Soko G-4 Super Galeb (N-62)

[Djole fulcrum]

Nas 23737 na aeromitingu ILA 2010 U Nemackoj

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dexy]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/SPKb0VWPbXM?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[dzumba]

У другој половини 80-тих година (1986. а можда и 1985.године) у посети нашој земљи је био  командант Ваздухопловства САД. Између осталог за њега је уприличена посета Аеродрому Батајница ком приликом је главна "звезда" био Г-4. Односно, једно пола сата је Г-4 (уз Орла) из ВОЦ-а демонстрирао летне карактеристике. Амерички генерал је био врло задовољан оним што је видео. На презентацији је владала врло опуштена и пријатна атмосфера. Повод посете, осим општих питања сарадње била је могућност куповине Г-4 за потребе обуке пилота  у ОС САД. Из приче старијих официра који су учествовали у разговору  сазнао сам да је главна примедба американаца  била авионика, те да би, ако се авион купи за њихове потребе, било потребно то прилагодити њиховим захтевима. Дакле, сигурно се у Ваздухопловном техничком институту, као и у Соколу радило на пројекту прилагођавања Г-4 могућим захтевима Американаца. Као што знамо, ипак, Американци се нису определили за Г-4.

[Bandzi]

Kao što reče @trpe grozni, na osnovu tog projekta kasnije se počelo raditi na G-4 TURGA, ali je rat i taj projekat zaustavio.

[Рашо]

Amerikanci bi kupili G-4 jedino da je pobjedio na konkursu za školski mlazni avion za USN. A sumnjam da bi pobjedio jer je u konkurenciji bio i mnogo potentniji Hawk koji je na kraju i odabran. U svakom slučaju, "amerikanizacija" opreme i samo učešće na prestižnom konkursu bi mu značajno "digli cijenu" i povećali šanse na svjetskom tržištu.

[trpe grozni]

Ne @Rasho, gresis. Tada je pobedio T-6 Texan 2 jer se sa projektom JPATS trazio pocetni skolski avion, sto je u stvari amerikanizovani Pilatus PC-9 (sto je bilo i jedan od uslova za ucesce na JPATS programu).
Tada su USN i USAF trazili avion za pocetnu obuku.
Mi nismo usli cak ni u finale, jer se zemlja raspala, a imali smo sanse jer ako pogledas koje su sve modeli usli u finale, bili smo prilicno blizu, pa cak i mozda u prednosti nad ostalim finalistima sa mlaznim motorima.
Inace konkurs je zavrsen 1995 godine, a ovo su bili finalisti.

    * Cessna 526 CitationJet
    * Embraer EMB-312H Super Tucano - improved EMB-312 Tucano with uprated engine and other improvements; for the basis for the later Embraer EMB 314 Super Tucano. Partnered with Northrop
    * Vought Pampa 2000 - a heavily modified FMA IA 63 called Pampa 2000
    * Lockheed T-Bird II, partnered with Aermachhi for Aermacchi MB-339
    * Beech-Pilatus PC-9 Mk 2, which won the competition. The PC-9 Mk 2 had a 70% redesign by Beechcraft; produced as the T-6 Texan II
    * Rockwell Ranger 2000
    * SIAI Marchetti S.211 - partnered with Grumman

Izvor Wikipedia
Znaci cak i da je SuperGasa pobedio, proizvodio bi se u Americi, imao bi americko ime, americke motore, avioniku i elektroniku, i zvao bi se nekako drugacije, al bi mi bili ponosni do neba.

[pvanja]

@trpe grozni

Da ali bi se onda mozda ocesali za licencu za novi motor koji bi G-4 bas lepo legao, mozda bi cak i orla pocastili sa novim motorima (mada sumljam bilo bi to previse para).
Ovako ...

[trpe grozni]

Verujem da je to bila i namera. 
Sta ces, bilo je velikih planova, al drzava se raspala, pa od toga nista nije bilo.

[dzumba]

Када сам написао оно око посете тадашњег команданта Ваздухопловства САД, написао сам из прве руке. Био сам присутан. Стајао сам одмах иза њега све време, осим током разговора. Знам да је улазио у авион, али не могу да се сетим, нисам сигуран, могуће је да је и летео са неким од наших опитних пилота у Г-4. Дакле, њихова заинтересованост није била само протоколарна, већ врло, врло јасно усмерена ка могућем избору Г-4 за њихове потребе. Мислим да је главни разлог да Г-4 не буде изабран политичке природе, јер се после тога, већ од 1987 осећало таласање код нас, а замерили смо се Американцима и око подршке Палестинцима код отмице брода "Акиле Лауро" (ту негде тих година).

Нема везе са темом, али и једна анегдота из те посете. Протоколом је иначе било предвиђено ко коме шта даје од уобичајених поклона.Тако су и Американци али и ми међусобно изменили те уобичајене поклоне (неке значке, плакете, упаљаче и сл.) Како је време било прохладно, а чланови делегације су били лако одевени, командант аеродрома, пуковник Николовски, је обезбедио за све који су на тераси тадашње контроле лета пратили демонстрацију лета Г-4, механичарске бундице. Наравно гланц нове. Када је приказ завршен амерички командант је хтео да скине бундицу и да је врати. Међутим, пуковник Николовски каже да им то оставља за успомену и још им је даје наше пилотске јакне. Амерички генерал се мало збунио, али се одмах снашао, захвалио се а затим скинуо  своју летачку јакну (кожну, са све ознакама) и поклонио је пуковнику Николовском.

[trpe grozni]

@Dzumba, na prvoj strani su skenovi iz Aerosvet International-a (englesko izdanje naseg casopisa Aerosvet).bas sa tog dogadjaja, i tamo kazu da je General leteo na avionu, kao i da je jos jedna dama pilot iz te delegacije letela na SuperGasi i sa tim postala prva dama koja je letela na avionu Super Galeb G-4.
Interesantno je i to da su skoro u isto vreme u Zadru ovaj avion ispitivli i francuzi, koji su isto tako leteli na njemu.
Mozda ce ti ovaj tekst probuditi jos neku dogodovstinu sa ovog ispitivanja.

[galeb]

Čitao sam ovo o testiranju G4 od strane US pilota. Razmišljao sam, ako je avion stvarno tako dobar (?)....sad nemojte reči da je bez veze diskusija u stilu "šta bi bilo, kad bi bilo" (to znam i sam).... ali katkad nije loše malo tako razmišljati ili "filozofirati" - kako želite.  Ali stvarno me zanima, šta bi sljedilo, da nije sve prekinuto nakon 90-te i dal bi stvarno G4 leteo u NATO ?  I najzad: šteta, da je (kao i mnogo toga) ovako završilo, jer to bi bio ipak uspjeh.

[trpe grozni]

Vidi @Galeb, nisu dolazili i ameri i francuzi dzaba kod nas, odnosno da je nas avion bio toliko dobar, da ne bi mogli bez njega. Sam zavrsni izbor aviona na JPATS-u govori kakav su avion u stvari zeleli i USN i USAF. Oni su zeleli osnovni trenazer, t.j. avion za osnovnu obuku pilota.
Pozadina i jednog i drugog dolaska je bila prodaja motora, avionike i elektronike za projekt NA, t.j. ko bi nam bio strateski partner za taj projekat. Mozda i upravo zato su i (po mojim informacijama) zato oba modela NA ( i onaj mini Rafal i onaj ala F-16/Lavi) isla na ispitivanja paralelno jedan pored drugog, i do pre prestanka tog projekta, nije bila objavljena informacija koji ce od ta dva modela postati pravi NA. Ipak broj od 150+ motora, nije bio zanemarljiv niti amerima, niti francuzima.
U svakom slucaju, americka firma koja je trebala da bude nas strateski partner za projekat JPATS, je videla da bi mogla kesirati dobru paru, ako uspe da progura taj projekat u Turskoj, pa je zato i radila "za nas" na projektu TURGA.
U svakom slucaju, da je ostala drzava, verovatno bi avion G-4 bio najuspesniji nas avion (otprilike kao sto je to bilo i sa G-2 ciji je naslednik SuperGasa).
Mada ovo je samo moje misljenje.

[FF]

Strani partneri (i istočni i zapadni) su odavali priznanje našim stručnjacima iz oblasti aerodinamike. VTI je imao ogroman potencijal i zavidne rezultate u ovoj oblasti još od 60-tih godina (G-2, J-21). S druge strane, jugoslovenska avioindustrija je zaostajala za vodećim liderima u razvoju motora i opreme. I zapad i istok su bili veoma rezervisani za transfer vazduhoplovne tehnologije u SFRJ. Uvek su se bojali da će Jugosloveni tehnologiju proslediti s druge strane gvozdene zavese. Odtuda su projekti koji su inače bili veoma ambicizno i dobro zamišljeni, završavali s ne baš tako dobrim rezultatima. Orao je klasičan primer toga i to je jako dobro opisao i inž. Rendulić u svojim delima. Orao je aerodinamički jako uspešno koncipiran avion, ali njegov potencijal uništio je loš izbor motora i avionike. U intervjuima inženjera koji su projektovali taj avion (ako ste nekada čitali Aeromagazin) upečatljivo je to njihovo razočarenje zbog kompromisa na koje su morali pristajati. On je zapravo bio preambiciozno zamišljen. S duge strane kod G-4 se, kako se to kaže u fudbalskom žargonu - "stalo na loptu". Pošlo se od pogonske grupe koja je u tom momentu bila na raspolaganju, i prema njoj se pokušao napraviti dobar koncept s maksimalnim iskorišćenjem. Zato je Super Galeb tako dobar avion - jer je dobro izbalansiran - postignut je dobar kompromis između aerodinamike i motora. Opet, značajan udeo u njegovoj uspešnosti imaju i TTZ, koji su za školsko-borbeni avion mnogo lakši nego za avion kakv je bio Orao.

Ukratko - Orao je bio prevelik zalogaj u svoje vreme, ali ne za projektante, već za avio-industriju (kooperante i tehnologiju). Super Galeb je odrađnen s mnogo mudrijim pristupom. Tačno se procenilo koji su dometi domaće vazduhoplovne industrije i s kojim tipom aviona se može ostvariti maksimalan učinak. To je u tom trenutku bio školsko-borbeni avion. Siguran sam da se država nije raspala, da bi lako evoluirao u smeru daljeg unapređenja onih borbenih karakteristika. Kao školski avion, on je i danas sasvim konkurentan sa letelicama koje nose mnogo zvučnija imena.

[dexy]

Još jedna fotka sa ILA 2010, Berlin:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[pvanja]

@FF

Ima jos jedna jako bitna stvar - da nije bilo projekta ORAO projekat G-4 nebi bio toliko uspesan.

Sve sto je osvojeno (iskustva, tehnologija itd.) u projektu Orao kasnije je primenjeno na G4.

Inace cena Orla je bila procenjena na nekih 5 mil USD.

Sa nase strane malo je bilo neozbiljno sto smo krenuli  u razvoj orla a nismo pribavili barem nacelnu saglasnot za neki potentiniji motor.
I sama kooperacija sa Rumunima nam je smanjila broj opcija za pogonsku grupu. Mi bi jos mozda i dobili neki bolji motor ali tadasnjoj clanici VU Rumuniji to sigurno nije dolazilo u obzir.