Традиција у ВС - обележавање годишњица историјских догађаја

[barbakan]

Razvezlo se kolo posle pobede na Ceru [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Рашо]

Годишњица Боја на Мишару

уторак, 13. авг 2013, 07:30

Прва велика победа српских устаника над регуларним оружаним снагама Отоманског царства - Бој на Мишару одиграо се на данашњи дан 1806. године. У склопу обележавања годишњице, венце на споменик код Шапца положиће представници Владе, Војске Србије, Града Шапца и удружења грађана.

Влада Србије и удружења грађана која негују традиције ослободилачких ратова обележиће 207. годишњицу Боја на Мишару који представља једну од највећих победа у Првом српском устанку против регуларне војске Отоманског царства.

Бој на Мишару одиграо се 13. августа 1806. године и био је прва велика победа српских устаника над регуларним оружаним снагама Отоманског царства.

Устаници, предвођени Ђорђем Петровићем и истакнутим првацима попут Јакова Ненадовића, Милана Обреновића, Симе Марковића и попа Луке Лазаревића, након те победе учврстили су положај у ослобођеној Србији и угрозили статус Турака у оквиру Београдског пашалука.

Претпоставља се да је српска војска у тој борби имала око 6.000 пешадинаца и око 2.000 коњаника, као и пет топова који су били распоређени у шанцу који је изграђен између Саве и Јеленачке шуме.

На турској страни, коју су предводили босански везир Сулејман-паша Скопљак, Синан-паша Сијерић, Али-паша Видајић, Мехмед-бег Куленовић и остале истакнуте босанске војсковође, било је око 40.000 војника, коњаника и артиљерије.

Након неколико неуспешних фронталних јуриша на српске положаје Турци су изгубили иницијативу и застали са нападима.

Карађорђе је то искористио и послао српску коњицу, подељену у две групе под вођством попа Луке Лазаревића и Лазара Мутапа, да истовремено нападну Турке испред шанца с леђа и противничку артиљерију и везиров штаб.

Изненађење је било потпуно због чега је Карађорђе одлучио да се отворе врата шанца и да српска пешадија крене у напад.

Целодневна битка је била завршена у предвечерје великом српском победом, а аустријски посматрачи са друге стране Саве проценили су да су Турци изгубили између 1.200 и 3.000 људи. Погинули су Синан-паша из Горажда, Кулин-капетан, капетан Мехмед Видајић из Зворника, његова два сина и многи други, а Срби су запленили већу количину оружја, муниције, коња, волова и одела.

Тешке губитке Турци су претрпели и приликом повлачења у Босну, јер су их у шуми Китог напали Стојан Чупић и Милош Поцерац који су, у више узаштопних борби, убили око 2.000 Турака.

Велика победа на Мишару као резултат имала је одлуку Порте да почне преговоре са устаницима о миру, уз посредовање Аустрије и Русије.

Понуђен је и ферман којим је Србима дата амнестија за три године устанка а изражена је и спремност да им се одобри аутономија, уколико се обавежу на верност централним турским властима и плаћају годишњи данак.

Државну церемонију крај Споменика мишарским јунацима код Шапца предводиће државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић, а венце ће положити и представници Министарства одбране, Војске Србије, Града Шапца и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Izvor: www.rts.rs

[Рашо]

Церски марш од Шапца до Текериша

недеља, 18. авг 2013, 11:53 -> 13:32

Више стотина грађана из десетак градова из Србије и РС у колони ка Церу да би на тај начин обележили 99. годишњицу чувене битке, прве победе савезника у Првом светском рату. Марш се организује од 2010. године.


Више од 450 грађана из десетак градова из Србије и Републике Српске, данас је кренуло у марш ка планини Цер да би на тај начин обележили 99. годишњицу Церске битке, прве победе савезника у Првом светском рату, 19. августа 1914.

Марш се организује од 2010. године, а први пут је организатор невладина организација "Церски марш".

Један од оснивача манифестације, Божидар Катић наводи да је организација настала због промовисања значајних историјских датума везаних за регион Шапца.

"Марширати од Шапца до Текериша је начин да се цивилизовано и пристојно обележи прва победа савезника у Првом светском рату. На сличан начин покушаћемо да обележимо све значајне датуме везане за регион, јер сматрамо да је наш крај запостављен по том питању", рекао је Катић.

Покровитељи манифестације су Град Шабац, Министарство одбране, Министарство грађевине и урбанизма и велики број локалних предузетника.

Свим учесницима су обезбеђени храна и превоз у повратку са Цера, као и превоз до планине за оне који одустану од пешачења.

Пут од Шапца до Текериша дугачак је 32 километра.

Izvor: www.rts.rs


<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/ZMG-dfTWQwI?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Рашо]

Сећање на јунаке са Цера

понедељак, 19. авг 2013, 12:07 -> 16:00

На Церу одата почаст учесницима једне од најзначајнијих битака српске војске у Првом светском рату, која је окончана на данашњи дан, пре 99 година. Сећањем на храбре претке славимо живот и мир, поручио у Текеришу премијер Ивица Дачић.

Крај Спомен-костурнице у Текеришу обележена је 99. годишњица Церске битке, једне од најзначајнијих и највећих победа српске војске у Првом светском рату. У име Владе Србије ловоров венац на споменик церским јунацима положио је премијер Ивица Дачић.

Венце су положили и представници амбасаде Словачке, друштва за неговање традиције ослободилачких ратова и удружења за поштовање традиције.

Обраћајући се грађанима, премијер Дачић је рекао да се Република Србија сећа и поклања велику пажњу на догађаје и жртве из прошлости, нарочито из Првог светског ртата.

Одајући почаст церским јунацима, премијер је нагласио да не смемо заборавити храбре претке и војводу Степу Степановића. Сећањем на њих, рекао је Дачић, славимо живот и мир.

"Окренувши се будућности, не заборављамо наше претке који су изгубили живот у Првом светском рату, а посебно у Церској бици. Сећајући се њих, као и њиховог заповедника - славног генерала и војводе Степе Степановића - ми славимо живот, а не смрт", поручио је Дачић.

Према његовим речима, дужност и одговорност Србије је да негује сећање на своје претке, али и да истраје у грађењу друштва заснованог на вредностима и идеалима хуманизма и ненасиља.

Посебно не смемо пред следећу годину и обележавање годишњице сарајевског атентата дозволити ревизију историје коју ће неке европске земље покушати да ураде, рекао је Дачић.

"Ми данас, 100 година после Првог светског рата морамо да се боримо против ревизије која покушава да каже да су Срби криви због Сарајевског атентата, не уважавајући чињеницу да је тај атентат само искоришћен као повод за империјалистичке и освајачке тежње Аустроугарске и Немачке, а њима се тада придружила и Бугарска", рекао је Дачић.

Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.

Остваривши победу у знаменитој Церској битци, припадници српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације све до наших дана.

Церска битка је и прва победа неке војске Сила Антанте у Првом светском рату.

Izvor: www.rts.rs

[Rade]

Zaboravio si da pomeneš incident

[wermez]

Da nije izbila svađa oko rakije? Ili svinjetine?

[Rade]

Ma joook... oko obraza... tj. oko Dveri.

[wermez]

Znači, ni ovaj događaj nije mogao da prođe bez srbovanja.
Verovatno će sledeće godine razapeti šatru uz dobar krkanluk, Branku Blek Rouz, trubače i Riblju Čorbu.

[ssekir75]

е неће да може, следеће године "ноћни вукови" праве мото скуп

[oficir neaktivne rezerve]

Kako se srpske svetinje mogu braniti tako što se skrnave druge srpske svetinje u cilju blaćenja političkih protivnika?

Na mestima poput spomen obeležja na Ceru,Zebrnjaku,Šumaricama,Kajmakčalanu,Jajincima.........itd. može biti mesta samo za poštovanje iskazano cvećem i minutom ćutanja i odavanja pošte žrtvama a ne sme nikada biti mesta uzvikivanju političkih parola, aplauzima, vređanju neistomišljenika i govoru mržnje, čime god da su motivisani.

Samo na taj način se može odati dužno poštovanje palim žrtvama i nikako drugačije.
Ako sami svoje ne znamo da poštujemo kako to isto smemo da očekujemo od drugih?

Skrnaveći neoskrnavljeno ne može se obezkrnaviti skrnavljeno!

[Rade]

25.09.2013.
Sajt VS

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Мултимедијална изложба ордења, фотографија и докумената „Милунка Савић – хероина Великог рата“ отворена је вечерас у Малој галерији Дома Војске Србије.

 Изложбу, коју организују Министарство одбране Републике Србије, Радио – телевизија Србије и Историјски музеј Србије отворио је председник Народне скупштине Србије др Небојша Стефановић, а присутнима су се обратили и начелник Управе за односе с јавношћу Министарства одбране пуковник Петар Бошковић, вршилац дужности директора Историјског архива Србије Мирослав Живковић и ауторка изложбе и првог документарно-играног филма о српској хероини Слађана Зарић.

 Отварању изложбе присуствовали су и министар одбране Небојша Родић, државни секретар Министарства одбране и помоћници министра одбране, представници Војске Србије, породица Милунке Савић, личности из јавног живота и бројни гости.

 Председник Народне скупштине рекао је да вечерашњу манифестацију доживљава као почетак исправљања историјске неправде коју је Србије нанела једној од својих највећих хероина.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Надам се да ће обележавање њеног живота учинити да будемо поноснији на нас као нацију и да будемо поносни на оно што је Милунка Савић урадила за нас. Она је била храбра жена. Борац. Наша хероина пред којом су мирно стајали и француски генерали и руски официри и постројавани читави пукови, истакао је Стефановић.

 Он је додао и да је та неустрашива жена заборављена са завршетком рата, јер су људи брзо заборавили њене заслуге, херојства и бројна одликовања.

 - Уследила је бесконачна тишина и готово потпуни заборав. Вечерас с поносом говоримо о храброј и племенитој жени која је задужила Србију. Данас овом изложбом одајемо пошту хероини која је у то време допринела да наша мала држава буде велика на мапи Европе. Србија никада не сме да заборавља своје јунаке и увек мора да се сећа храбрих и племенитих ствари које су учинили, рекао је Стефановић.

 Пуковник Бошковић нагласио је да је изложба отворена у некадашњем Дому ратника за који је Милунка дала свој прилог.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Враћамо јој се дужним сећањем јер је много више дала Србији него што је Србија дала њој. За њена јунаштва дала јој је четири одликовања, само једно више него савезничка Француска. Дала јој је после рата и посао чистачице, којим је зарадила пензију. А она је и после рата наставила да даје Србији подижући своју ћерку, још троје деце и школујући још тридесеторо. У Другом светском рату основала је малу болницу због које је отишла у логор на Бањици, и остала је жива само захваљујући својој ратничкој слави коју је почела да исписује са својих 20 година. Слава и хвала Милунки Савић и свим борцима за слободу Србије, нагласио је пуковник Бошковић.


 Вршилац дужности директора Историјског архива Србије Мирослав Живковић  је описао данашњу изложбу као увид у годину сећања на славне дане, 100 година од избијања Првог светског рата.

 - Придружили смо се Министарству одбране и РТС-у да најшира јавност сазна истину о нашој Јованки Орлеанки, хероини Великог рата, Милунки Савић. Имао сам велику част да покренем иницијативу за подизање споменика Милунки испред улаза у Историјски музеј, нагласио је Живковић.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 Слађана Зарић захвалила је свима који су помогли да изложба буде на нивоу који Милунка Савић заслужује.

 - Србија има најодликованију жену у Великом Рату. То је теза до које смо дошли у разговору како са српским историчарима, тако и с историчарима у Енглеској и Француској. Али постоји један апсурд – да се о тој великој жени у Србији веома мало зна. И зато ће ова, и наредне манифестације, бити покушај да се одужимо Милунки Савић, истакла је ауторка изложбе и филма о српској хероини.

 На изложби, која ће трајати до 12. октобра, први пут су изложена одликовања српске хероине, која су власништво њене породице. Поставка “Милунка Савић – хероина Великог рата“ обухвата претежно репродукције Милункиних породичних, личних и ратних фотографија, насталих углавном у Тунису, Солуну и Паризу, од којих многе до сада никада нису презентоване. Посетиоци могу да виде богату архивску грађу – копије докумената, реконструкције заставе Другог Гвозденог пука у коме се Милунка борила и униформе официра и војника српске војске тог периода. Поставку ће употпунити и до сада неизлаган портрет Милунке Савић сликара Синише Лабуса, дар Друштва српских домаћина Историјском музеју Србије.

 Милункин унук, Ђорђе Минков, рекао је да је све веома добро и професионално организовано.

- Похвалио бих Слађин труд и рад и истакао бих да је то друга ствар која је урађена о баки. Пре ње то је урадио Братислав Петковић, бивши министар културе, када је уприличио дивну представу о њој, и то су две најлепше ствари које су урађене о Милунки Савић, рекао је њен унук.

 Историчар Бојан Димитријевић, из Института за савремену историју, рекао је да је ово исправљање велике неправде која је учињена према једном познатом војнику, Милунки Савић, нетипичној за српску историју.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 - Она представља светао пример жртвовања људи тог времена за своју државу и народ. И филм и изложба урађени су на високом нивоу, и представљају основ за даље проучавање и живота и дела историјске улоге Милунке Савић, с обзиром да о томе до сад нисмо имали адекватан број научних дела, документарних филмова и изложби, рекао је Димитријевић.

 У оквиру изложбе приказани су инсерти из документарно-играног филма „Хероина Великог рата“ ауторке Слађане Зарић, у режији Иване Стивенс.

 Милунка Савић је најодликованија жена Великог рата. Носилац је златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне Медаље за храброст „Милош Обилић“, Легије части ИВ степена (официр), Легије части В степена (витез), француског Ратног крста, Албанске споменице и јубиларне спомен-медаље Солунског фронта. Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Крајем 1912. године добровољно се прикључила Дринској дивизији српске војске и у балканским ратовима учествовала као мушкарац Милун Савић. Њен идентитет откривен је тек после рањавања у груди у Брегалничкој бици 1913. године. Када је избио Други светски рат у војску се пријавила као жена и била распоређена у Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, чувени „Гвоздени пук“. Умрла је октобра 1973. године и сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу.

 Ово је само један од догађаја којима ће у наредном периоду бити обележено 40 година од смрти Милунке Савић. После отварања изложбе очекују нас и премијерно приказивање РТС-овог документарно-играног филма, најављено за почетак наредног месеца, затим, ускоро ће бити презентован и сајт, својеврсни дигитални музеј посвећен нашој хероини, а у међувремену је предвиђен и пренос посмртних остатака Милунке Савић с Новог гробља у Алеју великана.

[ssekir75]

зашто је не оставе да почива у миру међу својима, тихо као што је и живела? зашто се уместо тога не потруде да појачају програм о великом рату, а не да нам деца буду неписмена? знам, знам, није у интересу евроатланских интеграција...

[Рашо]

Годишњица пробоја Солунског фронта

субота, 28. сеп 2013, 13:19 -> 15:57

Комеморативном церемонијом на српском војничком гробљу Зејтинлик обележена 95. годишњица пробоја Солунског фронта. Подвиг најславнијег нараштаја у нашој историји даје путоказе и за данашњу генерацију, поручио министар Иван Тасовац на Зејтинлику

На српском војничком гробљу Зејтинлику код Солуна обележена је 95. годишњица пробоја Солунског фронта. Венце су положиле делегације Министарства одбране и Војске Србије, Министарства рада, званичника Грчке и дипломата тадашњих сила савезница: Француске, Велике Британије, Русије и Италије.

"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом - од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати - без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у Бога - јунаци, напред у отаџбину".

Овако је, пре 95 година, гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату - пробоја Солунског фронта.

Солунски фронт је пробијен у офанзиви која је почела средином септемба, а резултат тога била је капитулација Бугарске, убрзо Аустро-угарске, а затим и Немачке, чиме је завршен Први светски рат.

Српска војска је након пробоја Солунског фронта ослободила Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, проглашену у Београду 1. децембра 1918. године, на чијем челу је био ренгент Александар Карађорђевић.

Српска војска је на Солунски фронт пребачена у пролеће 1916. године и то са грчког острва Крф, где се опорављала после голготе кроз коју је прошла током повлачења кроз Албанију у зиму 1915-1916.

На Солунском фронту са једне стране налазили су се француски, британски и српски војници, потом и Руси, а њима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су се са друге стране укопани у ровове налазили аустро-угарски, немачки и бугарски војници.

За команданта је изабран француски генерал Франше д'Епере, који је у јуну 1918. године одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром Карађорђевићем када је одлучено да офанзива почне средином септембра (по старом календару, прим. ред) на сектору Добро поље - Ветерник - Козјак на коме се налазила српска војска.

Српска војска је била подељена у две армије - Прву под командом Петра Бојовића и Другу армију под командом Степе Степановића, док је командант Штаба био војвода Живојин Мишић.

Војска Краљевине Србије тада је имала тада шест дивизија са 140.000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца.

Пад четири империје

Као последица Првог светског рата чак четири велике империје које су, на овај или онај начин вековима постојала, престале су да постоје - Аустро-угарска, Турска, Русија, Немачка, а формиран је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Србија је у том рату укупно изгубила, колико се зна, 1.248.136 становника, односно 28 одсто.

У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су и по саставу становништва, изнели "на својим леђима" читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора некадашње Аустро-угарске.

Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра.

Потом је уследило проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи, односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више од било које зараћене земље.

Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20 милиона.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Тасовац положио венац на Зејтинлику

Министар културе Србије Иван Тасовац рекао је приликом полагања венца на Зејтинлику да "ако успемо да се као друштво интегришемо, ако дозволимо себи да наши потенцијали поново победе наше проблеме, повратићрмо најпре своје самопоштовање, а потом и поштовање свих других, за које, не без разлога, верујемо да нам припада".

Тасовац је нагласио да на том месту, уз достојан пијетет и захвалност, "имамо обавезу да се запитамо какве поруке и путоказе можемо да извучемо из овог подвига најславнијег нараштаја у нашој историји".

Предводећи делегацију Србије на тој церемонији, Тасовац је подсетио да је пробој Солунског фронта један француски официр описао као "невиђен маратон француске коњице и српског пешака, у коме је победио српски пешак".

Према његовим речима, та усмереност ка циљу, тај тријумф потенцијала над проблемом, били су довољни да српски војник, враћајући се у отаџбину, буде бржи од француског коњаника.

Izvor: www.rts.rs

[Brok]

Bože me prosti, tačno se ljudi prevrću u grobu kada vide ko im odaje počast.
Ako je egocetrik, umetnik, i šta je već (sve to oko frizure mogu da razumem ali da je u pitanju Nikola Tesla), onda je mogao da pošalje zamenika sa normalnom frizurom a ne ovog pajaca.
Ovo je sprdnja po svim borcima Soluncima. Sreća nema ih više žiih da vide ovu sramotu.

[Рашо]

Kakvi su im sve odavali počast, a bili su sređeni i ulickani, sa "normalnom" frizurom, Ivan Tasovac je i više nego odličan.