PALUBA
March 19, 2024, 08:07:04 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 ... 30   Go Down
  Print  
Author Topic: Pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije u zarobljenistvu 1941.-45.godine  (Read 268775 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 290


« Reply #90 on: January 13, 2013, 06:56:08 pm »

Већини слика сам већ постављао у неким другим темама, а односе се на ратне заробљенике. Све су у вези мог оца, нарденика ВКЈ који је од 1941 до 1945. године провео у ратном заробљеништву у Немачкој. Боравио је углавном на југу и југозападу Немачке.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Типска дописница - обавештење да је у ратном заробљеничком логору. У врху је број  ратног разобљеника под којим је вођен. Тај број је био "име и презиме" заробљеника. Прозивке које су свакодневно обављане спроводила се читањем  бројева, а не имена и презимена. Заробљеник је био дужан да се увек идентификује бројем,а не именим и презименом.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Углавном је време провео на раду на сеоским имањима где је живот био подношљив. Као и свугде све је зависило од људи и људског односа, али његов утисак је да су се Немци, сељаци, углавном коректно односили према њима. Најтеже је било онима који су били придати за рад на имањима сељака који су били чланови нацистичке партије. Код осталих, обичних сељака третман је био подношљив. Нажалост ја сам заборави, али помињао је једну породицу где су њих двојица који су били придати за рад, били третирани као чланови домаћинства, од тога да су обедовали заједно са целом породицом за истим столом, као и да су били смештени врло пристојно, у помоћној згради, у креветима са постељином која се редовно прала. Према ратним заробљеницима су се боље понашале оне породице које су имале синове на фронту.

Најтеже је било онима у заробљеничким логорима, посебно официрима који нису морали да раде. Глад је била трајна категорија. И мој отац је периодично, одређено време проводио у логору. Једно време је био и посилни код бригадног генерала Лангерхолца, са којим се, 1956. године случајно срео после Другог светског рата, садак као активни капетан ЈНА, у Нишу у згради где је становао. Мој отац је иначе изузетно хвалио генерала Лангерхолца као веома разумног и коректног човека. Иначе, срели су се у Нишу јер је ћерка генерала Лангерхолца била здата за једног пуковника ЈНА који је у то врем жвиео у истој згради где и мој отца.

Када сам поменуо глад, то се види из писама које је отац слао мајци. осим уобичајених поздрава и питања о породици, све остало се сводило на причу о глади и потреби за храном. не могу тренутно да скенирам писма, али ћу то урадити чим могнем. Сва писма које је мој отац послао мајци током рата су сачувана. Она која је она њему слала нису.

У теже послове су спадали и послову у фабрикама. Ту се јела храна са казана, дакле не онако као на селу, где је ипак са те тачке гледишта било боље, а и сам посао је био тежи. Зато је већина зарбљеника волела да ради на сеоским имањима, а мање у фабрикама. Ипак, о томе где ће ко радити одлучивала је немачка команда логора. Мој отца је пред крај рата, почетком 1945. године, радио у некој фабрици текстила у Констанцу. Како је то ипак био крај рата успевали су да украду помало материјала (по његовом опису ради се неком материјалу као за мараме) који су препродавали станвоницима, углавном на на периферији или селима у околини. кретање је било мало слободине а због рада у фабрици имао је неку дозволу која му је то омогућавала (поставио сам је на почетку ове теме).

Отац је успео да крајем фебруара или почетком марта пређе у Швајцарску. Ту је био смештен једно сеоце. Каже да је смештај био врло пристојан (у питању је био неки пасион) и да га је плаћала Југословенска влада. Чак је добијао и неки ситан џепарац. Одатле се вратио у Југославију у септембру 1945. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ово је место у Швајцарској где је по бегству из Немачке био смешетн мој отца.

По његовој причи ту је боравио и црногорски принц Мирко Петровић (мислим да сам добро упамтио име јер се не бавим династијама). За њега мој отац има само лепе речи. Није дозвољавао да га ословљавао са "Ваше величанство", већ са "земљаче". Тако се и сам свима обраћао. Све их је охрабривао да се варте у земљу иако се сам определио да иде у емиграцију. Говорио им је да су млади, да им је место уз њиховн народ и породице и да под комунистима неће бити ништа горе него под старом влашћу.

Мој отац Милош  (први с лева) са војим колегама, заробљеним ваздухопловним подофицирима. И ова слика, као и претходна је сликана у граду Констанцу, на обали Баденсог језера.


* IMG_0004.jpg (454.63 KB, 1648x1060 - viewed 221 times.)

* Zaroblen logor prva post karta rz.jpg (249.49 KB, 1278x900 - viewed 256 times.)

* Zarobljenici podoficir Konstanc2.jpg (231.38 KB, 1136x756 - viewed 303 times.)

* Zaroblen logor prva post karta 2rs.jpg (261.28 KB, 1275x900 - viewed 253 times.)
« Last Edit: March 26, 2013, 08:58:52 pm by dzumba » Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 221



« Reply #91 on: January 13, 2013, 09:02:36 pm »


Dzumba, prelepo opisano.

Na pocetku sam naveo da je i moj deda po majci bio u zarobljenistvu. Nazalost, deda je umro pre 25 godina. Ja sam tadavec bio mladi staresina JNA i jako daleko od njega, a sticajem okolnosti vrlo cesto smo se i vidjali. Nazalost i moja majka je umrla (koja je u vreme ocevog zarobljenistva imala 12 godina), tako da kad sam se ja poceo zanimati za taj dedin period zivota i njoj je puno toga bilo nepoznato. Malo podataka mi je pruzila.

Sada zalim zbog toga, da mi je ova pamet tada bila... Ali sta je tu je. Tvoja prica je puna detalja i dokumentovana, sa uzivanjem sam je pratio! Svaka cast.

Voleo bih da jos koji kolega sa foruma, svojom pricom da doprinos ovoj temi.

Pozdrav svima!
Logged
vathra
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 369



« Reply #92 on: January 13, 2013, 09:37:50 pm »

Деда моје супруге је такође био у заробљеништву.
Нисам чуо целу причу одједном, а и кад крене прича о томе тема често скрене на неважне детаље - зна ко је покушавао да похвата овакве приче од старијих.

Ево колико сам успео да повежем:
- заробљен је у Априлском рату од Немаца,
- пребачен је код Италијана, јер је био из њихове окупационе зоне,
- неколико пута је мало фалило да буду пуштени јер су Италијани пуштали заробљенике, али због устанка је то заустављено,
- по капитулацији Италије покушао је са друговима да побегне у Швајцарску, али су их Немци ухватили близу границе.
- у заробљеничком логору су му рекли да може да ради у индустрији или на селу. Наш лекар у логору (јеврејин) му је рекао да се већина не враћа из фабрика, и да каже да је сељак и да га пошаљу да ради на село. Ово му је сигурно спасло живот.
- Прича о раду на селу се прилично поклапа са оним што је написао Џумба. Домаћин куће, ваљда неки племић, га је лепо третирао, јели су заједно на трпези, и он је запазио да увек поједе све што сипа, и покупи чак и мрве са стола. Домаћину су оба сина била на фронту и обојица су погинула.
На крају рата му је понудио да остане код њих, и да га ожени. Деда је без размишљања одлучио да се врати. Домаћин му је дао његов кофер за ствари, и нешто пара да има за пут. Женин стриц у Ужицу још чува тај кофер, као и нешто очевих докумената.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 290


« Reply #93 on: January 13, 2013, 10:37:30 pm »

Нисам испричао целу причу.

Мој отац је као активни ваздухопловни наредник, био распоређен у састав неке ваздухопловне групе чији је један део био распоређен на аеродорму Вилики Радинци код Сремске Митровице. Одатле су се после пар дана рата повукли преко Шапца, Цера за Сарајево. Непосредно по пристизању затекла их је вест о капитулацији. Неки су планирали да беже, односно да се врате у крајеве одкале су али је мој отац одустао од тога јер, како је говорио, не би знао шта да ради од срамоте због брзе пропасти државе и војске. У некој касрни у Сарајеву Немци су их разоружали, али су им у први мах оставили сабље (коју је он као наредник имао). Каже да су претрес Немци обавили коректно и да ником нису дирали личне ствари, посебно не новац и накит (прстење).

После десетак дана од Сарејева су сроведени до Босанског брода. Ту је морао да остави највећи део личне опреме, као и сабљу.  Скелом су превезени у Славонски Брод да бипотом возом, преко Мађарске, скоро две недеље путовали до неког логора у Немачкој где су били прихваћени, прегледани, претресини, пописани и смештени у бараке. Током путовања нису ни једном пушетни из вагона. Једино су им повремено убацивали воду и врло мало хране. Вогон је био онат теретни ("сточни"),а у њему је било толоко људи да се није могло лећи. Два војника у том вагону су умрла током траспорта.

По смештању у логор, већ почетком јуна се са још групом колега, углавном подофицира ваздухопловаца јавио за рад на сеоским имањима. Посебно ми је запала анегдота када су стигли на имање то прво имање. Била је то велика породица у којој су живеле четири генерације. Од пунолетних мушких глава био је ту само власник, старији човек од око 50-так година. Када су се представљали ко је ко, један од колега се штоса ради представио као "гроф од Ужичке Пожеге". Још је тог дана био ставио беле свечане рукавице. Када су сутрадан кренули на посао, газдина мајка (старија бака од око 70-80 година) никако није дала да "гроф" иде на рад у поље. Њој је била част да јој један гроф борави на имању. Гроф је био лажан, али је на крају добио задатак да чува пилиће по дворишту. Ту су били око месец дана и никако бабу нису могли да увере да овај није гроф.

Међу тим подофицирима било је и оних који су сматрали да је обавеза ратних заробљеника да на сваки начин доприносе борби против окупатора. Један од тих подофицира, такође ужичанин, иначе предратни симаптизер комуниста им је прдложио да једног дана не раде и тако "саботирају Немачки Рајх". Газда имања (иначе коректан човек) је дошао и почео да их убеђује да ако не почну да раде мораће да их пријави. А ако то уради доћиће "Гестапо" а да то није никако добро. Наравно, , по причи мога оца били су тврдо решили да тог дана не раде. Нису имали појма шта је Гестапо . Да ли је то био Гестапо, како је претио газда, тек после пола сата дође ауто и у њему два униформисана лица а један у црном кожном мантилу са шапком на којој је била мртвачка глава. Држећи руке на леђима тај у црном мантилу запита газду имања, на немачком:"где су те српске свиње". Он показа на њих, али они ни да мрдну. Онај Немац одједном скину руке са леђа и челичном штанглом, коју је држао у рукама, поче да их удара не бирајући где. У томе су му се придружила и остала двојица. Нарвано да су после тога почели да раде и питају "има ли још". Газда се после, малте не извињавао, а они су сазнали шта је "Гестапо" (ако је то уопште био Гестапо).
Logged
oficir neaktivne rezerve
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 294


" Drino, j.....ti ! "


« Reply #94 on: January 14, 2013, 11:24:29 am »

Uniforme Gestapa i SS su bile veoma slične i mislim da su na kapama i jedni i drugi nosili mrtvačke glave.
Logged
Zaslon
Moderator
stariji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 825



« Reply #95 on: January 14, 2013, 01:16:54 pm »

Ma Gestapo je bio u pitanju sigurno, šta će vojska (waffen SS) da rešava pitanja ili vodi računa o ratnim zarobljenicima i njihovoj poslušnosti.

-Mali off -
@dzumba kad kažeš "Мој отац је као активни ваздухопловни наредник, био распоређен у састав неке ваздухопловне групе чији је један део био распоређен на аеродорму Вилики Радинци код Сремске Митровице. Одатле су се после пар дана рата повукли преко Шапца, Цера за Сарајево. Непосредно по пристизању затекла их је вест о капитулацији."

reci mi da li je tvoj otac bio letač i da li znaš u kojoj se grupi/eskadrili nalazio? Veliki Radinci II su bili pomoćno letalište/ratni aerodorm i tamo su se 7/8. aprila povukli preostali delovi 51. grupe 6. lovačkog puka kada im je otkriveno letalište Zemun, gde su čini mi se 12.aprila spalili preostale avione jer nisu mogli da polete i kao što si naveo preko Šapca i i Cera otišli za Sarajevo. V.Radinci su imali još jedan aerodrom gde je bila razmeštena 11. samostalna grupa za daljno izviđanje koja je teško postradala pri izviđanju kao i bombardovanju a.Arad u Rumuniji. Izvinjavam se ako si ranije negde spomenuo ovo što pitam a meni to promaklo.
Logged
ViribusUnitis
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 389


« Reply #96 on: January 14, 2013, 07:14:57 pm »

Gestapo je bio organizacijski dio SS-a, tako da nije neobično da gestapovac nosi crnu uniformu SS-a i zlokobnu mrtvačku glavu. Preciznije, Gestapo i SD bili su dijelovi Sipa (Sipo - Sicherheitspolizei, Sigurnosna policija) koji je, pak, bio dio RSHA (Glavna uprava sigurnosti Reicha). RSHA i Waffen-SS (i mnoge druge slične ustanove) pripadali su organizacijskoj i hijerarhijskoj piramidi SS-a. Takva organizacijska struktura uspostavljena je 1939. uoči rata.
Interesantno je da policija i službe sigurnosti u Trećem Reichu nisu bile podređene Ministarstvu unutrašnjih poslova, osim klasične, pozorničke policije.
Treba reći da je Treći Reich, na čiju zločinačku prirodu ne treba posebno ukazivati, ipak poštivao Ženevske konvencije. To je, uprkos svim naporima, stradanjima i gladi, vidljivo i iz svjedočenja navedenih u ovom topiku. Najbolji tretman su imali zarobljeni vojnici UK i SAD te germanskih zemalja. (Norveški vojnici su pušteni). Slijedili su Francuzi. Loše su prolazili, ali još uvijek kako-tako unutar ženevskih okvira, poljski i jugoslavenski vojnici. Nijemci su smatrali da su njihove države likvidirane, a doista, de facto nisu ni bile u prilici da brinu o svojim zarobljenicima.
Najstrašniji sudbinu proživljavali su zarobljeni vojnici Crvene armije, a ni Wehrmacht nije (blago rečeno) dobro prošao u sovjetskom zarobljeništvu. Na talijanske vojnike koje su nakon 1943. zarobili Nijemci također nije primjenjivana Ženevska konvencija.
Jugoslavenski partizani nisu ni smatrani ratnim zarobljenicima.
Goebbels je pred kraja predlagao da se prema svim zarobljenicima ukine "ženevski" tretman, ali srećom taj prijedlog nije prihvaćen.
Na postu #25 Vitezu Koji potkrala se greška. Spominje se razarač Velebit uz sliku nekog bojnog broda ili teške krstarice. Takav brod ni po imenu ni po tipu nije bio u sastavu JKRM. Mislim da je postojala motorna torpiljarka Velebit ali nisam siguran, zapravo lijen da sada provjeravam.
Također, na postu #33 kaže se da je Skopje palo 10. aprila. Palo je već 7. aprila. Time je osujećen plan o formiranju zajedničkog fronta s grčkom vojskom. Padom Skopja Aprilski rat je bio praktično gotov.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 290


« Reply #97 on: January 14, 2013, 11:05:03 pm »

Ја сам ипак условни навео у причи "Гестапо". Јер је и мој отац није тачно знао о којој се формацији ради. Сигурно је да с еради о некој полицијској служби, или служби унутрашње безбедности.

Заслон, мој отац је био везиста (прешао је из инжињерије у ваздухопловтство почетком 1939. године по конкурсу) и вероватно у саставу неког вода везе који су постојали при неким ваздухопловним јединицама. На ратни распоред је дошао непосредно са неког курса који је завршио у Загребу. И он је спомињао да је аеродорм био ратни аеродром.


Ево шта пише у његовој подофириској легитимацији:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Подаци писани оловком на последњој страници су, колико ценим, записивани приликом повратка у земљу. Ту си и адресе неких колега са којима је он касније одржавао контакт.

Морам рећи и то да су ратни заробљеници, професионални официри и подофицир, након повратка у земљу одржавели контакте и помагали једни другима око признавања стажа у заробљеништву. Сећам се да је отац још 60-тих година добијао писма других, њему непознатих колега заробљеника са молбом, да ако познаје дотична лица наведена у писму, помогне изјавом и њиховом боравку у логору. Мој отац је одмах по повратку из заробљеништва примљен у ЈНА у чину заставника.

Сада ми је касно да пишем, али постоји и наствак ове приче (бежање из зароблјеништва и кажњавање) па ћу је завршити други пут.


* podoficrska legitimacija poledj rz.jpg (417.77 KB, 1223x900 - viewed 224 times.)

* podoficrska legitimacija rz.jpg (270.79 KB, 1188x900 - viewed 352 times.)

* podoficrska legitimacija poledj2rz.jpg (249.27 KB, 1180x900 - viewed 308 times.)

* podoficrska legitimacija poledj3rz.jpg (233.08 KB, 1224x900 - viewed 262 times.)
Logged
Zaslon
Moderator
stariji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 825



« Reply #98 on: January 14, 2013, 11:11:35 pm »

Hvala na odgovoru, u svakom slučaju  intresentna priča.
Logged
wermez
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 847



« Reply #99 on: January 14, 2013, 11:35:03 pm »

Navodno su Nemci poceli da se pridrzavaju Zenevske Konvencije, kada su njihova kola pocela da se kotrljaju nizbrdo...
Logged
oficir neaktivne rezerve
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 294


" Drino, j.....ti ! "


« Reply #100 on: January 15, 2013, 09:46:42 am »

U osnovnim načelima prema ratnim zarobljenicima pripadnicima zvaničnih OS neprijatelja sila osovine uglavnom su se pridržavali.

Minimum je bilo potrebno da zarobljeno lice poseduje matrikulu ili vojnu knjižicu kojom je moglo da dokaže status ratnog zarobljenika shodno konvenciji.

U slučaju pripadnika NOVJ-Partizana na našoj teritoriji se toga nisu nikako pridržavali jer ih nisu smatrali za legalne pripadnike OS Kraljevine Jugoslavije.Iako su pripadnici NOVJ otvoreno nosili ouržje i bar na kapama imali oznaku i činove na odeći koja je ličila na uniformu prema njima je konvencija kršena jer su ih Nemci sa svoje strane zvanično smatrali banditima,teroristima i špijunima, prema kojima je bez suda uglavnom na licu mesta izvršavana smrtna presuda.Neki koji su smatrani značajnijima su nakratko bili zarobljavani radi ispitivanja pa potom ubijani.Ovo je naručito sprovođeno tokom cele 5-te ofanzive-Operacija Švarc ili nama poznatija kao bitka na Sutjesci.Mali broj zarobljenih pripadnika NOVJ od strane Nemaca je doživelo sudbinu da budu zarobljeni do puštanja na slobodnu teritoriju radi razmene.

I nešto direktno o temi.

Pripadnici JKV koji su odlučili da se vrate u otadžbinu po oslobađanju su iz nekakvog ideološkog razloga bili stalno pod lupom novih Jugoslovenskih vlasti.Ne znam zašto, ali su poseban tretman imali Norveški internirci.Odnos novih vlasti prema njima je bio od krajnje ignorantskog pa sve do šikanirajućeg uz ukidanje građanskih prava na određeni period pa čak i višegodišnjih robija.A najčešće iz ideološkog opravdanja da se radi o pripadnicima kapitulantske-izdajničke vojske bivšeg monarhističkog ne narodnog režima, koji se nisu časno držali i sarađivali su sa okupatorom tokom zarobljeništva.

Vrlo je mali broj onih koji su po povratku u zemlju imali dostojanstven građanski status a još manji broj podoficira i oficira koji su nastavili vojnu karijeru u JA/JNA ili imali nameštenje u državnim civilnim ustanovama.
Uglavnom su se povukli iz javnog života i živeli od skromnih penzija ili pomoći rodbine i prijatelja.
Neki su doživeli i da ih se porodica javno odrekne pod raznim pritiscima novih vlasti (restrikcije u organizovanom snabdevanju putem tačkica ili pronalaženje zaposlenja,obezbeđenje redovnog školovanje, itd....).


I da ne dužim dalje o ovome da ne podpadne pod tačku 11. ali mislim da je prema zarobljenim pripadnicima JKV korektno da se i ovo zna.
Logged
vathra
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 369



« Reply #101 on: January 15, 2013, 01:13:56 pm »

Официру,
кад већ пишеш нашироко не би било згорега да се прво мало информишеш о теми.

”Iako su pripadnici NOVJ otvoreno nosili ouržje i bar na kapama imali oznaku i činove na odeći koja je ličila na uniformu prema njima je konvencija kršena jer su ih Nemci sa svoje strane zvanično smatrali banditima,teroristima i špijunima, prema kojima je bez suda uglavnom na licu mesta izvršavana smrtna presuda.Neki koji su smatrani značajnijima su nakratko bili zarobljavani radi ispitivanja pa potom ubijani.”
Ово није комплетан услов Женевске конвенције. У Нирнбершком суђењу, том 11, случај са таоцима, имаш то детаљно објашњено. На ту пресуду додуше постоји и критика, али се свеједно треба упознати са овим.

”Vrlo je mali broj onih koji su po povratku u zemlju imali dostojanstven građanski status a još manji broj podoficira i oficira koji su nastavili vojnu karijeru u JA/JNA ili imali nameštenje u državnim civilnim ustanovama.”
Што се тиче кадрова из Бивше Југословенске Војске (БЈВ), неколико података из књиге Кадрови и кадровска политика:
- октобра 1944. у РМ је било 245 АВЛ из БЈВ, великим делом на значајним и командним дужностима.
- у две ваздухопловне дивизије крајем рата је било 220 официра и 460 подофицира, претежно из БЈВ.
Цитат: ”Ти професионални војни специјалисти имали су већином другачије идеолошке и животне назоре од партизанских официра”.
Крајем рата, официри БЈВ су чинили 1,5% старешинског кадра ЈА.
- По повратку из заробљеништва, уврштено је у ЈА 2.016 официра БЈВ - 1945. - 733, 1946. - 1.213, 1947. - 70. Значај који се придавао овом пријему илуструје чињеница да је једну такву групу која се вратила у земљу октобра 1945. сачекао и маршал Тито и одржао им познати говор. Од ових кадрова, највећи део је успешно интегрисан, а један број је морао да напусти њене редове.
- од генерала БЈВ, примљено их је у службу 11 (2 генерал-потпуковника, од 16 активних у ЈНА 1946, и 9 генерал-мајора, од 66 активних)
- осим тога, у резерву је преузето скоро 15.000 официра и војних чиновника БЈВ.

Осим идеолошких разлика, приметно је било да су се предратне старешине боље сналазиле у мирнодопским дужностима, што је представљало проблем за прилагођавање ратног официрског кадра за мирнодопске дужности, који се ту лошије сналазио - добрим делом и због недовољног образовања.

Пре прве демобилизације, јуна 1945. демобилисано је и преведено у резерву око 17.000 руководилаца углавном несигурних и неспособних нижих руководилаца, а накнадно још 1.500 ”непроверених” официра.

----

Негде на почетку теме је Која написао да је било око 6 хиљада официра у заробљеништву. Ако знамо да је део њих умро у заробљеништву, део остао у иностранству, а од остатка који се вратио у земљу део официра био престар за војну службу, видимо да је значајан део од њих (вероватно преко половине) примљен у војну службу.

Укратко, постојали су проблеми са пријемом кадра из БЈВ, али је то далеко од овога што ти наводиш.
Logged
oficir neaktivne rezerve
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 294


" Drino, j.....ti ! "


« Reply #102 on: January 15, 2013, 03:49:43 pm »

Poštovani Vathra,
Po podacima i brojkama kojima raspolažeš, stvarno je ispalo da preterujem.

Dobro je da je neko ko tačno zna postavio ove brojke.
Zato što sam bar ja do sad, o ovoj temi uglavnom čitao tekstove bez brojki, koji su najčešće govorili o pežorativnom statusu i odnosu novih vlasti prema pripadnicima BJKV iz zarobljeništva.I da me ostali ne bi pogrešno shvatili, u mojoj široj porodici bio je bar jedan oficir BJKV iz zarobljeništva koji je kasnije nastavio službu u JA/JNA.

Pa sam na osnovu toga stekao saznanja o kojima sam pisao.

Što se tiče odnosa Nemačke okupacione sile prema zarobljenim pripadnicima NOVJ a naručito tokom 1943-će godine i operacije Švarc i dalje sam ubeđen da je po konvenciji reč o ratnom zločinu parekselans, šta god u Nimberškom procesu pisalo o tome.Inače iz profesionalnih razloga sam i sam svojevremeno morao da naučim osnove Ženevskih i ostalih konvencija na kojima se zasniva međunarodno ratno pravo.

Na Beogradskom procesu generalu Leru i saborcima upravo je tema (likvidiranje ratnih zarobljenika pripadnika NOVJ bez priznavanja statusa pripadnika neprijateljske strane shodno odredbama konvencije) bila jedna od osnova za osuđujuću presudu.

I to je ono što znam iz domaće istorije.

Svakako da se i Nimberški proces kao i Beogradski, može sa ove distance kritikovati i posmatrati i sa tadašnjeg političkog aspekta, najavljujuće polarizacije sveta na dve buduće super sile, gde su ipak mnoga zlodela Nemačke tokom II svetskog rata (mislim na proces u Nimbergu), relativizovana i gurnuta pod tepih i uglavnom se sve završilo na velikoj temi holokausta.

U svakom slučaju pogledaću kad stignem dokumenta koja si naveo, kako bi se i sam bolje informisao.
Takođe mislim da je moj predhodni komentar koji je možda i netačan doprineo temi, jer si podstaknut mojim komentarom izašao sa odlično argumentovanim kontrargumentima.A to i jeste jedan od razloga zbog koga postoje i forum i teme, a to je iznošenje znanja i argumentovano zastupanje stavova na dobrobit članova foruma, kao i svih drugih koji forum prate.

Iskreno,
ONR
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 290


« Reply #103 on: January 15, 2013, 06:37:51 pm »

Активним официрима и подофицирима БЈВ који су се вратили из иностранства сигурно није било лако. Вероватно су и сами били свесни тога да већина неће бити примљена у ЈА. Та процена је многе "оставила" у емиграцији. Ипак, већина је нашла "ухлебљење", 40-50% у ЈА, остали у државним службама, углавном као намештеници јер се радило о писмених људима. Неки су касније завршили факултете и постали директори, управници и сл. Однос нових власти према њима углавном је зависио од њихове подршке напорима нових власти. Ко се уклопио или бар није саботирао нову власт наставио је да ради па је велика већина и дочекала пензују на новим дужностим (говорим о млађима). Сви активни генерали, па и пуковници који нису примљени у активну службу су пензионисани. Пензије су биле можда скромне, али не ниже од оних које су примали партизански официр који су недуго потом такође масовно пензионисани.

Свим активним официрима и подофицирима који су се у заробљеништву исказали (бежали из заробљеништва, активно учествовали у отпору логорским властима или су јавно подржавали НОБ) признат је статус борца НОР-а. Тако на пример, мој отац (о томе сам већ писао) је имао статус борца од 1941. године. Није био Првоборац, ни нослац "Споменице 1941", али му је признато активно учешће на страни НОП-а као што је то признавано тзв. илегалцима у окупираним градовима од заробљавања. То је повлачило и одређен привилегије: више "тачкица" - бонова за огрев, намештај, кућне апарате и сл. Са друге стране то је изазивало љубомору, завист, па и негодовање партизанских официра, посебно оних који су у НОБ ступили 1942. године или касније, да је и комесар дивизије морао да интервенише. Наравно био је и члан удружења бораца НОПР-а. Мој отац је тај статус добио јер је четири пута бежао из заробљеништва (три пута покушао, једном успео). Због бежања је суђен и осуђен од немачког војног суда. И она прича коју сам већ испричао му је призната као отпор. Свакако, то се није признавало на "мајке ми". Морало је бити више поузданих сведока. Мој отац је имао "срећу" да је са њим био колега који је био предратни сипматирзер комуниста, као и један официр који је већ пре другог светског рата постао члан КПЈ.Они су, по повртаку у земљу (а дошли су независно до њега) инсистирали да он буде примљен у ЈНА.  Није мој отац то чинио (бежао) под утицајем "комунистичке пропаганде" (практично није ни знао шта су комунисти, осим да су антидржавни елемнет) већ, како каже што је био "млад, луд и блесав". Често је говрио "да сам био зрео човек вероватно то никада не бих радио".

Тачно је да је да су до средине 60-тих година сви активни официри БЈВ пензионисани. И мој отаца је пензионисан 1957. године са 43 године живота. По његовим речима неке колеге, бивши официр БЈВ су то смтрала неком осветом. Међутим, он каже да то није истина. Једноствано, ЈНА се смањивала и реорганизовала. Из војних академија су почели да пристижу бројни млади школовани официри. По природи ствари одлазили су стари, краљевски официр, али у још већем броју и партизански официри који су сматрани неперспективним, недовољно школованим или људима који се нису снашли у мирнодопксим условима.

Највећи број наставника у војним училиштима и Војној академији, као и официра на штабним (оперативним) дужностима чинили су управо официр БЈВ. Они су устројили мирнодопску војску. Махом су они ти који су написали гро нових правила и упутстава по којима је почела да делује ЈНА, посебно након раскида са Русима 1948. године.

Можда су неки од млађих официра из БЈВ сматрали да више заслужју, али будимо објективни, били су део поражене војске, образовани и васпитавани у једном духу и свака власт желеи да на виђеним дужностима има "своје" официре. Тако је то и сада.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #104 on: January 16, 2013, 06:48:04 pm »

Fotografija iz jednog logora, na pozadini pečat sa Stalag 326 (VI-?)

Ne vidi se jasno šta iza VI piše?


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* stalag 326.jpg (109.48 KB, 623x900 - viewed 316 times.)

* stalag 326_VI.jpg (51.75 KB, 613x480 - viewed 325 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 ... 30   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 23 queries.