PALUBA
July 24, 2019, 02:07:40 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 ... 24   Go Down
  Print  
Author Topic: Pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije u zarobljenistvu 1941.-45.godine  (Read 129587 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 526


« on: December 21, 2009, 06:57:08 pm »

На лицу места

Оснабрик, шта је остало од историје

Зашто је нашој земљи требало 65 година да се сети цвета војне интелигенције Југословенске краљевске војске заробљене у логору у Немачкој који је британска авијација брутално бомбардовала
Коњички официр Градимир Милојковић (у средини) са својим колегама официрима 1942. године

Од нашег специјалног извештача
Оснабрик, децембра – Субота ујутро, док град спава мирним европским сном, љубазни домаћини отворили су ми капију некадашњег највећег логора за официре ратне заробљенике Југословенске краљевске војске у Немачкој. Снежне пахуље, трава зарасла у коров, надограђена заштитна жица, две старе оригиналне бараке какве су биле пре 65 година и пуно неких новијих објеката које су касније подизали Британци, који су ту после маја 1945. имали своју војну базу. С једне стране логора железничка је пруга, с друге нове изграђене приватне куће. Мир и тишина царују овим простором.

Оснабрик, „Офлаг 6 Ц” логор у којем је у Другом светском рату био затворен цвет војне интелигенције Југословенске краљевске војске, официри који се нису мирили с поразом у Априлском рату. Њих више од 6.000 било је смештено у педесетак барака опасаних бодљикавом жицом уз стражарске торњеве начичкане митраљезима. На сваког заробљеника одређено је четири квадратна метра простора. У једној соби у бараци било је двадесетак официра.

Заробљени југословенски официри били су заштићени Женевском конвенцијом, животи им нису непосредно били угрожени, нису морали ни да раде. Свако јутро било је постројавање, старешине барака давали су рапорт дивизијском генералу Милану Љ. Поповићу, он је рапортирао армијском генералу Димитрију Живковићу, а он је у име свих официра предавао рапорт о бројном стању немачком генералу команданту логора.

Били су југословенски краљевски официри ратни заробљеници, али су и у тим условима задржали официрски понос и достојанство професије. Негде одмах после доласка у логор, почела су прва одвајања по националној основи, официри Хрвати одмах су се одвојили у посебан део логора. Свако јутро су подизали своју хрватску заставу и после месец дана Немци су их пустили кући. Официре Јевреје, а било их је скоро 500, Немци су прво груписали у лошије бараке, али су после протеста осталих југословенских официра престали да их малтретирају, јер су Немци Женевску конвенцију ипак поштовали колико-толико. Живот у логору сводио се на слушање вести Би-Би-Сија на прошверцованом радио-апарату, свакодневна постројавања ујутро и увече, али и спортске и културне активности. У логору је било чак пет фудбалских тимова, играле су се утакмице којима је присуствовао целокупни састав логора. Један од тих тимова играо је 1943. године у саставу: Сава Аџић, Андрија Вајс, Иван Јоксић, Живојин Гуцић, Божидар Трифуновић, Гавра Гаврановић, Војислав Николић, Стојан Стојановић, Драго Петровић, Живојин Миловановић, Стеван Кривокапић, Бранко Радосављевић, Момчило Рајић. Официри су имали и своје позориште у којем су давали представе, као рецимо, „Коштану”. Имали су и редовну верску службу коју је обављао свештеник, официр Милан Јовановић. Заробљеници су добијали пакете хране од Црвеног крста из Србије и никада се није догодило да су Немци отворили било који пакет. Чак ни пред крај рата када хране није било ни у Немачкој.

И онда је 6. децембра 1944. године британска авијација брутално бомбардовала логор југословенских краљевских официра. Била је ноћ, а заробљеници ни у време тог бомбардовања нису смели да излазе из својих барака јер би немачка посада логора одмах отварала ватру. По логору су падале британске фосфорне бомбе, 116 југословенских официра тада је убијено, шездесетак их било рањено. Немци су касније отпочели с расељавањем логора, колону заробљеника је код Остеркапена опет бомбардовала по дану британска авијација и тада је погинуло још 14 југословенских официра. И коначно крајем рата Британци су ослободили југословенске краљевске официре.

Док стојим у хладно суботње јутро поред остатака бараке 54, у којој је четири године у соби број 15 био и мој отац као активни потпоручник Југословенске краљевске војске, размишљам како је тужна била судбина тих официра. Зашто су их Британци два пута бомбардовали, а знали су да је то логор наших официра? Постоје снимци РАФ-а на којима је обележено да су ту ратни заробљеници. Да ли је логор у Оснабрику, заправо, могао да буде српска Катинска шума? Део наших млађих официра вратио се 1945. у Југославију, највећи део виших официра, посебно генерала, отишао је за САД, Канаду, Аустралију, Британију. Бојали су се комуниста у Југославији.

После 65 година од британског бомбардовања логора у Оснабрику је одржана велика комеморација, свету архијерејску литургију служио је владика средњоевропски Константин. Положени су и венци на гробове и спомен-костурнице погинулих официра. Били су ту и представници Војске Србије, војни аташе из Берлина, наши официри на школовању у Немачкој, генерални конзул Србије из Хамбурга. И људи који су највише учинили да се трагичне жртве од пре 65 година не забораве, пре свега госпођа Љеља Слијепчевић и парох цркве у Оснабрику

отац Синиша Вујасиновић. У храму Српске православне цркве у Оснабрику био је и бискуп Франц Роде, као и градоначелник Оснабрика, Бурхард Јаспер. Сви годинама долазе овде, а ученици гимназије у Оснабрику раде матурске радове на тему тог логора и његовог бомбардовања.

Нама је требало 65 година.

Мирослав Лазански

Извор: Политика http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Osnabrik-shta-je-ostalo-od-istorije.sr.html
Logged
brodarski
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 11 958



« Reply #1 on: December 21, 2009, 07:05:05 pm »

Da nije Lazanskog ne bi znali da su se Hrvati odvojili. Ma kako su se usudili?
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 093



« Reply #2 on: December 21, 2009, 08:51:29 pm »

Izgleda da gospodin Lazanski malo preuvelicava "idilu" zivota u ovom logoru.

Osim toga, u prvom napadu su poginuli i nadnarednici (15), narednici (23) i vojnici (3).

O opijenosti "idilom", kada smo vec kod ove teme, a u svrhu istine - malo kasnije.
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 093



« Reply #3 on: December 21, 2009, 09:15:55 pm »

Da ne prevodim sa engleskog - vise manje se iz redaka nize navedenih moze dobiti uvid u stanje Oflaga VI-C; nize je u dijelu bilo izlozeno i na sudjenju u Nurnbergu.

 

 

Excerpts from the Nuremberg Trials

 

Besides this terrible treatment of the captured soldiers of the Yugoslav National Army of Liberation and the Partisan Detachments, the Germans also treated prisoners of war from the ranks of the old Yugoslav Army in complete contravention of international law and contrary to the Geneva Convention on the Treatment of Prisoners of War, of 1929. In April 1941, immediately after the occupation of the Yugoslav territory, the Germans drove into captivity in Germany about 300,000 noncommissioned officers end men. The Yugoslav State Commission has at its disposal much evidence of the unlawful ill-treatment of these prisoners. We shall give here a few examples only.

 

On 14 July 1943 in the officers' SS camp at Osnabruck, 740 captured Yugoslav officers were separated from the remainder and placed in a special penitentiary camp called Camp D. Here they were all crowded together in four huts; all contact with the rest of the camp was prohibited. The treatment of these officers directly contravened the provisions of the Geneva Convention even more so than the treatment of the other prisoners. In this penitentiary camp were placed all those whom the Germans considered as supporters of the National Liberation movement and against whom they very frequently applied measures of mass punishments.

 === usporebe radi ===Заробљени југословенски официри били су заштићени Женевском конвенцијом, животи им нису непосредно били угрожени, нису морали ни да раде.

The Germans gambled with the lives of the prisoners and frequently shot them from sheer caprice. Thus, for instance, at the aforesaid camp at Osnabruck, on 11 January 1942, a German guard fired at a group of prisoners, severely wounding Captain Peter Nozinic. On 22 July 1942 a guard fired on a group of officers. On 2 September 1942, a guard fired on the Yugoslav lieutenant, Vladislav Vajs, who was incapacitated by a wound he had received some time before. On 22 September 1942, a guard from the prison tower again fired on a group of officers. On 18 December 1942 the guard fired on a group of officers because, from
their huts, they were watching some English prisoners passing by.

 

20 February 1943 a guard fired on an officer merely because this officer was smoking. On 11 March 1943 a guard opened fire on the doors of a hut and killed General Dimitri Pavlovic. On 21 June 1943 a guard fired at the Yugoslav lieutenant colonel, Branko-Popanic. On 26 April 1944 a German noncommissioned officer, Richards, fired on Lieutenant Vladislav Gaider, who subsequently died of his wounds.

 

On 26 June 1944 the German captain, Kuntze, fired on two Yugoslav officers, severely wounding Lieutenant Djorjevic.

 

All these shootings were carried out without any serious reasons or pretext and only as a result of brutal orders issued by the German camp commandants, who threatened that firearms would be used even in the case of the most insignificant offenses.

 

All these incidents occurred in one single camp. But this was the treatment applied in all the remaining camps for Yugoslav officers and soldiers-captives in the hands of the Germans.

____________________________________________________

Ako se pazljivi Palubarci sjecaju, ima jedna fotografija iz Boke Kotorske koju je svojevremeno postavio Dreadnought (ona sa tepihom i kbb Stumbergerom) gdje je jedan oficir KOV-a u prednjem planu.

Rekonstrukcijom (Brodarski) se doslo do pretpostavke da bi to mogao biti gen. Despot Damjanovic - ukoliko je to on, poginuo je u gore spomenutom bombardiranju Oflaga VI-C.
____________________________________________________


Evo i popisa poginulih:

http://www.spc-osnabrueck.de/geschichte/116Offiziere-welche-gefallen-sind.pdf
Logged
treciclan
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 175


« Reply #4 on: December 23, 2009, 12:50:53 pm »

Da nije Lazanskog ne bi znali da su se Hrvati odvojili. Ma kako su se usudili?
Iako sam se trudio da shvatim smisao ove recenice nisam uspeo.Molim te objasni mi Jadrane
U Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci nisu postojali nadnarednici koliko ja znam, postojali su podnarednici i narednici vodnici razlicitih klasa.Mora da se ovo o nadnarednicima odnosi na neku drugu vojsku.

Vise o idili u logoru moze se saznati iz knjige Ota Bihalija Merina u kojij je opisao  dane koje je provodio u  logoru u Osnabriku kao oficir Vojske kraljevine Jugoslavije
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 093



« Reply #5 on: December 23, 2009, 03:01:23 pm »

Molim Treceg clana da jos jednom pazljivo procita gore, od mene, napisano.

Nad/podnarednike sam direktno preveo sa liste poginulih - isprika za to.

Vjerojatno nije potrebno prevesti dio (prilozenog) dokumenta sa nurnberskog sudjenja; postoji li mogucnost postavljanja nekoliko stranica iz  knjige O.B. Merina u ovaj topic?
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 093



« Reply #6 on: December 23, 2009, 03:26:21 pm »

Juni 1941, sign: OFLAG VI/B, Doessel b. Warburg, O. Bihali; Retka memorabilija iz zarobljeničkog logora za oficire kralj. jug. vojske. Oto Bihalji-Merin, znameniti književnik i likovni teoretičar, bio je u logoru kao rezervni kapetan kraljevske vojske


* O.B.Merin.bmp (275.29 KB. 361x260 - viewed 420 times.)



Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 526


« Reply #7 on: December 23, 2009, 09:27:58 pm »

Опис живота у заробљеничким официрским логорима у Италији и Немачкој, нимало романтичан, дао је  познати српски књижевник и професор београдског универзитета Стеван Јаковљевић у свом роману "Ликови у сенци". Он је аутор још познатијег романа "Српска триологија".

Когод се бави војском на овим нашим просторима требао би обавезно да прочита ова два, као и роман "Велика забуна" у коме, у виду аутентичних исповести, описује априлски рат 1941.године.
Logged
treciclan
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 175


« Reply #8 on: December 23, 2009, 09:46:50 pm »

Izvini Jadran2,pogresio sam
U pitanju je brodarski i njegov post
Logged
treciclan
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 175


« Reply #9 on: December 23, 2009, 10:00:13 pm »

Postoji jos jedna knjiga koja govori o zivotu u logoruma u Nemackoj za vreme II sv rata
To je knjiga Petra Anagnostija poznatog arhitekte i rezervnog oficira.Knjiga se zove  : Koldric -Libek, uspomene iz logora 1941-43
Pise o zivotu nasih oficira u kaznjenickom logorima Koldric i Libek u kojima je on  bio sa jos nekoliko nasih oficira U kaznjenicke logore su slati oficiri koji su po nekoliko puta bezali iz drugih logora.Koldric je smatran logorom iz koga se ne moze pobeci
Englezi su snimili seriju o tom logoru, prikazivana davno i na nasoj tv.
Cak  imaju i  scenu kad  zarobljenici ne pozdravljaju nemackog oficira koji prolazi pored njih, a kad ih on grdi zbog toga, kazu mu da po pravilu sluzbe bez kape se  ne pozdravlja.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 526


« Reply #10 on: December 23, 2009, 11:03:10 pm »

Treciclan @

Управу си за ту књигу. Прочитао сам је још давно. Иначе, Петар Анагности је такође био универзитетски професор. Као гимназијалац користио сам његов уџбеник "Нацтна геометрија".

О томе како је било у заробљеничким логорима знам из приче мог оца који је као активни ваздухопловни подофицир (наредник) провео цели рат у немачком заробљеништву, делом и у официрским логорима. Сећам се да је помињао генерала Лангерхолца (званично Словенац, али Немац пореклом) коме је неко време био посилни у једном официрском логору. Отац га помиње у врло позитивном светлу као мирног, сталоженог, часног човека, правог господина, који је одбио понуде Немаца да изађе из логора и да им се придружи. Говорио је да је он југословенски официр, не немачки и да ће то и остати до краја. Занимљиво је и то да га је негде 1956. године срео у Нишу, у згради где смо становали. У истој згради је живела његова кћерка удата за неког пуковника или генерала ЈНА (ја се не сећам ког) код које је дошао у посету. Генерал га није одмах препознао (био је у униформи капетана ЈНА), али се одмах потом сетио и било му је драго шти је постао официр.

Мој отац је три пута покушао бегство из заробљеништва, да би четврти пут, пред крај рата (марта 1945.г.), успео да побегне у Швајцарску одакле се августа 1945.године вратио у земљу. За покушаје бегства је био драстично кажњаван самицом, смањивањем хране, поливањем хладном водом у зимском периоду, чак је извођен и пред војни суд где му је претило упућивање у концентрациони логор (што се некима и десило). Спасао га је Немац, лекар, фолксдојчер који му је написо да није био способан за тежак физички рад (пред судом се бранио да је током рада на сеоским имањима присиљаван на тежак физички рад иако је имао килу) иако то баш и није било тачно. Тада, после трећег бегства кажњен је са месец дана самице.

Управо захваљујући тим бегствима и пасивном отпору према Немцима, примљен је крајем 1945.године у ЈНА (ваздухопловтсво) у чину заставника (тада први официрски чин). Иако краљевски подофицир имао је признати статус борса од 1941.године. Пензионисан је 1957.године као капетан авијације.
Logged
treciclan
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 175


« Reply #11 on: December 23, 2009, 11:45:31 pm »

Lepa prica iz zivota
Mislim da je otvorena veoma interesantna tema, o kojoj se malo zna, o kojoj se i malo pricalo u bivsoj Jugoslaviji
Mislim da bi bilo dobro ako bi se vise o tome pricali.Pa ne samo o vojnim i oficirskim logorima iz II sv rata, i logori iz I rata su neispitani i neistrazeni
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 093



« Reply #12 on: December 24, 2009, 12:36:05 am »

Da, logora za ratne zarobljenike je bilo mnogo u Njemackoj i okupiranim podrucjima.

Prilike su bile bijedne i nehumane bez obzira na nacionalnost ratnih zarobljenika (npr. Srba ili Amerikanaca) u Oflagu XIII-B u Hammelburgu.

Vrhunac ili pojam bezdusnog tretiranja ratnih zarobljenika bio je u Stalagu III-A, na koji izgleda da je glavna uprava njemackih logora prakticki zaboravila sto se tice hrane i vode.

Popis zarobljenika u prilogu.


* Stalag III-A.jpg (89.15 KB. 679x1008 - viewed 750 times.)


Zanimljivo je da sam imao prilike vidjeti nekoliko privatnih fotografija ratnih zarobljenika u ova dva logora i na fotografijama su zarobljenici, iako izmuceni, odreda u, koliko je moguce, urednim uniformama, sudjelujuci u nekim vidovima logorskog zivota, drzeci i na taj nacin do statusa ljudskog bica sto je bilo vazno za opstanak.



 

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #13 on: December 24, 2009, 11:22:40 am »

Da, logora za ratne zarobljenike je bilo mnogo u Njemackoj i okupiranim podrucjima.

Prilike su bile bijedne i nehumane bez obzira na nacionalnost ratnih zarobljenika (npr. Srba ili Amerikanaca) u Oflagu XIII-B u Hammelburgu.

....

Zanimljivo je da sam imao prilike vidjeti nekoliko privatnih fotografija ratnih zarobljenika u ova dva logora i na fotografijama su zarobljenici, iako izmuceni, odreda u, koliko je moguce, urednim uniformama, sudjelujuci u nekim vidovima logorskog zivota, drzeci i na taj nacin do statusa ljudskog bica sto je bilo vazno za opstanak.


U pravu si jadrane, prilike u ovim logorima su bile loše za sve bez obzira na nacionalnost, veru ili čin. Ljudi su bili prinuđeni da u nehumanim uslovima žive zajedno ali nisu klonuli duhom, i nisu gubili dostojanstvo.

Ponekad su bili prinuđeni, u oskudici, da trampe sa nemačkim stražarima poneki deo svoje uniforme (npr: pilotsku značku ili oznake i epolete) koji su to uzimali za uspomenu, za nešto što ima je bilo potrebno ali u biti gotovo uvek su bili uredni. Neretko se mogu videti i delovi uniformi vojske drugih porobljenih zemalja koje su jugoslovenski zarobljenici nosili u odsustvu svojih uniformi.

Kod mene sam pronašao dve fotografije iz spomenutog Oflag 6c logora i ovde ih postavljam da bi svi videli koko su izgledali zarobljenici. Da nisu izgubili dostojanstvo.


* oflag-6c.jpg (58.44 KB. 794x584 - viewed 650 times.)



* oflag-6c....jpg (25.26 KB. 791x572 - viewed 428 times.)


« Last Edit: January 13, 2013, 05:11:08 pm by dreadnought » Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #14 on: December 24, 2009, 11:24:36 am »

Evo i druge fotografije ...


* oflag-6c,.jpg (50.42 KB. 818x528 - viewed 654 times.)



* oflag-6c,,.jpg (47.72 KB. 875x579 - viewed 285 times.)



Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 ... 24   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 24 queries.