, први пут сутра неће бити одржана код Тријумфалне капије у Паризу. Француски председник Никола Саркози и бројне делегације савезничких земаља одаће почаст војницима који су дали живот за слободу на Вердену, где је у незапамћеним борбама током Првог светског рата погинуло више од милион војника.

Делегацију Србије на прослави 90 година од завршетка Првог светског рата предводи министар одбране Драган Шутановац. Он је вече уочи Дана примирја положио венац на гроб Незнаног јунака испод Тријумфалне капије.

Иако надомак Париза, у градићу Тие, постоји наше војничко гробље где је сахрањено више од 700 наших ратника, као сведочанство српско-француског пријатељства искованог током Првог светског рата, значај Солунског фронта у Француској последњих година се умањује.

„У Војном музеју у Паризу из поставке о Првом светском рату још пре неколико година уклоњен је део изложбе који говори о Источном фронту, како Французи зову Солунски фронт”, каже Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Допринос Србије која је из тог рата изашла без четвртине становништва у париском Војном музеју није ни споменут. На два спрата огромног здања на Тргу Инвалида детаљно је обрађен рат по годинама од 1914. до 1918. У „Соби маршала Фоша” непрестано се емитује потресан кратак филм како је 1918. године дошло до склапања примирја. Али Источном, односно Солунском фронту посвећено је тек неколико секунди у којима се каже да је генерал Франше Д’Епере приморао Бугарску на капитулацију 21. септембра. Ни речи више о славној епопеји српске војске и пробоју Солунског фронта.


Одлука да Париз први пут од 1919. године за 11. новембар остане без војног дефилеа на Јелисејским пољима није наишла на одобравање свих. Тако данашњи „Фигаро” пише да радна група за обележавање празника, коју предводи историчар Андре Каспи, сматра да је Саркози требало да настави традицију Жака Ширака. Овогодишња комеморативна свечаност поводом 90 година од завршетка Великог рата биће организована на три места – Мосу, Вердену и Дуомону.

Каспи истиче да није добро да комеморативна свечаност буде расцепкана на три дела. Боље је да буде на једном месту са снажном поруком да нисмо заборавили оне који су дали живот за слободу.

Прошло је деведесет година откако је завршен Први светски рат у којем се борило 74 милиона војника. Примирје потписано 11. новембра 1918. године у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, код градића Компиењ, није доживело 9,5 милиона војника, а 21 милион је рањен на фронтовима од Севереног мора до Турске. И Француска је платила скупу цену овог рата. Од 8,5 милиона мобилисаних, крај рата није дочекало 1.370.000 војника, а 4.950.000 је рањено.

Овај стравичан биланс ни после девет деценија не може никог да оставити равнодушним. Али, некадашњи ратни противници у два светска рата, поучени болним искуством, у међувремену су постали и највећи савезници у изградњи уједињене Европе. Најбољи симбол да прошлост не сме да оптерећује будућност су две огромне заставе које се једна поред друге вијоре испод Тријумфалне капије: француска тробојка и плава са жутим звездицама.

Комеморативним свечаностима у Паризу на којима се обележава Дан примирја присуствује и педесетак потомака солунаца, окупљених у Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године. Они већ традиционално, на позив француске асоцијације „Меморијал Источног фронта 1916–1918”, долазе сваког 11. новембра у Париз.

У Француској више нема живих учесника Првог светског рата који би могли још да сведоче о овој крвавој ратној драми. Последњи француски војник, Лазар Понтичели (110), иначе италијански емигрант, умро је 12. марта ове године. Жива су још четири учесника Првог светског рата, тројица Британаца и један Американац: Хенри Алингам (112), Хари Печ (110), Клод Чоулс (107) и Френк Баклс (107).


Извор:Политика

[Dreadnought]

Потомци солунских ратника из Србије положили су венац на гроб Незнаног јунака испод Тријумфалне капије

12/11/2008
Париз– Ненад Шипка из Београда поносно је развио барјак 12. пешадијског пука „Цар Лазар” испод Тријумфалне капије. Чукунунук славног војводе Живојина Мишића први пут је у Паризу на комеморативним свечаностима поводом победе савезничких снага у Првом светском рату 1918. године.

– Поносан сам што држим заставу Дринске дивизије, којом је пробијен Солунски фронт, код гроба Незнаног јунака, али ми је жао што нема параде – узбуђено каже Шипка који је са још педесетак Срба, потомака српских ратника, дошао у Париз да обележи Дан примирја, 90 година од завршетка Великог рата.

Трг Етоал препун је Парижана и туриста из читавог света који су дошли да одају почаст Незнаном јунаку, симболу свих бораца који су положили живот за слободу од 1914. до 1918. године. Али, први пут од 1919. године нема свечане државне церемоније и војног дефилеа од Споменика Жоржу Клемансоу дуж Јелисејских поља до Тријумфалне капије. Француски председник Никола Саркози прекршио је правило својих претходника и главну комеморативну свечаност ове године преместио на Верден где је у борбама са силама осовине погинуло више од милион војника.

Ан Мари Траније, унука генерала Шарла Транијеа, који је са француском коњицом ослободио Скопље, Ниш, Прокупље и Свилајнац, не крије незадовољство што нема званичне комеморативне свечаности код Тријумфалне капије за Дан примирја.

– Парижани су огорчени одлуком Саркозија да премести званичну церемонију у Дуомон. На гробу Незнаног јунака сваког 11. новембра у 11 сати одавана је почаст свим жртвама Првог светског рата – каже госпођа Траније, иначе, секретар француске асоцијације „Источни фронт од 1916. до1918. године.

Испод Тријумфалне капије, осим српске, вијоре се и грчка и понека америчка застава. Један енглески туриста, необавештен, пита шта се догађа. Грци му на лошем енглеском језику објашњавају да је данас Дан примирја и да су потомци ратних ветерана дошли да обележе крај Првог светског рата.

– Срећан сам што сам поново у Паризу на Дан победе, али ми је жао што нема свечане церемоније. Прошле године смо овде били у почасној ложи када је Никола Саркози полагао венац – прича Радуле Раденовић (87), најстарији потомак солунских ратника који је дошао на 90-годишњицу завршетка Првог светског рата. Његов отац и три стрица носиоци су 17 домаћих и иностраних одликовања за допринос у Великом рату.

Упркос недостатку званичног протокола, потомци старих ратника Србије, Грчке и домаћина Француске традиционално су, као и сваке године, обновили сећања на минула времена када су њихови преци часно служили отаџбини. Показивали су једни другима ордење и старе пожутеле фотографије. На малој свечаности у париском ресторану „Аустерлиц” Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године, за допринос неговању српско-грчко-француског пријатељства уручио је бронзане статуете „Српског војника у пробоју Солунског фронта”, рад вајара Љубише Манчића, француском генералу у пензији Ги де Кларенсу, генералу Јоргосу Тсалојаксинасу, потпредседнику Уније македонског фронта Грчке, и Псаксалинасу Диоксидису, из друштва Грчко-српског пријатељства.

Извор:Политика

[Dreadnought]

Први светски рат - деведесет година касније
 
13/11/2008
Под покровитељством Министарства одбране и Министарства рада и социјалне политике Републике Србије данас је почела тродневна међународна конференција са називом “Први светски рат и Балкан – 90 година касније”.

Отварајући конференцију министар одбране Драган Шутановац нагласио је да су овакви научни скупови значајни као могућност да се истраже сви узроци тешких друштвених прелома. Подсећајући да је 20. век по први пут човечанству донео искуство светског рата, чија се феноменологија не може објаснити без прецизних, научних увида у узроке таквог феномена, министар Шутановац је поздравио настојање науке да се и на оваквим конференцијама, 90 година касније и даље разоткривају прави узроци, како се таква дешавања не би понављала и у будућности. Јер, подсетио је министар, “Србија је у Првом светском рату, учествујући на страни победница сила Антанте, изборила углед међу савезницима и поштовање међу непријатељима, али не смемо заборавити да је цена те победе била огромна”.

У Првом светском рату у Србији је страдало 1.247.000 људи. Од 852.000 мобилисаних, погинуло је више од 402.000 војника, 865.000 цивила изгубило је своје животе, само је тифус однео 360.000 људи. Историјска је чињеница да тако велике губитке у односу на број становника нема ниједна учесница рата. У укупном броју жртава Првог светског рата сваки осми је Србин, а Србија је тада изгубила 28 посто становника, од тога 57 посто мушке популације.

"Данас када говоримо о односима Европе и Србије, морамо рећи да су све те жртве из Првог, али и Другог светског рата, уткане у темеље модерне Европе и да не би смео нико да има дилему да је тада слободарски српки народ желео да буде део Европе, као што и данас жели да буде део ЕУ", нагласио је министар Шутановац на отварању научне конференције.

Конференција се одржава у Централном дому Војске Србије у организацији Института за стратегијска истраживања Министарства одбране. Поздрављајући учеснике скупа директор Института пуковник др Михаило Басара истакао је да је конференција организована уз помоћ Министарства одбране Краљевине Норвешке и Институра Џеферсон, а о овој још увек актуелној и занимљивој теми говориће историчари из Канаде, Француске, Аустрије, Словачке, Мађарске, Словеније, Црне Горе…

Република Србија поклања пуну пажњу сећању на жртве ратова. На манифестацијама којима је обележен јубилеј – 90 година од завршетка Првог светског рата, делегација Министарства одбране, предвођена министром Шутановцем била је присутна у Грчкој, Француској, а Међународна конференција која је управо почела заокружује активности којима се ове

Извор:Сајт министарства одбране

[Bane]

У Првом светском рату у Србији је страдало 1.247.000 људи. Од 852.000 мобилисаних, погинуло је више од 402.000 војника, 865.000 цивила изгубило је своје животе, само је тифус однео 360.000 људи. Историјска је чињеница да тако велике губитке у односу на број становника нема ниједна учесница рата. У укупном броју жртава Првог светског рата сваки осми је Србин, а Србија је тада изгубила 28 посто становника, од тога 57 посто мушке популације.

Meni se lično ne sviđa ovo "frljanje" sa brojkama poginulih i isticanje srpskog značaja u Prvom svetkom ratu, kao da se Prvi svetski rat završio Solunskim frontom, a ne slomom Zapadnog fronta. Zašto samo mi računamo npr. žrtve tifusa u ratne žrtve, a niko više to ne radi, iako su bolesti harale i Rusijom, Francuskom i Nemačkom?

Kad se pogledaju podaci sa nekoliko stranih sajtova (FirstWorldWar, HistoryLearningSite), srpske vojničke žrtve se procenjuju na 45.000 ljudi i 153.000 nestalih i zarobljenih. Wikipedia navodi podatak o 275.000 žrtava, ali ne pominje strukturu istih.

A onda se pogleda "domaća" Wikipedia i onda se dobije utisak da se ne govori o istom ratu, a činjenice su totalno zbrkane. Naime, za Srbiju se navodi podatak o 1,250.000 žrtava, verovatno se misli na sve vojne i civilne žrtve, nestale i zarobljene. Ali se za Rusiju navodi brojka o 1,700.000 mrtvih, a to su samo potvrđene vojničke žrtve! Pored ove brojke, Rusija je imala oko 1,5 miliona civilnih žrtava i oko 2,5 miliona nestalih i zarobljenih vojnika!

Jedan naš istoričar je svojevremeno rekao da su svakom narodu njegove žrtve i patnje najveće, te se tako objašnjava nesklad u ovim brojevima i kazivanjima.