Jedino ako brod pukne, onda tone strojarnica, a štiva ostaje.
Negde u jesen 1991., nakon prevoženja teškog tereta, DJČ 618 je upravo kako @Buva kaže, "pukao" popreko u odnosu na uzdužnu osu broda, u visini kraja desantnog prostora. Kao najstariji u jedinici, oko 17.00 sati izvestio sam o tome operativnog dežurnog, koji je vezu prebacio na tada trećeg čoveka 5. VPS Pula. Nakon manje od minuta razmišljanja, rekao mi je sledeće:
"Izvezi brod 5 milja južno od rta Peneda i potopi ga!"
Nisam verovao ušima, pa sam pitao ponovo i dobio isti odgovor, uz napomenu da izvestim o izvršenju naređenja. Upisao sam naređenje u ratni dnevnik i nikome nisam rekao šta mi je naređeno. Manje prodore vode zakrpili smo brzovezujućim cementom, a ja sam čekao jutro i svoju sudbinu - nisam spavao te noći, naređenje nisam izvršio i bio sam spreman da me ujutro uhapse, a brodove neka potapa neko drugi.
Kad, ujutro me zove treći čovek sektora i pita da li sam izvršio naređenje. Kažem da nisam, a on:
"Dobro, oteglićemo ga u Boku i popraviti".
U Boki smo brod izvukli napolje i za 7 dana je bio operativan.
Svaki komentar bio bi suvišan, osim napomene da me nisu hapsili, hvalili, kudili, jednostavno NIŠTA se nije desilo. A da jesam izvršio naređenje, verujem da bi se svašta dešavalo (mada nisam siguran kako bih bez eksploziva uopšte potopio DJČ).
