dexy
kapetan korvete
 Offline
Gender: 
Posts: 6 662
|
 |
« on: December 22, 2009, 04:53:26 pm » |
|
U narednim postovima ću preneti priču i poziv za pomoć ovom hrabrom i istrajnom čoveku koji može da bude uzor svima nama. Ukoliko neko ima dodatne informacije, slobodno neka ih podeli sa nama, a ukoliko se i sam Goran pojavi na našem forumu, bićemo počastvovani. Svi tekstovi su preneti sa foruma Toxic Farm čijem administratoru Toxico ovom prilikom zahvaljujem na pomoći i na ustupljenom materijalu. |
|
|
|
« Last Edit: December 22, 2009, 06:45:59 pm by dexy »
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #1 on: December 22, 2009, 04:55:28 pm » |
|
Poštovani!
Zovem se Todorović Goran-Faca, rodjen sam 30.10.1971.godine, Živim u Leskovcu, pripadnik sam 63.padobranske Brigade iz Niša, sa činom stariji vodnik I klase, bolje rečeno bio sam pripadnik, s obzirom da se sada nalazim u bolnici, tačnije na VMA u Beogradu gde nastavljam lečenje. Na VMA sam od samog početka povrede, 18.12.2003.godine, gde neprestano boravim jer lečenje nije završeno i još uvek mi nije rešeno stambeno pitanje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dana 18.12.2003. godine tokom obavljanja redovnih dužnosti na radnom mestu, vojnom aerodromu u Nišu, prilikom izvodjenja padobranskih skokova, na svom 984.skoku, imao sam nesreću-umršenje padobrana, usled koje sam ostao paraplegičan. Udario sam u zemlju približno brzinom od 120 km/h sa visine od 1 200 m, i tom prilikom polomio 5 pršljenova(od kojih sam 2 smrskao a 3 polomio), grudna kost je pukla na pola, sva creva su mi popucala, srce je prestalo da radi. Ali je jaka volja ucinila da ipak ostanem živ. Borba se nastavlja.
Zbrinut sam i lečen na VMA, Beograd. Dejstvom antibiotika i inekcija koje sam primio oštećen mi je jako sluh(oko 88,4 %) i pojavio se jak tinnitus(šustanje i zujanje u ušima).
Pored padobranstva(i u civilstvu sam padobranac i to nastavnik padobranstva)posedujem i ronilacko P 2 zvanje, bavio sam se i speleologijom, freeclimbing-om, bio član Gorske službe spasavanja i bavio se planinarstvom/alpinizmom, tako da sam 2002.godine sa ekipom planinara Srbije popeo Mont Blanc u Francuskoj(4 810 m) a 2003. Elbrus na Kavkazu(5642 m). Takodje sam trenirao dizanje tegova(klasicno, ne body bilding) i kao sportista, član KTD Leskovac, ostvario sam uspeh postavsi tri puta prvak Srbije. Od borilačkih sportova trenirao sam Aikido tri godine i TaeKwonDoo sedam godina.
Takodje sam odlikovan u ratu- Medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti III stepena. Kao dobrovoljni davaoc krvi dao sam preko 40. puta krv.
Kao čovek koji nikada ne odustaje i u čijem rečniku NE postoji reč predaja nastavljam borbu i povratak za trenutak gde sam zaustavljen. Tako da sam u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Srbije 23.06.2007.godine ponovo zakoračio oblacima, tj ponovo sam izveo padobranski skok. I samim tim postao prvi paraplegičar u Srbiji koji je skočio. Po nekim saznanjima mozda i prvi paraplegičar na Balkanu koji je skočio padobranom. I tako upisao još jedan skok, 985., u padobransku knjižicu, približavajući se cifri od 1 000 skokova.
Dogadjaj je prenesen putem medija. Prikazano nedavno na TV - RTS 1, Studio B i B 92.
Do sada su mi uradjene 2 operacije na kičmi(na jednoj uradjena stabilizacija kicme) i 4 operacije na stomaku. Uspeo sam otići na lečenje sluha u Švedsku krajem prosle godine zahvaljujući solidarnoj pomoći dobrih ljudi koji su izdvojili novac(10 000 eura) za moj odlazak(pripadnici 63.padobranske brigade, moje komšije, Opština Leskovac, i mnogo drugih dobrih ljudi) o čemu su pisale novine(Blic i Kurir). Nakon terapije sluh se poboljšao.
Stupio sam u kontakt sa privatnom klinikom u Rusiji, tacnije u Moskvi, u vezi kičme i od njih dobio profakturu na moje ime, i konkretne ponude sa specifikacijom troškova za intervenciju(oko 20 000 eura). U pitanju je operacija/lecenje pomoću stem ćelija.
Ovom prilikom Vas molim da pomognete u skladu sa Vašim mogućnostima i uplatite novac na moje račune kako bih mogao otići na operaciju/lečenje.
- dinarski (važi i za pravna i za fizička lica)
tekuci racun : 205-1001527759910-84
- Devizno (vazi i za pravna i za fizicka lica)
devizni racun : 542700-23-1226813885
- Racun je kod KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD : 908-20501-70
- Primalac : Goran Todorovic, Strahinjića Bana 8/23, 16000 Leskovac
- Pri uplati naglasiti da je u pitanju donacija radi odlaska na lecenje.
-JMBG 3010971740031
-Broj licne karte 317432
-Kontakt telefon 063/ 777 1 358
Unapred zahvalan
Stariji vodnik I klase
Todorovic Goran-Faca
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #2 on: December 22, 2009, 05:10:45 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #4 on: December 22, 2009, 05:16:59 pm » |
|
Facin skok za Ginisa
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Juče, 19.oktobra, ponovo sam izveo pozitivnu *****riju, napravio sam jos jedan padobranski visinski skok u Sloveniji.
Mesto izvrsenja skoka Slovenj Gradec.
Avion-Pilatus PC-6
Visina skoka-Cekam/o zvanicne podatke sa AKL-a, da se uporede sa podacima iz aviona. Zvaničn podaci sa AKL-a se sporo dobijaju, jer su to medjunarodni podaci,ali... visina je bila za Ginisov rekord.
Takodje cekamo potvrdu Ginis komisije. Koja ce to verifikovati kada prikupimo sve podatke i posaljemo za London.
Moram ti reci da je skok izveden u neverovatnim uslovima. Temperatura pre poletanja na zemlji je bila oko 3(tri)stepeni celzijusovih. A na visini iskakanja, neverovatnih MINUS 50 STEPENI CELZIJUSOVIH. Brile, kamera i foto aparat su bili u ledu. Sto ce se videti na snimku, kada ti ga budem prosledio.
Moram ti reci, da su Slovenci pomogli preko svih granica.
Glavni sponzori jednog takvog neverovatnog poduhvata bili su Slovenacki predstavnici energetskog pica SHARK. Gospodja Breda, direktor marketinga energetskog pica SHARK predstavnistvo Slovenija.
Hvala gospodji Bredi!!!!
Ove godine je kriterijum skoka podignut na veci nivo, u smislu, da bi se odobrio jedan takav skok odobrenje je morao da da Slovenacki Vazduhoplovni Direktorat.
U avionu i na skoku smo morali nositi boce sa kiseonikom. Takodje je i NATO morao dati odobrenje zbog velike visine.
Poseban lekarski pregled za sve. Na mestu skoka je odradjen pregled i doktor je potpisao odobrenje.
Slovenacka Vojska je pomogla dajuci maske za kiseonik. Za taj potez moram pohvaliti Slovenacku Vojsku, jer nije mala stvar pomoci maskama, koje upotrebljavaju piloti.
Slovenacka firma Linde Plini, u kojoj su atestirane i punjene boce za visinski skok.
Na upotrebu, tokom cele organizacije, koja je bila ogromna, dobilo smo vozilo na koriscenje, od Autokuce A2S iz Celja. Njima takodje jedno veliko hvala.
Tu je i Garni Hotel Zvon, iz Zrec. Hotel u kome se jos uvek nalazimo. Oni su meni i mom pratiocu izdali sobu na koriscenje za svo vreme dok sam u Sloveniji po neverovatno maloj ceni. Ne zeleci da meni naplate smestaj vec samo za pratioca. Sto moram reci da je neverovatno ljubazno od njih, posebno u danasnje vreme.
Ono sto obavezno treba spomenuti je i ljubaznost i ekspeditivnost Slovenacke Ambasade u Beogradu. Posebno Gospodje Jadranke Sturm-Kocijan. Koja me je sacekala ispred Slovenacke Ambasade, kada sam dosao da podnesem papire za Vizu. Koju su nam izdali u neverovatnom kratkom roku, od par dana.
Vazduhoplovni lekar, dr. Brane Brodnik, i pratece osoblje. Pod njegovom dirigentskom palicom je sve odradjeno u granicama sigurnosti, da bismo mogli izvesti skok.
Tu je, takodje i Slovenacka Kontrola Vazuhne plovidbe. Koja je omogucila da se u datom trenutku poletanja i iskakanja preusmeri vazdusni saobracaj, da bi se nama obezbedilo normalno poletanje i iskakanje. Moras priznati da to nije mala stvar. Svaka cast Kontroli Vazdusne plovidbe Slovenija.
Pilot-Damijan Cehner i Vili Pleteršek, Tandem Pilot-Roman Pogacar, sa kojim sam skocio(sluzio u Padobranskoj brigadi 1985.godine, blizu 9000.skoka), Peter Anžur-snimatelj na skoku,
Slavko Perbil(sluzio kod nas u Padobranskoj brigadi 1980.godine). Momak koji je celu ovu pricu obezbedio, povezao sve ljude, ustanove, sponzore, ambasade, Tv kuce, novinare i potrudio se preko svih granica, da bi visinski skok bio uspesno izveden.
Sva gore navedena lica , su sve besplatno odradili. A to je velika stvar ne samo za mene vec i uopste.
Skok je ulepsan joj jednim detaljem, u istom letu sa visine od 4000. m skocila je u tandemu i Barbara Slacek, koja je isto paraplegicar i primila me na Savezu paraplegicara Slovenije, sa gospodinom Kastelic Dane-tom-koji je Predsednik Zveze Parapegija u Slovenija, 15.10. kad sam dosao u Ljubljanu, tako da sam do te visine imao i zensko drustvo u avionu... :-))
Hvala svim dobrim Slovencima.
Bez obzira na dobru volju svih ucesnika bilo je puno komplikacija. Sam znas koliko se treba potruditi da bi se jedan ovako veliki dogadjaj realizovao. Medjutim ipak se sve na kraju izvelo jer su se svi maksimalno potrudili.
Prateci sve sa strane, moram odati svima priznanje za neverovatan trud.
Pozdrav
Butnovnik Goran Todorovic-Faca
P.S. Snimak skoka i slike bice naknadno dostavljeni.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #5 on: December 22, 2009, 05:18:15 pm » |
|
Ljubav nikada ne umire
Puno posla je trebalo objediniti, da bi sve uspelo.
Na samom početku želim da se zahvalim Gacik Saša-i, čoveku koji je osmislio sajt „63.padobranska brigada”. Time povezavši sve ljude koji su, nekada, bili, i ostali pripadnici „padobranskog bratstva”. Jer, putem tog istog sajta, kasnije sam upoznao momka, Perbil Slavka(služio kod nas u 63.Padobranskoj brigadi 1980.godine), koji se potrudio da naredna priča uspe-obezbedio i povezao sve ljude, ustanove, sponzore, Ambasade, Tv kuće, novinare.... i potrudivši se preko svih granica, da bi visinski skok bio uspešno izveden.
Zatim Vazduhoplovni Savez Srbije, koji mi je pomogao da nakon povrede izvedem svoj prvi, naredni, padobranski skok u Tandemu.
Takodje ono sto obavezno treba spomenuti na samom početku je i ljubaznost i ekspeditivnost Slovenačke Ambasade u Beogradu. Posebno Gospodje Jadranke Šturm-Kocijan. Koja me je sačekala ispred Slovenacke Ambasade, kada sam došao da podnesem papire za Vizu. Koju su nam izdali u neverovatnom kratkom roku, od par samo dana.
Puni elana, sa vizama u rukama polećemo JAT-ovim avionom za Ljubljanu, i odmah nakon sletanja, gde nas je dočekao Perbil Slavko, odlazimo do Saveza paraplegičara Slovenije. Tu su nas toplo i ljubazno primili, direktor Dane Kastelic. Barbara Slaček, i Špela, sa kojim smo proveli lepe trenutke tokom razgovora. Njihova ljubaznost i želja da pomognu koliko su u mogućnosti me prijatno iznenadila. Nakon toga sledio je ručak. Nesto se moralo jesti, ne, ha ha.
Na upotrebu, tokom cele organizacije, koja je bila ogromna, dobilo smo vozilo na korišćenje, od Autokuce A2S iz Celja i Porshe Slovenija.
Njima takodje jedno veliko hvala.
Kilometri su bili pod nama. Svakoga dana bilo je puno posla koje se trebalo obaviti. Dan je počinjao noću, a noć se završavala svanućem.
Slovenačka firma Linde Plini, u kojoj su atestirane i punjene boce za visinski skok se uključuje u organizaciju. Sa kojima smo svakoga dana u kontaktu. Nudeći svoju pomoć. Mozda je za njih to mala pomoć ali nama to puno znači.
Hvala svim ljudima iz Firme Linde Plini.
Tu je i Garni Hotel Zvon, iz Zreče-a. Hotel u kome se još uvek nalazimo, Pantoni, moj pratilac, i ja. Oni su nam izdali sobu na korišćenje za svo vreme dok smo u Sloveniji po neverovatno maloj ceni. Ne želeći da meni naplate smeštaj već samo za pratioca. Što moram reći da je neverovatno ljubazno od njih, posebno u danasnje vreme.
Dan pre izvršenja skoka, radi se provera visinskih boca na zemlji. Na jednoj od njih otkazuje maska. Počinje grozničava potraga za istom. Mobilni telefoni dolaze do usijavanja od zvanja. Zar ce nas to zaustaviti, pitam se?
Putem neta kontaktiram Saleta Milosevića, padobranca, u Srbiji. Moleći ga za pomoć u pronalasku maske. Momak zove na sve strane. „Padobransko bratstvo” se uključuje u trku sa vremenom. Najzad, Slavko Perbil kontaktira Komandu Slovenačke Vojske, sa molbom da nam pomognu.
Odobrenje uskoro stiže, i maska je na putu ka nama.
Hvala Slovenackoj Vojsci.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #6 on: December 22, 2009, 05:19:11 pm » |
|
Na sam dan skakanja, i po dolasku na aerodrom posmatram užurbanost celokupne ekipa Aerodroma Slovenj Gradec i Aerokluba „Aviofan“ u pripremanju aviona sa kojim će se postaviti novi svetski i Ginisov rekord. Zanimljivo je da je taj isti Pilatus, PC-6, upotrebljen tokom snimanja jednog od delova filma o Dzems Bondu.
Pilatus PC-6 in GoldenEye
Istog dana dobijamo info da u Sloveniji NATO počinje vezbu. Stiže info sa AKL-a, i Slovenačke Kontrole Vazušne plovidbe, o NATO vežbi. A vežba je trebala trajati do mog povratka u Srbiju, 30.oktobra.
Istog trenutka, da skok ne bi bio odložen svi učesnici daju sve od sebe da skok ipak uspe. Šalju se E-mailovi, pišu molbe putem fax-a. Telefonira se! Jedna neverovatna požrtvovana scena se odigrava kraj mene. Svi se maksimalno trude da pomognu.
I to samo par sati pre početka NATO vezbe.
Da ne poverujes, scena je kao iz nekog triler/akcionog filma. Stvarnost se odigrava, baš tu, pred mojim očima. Adrenalin kola. Pitanja se nižu-da li ćemo uspeti. Uz to i vreme se komeša. Navlače se oblaci. Magla. Pitam se da li smo se zamerili bogovima. Da li je to još jedan ispit pred kojim smo stavljeni-jer ako odustanemo, znam, nećemo biti nagradjeni ne samo sada, danas, već i za naredno vreme. Iako je dan, na horizontu se odigrava scena kao u Sumrak bogova. Borba za surovu stvarnost počinje.
Kada se oglasi zvuk telefona, ili signal fax-a, svi se okrećemo isčekujuci ishod teksta. Niko ne zeli odustati.
Posmatram upornost svih ljudi da uspemo, i njihovu požrtvovanost i borbu u tome. Pitajući se, zbog svega sto naš je snašlo, da li je ovako izgledala mitska borba Davida sa Golijatom. No znam da je ovo mala odabrana grupa Spartanaca koja je/će pobediti kod Termopilskih Kapija.
Da bi jednog narednog trenutka nastala GROMOGLASNA tišina. Kao po dogovoru zavladao je tajac. U tom trenutku stiže vest sa Slovenačke Kontrole Vazušne plovidbe, i fax, da je skok....Odobren.
U trenutku kao da nešto struji u vazduhu. Niko ništa ne izgovara. Osećam snagu i rast nadolazećeg adrenalina, pozitivne emocije i radost svih nas se osećaju, i kreće aktivnost.
I jos jedan neverovatan podvig Slovenačke Kontrole Vazusne plovidbe-oslobadjaju vazušni prostor na nebu, gde trebamo leteti da bi postigli neverovatnu visinu za skok. Visinu gde lete putnicki avioni.
Na trenutak se nalazim u vanvremenskoj Zoni. Ako ovo i nije stvarnost molim bogove da to traje.
Počinje preusmeravanje letova putničkih aviona, i to samo da bi smo izveli visinski skok.
Nebo je najzad cisto. Mozemo odahnuti.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #7 on: December 22, 2009, 05:21:02 pm » |
|
Sledi, dogovor pred skok. Opremanje. Lekarski pregledi i stručni savet Višeg vazduhoplovnog lekara, dr. Brane Brodnik-a su i te kako potrebni jer se skok izvodi u ekstremnim uslovima. Tu je i Hitna pomoc Koroške, i njihovo prateće osoblje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uz sve to radimo i intervju, slikanje.
Na zemlji hladno je, ali to je najmanje važno-Bezbednost na prvom mestu, nakon toga sve ostalo.
Ne samo trema, strah je ono sto nas svuda prati, i kao negativan i kao pozitivan faktor. Negativan, u smislu da nam ne dozvoljava da uživamo i u adrenalinskim momentima. Jer strah je kao vatra. Ako je ne kontrolišemo-Sagorećemo. Taj isti strah je i pozitivna stvar, posebno kod sportova gde vlada veliki rizik. Prvo se mora ispoštovati maksimalno bezbedonosna procedura. Strah je na neki način kao alarm. Budi nas i podseća šta treba uraditi ako se desi nešto nepredvidnjeno. I uvek nas budnim drži.
No, mi smo time ovladali, onoliko koliko se to može. Jer u nama postoje dva urodjena straha-Jedan od gubljenja tla pod nogama, drugi od prejakog zvuka, svi ostali su stečeni strahovi.
Mi, ljudi, poštovaoci neba, velikih visina-Piloti, jeriličari, padobranci, i svi koji smo vezani za Slobodno nebo, znamo da ništa ne može biti uspešno izvedeno ako nam bog Eol to ne dozvoli. Znaci, nista u suprotnosti sa onim sto priroda kaze.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #8 on: December 22, 2009, 05:21:30 pm » |
|
Posebo sto zelim istaci je naredni detalj-Koji me malo pogodilo.
Kada je cela organizacija počela, oko organizovanja ideje skoka sa velike visine, prvo se moralo, izmedju ostalog, pristupiti pronalaženju sponzora. Poduhvat je veliki, puno stvari su u pitanju koje treba realizovati i automatski zahteva veću sumu novca.
Pisao sam ni sam ne znam koliko meilova, i koga sve nisam kontaktirao telefonom. Takodje da bi se to potvrdilo, isto je radio i momak iz Slovenije, Slavko Perbil, pisao je i zvao. Od nebrojenih meilova samo smo dva odgovora dogovora, i to negativna.
Bez obzira na negativan ishod odgovora, Hvala onima koji su ODMAH odgovorili. Time su pomogli da ne gubimo uzalud vreme čekajuci i nadajući se poyitivnom ishodu odgovora.
Pogodila me je nezaiteresovanost ostalih da makar odgovore na pisane meilove. Mozda je to s toga sto je ovoga puta trebalo novčano pomoci ostvarivanju sna, postavljanjem rekorda licu sa invaliditetom, a vezano za padobranski sport. Jer, da je fudbal, ili košarka u pitanju možda bi(pozitivnog)odgovora bilo.
Licno, kao invalida pogodilo me je, sto niko nije izasao u susret/bio zainteresovan da pomogne ostvarivanju rekorda, kakav nigde nije bio na kugli zemaljskoj, vezano za lica sa invaliditetom.
Verujem, da bez obzira na krizu koja trenutno vlada, da se ipak moglo pomoći, i da novca ima. Samo je potrebna dobra volja. A to su Slovenci pokazali.
Nakon svih negativnih odgovora rešenje smo potražili u Sloveniji. Odustati se nije ni pomišljalo. Za nas ta rec ne postoji.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #9 on: December 22, 2009, 05:28:07 pm » |
|
Slavko Perbil stupa u kontakt sa gospodjom Bredom Dobnik, Direktorom marketinga energetskog pića SHARK, prestavnik u Sloveniji.
Izloživši gospodji Bredi u prvom kontaktu, poduhvat, i priču koja me je pratila od samog početka povrede, kroz sta sam prošao, i da nakon toga nisam odustao od SVIH svojih snova-i onoga sto sam postigao kao invalid, od gospodje Breda-e Dobnik, u dogovoru sa svojim direktorom Gregor Turnšek-om dobijamo pozitivno svetlo.
Kamen sa srca se raspršio, i poput milion golubova krenuo putem slobodnog neba.. Najzad se moglo odahnuti.
U prvom trenutku, kada mi je perbil Slavko javio, nisam mogao poverovati. Reci prolaze putem mojih misli-Najzad će moji snovi postati stvarnos. Mozda se ipak nisam zamerio bogovima. Mozda je to ispit na putu koji moram proći da bih stao na svoje noge.
Sklapam oći, slike se redjaju, unutrašnji razgovori i sve potisnute misli isplivavaju na površinu. Nezaustavljive emocije. I suze same teku. Slivaju se niz umorno lice.
Bilo je toliko bitaka, predjenih kilometara, borbe na granicama nestvarnog sveta za zdravog coveka.
I kako nekome objasniti radost koja me tog trena ispunjava, iako nije u pitanju moj buduci hod.
Kako nekom objasniti, ko nije doživeo ići putem kojim se redje ide, put kojim mi koji u sebi nosimo ožiljke sudbine, jedan padobranski skok, jedno ispunjenje sna moze značiti.
Za nekog je ta pomoć mala, za nas, za mene, to znaci da ipak postoje dobri ljudi VELIKOG srca.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #10 on: December 22, 2009, 05:30:20 pm » |
|
I ako se dogodi, i kada se bude desilo, da u randevuu sa smrcu izgubim dodir sa zivotom na zemlji,
I kada iz špila Tarot karti izvučem kartu sudbine sa slikom koje se svi bojimo ni tada odustati necu od svojih snova,
Moje srce mora nastaviti svoj otkucaj, kao...
Poslednji zapis o slobodi!!!!
Možda nečujnim i slabim otkucajem mog srca,
Možda će taj isti nemi otucaj srca ostati utišan talasima mora,
Možda burama i vetrovima,
Možda će nemili dogadjaji ratova na majci Zemlji odvući pažnju dobrih ljudi,
Možda ratovima bogova moj radosni krik ostaće nem,
Ja-To-Stvarno-Ne-Znam,
Možda to nije ni važno.
Važno je da oni koji u sebi mogu čuti sapat vetrova, govor lista koji pada sa grane na krilima verta,
Znam da će čuti taj isti otkucaj srca svi oni dobri ljudi koji nose mač i stit i bore se poput zaboravljenih Vitezova.
Hvala Vam Breda, veliko HVALA Kući SHARK.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #11 on: December 22, 2009, 05:30:40 pm » |
|
Želim ipak napomenuti da je pomoć stigla od strane Ministra Šutanovca.
Mala ali vredna pomoć.
Hvala Vam gospodine Ministre.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #12 on: December 22, 2009, 05:34:40 pm » |
|
Vraćamo se visinskim aktivnostima...
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Opremanje završeno, ukrcavanje. U avionu vlada mala gužva. Puno ljudi plus kiseonička oprema. Dva iskusna pilota sede na komandnim mestima - Damijan Cehner i Vili Pleteršek. Iza njih su sati i sati leta na nebeskim visinama.
Pilatus rula, ljudi na zemlji pomno prate razvoj dogadjaja.
Spustam pogled samo na tren, posmatrajući lica koja me okružuju. Ona lica koja sa mnom tog dana lete put nebeskih visina. Nasmejana lica. Znamo da je krenulo.
Razgovaram u avionu sa Barbarom Slacek, ona takodje skace tog dana u Tandemu. To je njen prvi padobranski skok. Ne čitam strah na njenom licu. Zašto? Odgovor je jednostavan. Barbara, iako je invalid kao i ja, ima ogromno iskustvo u ronjenu. Poseduje ronilacko P2 zvanje. Sledeci stupanj je samostalni ronioc. I sve to je postigla kao invalid. Ove godine, 2009., na leto u organizaciji IAHD(International Association Hanicapped Divers-Medjunarodna asocijacija Hendikepiranih Ronioca)iz Slovenije, a pod rukovotstvom iskusnog medjunarodnog priznatog Instruktora ronjena Ravnak Branka, zaronila je na NEVEROVATNIH 45.metara. Uspeh kakav se ne da zamisliti. Još jedna potvrda da granice ne postoje.
Pitam se, da bez obzira sto mi je ovo 987.skok, da li od Barbare trebam zatražiti savet, zbog njenog ogromnog iskustva-u ronjenju-i smirenost kada je potrebno reagovati u stresnim situacijama.
Pogled vracam na prirodna okruzenja. Poznate Slovenačke Alpe. Bio sam u Francuskoj na Mont Blanc-u, bio sam u Rusiji, na Kavkazu, Elbrus, ali nisam bio na Triglavu. Šteta, kazem sebi. No, vremena ima. Radja se jos jedna....ali o tome neki drugi put.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
I vec smo na 4800.metara, iznad prvog sloja oblaka. Vrata se otvaraju. Hladno je, ali toplo oko srca. Putnici i Instruktor pomažu da se Barbara namesti u položaj za iskakanje iz aviona. Okreće se ka meni, pozdravaljamo se kao dva iskusna padobranca. I dalje nema straha u njenim očima, vec očitavam radost. Odvoj....slobodni pad. Za njima skacu jos dva padobranca, Slavko Perbil i moj brat Pantelic Drasko-Pantoni-čovek koji mi je jos sa prvim upoznavanjem u jedinici u kojoj sam radio postao kao rodjeni brat. Njegova pomoć, dobra volja i hrabro srce za mene je OSTAO put vodilja.
Hvala brate Pantoni.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #13 on: December 22, 2009, 05:35:20 pm » |
|
Iznad nas novi slojevi oblaka.
Redjaju se kao spratovi.
Znam, bogovi nas na našem putu posmatraju.
I zato im tokom celog puta mašem. Jos uvek se po nekad tokom leta da nazreti vrh Triglava.
Nesmetano se odvija razgovor pilota u avionu sa AKL-om, Kontorlom Vazdušne Plovidbe. Koja sve pomno prati i snima.
Posmatram visinimer. Pokazuje 5000.metara. Jos jedna provera boca sa kiseonikom. Roman Pogačar, Tandem instruktor, i Peter Anžur, smimatelj, pomazu mi da stavim bocu sa kiseonikom. Skazaljka na visinomeru se lagano ali sigurno penje-5500-6000-6500-7000-7500-i tako redom. Misli su usmerene ka pozitivnom, i onome što mi je pre skoka govorio Vazduhoplovni lekar, dr. Brane Brodnik-Samo smireno i ravnomerno disanje padobranac. I ne brini. Tu su i reči mojih instruktora iz 63.padobranske Brigade, Nebeskih Vidri(osvajači mnogih zlatnih medalja. Oni dobri momci moji su mi pomogli i usadili ljubav prema padobranstu-Janićijevic Miroljub, Ćurčić Dragan, Micić Siniša, Ivan Djordjević, Djurić Radmila-Padobranska dama koja je skočila sa neverovatnih 9180.metara, Radiša Mladenović i Korać Radoslav)-Jaka volja, dobra priprema, miran duh i sve ce se odvijati dobro.
Straha ima, ali u pozitivnom smislu.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dexy
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 662
|
|
« Reply #14 on: December 22, 2009, 05:35:31 pm » |
|
Pilot daje znak da smo u naletu. Vrata se otvaraju, još jedan sloj oblaka, no to ne pravi problem oko pravca leta aviona. Pioti su iskusni, i ljudi sa AKL-a pomažu.
Bacivši pogled ka nama trojici, koji iskačemo, malo sam se nasmejao mislima-izgledali smo kao tri astronauta. Temperatura vani je ogromana, sto sam kasnije saznao, neverovatnih minus 50 stepeni celzijusovih, a i osetio na svojoj kozi, haha.
Polozaj za iskakanje, i put slobodnog neba. Redovi oblaka se smenjuju. Iskusni Roman Pogačar mi rukom daje znak, pitajuci me dali je sve u redu. Potvrdjujem. Iskusni Peter Anžur, smimatelj, koji je ove godine pobedio na takmičenju u Sloveniji, za najlepšu napraljenu fotografiju na padobranskom skoku, u slobodnom padu, prilazi lagano poput ptice grabljivice, koja ispituje svoj plen, kruzeći oko nas. Moj osmeh se širi. Hvatamo se u vazduhu. Mi, padobranci to zovemo RW-položaj gde se padobranci hvataju rukama u slobodnom padu.
Posmatram visinomer, njegovo staklo je svo u ledu. Himalaji u slobodnom padu. Vreme prolazi, duge padobranske sekunde se redjaju. Jos jedna lepota padobranstva, jer za nas padobrance slobodni pad je najlepasa stvar. I, sto duze letenje u vazduhu to bolje.
Poslednji sloj oblaka pod nama. Znam da nam nakon prolaska kroz njega sledjuje otvaranje padobrana. I radostan sam i nisam, jer sa jedne strane zelim da skok traje jos duže, ali sa druge strane znam da me na zemlji čekaju svi dobri ljudi.
Roman daje znak da budem spreman jer sledi otvaranje padobrana. Lagani trzaj, kupola padobrana se puni. Roman proverava kupolu padobrana. Da bi mi nakon toga pružio komande za upavljanje. Zadovoljan sam, kupola puna sve je uredu ......
Odmah sam se setio svog prvog skoka u tandemu, nakon povrede. Skočivsi sa Sašom Jojićem-Jokas imali smo takozvani otkaz glavnog padobrana. I morali smo odbacivati glavnu kupolu i otvoriti rezervni padobran. Nakon prizemljenja, i dolaska auta po nas, u putu pitao sam Jokasa-Jokas, hocemo li danas skočiti jos jedan skok. Jokas mi odgovara-Faco, danas smo jednom skočili iz aviona a imali smo dva slobodna pada. Nakon tadasnjeg prizemljenja svi su mi čestitali i rekli-Faco, pa ti ne mozes bez pozitivnih pizdarija(izvinjavam se na izrazu). Odgovorio sam, da kod mene ništa ne može lako i normalno.
Ponovo „vozim“ padobran. Ruke su se ukočile od hladnoce ali „voznja“ čini svoje.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
