PALUBA
March 19, 2024, 03:21:41 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Down
  Print  
Author Topic: Vojnicke sahrane, groblja i spomenici u ratu  (Read 53790 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #120 on: August 21, 2022, 10:13:38 am »

Карађорђев парк 29. јула 1923. године. Откривање Споменика Трећепозивницима.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Почетком децембра 1914. године, после борбе на 'Варовницама' која је заједно са битком на Космају донела слом аустријске новембарске офанзиве и помогла да се непријатељ истера из земље и Београд ослободи, трећи позив Cедмога пеш. пука заузео је положаје у Великом Селу и на Великом Врачару, где се почео утврђивати. Тада се, још под свежим утисцима борбе и неослабљеним сећањем на другове који су у њој пали, јавила мисао да се изгинулим друговима са Варовница подигне споменик. Иницијативом неколицине Београђана, нарочито заузимањем тадашњег команданта другог батаљона мајора г. Димитрија Ракетића, приступи се остварењу те идеје. Резервни наредник г. Драг. Глишић, академски сликар, дао је нацрт за споменик. Вајар г. Стаменко Ђурђевић направио је модел у гипсу. Војници тесачи отпочели су онда израду споменика у камену.
На изради се радило неколико месеци, увек под непријатељском ватром. Таман је споменик требао да буде завршен и постављен, а дошла је нова непријатељска офанзива 1915. Гранате и шрапнели засули су сав простор око споменика који је рађен на отвореном пољу у каменорезачкој радионици пред Новим Гробљем. Иза те паклене ватре којом је започела Макензенова офанзива непријатељ, надмоћнији, поче се пребацивати на нашу територију, и терћепозивци не само што нису имали времена да заврше своје дело, него нису имали ни толико времена колико је потребно да се споменик закопа, сакрије. Они се, дакле, повукоше, а споменик оста непријатељу.
Ипак, он оста сачуван. Непријатељи га у почетку оставише због тога шо им један од каменорезаца, Антон Филип, саопшти да је споменик намењен борцима изгинулим у бугарском рату. Доцније међутим, непријатељи се предомислише. Споменик их је некако и сувише подсећао на неумрлог нашег трећепозивца Краља Петра Ослободиоца, да би га даље оставили у Београду. Због тога, по наредби аустријског ђенералштаба, споменик буде пренесен у Беч и постављен у једном бечком парку. Ту га 1918. године пронађе једна српска комисија, а Министарство Војно се заузе и пренесе га поново у Београд.
Споменик израђен од тврдог џепског гранита, освећен је и откривен 29. јула 1923. год. Он приказује трећепозивца са руком на срцу, томе срцу које је било тврђе од камена од кога је изрезан споменик – према непријатељу, и пуно благости, љубави, доброте, самопрегоревања наших старих војника – према отаџбини. И цео израз тога трећепозивца као да би хтео да каже: 'Дао сам што сам могао и имао да дам'.
Што ово дело започето у најтежим данима није пропало, и што ће остати да подсећа потомке на пример трећепозивца и на то како се служи отаџбини, има се захвалити: г. Грубићу, индустријалцу, резервном капетану, г. Веси Јовановићу, учитељу, резервном капетану друге класе, г. Стаменку Ђурђевићу, вајару, г. Драгомиру Глишићу, академском сликару, резервном нареднику, чича Котелу, каменорессцу, Антону Филипу, каменоресцу, Милану Стојковићу, каплару тесачу, Драгутину Наузеру, редову тесачу и Љуби Ивановићу, земљораднику из Раниловића, каплару трећепозивцу, који је стајао као модел.


* Споменик Tрећепозивцима.jpg (223.9 KB, 801x544 - viewed 4 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 290


« Reply #121 on: August 21, 2022, 09:26:19 pm »

Колико се околни простор променио за 100 година. Дрвеће у парку је сада врло велико, а иза (где се на овом снимку види једна омања зграда) је више стмабених зграда.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #122 on: November 21, 2022, 12:31:24 pm »

Ђорђе Јовановић: Споменик косовским јунацима у Крушевцу

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На Видовдан 1904. године, поводом откривања Споменика косовским јунацима, директор крушевачке гимназије Димитрије Тричковић обрати се краљу Петру: 'Српском народу беше суђено да буде бедем који ће спречавати силну најезду да и Европу не поплави. На Видов дан 1389. године после љутог и јуначког боја, подлегоше Срби овој валовитој најезди, а јуначку погибију косовских хероја осети и Европа. Витешки јунаци падоше за веру и слободу свога народа, а са њима паде и њихов дични војсковођа кнез Лазар, српска круна златна, да у небеском царству заузме светитељско место. Сломи се скиптар али мач остаде...'


* споменик..jpg (121.4 KB, 798x506 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #123 on: November 21, 2022, 12:50:08 pm »

Споменик на Газиметану, подигнут у славу српских јунака

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Први споменик на Газиместану још 1430. године подигао је Стефан Лазаревић, али су га порушили Турци. Други, подигнут у 19. веку, такође је порушен, као и трећи који је 1924. подигао приштински гарнизон војске која је ту полагала заклетву. Тај споменик, који је био осам метара висок, порушили су Шиптари априла 1941.
Год. 1953. споменик је реконструисан по пројекту академика архитекте Александра Дерока. Поставивши кулу у центар некадашње битке, А. Д. је нагласио да на том месту још увек има шта да се брани.


* споменик...jpg (70.98 KB, 500x466 - viewed 3 times.)
Logged
mandalina
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 152

bilo nekad i nevratilo se


« Reply #124 on: November 21, 2022, 01:43:09 pm »

Споменик на Газиметану, подигнут у славу српских јунака

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Први споменик на Газиместану још 1430. године подигао је Стефан Лазаревић, али су га порушили Турци. Други, подигнут у 19. веку, такође је порушен, као и трећи који је 1924. подигао приштински гарнизон војске која је ту полагала заклетву. Тај споменик, који је био осам метара висок, порушили су Шиптари априла 1941.
Год. 1953. споменик је реконструисан по пројекту академика архитекте Александра Дерока. Поставивши кулу у центар некадашње битке, А. Д. је нагласио да на том месту још увек има шта да се брани.


Posejto sam spomenik pre neki dan. Još je u funkcionalnom stanju samo što bi trebalo obaviti neku akciju čiščenja in sređivanja okoline. Čuva ga kosovska policija 24 sata na dan.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #125 on: November 10, 2023, 01:20:39 pm »

Негде изнад прокупачког гробља, изнад пута – сасвим мало уз Хисар, у непосредној близини Црквишта, било је пре Другог св. рата једно место на коме су, или из кога су Прокупчани копали камен. Камен је био мек, лако се туцао, па је употребљаван као ризла за насипање сокака, улица и путева, а ако се није туцао – за потпорне зидове, или зидове око кућа – дворишта. То место није имало неко посебно име, али како је из њега вађен камен – прозвано је Мајдан.
Пред сам Други св. рат, тај Мајдан био је једна велика рупа.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
После поменутог рата, то место постало је стратиште и заједничка гробница за неутврђени број људи над којим је 1944/45. године извршена егзекуција.
На гробљу - белези и епитафи, на стратишту – ништа. Ни памћење!
Које и колике душе обитавају овде? Које су душе имале убице, а које жртве? Чије ли је окамењене кости Земља избацила на површину? Из чије, и колике крви, и дан – данас, између њих цветају црвене булке? И зашто баш ту расте кострика – природни надгробни венац њиховим душама?
Прекрстимо се и помолимо тихо и смерно:
Нека им је лака земља
Господе помилуј.


* Хисар.jpg (157.54 KB, 942x741 - viewed 3 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.023 seconds with 23 queries.