Pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije u zarobljenistvu 1941.-45.godine

<< < (45/90) > >>

Dreadnought:
Oslobođeni zarobljenici pred povratak u domovinu, Vircburg (Würzburg), 19.05.1945. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

vrabac:
Kao što sam obećao u prethodnom postu, evo i nešto o mojima u zarobljeništvu.
Deda Dragoljub je zarobljen 18.4.1941, u okolini Niša, kao rezervni konjički poručnik u 46. konj. divizionu.
Prvom kartom, pisanom rukom, javio se 2. maja, dakle posle 2 nedelje, iz Frontstallag-a 241. Nisam siguran o lokaciji ovog logora jer jedini podak koji sam iskopao je da se nalazio u Saint-Mihiel-u, u Francuskoj, i da je bio aktivan od 22/7/1940 do 5.4. 1941. Da li je pred Aprilski rat preseljen negde bliže Jugoslovenskom frontu, ili je ostao aktivan duže za sada neznam.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sledećom kartom, tipskom, štampanom, kakvu smo već videli na forumu, javio se iz Stallag XVIIA, Kaisersteinbruch, Austrija.
Potom je prebačen u Libek, u Offlag Xc, gde je dobio svoj kriegsgeffangen numer. Uz taj četvorocifreni broj: 2156, na adresama nekih pisama stoji i Xc. Tako sam i otkrio da je dedin rođeni brat, art. kapetan Vidoje Živanovović, koji je zarobljen negde na Palama, prvo bio interniran u Offlag VIB Doesel-Warburg. Braća su se srela oktobra 1941 u Offlagu XIIIB Nurnberg-Langwaser i ostali su zajedno do oslobođenja. I Stevan Jakovljević piše da su Nemci odobravali pa i podsticali spajanje bliskih rođaka.
E sad, ono čega nije bilo do sada. U sledećem logoru, Offlag 78 (VIIE) u Hohenfelsu, primio je pet običnih, predretnih dopisnica,sa sve odštampanom slikom Kralja Petra II na njima, i pečatom Offlag 78 Gepruft. Svih 5 ovakvih dopisnica su iz perioda avgust/septembar 1941.g
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Do avgusta 1943.g deda je bio u Nurnberg-u, prvo u Offlag XIIIB Langwasser, barracke 39, a potom u Offlag XIIIB Hammelburg, bar. 6/7. Ova slika bi trebalo da je odatle, mada nema logorskog pečata.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Period od 1943.do oslobođenja proveo je u Offlag VIc Osnabruck-Evershaide, baracke 59. To je jedna od tri barake u kojima se smešteni ranjenici posle savezničkog bombardovanja logora. Slika bi trebalo da je odatle. Deda je na slici prvi desno.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Poslednja pisma su iz oktobra 1944. i od tada nije bilo nikakve komunikacije do kraja rata.
Posle oslobađanja logora deda i brat su prvo bili dobrovoljci u Britanskoj vojsci, ali su odatle prebegli u Sovjetsku okupacionu zonu, jer je dedin brat bio komunista. Ovo bi trebalo da je slika posle tog bekstva.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
To zaključujem po oznakama na reverima dedinog brata u sredini slike, i oficira iza njega, deda (sedi levo nema više kokardu na šajkači, ali je oficir do njega ima).
I za kraj, najmlađi dedin brat, narednik-pilot Siniša Živanović, ostao je veran zakletvi Kralju, i nije se vratio u zemlju.
Babin brat, peš.kapetan Budimir Ćirović, bio je u Italijanskom logoru Vestone, odakle je pobegao u Švajcarsku. Da li je to bilo prilikom velikog bekstva opisanog u "Likovima u senci" ili posle kapitulacije Italije, nemam podatak. Uglavnom i on je ostao veran zakletvi i nije se vraćao u zemlju. Imam i par njegovih pisama iz logora Vestone.
Toliko za sada.

fazan:
Мој деда је у рат отишао у августу 1940, мобилисан је заједно са коњем и упућен на мађарску границу. Априлски рат је дочекао у болници, препоне су му страдале од јахања. Тамо је и заробљен. Јављао се из Stallaga XI-B у околини Бремена, али је био на фарми, код једне немачке породице. Тамо је и убијен, у априлу 1945, пар дана пре него што дошли Енглези. Неки СС-овци су свратили на фарму да покупе коње за извлачење топова, па су хтели да мобилишу и четрнаестогодишњег дечака који је ту на фарми растао уз деду. Дечак се склонио иза деде, деда покушао да га заштити и то је било то. Сахранили су га на локалном гробљу.

Пар деценија након рата, моји су успоставили контакт са том немачком породицом и били су срдачно дочекани. Деда је практично живео на тој фарми, тамо је спавао, јео са укућанима, учио дечаке да јашу, итд. Услови су били неупоредиво бољи него у заробљеничким логорима.

Након рата, баба је добила породичну ратну инвалиднину, а отац је имао статус детета палог борца. У оним тешким годинама након рата, када је у шумадијским селима било реваншизма и оштре поделе ко је био где за време рата, нашу кућу су третирали као партизанску.

dzumba:
Да, баш тако. Живот ратних заробљеника распоређених на рад у селима по Немачкој је генерално био бољи него оних, у логорима. Најважнија ствар у то време је била храна, а ње је у селима ипак било више. Третман заробљеника у селима је био различит, зависно да ли је газда био члан нацистичке партије или није, али ипак бољи него у логорима. Боље су се односили у оним породицама које су имале више својих синова (можева, рођака) у војсци.

JASON:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Navigation

 Message Index