PALUBA
December 14, 2019, 09:02:07 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Upozorenje za sve clanove
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4 5 6 7 ... 13   Go Down
  Print  
Author Topic: Традиција у ВС - обележавање годишњица историјских догађаја  (Read 34359 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Zaslon
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 441



« Reply #15 on: November 15, 2008, 04:36:25 pm »

@Bane

I meni smeta frljanje sa brojkama, pogotovo što su u pitanju ljudi, nastradali vojnici i civili. Ali zašto bi tebi smetalo isticanje srpskog značaja u Prvom svetskom ratu, pa zar ga nismo zaslužili? Tačno je da su svakome njegove patnje i žrtve najveće ali mi niti treba da ih skrivamo niti veličamo ili lažno pretstavljamo. One su takve kakve su - ogromne i strašne. Mada se mnogi u belome svetu upinju iz petnih žila da ih umanje, kako njihov broj, tako i njihov značaj!

Ovoj brojci od 45000 nastradalih (čije izvore si naveo), da nisu u pitanju našu jadni pretci nastradali u velikom ratu, slatko bih se nasmejao i rekao bih da je neviđena izmišljotina. Na nedavno održanom naučnom skupu na VMA - "Srpski vojni sanitet 1917-1918." jedan od radova koji možeš naći u casopisu "Vojnosanitetski pregled" gde je objavljen i zbornik radova sa skupa je i "Epilog Prvog svetskog rata u brojkama" (autora Aleksandra Nedoka i Milisava Sekulića), gde možeš pročitati o našim civilnim i vojnim žrtvama. I ostali radovi su interesantni (iako sam ih samo letimično pogledao) za kompletnije sagledavanja  gubitaka u ratovima, konkretno Prvom svetskom ratu.

Ovaj tekst iz politike neka ti bude uvod http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pobeda-zavijena-u-crno.lt.html   

Casopis "Vojnosanitetski pregled" gde na 98.strani imaš gore pominjani rad http://www.vma.mod.gov.yu/vsp/download/vsp_suppl_2008.pdf
Logged
Bane
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 918


« Reply #16 on: November 16, 2008, 12:11:21 am »

E, pa takvi tekstovi kao taj iz Politike mi smetaju. Za srpske žrtve se navodi ukupan broj nastradalih, nestalih i zarobljenih vojnika i civila, ali ne i za druge države jer se za njih navodi samo broj stradalih vojnika. Ako ćemo tom logikom, Francuska nije imala 1,4 miliona nego više od 2 miliona nastradalih, Rusija nije imala 2 miliona već više od 5 miliona nastradalih (i tu ne računam one civile koji su umirali od gladi i bolesti, a kojih je bilo po sovjetskim istoričarima između 3 i 6 miliona!), Italija čak nije ni u listi a imala je 1,8 miliona žrtava... Ovo nije košarka, pa da je pobedio onaj koji ima veći broj pored svog imena. Radi se o ozbiljnoj stvari i treba napisati realne podatke. Šta misliš, kad neko ko se ne udubljuje pročita onaj tekst, šta će pomisliti? Da se kladimo da bi bilo: "Majku im njihovu kako ih nije sramota vidi one brojke!"

Ono što je najtragičnije, broj naših stradalih od 45+ hiljada je broj koji je naša Komanda 1918. godine dala Francuzima, iako nije bio ni približno realnoj cifri. Niko se sa naše strane tokom 20-ih i 30-ih nije potrudio da taj podatak bude ispravljen iako je već tad bio korišćen kao zvaničan podatak, što samo pokazuje sa kolikim bezobrazlukom i javašlukom su se naši visoki civilni i vojni slojevi odnosili prema tragično nastradalima u tom periodu.

Razlog za moje nezadovoljstvo koje sam spomenuo je veoma jednostavan - mi uporno krivimo činjenice vezane za taj period naše istorije. Između ostalog, umesto da se fokusiramo na prave razloge izbijanja Prvog svetskog rata, mi se zadovoljavamo što naša deca uče da je Prvi svetski rat izbio zbog austrougarskog ultimatuma Srbiji. Ovo je inače podatak koji se može naći samo u našim istorijskim knjigama, dok drugi uče veoma detaljno izuzetno kompleksnu situaciju koja je tada vladala na Starom kontinentu, a koja je vukla korene s kraja 19-og veka i nastavila sa svojim posledicama sve do 30-ih godina.
Logged
Zaslon
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 441



« Reply #17 on: November 16, 2008, 01:42:23 am »

Quote
Ono što je najtragičnije, broj naših stradalih od 45+ hiljada je broj koji je naša Komanda 1918. godine dala Francuzima, iako nije bio ni približno realnoj cifri. Niko se sa naše strane tokom 20-ih i 30-ih nije potrudio da taj podatak bude ispravljen iako je već tad bio korišćen kao zvaničan podatak, što samo pokazuje sa kolikim bezobrazlukom i javašlukom su se naši visoki civilni i vojni slojevi odnosili prema tragično nastradalima u tom periodu.

Pa neće biti Bane, podatak od preko 1.200.000 ukupnih žrtava naši su izneli već na mirovnoj konferenciji u Parizi 1919.

Quote
Između ostalog, umesto da se fokusiramo na prave razloge izbijanja Prvog svetskog rata, mi se zadovoljavamo što naša deca uče da je Prvi svetski rat izbio zbog austrougarskog ultimatuma Srbiji. Ovo je inače podatak koji se može naći samo u našim istorijskim knjigama, dok drugi uče veoma detaljno izuzetno kompleksnu situaciju koja je tada vladala na Starom kontinentu, a koja je vukla korene s kraja 19-og veka i nastavila sa svojim posledicama sve do 30-ih godina.

Pa i ovde preteruješ Bane, još sam ja učio u OŠ o uzrocima izbijanja WW1, "nepravednoj" kolonijanoj podeli sveta ..... i uopšte o složenosti geopolitičke situacije u svetu krajem 19. i početkom 20. veka. A eto kad moje dete stigne do 7-8 razreda (kad se to već uči) rećiću ti tačno šta piše u udžbeniku.

P.S. Pročita li ti uopšte ono iz "Vojnosanitetskog pregleda" ... ljudi su naveli 20-tak zemalja u kojima pocivaju zemni ostaci 85856 naših sunarodnika. 
Logged
Bane
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 918


« Reply #18 on: November 16, 2008, 02:02:45 am »

Pa neće biti Bane, podatak od preko 1.200.000 ukupnih žrtava naši su izneli već na mirovnoj konferenciji u Parizi 1919.

Za ovo stvarno nisam znao. Da li imaš neki podatak o ovome, u kojem svojstvu je ovo izneto i ko je izneo? Profesor Ljušić veoma često na svojim predavanjima pominje neozbiljnost naše tadašnje vlasti oko utvrđivanja tačne cifre stradalih. Prvi pisani dokument koji pominje više nego spornu cifru od 45000 je NjuJork Tajms, koji je objavljivao feljton u periodu od 10.12.-15.12.1918. godine o posledicama Prvog svetskog rata.



P.S. Pročita li ti uopšte ono iz "Vojnosanitetskog pregleda" ... ljudi su naveli 20-tak zemalja u kojima pocivaju zemni ostaci 85856 naših sunarodnika. 

Pročitao sam poglavlje na koje si mi ukazao "Епилог Првог светског рата у бројкама". Ja nisam sporio da su naši ljudi ginuli, već sporim način na koji mi zbrajamo svoje žrtve, dok po totalno drugom aršinu zbrajamo tuđe.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #19 on: November 16, 2008, 03:09:57 pm »

16/11/2008
Поводом немачког државног празника 16. новембра - Дана сећања, амбасада Немачке у Србији обновила је, после десет година, церемонију одавања поште војницима страдалим у ратовима.

Данас су у Кошутњаку, на споменике немачким војницима страдалим током операције освајања Београда и српским војницима страдалим током одбране Београда у Првом светском рату, венце положиле делегације амбасаде Немачке, Војске Србије и града Београда, у присуству изасланика одбране и представника амбасада Аустрије, Белгије, Енглеске, Грчке, Француске, Русије, Словачке, Шведске, Швајцарске, Пољске и Холандије.

Немачку делегацију предводио је амбасадор у Србији Волфрам Мас, делегацију Војске Србије генерал-мајор Петар Радојчић, а делегације Скупштине града Београда Радмила Хрустановић.

Споменике на Кошутњаку подигао је фелдмаршал Макензен, одајући пошту и српским и немачким војницима.

На крају церемоније амбасадор Немачке у Србији нагласио је да је церемонија поводом Дана сећања уприличена за све жртве ратова и том приликом захвалио на помоћи Војсци Србије и Скупштини града Београда.

Извор:Сајт министарства одбране
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #20 on: November 17, 2008, 03:28:22 pm »

Земља са Авале на гробљу у Лиону

17/11/2008
Одата почаст српским ратницима преминулим од 1914. до 1918. године и сахрањеним на гробљу Сан Жани Лавал. – Један споменик за ратне другове
 

Лион, 16. новембра – „А на самом врху брежуљка, Два су спомена – опомена: Француска гробница ратника, Јунака – мученика, А мало увише – уз брата из рата, Од мермера обелиск, Земљу с небом мости, то су Срби својој деци, Дигли спомен захвалности...”

Поносно и с понеком притајеном сузом у оку, слушају потомци солунаца стихове Велимира Трапарића који се разлежу гробљем Сан Жани Лавал у предграђу Лиона. Ово је вечна кућа за 64 српска ратника који нису преживели лечење од рана и болести задобијених током преласка преко албанских гудура.

Најмлађи међу онима који нису успели да се опораве и врате у Србију је Радосав Ристић из Михаиловца код Смедерева. Имао је само 16 година када је умро и овде сахрањен, а најстарији Баја Спремчевић из Црне Баре код Шапца, 57. Поглед на списак открива да је већина оних који су умрли у болницама овог француског града имала између 20 и 30 година. Има их из околине Смедерева, Ваљева, Шапца, Пожаревца, Крушевца... Међу њима налази се и једно женско име: Славка Радојковић (26) из Београда.

Када је чуо да из Србије долази група потомака старих ратника окупљених у Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године да ода почаст јунацима који су овде сахрањени, Трапарић је написао песму „Споменик палим српским борцима 1914–1918.” коју је прочитао прво на српском, а потом и на француском језику.

„Машинац сам по струци, али откако сам у пензији вратио сам се старој љубави, поезији”, прича овај Херцеговац који не крије радост сусрету са сународницима који су аутобусом превалили 2.500 километара да би одали почаст својим прецима који почивају у пријатељској Француској.

Узбуђен је и Радомир Бановић, родом са Косова, који од 1965. године живи у Француској. „За Србе који овде живе у Лиону много значи што смо поводом 90 година од завршетка Првог светског рата овако достојанствено одали почаст нашим борцима који овде почивају”, каже Бановић.

Трапарић већ 40 година живи у Француској и добро познаје историју гробља Сан Жани Лавал. Објашњава да су српски ратници сахрањивани свуда и да нема сачуваних засебних хумки. Али, у знак захвалности њихови сународници подигли су им 8. маја 1927. године заједнички споменик од белог мермера и на француском језику исписали: „Српским борцима палим за отаџбину 1914–1918. године сахрањеним на овом гробљу”.

Комеморативном скупу, осим нашег конзула у Лиону Милоша Ушћебрке и заменика градоначелника Лиона Дениса Лафара, присуствовали су и представници француске асоцијације „Меморијал Источног фронта 1916–1918. године.

Ушћебрка, који је однедавно у Лиону, каже да је поносан што се на овакав начин одаје почаст борцима палим за слободу у Првом светском рату чији се гробови налазе у не само у Француској, већ и у Грчкој, Румунији и Африци.

Захваљујући домаћинима што чувају успомену на пале Србе, конзул Србије је рекао: „Нажалост, ратови у Европи нису завршени 1918. године и дужни смо да у овој али и свим другим приликама имамо на уму све који су дали живот за праведнији свет”.

Да је ово и буквално „српска земља” у Француској показује и један тешко уочљив текст који се налази у подножју бочне стране споменика. На њему пише да је у темеље овог споменика положен грумен земље с гроба Незнаном јунаку на Авали.

До пре девет година није се знало тачно ко је све од Срба који су се лечили у Лиону у периоду од 1917. до 1920. године сахрањен на овом гробљу. До прецизног списка је дошао Вељко Трапарић и то баш ратне 1999. године.

„У време Нато агресије, када су француским медији лоше говорили о Србима, у мени је прорадио неки инат. Отишао сам код матичара у општини и затражио да изваде умрлице за све српске ратнике који су сахрањени на гробљу Сан Жени Лавал. Мислио сам да ће ме одбити због тадашње ситуације. Али, љубазно су ми изашли у сусрет. Прегледали су књиге умрлих из тог периода и убрзо извадили 64 умрлице. То ме је охрабрило и уједно показало да обични Французи немају ништа против Срба. Списак са именима наших бораца сахрањених у Лиону предао сам нашој амбасади у Паризу”, прича Вељко Трапарић.


Миленко Пешић
Извор:Политика
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #21 on: November 17, 2008, 03:34:39 pm »

У Европи мир, а српски војник 11. новембра и даље ратује

17/11/2008
На дан кад је потписано примирје, Прва армија је са француским дивизијама одсецала одступницу Мекензену, а политичари су водили своје борбе
 
Вежбање с најновијим оружјем, рововским топом, у Македонији Тог 11. новембра 1918. године, иако су ослободиле Београд и отаџбину, српске јединице нису уживале у благодетима толико жељеног мира.

Немачка је сада морала да прихвати услове за примирје, што је одбијала само десетак дана раније, због чега су огорчене борбе на западном фронту продужене за готово две недеље.

И то је био разлог што је српска Прва армија заједно са групом француских дивизија, наредбом Франшеа Д’Епереа била упућена ка Пешти, како би одсекли одступницу Мекензену и наставили дејства ка Дрездену. У том походу српска Прва армија је после наступања кроз Војводину, баш 11. новембра, на дан када је завршен Први светски рат, избила на линију удаљену 50 километара од Оршаве-Темишвара.

Српски борци су наставили своје напредовање и ка северним и северозападним границама будуће заједничке државе Југославије, ка Словенији. Истовремено су њихове снаге наступале и ка приобаљу Јадрану.

Војвода Живојин Мишић је наредио 11. новембра да српска Друга армија што пре запоседне важније тачке на Јадранском приморју.

„Политички и чисто српски интереси изискују, да наше трупе што пре поседну важније тачке на јадранском приморју, а нарочито Метковић. Њ. Кр. В. Престолонаследник захтева, да што пре извршите и поступите по наређењима која сте већ добили од Врховне команде. Велика је бојазан, да нас Талијани не предухитре”, упозоравао је Мишић.

Док су војници напредовали, политичари су водили своје борбе.

Дан раније, 10. новембра, Анте Трумбић је Југословенском народном вијећу упутио поруку да је Крфска декларација основа заједничког националног рада.

„Крфска декларација је база, на којој треба да се развије наш рад. Њу су донијели уставни фактори и наш Југословенски одбор. Крфску су декларацију одобриле и све наше организације и њу су са неприкривеним задовољством дочекали наши у Аустро-Угарској. Владе савезничке усвојиле су такође Крфску декларацију. Требали би дакле сви елементи искрено да раде око те основне мисли и народне независности, па кад се једном то достигне, биће слободно заступати своје мишљење у конституанти. Вилсонов принцип слободе представља оно, што је већ поставила Крфска декларација и није ником народу прописивао републиканску форму ако се има шта важније”.

На дан када је у Ротону 11. новембра потписано примирје у Првом светском рату, односно капитулација Немачке, италијански амбасадор у Паризу, Б. Лонгаре, обавестио је министра спољних послова Италије Сонина о свом разговору са Едуардом Бенешом који се према Италијанима „променио”.

Бенеш је, наиме, према Сониновој процени, „због расположења својих сународника морао да буде обазривији према Југословенима. Он нам живо препоручује да се што пре нагодимо с њима. Наравно да сам избегао да у своје име започнем разговор о територијалном питању, али сам разумео да он мисли на нагодбу по којој ми не бисмо добили ни Далмацију ни источну обалу Истре... Велики напор Југословена и њихових савезника припремају нам тешке дане и тешкоће у толико веће у колико ћемо им се касније супротставити”, далековидо је упозорио италијански амбасадор.

Баш као што је далековид био и Живојин Мишић када је истог дана издао наредбу о наступању српских снага ка јадранској обали.

Истог дана, 11. новембра, Стојан Протић је обавестио Николу Пашића о својој оставци, јер је био незадовољан закључцима Женевске конференције о начину формирања владе будуће заједничке државе.

Два дана раније, декларацију о новој држави Јужних Словена, донели су представници владе Краљевине Србије и скупштинских политичких група, представници Народног вијећа у Загребу и представници Југословенског одбора у Лондону.

Формулације из декларације Протић је оценио као „једну накараду какве нигде никад није било”, као „израз неповерења и вама лично (мисли на Н. Пашића – прим. А) и Србији која није заслужила такво поступање; то је нешто што никада не бива међу људима који истински хоће народне јединство”.

Лонац политике кључао је на све стране, јер је тог 11. новембра одржана и седница Средишњег одбора Народног вијећа у Загребу. Док је војвода Мишић издавао војничке наредбе, чланови овог већа су расправљали о поштанским маркама, о републиканском или монархистичком облику будуће заједничке државе и о финансијским питањима.

Заседала је и народна влада СХС у Љубљани, стављајући у први план своје дебате положај Словенаца, државних службеника у Аустроугарској монархији, коју је Први светски рат збрисао са европске и светске политичке мапе. Осим о неким питањима саобраћаја, народна влада у Љубљани је разматрала и питање организације војске.

У самој Србији, уништеној и десеткованој ратом, напаћени цивили и војници који су ратничке обавезе оставили за собом, већ су пуним плућима дисали тако дуго чекану и херојски извојевану слободу.

Извор:Политика

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #22 on: December 15, 2008, 05:04:13 pm »

15.12.2008
Централна манифестација поводом обележавања 94. годишњице Колубарске битке одржана је данас у Лазаревцу одавањем државних и војних почасти код Спомен-цркве са костурницом Светог Димитрија у чијој крипти почива око четрдесет хиљада страдалих српских и аустроугарских војника. Организатори свечаности су Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, Министарство одбране и Општина Лазаревац.

Државне и војне почасти одате су и код Споменика српском ратнику у центру Лазаревца, а венце су положили представници Генералштаба Војске Србије, амбасада Аустрије, Мађарске, Словачке и Чешке, као и невладиних организација које негују традицију ослободилачких ратова Србије 1912-1918.

Колубарска битка једна је од највећих и најзначајнијих битака између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату 1914. године, вођена је 30 дана на фронту од 200 километара.

Окончана је успешном противофанзивом српских снага под командом генерала Живојина Р. Мишића (1855-1921), који је унапређен у чин војводе, а његова тактика и стратегија изучава се данас на многим војним академијама.

У Колубарској бици погинуло је 22.000 војника Краљевине Србије и 28.296 војника балканске војске Аустроугарске монархије, међу којима 1.080 официра.

Извор:Сајт Војске Србије
     
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #23 on: January 21, 2009, 05:46:13 pm »

20.01.2009.

Поводом обележавања годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и армијског генерала Павла Јуришића Штурма, данас су положени венци на њихове гробове на Новом гробљу у Београду.

Поред представника Министарства рада и социјалне политике и делегације Министарства одбране, на челу са бригадним генералом Драганом Аврићем, венце су положили и чланови удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.


* grobnicavojvodemisica1gf6.jpg (116.66 KB. 483x640 - viewed 56 times.)


Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године, Војвода Петар Бојовић 19. јануара 1945. године, а армијски генерал Павле Јуришић Штурм преминуо је 14. јануара 1922. године, сви у Београду.

У балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника и посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата.

У Првом светском рату, током Колубарске битке 1914. године, Мишићу је предата команда над Првом армијом, која се највише захваљујући његовим личним напорима и знању, претворила у формацију способну за борбу.


* grobnicapetrabojovicapw5.jpg (108.24 KB. 483x640 - viewed 57 times.)


Бојовић је у Првом балканском рату (1912-1913) био начелник штаба Прве армије, која је извојевала велике победе у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. против Бугарске био је начелник штаба Прве армије, која је однела победу у бици на Брегалници. Учествовао је у мировним преговорима са Турском у Лондону 1913. године.

Бојовић је у јануару 1916. именован за начелника штаба Врховне команде уместо болесног војводе Радомира Путника, а 1921. за начелника Генералштаба на место преминулог војводе Живојина Мишића.

Штурм је током балканских ратова командовао Дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици, пробивши турску одбрану. Први светски рат дочекао је на челу Треће армије, с којом је учествовао у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици.

Извор:Сајт Министарства одбране

« Last Edit: August 07, 2010, 06:05:42 pm by kuzmar » Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #24 on: April 06, 2009, 04:14:47 pm »

06/04/2009
Поводом обележавања 68 година од почетка Другог светског рата у Србији и бомбардовања градова у Србији делегација Министарства одбране и Војске Србије, у којој су били командант Ваздухопловства и ПВО генерал-потпуковник Драган Катанић, пуковник Горан Вујовић и потпуковник Горан Милошевић, положила је данас венац на споменик пилотима браниоцима Београда априла 1941. године.


* 090406vencikejzemun0309.jpg (123.34 KB. 640x429 - viewed 56 times.)


Венце су на споменик пилотима који су страдали током агресије нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, подигнут на Кеју иза Хотела Југославија, положиле и делегације Министарства рада и социјалне политике, Града Београда и више борачких организација и удружења.


* 090406vencikejzemun0409.jpg (43.81 KB. 640x429 - viewed 57 times.)


Агресија на Југославију започета је 6. априла, ненајављеним ранојутарњим бомбардовањем градова, у коме је страдао велики број цивила. У такозваном 12-одневном априлском рату многоструко надмоћнијем непријатељу супротставили су се и пилоти Војске Краљевине Југославије који су, у готово безнадежној ваздушној борби, већ првог дана оборили неколико немачких авиона.

У оквиру програма, изнад Земунског кеја прелетео је авион "Галеб 2".

Извор: Сајт Војске Србије

 

« Last Edit: August 08, 2010, 11:22:01 am by kuzmar, Reason: slike u atachment » Logged
SKYLARK
desetar
*
Offline Offline

Posts: 127



« Reply #25 on: April 06, 2009, 04:25:48 pm »

Нека им је вечна слава и хвала им!!!!!
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #26 on: April 11, 2009, 09:11:48 am »

11/04/2009
Beograd – U Adaševcima kod Šida će biti obeležena 64. godišnjica proboja Sremskog fronta koji je označio kraj Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.

Polaganjem venaca na Spomen kompleks „Sremski front” i počasnim plotunima i komemoracijom biće odata pošta izginulim vojnicima jugoslovenske armije i njenih saveznika.

Okupljenim zvanicama i građanima obratiće se ministar odbrane Dragan Šutanovac, saopšteno je iz Sektora za boračko invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike.

Sremski front uspostavljen je pošto su otpočele završne borbe za oslobođenje Beograda i cele zemlje od nacističke okupacije kada je formirana borbena linija duž zapadnih granica Srema.

U istorijskoj nauci se smatra jednim od najtežih, najdugotrajnijih i najtragičnijih bojišta Drugog svetskog rata na kome je u borbama učestvovalo oko 250.000 vojnika na obe strane.

Bila je to frontovska borba koja je počela oktobra 1944. i okončana je probojem Sremskog fronta 12. aprila 1945. godine.

Jedinice jugoslovenske armije, u čijem se sastavu borila brigada „Italija” potpomognute sovjetskim i bugarskim trupama, nastojale su da probiju peterostruku liniju neprijateljskog fronta u nadiranju ka Slavoniji.

Uz višemesečnim borbama masovno su stradali neobučeni srpski mladići mobilisani u Beogradu i Sremu krajem 1944. i u zimu 1945. koji su činili ogromnu većinu svih jedinica osim makedonskih.

Izvor: Tanjug
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #27 on: April 16, 2009, 05:10:57 pm »

16/04/2009
Beograd – Danas se navršava 65 godina otkako je Beograd u Drugom svetskom ratu, na pravoslavni Vaskrs 1944, bombardovala „saveznička” avijacija, navodno radi uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u koje su Nemci smestili administraciju.

Evidentirano je da je poginulo 1.160 srpskih civila, kao i 18 Nemaca, ali tačan broj nikada nije utvrđen, dok je u bombardovanju ranjeno 1.400 stanovnika prestonice.

U napadu je učestvovalo na stotine bombardera, a prvog dana napada na Beograd bačeno je više od 1.500 tona bombi, čiji su „tepisi” široko zahvatali stambene četvrti.

Nikakve prave selekcije ciljeva očigledno nije bilo, pa su razarane bolnice, a porodilište u Krunskoj ulici je do temelja razoreno.

U zgradi današnjeg Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u to vreme su se nalazili Gradsko porodilište i Stanica za hitnu pomoć i, prema dostupnim podacima, u bombardovanju su nastradale 22 porodilje i 22 novorođenčadi mlađih od osam dana i dve porodice koje su im bile u poseti.

Pogođeni su i jedno obdanište, trg Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište, Senjak i ulice Mileševska, Knez Mihajlova, Kraljice Natalije, Miloša Velikog i Sarajevska.

U „savezničkim” bombardovanjima Beograda od 16. aprila do sredine septembra 1944, poginulo je, prema procenama, više od 4.500 stanovnika prestonice, koja je od Uskrsa 1941. do kraja Drugog svetskog rata bombardovana sedam puta.


Odata pošta stradalima u savezničkom bombardovanju

Član gradskog veća Goran Kreclović položio je cveće i odao poštu na Novom groblju u Aleji žrtava bombarovanja Beograda aprila 1944. godine, kao i u zgradi Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u Krunskoj ulici, koja je u vreme bombardovanja bila porodilište.

„Sećanje na sve žrtave savezničkog bombardovale Beograda je trajno”, rekao je Kreclović i izrazio nadu da se tako nešto nikada neće ponoviti i da neće biti deo buduće istorije Beograda.

Izvor: Tanjug
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #28 on: May 09, 2009, 03:38:55 pm »

Министар Шутановац положио венац на споменик Незнаном јунаку поводом Дана победе


09.05.2009.
Министар одбране Драган Шутановац, у својству изасланика председника Републике Србије Бориса Тадића, положио је данас венац на споменик Незнаном јунаку на Авали. У делегацији били су и начелник Генералштаба генерал-потпуковник Милоје Милетић и командант ВиПВО Војске Србије генерал-потпуковник Драган Катанић.


* dsc44839993034.jpg (83.89 KB. 319x480 - viewed 67 times.)


Поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, у спомен књигу, министар Шутановац уписао је – На данашњи дан завршило се највеће страдање 20. века. Да памтимо и славимо јунаке који су донели слободу и просперитет за све грађане Европе. За Србију у Европи. За Србију срећних и поносних грађана. Живела Србија!

У име Министарства одбране и Војске Србије венац на споменик Незнаном јунаку на Авали положио је заменик начелника Генералштаба ВС генерал-потпуковник Младен Ћирковић. У спомен књизи остало је забележено – Вечно ћемо памтити жртве свих знаних и незнаних јунака палих у борбама за добробит човечанства.


* dsc44360006584.jpg (102.52 KB. 640x426 - viewed 65 times.)


Венац су на споменик Незнаног јунака на Авали положили и представници Дипломатског кора у Републици Србији.
 
Извор: Сајт Министарства одбране

« Last Edit: August 08, 2010, 01:03:30 pm by kuzmar, Reason: slike u atachment » Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 29 208



« Reply #29 on: May 09, 2009, 03:43:14 pm »

Почасна артиљеријска паљба на Калемегдану

09.05.2009
На основу наређења председника Републике Србије Бориса Тадића, поводом Дана победе, данас је у Београду на калемегданском платоу извршена почасна артиљеријска паљба.


* 20166351.jpg (78.36 KB. 313x480 - viewed 55 times.)


* 10210456.jpg (64.03 KB. 313x480 - viewed 58 times.)


Наређење председника Републике о почасној артиљеријској паљби прочитао је капетан Марко Марјановић, а заставу Републике Србије на јарбол је подигао поручник Слободан Тресовић.

Почасну паљбу, на почетку шеталишта Горњег Калемегдана, из шест оруђа, са десет плотуна, извршио је Почасни батаљон Гарде Војске Србије, којим је командовао капетан Његуш Радивојевић.

Свечаности су присуствовали бројни грађани српске престонице.


* 30185780.jpg (148.35 KB. 640x427 - viewed 63 times.)



* 40235459.jpg (92.39 KB. 640x417 - viewed 64 times.)


Извор: Сајт Министарства одбране

« Last Edit: August 08, 2010, 01:09:04 pm by kuzmar, Reason: slike u atachment » Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5 6 7 ... 13   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.024 seconds with 25 queries.