Традиција у ВС - обележавање годишњица историјских догађаја

[JASON]

Ратовала је Србија седам година. Ратовала је са највећим тадашњим царевинама  -Немачком, Аустроугарском, Турском и Бугарском (која се тада називала царевином).  Изгубила је скоро половину становништва и доживела демографску катастрофу.  Учешће једног одреда војске у дефилеу победе (14. јула 1919. на тргу Конкорд у Паризу), једина је савезничка почаст преживелим српским ратницима.
Треба ли жељу за усправним постојањем наших предака сматрати узроком свих несрећа?
Историја је на то одговорила. Ти одговори су, углавном, прихваћени.  Међутим, последњих неколико година,  западни (немачки) историчари, за чија имена једва да се зна, нека раније закључке доводе у питање.
Посматрано на општи начин, а то је неизбежно, радовима написаним одмах после Првог св. рата , недостаје удаљеност, па, самим тим, и доказљивост и објективност. Али сто година касније,  изабрати један народ и на њега свалити све (туђе) кривице, и то од стране оних који  и сами, имају своја наличја, најблаже речено је лицемерство. Ипак, можда је то прилика да се сетимо оних чији су гробови одавно зарасли у траву и коров, а заборав и проток времена неумитно прети да избрише сећање на њих. А могуће је да, осим наручених историчара, на Западу историја мало кога интересује. 

[kumbor]

Студенти историје су и на Западу веома бројни. Чиме год да се буду бавили, ако се и не баве оним што су студирали, остаће им у малом мозгу да су негде некада прочитали  о "терористима са Балкана", којима није било довољно што су убили сопствени краљевски пар, већ су "гнусним атентатом бацили сву Европу у понор". Наравно да то није тачно, али и сам сам више пута у друштву био приморан да увиђавно, "нежно", аргументовано и добронамерно указујем разним странцима на предрасуде које су читали. можда не у званичним уџбеницима, али у великом делу литературе - сигурно. Далеко од тога да су такви покушаји ретки и да је реч о мање познатим стручњацима. Највећи део "стручњака" био је плаћен  државним новцем, или новцем невладиних организација. На жалост, Немци су ту били у мањини, највише је било људи из земаља наших "савезница". Са Немцима сам чак често био на истој "таласној дужини".

Вечерас у 2055 ће на РТС1 бити приказан документарно-играни филм о Милунки Савић. Трудићу се да га никако не пропустим!

[Bozo13]

Највећи део "стручњака" био је плаћен  државним новцем, или новцем невладиних организација.

Zar nisu svi plačeni državnim novcem ili donacijama?

Inače u Sloveniji je više aktualni DSR i podela crveni-beli nego PSR, a pogotovo o Solunskom frontu malo se zna, tek toliko da je postojao. VIše je istorisko značajna nam je Soška fronta.

Što se tiče Evrope, i koliko sam pričao, ako mogu reči običnom nemcu, švedu ili francuzu, svejedno je oko Solunskog fronta. Imaju oni svoje bitke, svoju istoriju, svoje probleme (prvenstveno ekonomske) i njima se igraju.

LPB

[JASON]

Не погађа мене писање западних историчара о томе к а к о  ј е  б и л о  већ њихово разматрање о томе к а к о  ј е  м о г л о  д а  б у д е  и  к а к о  ј е  т р е б а л о  д а  б у д е. Читави периоди у развитку историографије обележени су владајућим идејама, а историчари, често и нехотице, преносе схватања, претставе и појмове свога времена у прошлост којом се баве.

[Boris P]

Tja, istoriju su pisali pobednici, trenunutno su nemci i njihovi saveznici "pobednici".

Mislim da se u Srbiji dugo vremena ponavlja istorija a to je "nesposobnost da se pobeda kapitalizuje".

Druga činjenica, istoriju je moguće "proizvoditi" i kanalisati prema dnevnim potrebama, to možemo da čitamo, dnevno, čak i sada dok još ima živih učesnika velikih ratova.

Ima jedan zanimljiv film - Balkanska pravila, pred sam kraj filma VELIKI Danilo Bata Stojković govori sjajan monolog.

Nažalost, ništa od onoga što kaže nije primenjeno u praksi.

Pozdrav, Boris.

[dzumba]

Божо, није у претходној дискусији поента на Солунском фронту, већ у узроцима Првог светског рата. Наиме, из пера неких историчара (чак оних који "високо" котирају у стручним круговима), углавном из Велике Британије и Немачке изашле су књиге у којима се, поједностављено речено, атентат Гаврила Принципа на Франца Фердинанда у Сарајеву своди на тероризам, акт који је раван данашњим злочинима Ал Каиде (баш тако поређење). Такође, провејава став да је узрок рата у покушају Србије да се прошири и на Босну и Херцеговину, нашта је,  Аустро Угарска морала да одговори, а потом су  се Француска и Велика Британија наивно, не процењујући могуће последице, укључиле у рат да непотребно бране Србију.

Дакле, није узрок Првог светског рата покушај Немачке да изврши прерасподелу моћи у Европи и Свету, на рачун осталих великих сила. Није атентат у Сарајеву само повод за рат против Србије. Није Немачка наговорила (подстакла) Аустро-Угарску да нападне Србију обећавши јој сву помоћ ако се други умешају. Покушава се сва кривица свалити на Србију и опрати објективна кривица са Немачке. Дакле, покушава се заменити место поводу и узроку Првог светског рата.

Истине ради, један од историчара којем се приписује ревизија узрока Првог светског рата, Кристофер Кларк, у скорашњем интервјуу листу "Политика" демантује ову тезу и каже да његова књига није уперена против Срба, али не спори да је у првом издању књиге Гаврила Принципа одредио као терористу, али каже да је то исправио и у новом издању ставио реч "атентатор". Такође, помало избегава одговор на питање зашто користио као готово једине аустријске изворе?

Ево линка ка његовом интервјуу: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Moja-knjiga-nije-uperena-protiv-Srba.lt.html

[kumbor]

Највећи део "стручњака" био је плаћен  државним новцем, или новцем невладиних организација.

Zar nisu svi plačeni državnim novcem ili donacijama?

Inače u Sloveniji je više aktualni DSR i podela crveni-beli nego PSR, a pogotovo o Solunskom frontu malo se zna, tek toliko da je postojao. VIše je istorisko značajna nam je Soška fronta.

Što se tiče Evrope, i koliko sam pričao, ako mogu reči običnom nemcu, švedu ili francuzu, svejedno je oko Solunskog fronta. Imaju oni svoje bitke, svoju istoriju, svoje probleme (prvenstveno ekonomske) i njima se igraju.

LPB

Naravno, Božo, da svako istorijsko istraživanje mora nekako biti plaćeno. Svi mi moramo zaraditi za rođeni život, bez toga sve gubi smisao. Problem je u politički i ideološki pristrasnom, neobjektivnom, nekritičkom, i samim tim nenaučnom korišćenju istorijskih izvora. Nauka, naročito istorija, ili povijest, nam i ne može dati gotove odgovore na to šta ćemo jesti, ali nam treba dati odgovore, ili makar naučno utemeljeno tumačenje, ili jedno od tumačenja zašto se nešto dogodilo tako kako se dogodilo, i kakve su posl(j)edice onoga što se dogodilo. Npr. Niška deklaracija 1914. godine jeste zvaničan dokument srpske Vlade koji objašnjava zašto je Srbija ušla u rat (sem toga što je otvoreno vojno napadnuta), i kakvi su njeni ratni ciljevi, a oni su bili veoma jasni - oslobođenje južnoslovenskog prostora od strane državne vlasti i stvaranje višenacionalne zajedničke države južnih slovena (slavena). Tim ciljevima se ne može odreći progresivnost, tim pre što su bili lišeni socijalističkih uticaja. Naravno da je Slovencu mnogo bliža Soška fronta od Solunskog fronta, to je sasvim normalno i prirodno. Međutim, Soška fronta nikada nije postala operacija strategijskog značaja, za razliku od Solunskog fronta, koji je, neočekivano, doveo do sloma čitavog južnog krila centralnih sila, izbacio Bugarsku iz rata u toku par nedelja, doveo do destabilizacije do tada relativno stabilnog Zapadnog fronta,a zatim do opšteg raspada, koji je kulminirao primirjem 11. novembra 1918. Uzgred, sedeo sam u čelu stola Svetozara Borojevića von Bojne u Vojnom muzeju u Beogradu. Veoma lep sto(l). Sačuvan je odlično i ima mesinganu tablicu koja pokazuje ko ga je koristio za planiranje operacija na Soškoj fronti. Ličanin iz poznate porodice. Kako se osećao i izjašnjavao i šta je sanjao, ne znam.

Namerno ovde izbegavam pitanje osnovnog uzroka rata, jer se o tome uči u osnovnoj i srednjoj školi - a to je preraspodela geopolitičkog uticaja. I na ovom Forumu, da ne pominjemo zvanične dokumente, isticana je otvorena želja Nemačke da uđe u rat "najkasnije do početka jeseni 1914." Gde je tu Srbija. Sarajevski atentat je bio samo "zgodan" povod. Ne želim ovde pominjati da su uslovi Austrougarskog ultimatuma Srbiji 1914. bili neuporedivo blaži od liste zahteva iz Rambujea 1999. Atentator je svojstvo koje neko stekne ako pokuša ili izvrši atentat, tj . oružani napad na istaknutu političku ličnost. Značenje pojma terorizma tada i danas suštinski se razlikuje. Podmetanje Al Kaide u jedno potpuno drugačije istorijsko vreme ne može biti ništa drugo do zlonamerno i nenaučno iskrivljavanje u političke svrhe. Za to se dobijaju poveliki honorari, ali se na zarađuje mesto u naučnom panteonu, već možda samo mesto savetnika u generalštabu nekog novog bolesnog uma.

Da nam je ovo državno iskustvo onda, kao što nije, Boga bih molio da se odustane od stvaranja južnoslovenske države, no, ja sam dete drugog veka, i nije mi dano da sudim o nečemu što je davno bilo stvoreno, živelo, a zatim umrlo. I sam sam u toj državi rođen i odrastao.

[motorista 57 klasa]

Istoriju uvek pišu pobednici. Ono šta je neizbrisivo je:


Цар Вилхелм у телеграму бугарском цару je рекао: „62000 српских војника одлучило је рат, СРАМОТА!“

[Kuzma®]

Pitanje je - Sta je ova zemlja uradila za 100 godina da bi siroj javnosti (domacoj i svetskoj) ponudila svoju pricu o vlastitom stradanju?

Osim "Mars na Drinu" koji je to igrani film koji govori o Srbiji i I sv.ratu uopste?
Gde mi to imamo nesto nalik tematskim muzejima u svetu (Muzej Borodinske bitke naprimer)a da je posveceno periodu 1914-1918? Nemamo mozda sta da prikazemo?

Imamo jedinstvene primere gde su u istu grobnicu sahranjeni i srpski i neprijateljski vojnici (spomen-kosturnice u Lazarevcu i na Vrace brdu) ali da li je to dovoljno da se naprimer zainteresuju turisti. Pa ni djacke ekskurzije ne posecuju ta mesta. Domacim skolama to verovatno nije dovoljno fensi.
Sta uostalom i da ocekujemo od drugih kada sami nista ne radimo po tom pitanju ceo vek?

Na kraju najmanji je problem ministarska frizura, veci je problem u nama samima.

[motorista 57 klasa]

Prošle nedelje sam bio u Skadru i Draču ne postoji nikakav trag o tome da je srpska vojska ikada prošla tuda.
Naravno ne očekujem to od albanske države ali bi ovi silni "patrioti" koji se razbacuju izjavama o junaštvu
i herojstvu mogli da organizuju da se tamo daleko postavi bar jedna ploča koja bi označila pre svega muke i patnju
predaka kojih da nije bilo ne bi bilo ni nas.

[Kuzma®]

Postavljena je spomen-ploca i majoru Gavrilovicu u sred Beograda pa je neko ukrao, pa je pre neki dan postavljena nova. Doduse mozda bi pre dole prezivela nego ovde.

[oficir neaktivne rezerve]

Tja, istoriju su pisali pobednici, trenunutno su nemci i njihovi saveznici "pobednici".

Ablata iustitia, quid sunt regna nisi magna latrocinia? – Ako se ukloni pravednost, šta su kraljevstva nego velika razbojništva?

[Рашо]

Велики школски час у Шумарицама

понедељак, 21. окт 2013, 07:30 -> 11:18

Крај споменика "Пето три" у спомен парку "Шумарице" у Крагујевцу одржава се "Велики школски час" у знак сећања на недужне ђаке и професоре стрељане у Другом светском рату. Манифестацији присуствује и председник Србије Томислав Николић.

У знак сећања на недужне ђаке и професоре стрељане у Другом светском рату, крај споменика "Пето три" у спомен парку "Шумарице" у Крагујевцу одржава се традиционална антиратна манифестација "Велики школски час". Манифестацији присуствује председник Србије Томислав Николић.

Пре "Великог школског часа", служен је молебан крагујевачким великомученицима.

Манифестацијом Велики школски час Крагујевац и ове године свету шаље поруку да се никада и нигде не понови злочин из Другог светског рата када су фашистичке снаге 1941. године у том граду стрељале хиљаде недужних мушкараца, жена и деце, међу којима су били и ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије.

На 72. годишњицу од стрељања недужних, биће изведена поема "Човечанство нек погледа на сат", избор из поезије Слободана Павићевића.

Немачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стрељале више хиљада цивила у знак одмазде и тај догађај се сматра једним од најтрагичнијих који се догодио на тлу републике Србије у Другом светском рату.

На суђењу у Нирнбгергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да је стрељано 2.792 грађанина, јер за толико особа располажу подацима-ко су, где су и када рођени, и чиме су се бавили. Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.

Од пре две године, 21. октобар је и државни празник, а за Крагујевац је и посебан датум који се обележава бројним манифестацијама током целог месеца.

Уочи Великог школског часа, традиционално, у Првој крагујевачкој гимназији која ове године обележава 180. годишњицу постојања, биће одржана комеморативна академија, а у Спомен-музеју "21.октобар" мултимедијално културно-уметничка манифестација "Бдење".

Izvor: www.rts.rs

[ssekir75]

рећи ћу само нек им Бог душу прости, јер све што имам да откоментаришем је дебело политика...

[pvanja]

Dokumentarac o ovom strasnom zlocinu.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/qnLKn4gEWX4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>