Pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije u zarobljenistvu 1941.-45.godine
<< < (13/40) > >>
vitez koja:
Logor  Øysand, Norveška

Preko rijeke Gaule na putu E 30 prema Okangeru, za vreme II sv.rata, bio je zarobljenički logor Øysand u kome je stradao nepoznat broj logoraša. Tela stradalih Jugoslavena su prenešena i sahranjena na groblju Moholt u Trondheimu.

U zapadnom dijelu Trondelaga na poluotoku Ørlandu u više zarobljeničkih logora bili su zatočeni  Jugoslaveni. Zbog uslova u kojima su živeli i radili bilo je više slučajeva bekstva. U jednom od takvih bekstava , početkom 1943. g. u šumu u blizini mjesta Rødsjø, sklonilo se nekoliko pobeglih Jugoslavena. Da bi perživeli, napravili su improvizirano sklonište. Kad je za to saznao Kåre Nesset, norveški rodoljub i prijatelj logoraša, pružio im je pomoć u hrani i materijalu za sklonište. Kasnijim njegovim agažovanjem i angažovanjem pripadnika Norveškog pokreta otpora napravljeno je veće sklonište.
To je bilo mesto gde su se sklanjali i ostali odbegli logoraši. Tu su boravili dok im nije organizovano bezbedno begstvo u Švedsku. Po nacionalnosti bili su Srbi.To sklonište Norvežani nazvali su SERBERHYTTA. Kuća je sačuvana i pretvorena 1947.g. u muzej. Danas ona podseća posetioce na teška ratna vremena u kojima se stradalo ali i stvorilo Jugoslovensko-Norveško prijateljstvo.
vitez koja:
Logor „Oflag 6 C” Osnabrik

Osnabrik, „Oflag 6 C” je logor u kojem su u Drugom svetskom ratu bili zatvoreni oficiri Jugoslovenske kraljevske vojske, oficiri koji se nisu mirili s porazom u Aprilskom ratu. Njih više od 6.000 bilo je smešteno u pedesetak baraka opasanih bodljikavom žicom uz stražarske tornjeve načičkane mitraljezima.
I onda je 6. decembra 1944. godine britanska avijacija brutalno bombardovala logor jugoslovenskih kraljevskih oficira. Bila je noć, a zarobljenici ni u vreme tog bombardovanja nisu smeli da izlaze iz svojih baraka jer bi nemačka posada logora odmah otvarala vatru. Po logoru su padale britanske fosforne bombe, 116 jugoslovenskih oficira tada je ubijeno, šezdesetak ih bilo ranjeno. Nemci su kasnije otpočeli s raseljavanjem logora, kolonu zarobljenika je kod Osterkapena opet bombardovala po danu britanska avijacija i tada je poginulo još 14 jugoslovenskih oficira. I konačno krajem rata Britanci su oslobodili jugoslovenske kraljevske oficire
vitez koja:
Nemacki Zarobljenicki Logori

NACISTIČKI LOGORI ZA RATNE ZAROBLJENIKE

Stalag I-A Stablack (Istočna Prusija)
Stalag I-B Hohenstein (Istočna Prusija)
Stalag II-A Neubrandenburg (Mecklemburg)
Stalag II-B Hammerstein (Mecklemburg)
Stalag II-C Greifswald (Mecklemburg)
Stalag II-D Stargard (Pomeranija)
Stalag II-E Schwerin (Pomeranija)
Oflag II-A Prenzlau (Pomeranija)
Oflag II-B Arnswalde (Pomeranija)
Oflag II-C Woldenberg (Pomeranija)
Oflag II-D Grossborn (Pomeranija)
Oflag II-E Neubrandenburg (Mecklemburg)
Stalag III-A Luckenwalde (Brandeburg)
Stalag III-B* Fuerstenberg/Oder (Brandeburg)
Stalag III-C Alt-Drewitz (Pomeranija)
Stalag III-D Berlin (Lichterfelde)
Oflag III-A Luckenwalde
Oflag III-B Wehrmachtlager Tibor/Zuelichau
Oflag III-C* Lubben/Spree (Brandeburg)
Stalag IV-A Eisterhorst (Saksonija)
Stalag IV-B Mühlberg/Elbe
Stalag IV-C Wistritz bei Teplitz (Saksonija)
Stalag IV-D Torgau
Stalag IV-E Altenburg (Saksonija)
Stalag IV-F Hartmannsdorf
Stalag IV-G Oschatz (Saxe)
Oflag IV-A* Hohnstein
Oflag IV-B* Koenigstein
Oflag IV-C* Leipzig-Colditz
Oflag IV-D* Elsterhorst
Stalag V-A Ludwigsburg
Stalag V-B Villingen
Stalag V-C Wildberg (Offenburg)
Stalag V-D Strasbourg
Oflag V-A* Weinsberg
Oflag V-B* Biberach
Oflag V-C* Wuerzach
Stalag VI-A Hemer/Iserlohn (Westfalija)
Stalag VI-B Neu-Versen
Stalag VI-C Bathorn/Emsland (holandska granica)
Stalag VI-D Dortmund
Stalag VI-F Bocholt
Stalag VI-G Bonn-Duisdorf
Stalag VI-H Arnoldsweiler/Dueren
Stalag VI-J S.A. Lager Fichtenhein/Krefeld
Oflag VI* Tost/Oppein
Oflag VI-A* Soest
Oflag VI-B* Doessel-Warburg
Oflag VI-C* Eversheide/Osnabrück
Oflag VI-D* Münster
Oflag VI-E* Dorsten
Stalag VII-A Moosburg (Donja Bavarska)
Stalag VII-B Memmingen
Oflag VII* Laufen
Oflag VII-A* Murnau
Oflag VII-B* Eichstaett
Oflag VII-C/H* Laufen
Oflag VII-C/Z * Tittmoning
Stalag VIII-A Görlitz
Stalag VIII-B Lamsdorf (Šlezija)
Stalag VIII-C Sagan (Šlezija)
Oflag VIII-A* Kreuzberg/Oppein (Šlezija)
Oflag VIII-B* Silberberg (Šlezija)
Oflag VIII-C* Juliusburg (Šlezija)
Oflag VIII-D* Teschen/Gleiwitz (Šlezija)
Oflag VIII-E* Johannisbrunn
Oflag VIII-F* Mahrisch/Trubau
Oflag VIII-G* Weidenau/Freiwaldau (Šlezija)
Oflag VIII-H/H* Oberlangendorf/Sternberg (Šlezija)
Oflag VIII-H/Z* Eulenberg/Roemerstadt (Šlezija)
Stalag IX-A* Ziegenhain (Hesen)
Stalag IX-B* Wegscheide/Bad Orb
Stalag IX-C* Bad Sulza
Oflag IX-A/H* Burg Spangenberg
Oflag IX-A/Z* Rotenburg/Fulda
Oflag IX-B* Weilburg/Lahn
Stalag X-A* Schleswig
Stalag X-B* Sandbostel (zapadno od Hamburga)
Stalag X-C* Nienburg/Weser
Oflag X* Hohensalza
Oflag X-A* Itzehoe
OflagX-B* Nienburg/Weser
OflagX-C* Lübeck
Stalag XI-A* Altengrabow (blizu Magdeburga)
Stalag XI-B* Falingbostel (blizu Soltau)
Oflag XI-A Osterode (Westfalija)
Stalag XII-A* Limburg
Stalag XII-B* Frankenthal/Palatinat
Stalag XII-C* Wiebelsheim/Rhein
Stalag XII-D* Trier/Petriberg
Stalag XII-E* Metz
Stalag XII-F* Forbach
Oflag XII-A Hadamar/Limburg
Oflag XII-B Mainz
Stalag XIII-A* Bad Sulzbach
Stalag XIII-B* Weiden/Oberpfalz
Stalag XIII-C* Hammelburg/Mainfranken
Stalag XIII-D* Nuremberg-Langwasser
Oflag XIII A Nürnberg
Stalag XVII-A* Kaisersteinbruch (Austrija)
Stalag XVII-B* Gneixendorf (Krems)
Oflag XVII-A Doellersheim (Austrija)
Stalag XVIII-A* Wolfsberg (Austrija)
Stalag XVIII-AZ* Spittal (Austrija)
Stalag XVIII-B* Oberdrauburg
Stalag XVIII-C* Markt-Pongau (Austrija)
Stalag XVIII-D* Marburg (Austrija)
Oflag XVIII-A Lienz/Drau (Austrija)
Oflag XVIII-B Wolfsberg/Kaernten (Austrija)
Oflag XVIII-C Spittal/Drau (Austrija)
Stalag XX-A* Thorn
Stalag XX-B* Marienburg
Stalag XXI-A* Schildberg
Stalag XXI-B* Schubin (Poljska)
Stalag XXI-CH* Wollstein (Poljska)
Stalag XXI-CZ* Gratz (Poljska)
Stalag XXI-D* Posen (Poljska)
Oflag XXI-B Schoken (Poljska)
Oflag XXI-C Schubin (Poljska)


Izvor: http://elmundosefarad.wikidot.com/nemacki-zarobljenicki-logori
vitez koja:
Zarobljenici u Francuskoj
Pored brojnih zarobljeničkih logora u Drugom svetskom ratu u Nemačkoj ("stalaga" i "oflaga") poznata su bila i četiri logora zarobljenika vojske Kraljevine Jugoslavije na okupiranoj teritoriji u Francuskoj. To su bili logori u Mecu, Forbahu i dva u okolini Strazbura.


Zarobljenici u Italiji
Do kapitulacije Italije 1943. postojalo je i 11 manjih zarobljeničkih logora u Italiji sa oko 30.000 zarobljenika. U jednom od njih su bili i prof. Milan Bartoš i književnik Stevan Jakovljević koji će kasnije biti prebačeni u logore u Francuskoj.
vitez koja:
Logor u Lambinovicam ( nem .Labsdorf)
Lambinovice je selo u zapadnoj Poljskoj , blizu grada Nysa.U njemu je bio najveci zarobljenicki logor od sredine 19 do sredine 20 veka. To je bio logor sa najduzim stazom.

Pocetkom prvog svetskog rata, u avgustu 1914 godine, reaktiviran je kao logor.Sluzio je kao logor za obicne vojnike koji su bili smesteni u 6 podlogora. Zarobljenici su radili na poljima u okviru logora ili van njega kao i u industriji. Posle I svetskog rata logor je bio prihvatno mesto za Nemce koji su napustali deo Slezije koji je pripao Poljskoj kao i Veliku Poljsku i Pomeraniju. Taj logor je bio otvoren do 1924 godine i u njemu je bilo izmedju 150 i 4000 Nemaca.

Na pocetku II svetskog rata kada su Nemci napali Poljsku 3. septembra 1939 godine logor je ponovo otvoren.Nazvan je Stalag VIII-B (kasnije 344)
Po zavrsetku poljsko nemackog rata u njemu je bilo smesteno oko 100.000 poljskih vojnika.Pored vojnika u logoru je bilo kratko vreme i nesto civila.Pocetkom rata sa SSSRom odredjeni broj Poljaka je prebacen u druge logore kako bi se napravilo mesta za ruske zarobljenike. Tokom II svetskog rata preko 300.000 saveznickih vojnika ( 50 razlicitih nacionalnosti medju kojima je bilo i Francuza, Belgijanaca, Grka, Amerikanaca i Jugoslovena) je proslo kroz ovaj logor.Izmedju 40.000 i 100.000 je umrlo u njemu.   

U oktobru 1944 dosta zarobljenih vojnika i oficira kao i 1.000 zena koji su ucestvovali uVarsavskom ustanku je dovedeno u logor.Kasnije su mnogi od njih premesteni u druge logore. Uslovi zivota su bili veoma teski kao i u drugim zarobljenickim logorima u Trecem Rajhu.Zarobljenici su radili u poljoprivredi i industriji.Kulturne , obrazovne , religiozna i sportske aktivnosti su pomogle zarobljenicima da lakse podnesu zivot u logoru.

U januaru 1945 godine pocela je evakuacija logora.Svi koji su mogli da idu su morali da napuste logor.

Kada je sovjetska armija 17 marta 1945 godine zauzela taj kraj, logor u Lambinovicama je postao logor za zarobljene Nemce.Kasnije je u blizini formiran i tranzitni logor koji je sluzio za interniranje Nemaca iz Slezije kao i za pripadnike, veterane, Andersovog II poljskog korpusa koje su komunisticke vlasti smatrale opasnim po rezim.

Izvor: http://www.google.rs/imgres

Navigation
Message Index
Next page
Previous page