Фотографија приказује деветорицу рођене браће: Драгића, Душана, Чедомира, Миладина, Бранислава, Ратка, Радоша, Љубинка и Жарка - Карића, родом из Оџака у срезу трстеничком, сву деветорицу војника и сву деветорицу заробљеника у Сталагу X-А. С њима заједно пали су у немачко заробљеништво, у исти Сталаг, и три њихова кума: Ника Вајгачић, Станоје Пантелејић и Миливоје Милојковић... 'Коло', 25. 7. 1942.
Поштовани, Ратко и Радош су се презивали Ђушић, јесу из Оџака код Трстеника, а имали су још једног брата Момира. Ови остали могу бити Карићи, будући да та фамилија постоји у Оџацима. Ја сам директни потомак Ратка Ђушића, који се нашалост после ослобођења из "ропства" никада није вратио у земљу. Тамо је упознао Немицу, са којом се оженио и емигрирао у Аустралију, где је оформио нову породицу и доживео дубоку старост (91 година). Пре заробљавања у Оџацима је оставио жену и једногодишњу ћерку. Не знам шта се у његовој свести изменило после ослобађања, али никада им није писао нити се јављао на било који начин. Проносиле су се вести о његовом наводном страху од новог режима.
Пре неколико година, сестра и ја успели смо уз помоћ друштвених мрежа да ступимо у контакт са његовим потомцима. Препознали су га на основу слике из младости коју смо ми имали и ту се наша кореспонденција завршава. Прекидају дописивање и избацују нас из пријатеља. Никада им није рекао за своју породицу у Србији.
Занимљиво је да је у Србији његова прва жена која га је до краја чекала и никада се није удавала, такође умрла у 91. години у Оџацима.
Ево линка где се он спомиње у вези са изградњом цркве у Канбери 1966 -
http://members.pcug.org.au/~petkovic/canberraserbs/st_george_foundation.htmЊегов надгробни споменик -
https://billiongraves.com/grave/Ratko-Djusic/8114688
