Amerika preuzima Haiti

[Dreadnought]

Amerika preuzima Haiti


19.01.2010.

Humanitarna pomoć sa vojnom dimenzijom kojoj se ne
vide politički motivi, ali prepoznaju strateški razlozi
 

Vašington – Bivši predsednik Džordž Buš se, godinu dana od iseljenja, u nedelju vratio u Belu kuću. Pošto je osam godina u njoj bio domaćin, ovoga puta se pojavio kao pozvani gost i tako prvi put od silaska s vlasti bio pod medijskim reflektorima.

Društvo mu je pravio njegov prethodnik Bil Klinton, a obojica su priliku da ponovo prošetaju hodnicima zdanja iz kojeg su upravljali sudbinom ne samo Amerike, nego i sveta, dobili na poziv sadašnjeg stanara Bele kuće Baraka Obame. Povod za susret tri ličnosti sa predsedničkim titulama bio je Haiti. Obama je svoja dva predsednika zamolio da svoj ugled i iskustvo založe za što efikasniju koordinaciju pomoći susednoj zemlji u kojoj je razorni zemljotres izazvao jednu od najvećih humanitarnih kriza u istoriji. Obojica su bez oklevanja to prihvatili, s tim što je Bil Klinton, kao specijalni izaslanik UN za Haiti, već „ušao u posao”.

Angažovanje na ovako visokom nivou pokazalo je veliku američku spremnost da pomogne Haitiju u zaista najtežim danima u dvovekovnoj istoriji prve crnačke republike sveta. Stradalnicima pomažu i sve druge zemlje, ali je sasvim očigledno da samo oko hiljadu kilometara udaljen sused u ovom trenutku može da učini najviše.

Ali angažman Amerike koji je počeo praktično već u prvim satima posle zemljotresa ne podrazumeva samo dostavu hrane, vode, lekova i novca. Američka mornarica je preuzela kontrolu vazdušnog saobraćaja, 5.000 marinaca se upravo iskrcava na haićansko kopno da bi obezbeđivali red u okolnostima učestalih pljački i rastućeg haosa u razorenoj prestonici, a najavljeno je prispeće još oko 7.000 vojnika.

To celoj operaciji daje izuzetno delikatnu političku dimenziju, što je potvrdila reakcija venecuelanskog predsednika Uga Čaveza, koji je Amerikance već optužio da koriste priliku da „Haiti okupiraju zauvek”.

U američkom angažmanu se zasad ne vide neposredni politički motivi, jer je iznuđen: haićanska vlada, nedelotvorna i pre zemljotresa, jedva da postoji, šef države Rene Preval se obraća inostranoj ali ne i domaćoj javnosti, a SAD su jedine koje mogu da brzo doprinesu uspostavljanju i održavanju kakvog-takvog reda. Ali zasad nema odgovora na pitanje koliko dugo bi američko praktično „preuzimanje Haitija” moglo da traje i kakve sve dimenzije da poprimi.

U prošlosti, SAD jesu bile faktor haićanske politike, što uverljivo mogu da potvrde i Klinton i Buš. Prvi je 1994. tamo poslao 20.000 marinaca da posle vojne pobune vrate na vlast predsednika Žan-Bertrana Aristida, dok se drugi 2003. nije baš potresao kada je, posle novog vojnog revolta, Aristid morao da azil potraži u Južnoafričkoj Republici.

Aristid se ovih dana ponudio da se vrati i ponovo stavi na čelo zemlje, ali ta ponuda nije naišla na odjek. Taj povratak bi svakako iskomplikovao situaciju i Baraku Obami, koga već diskretno optužuju da na prepun spoljnopolitički tanjir (Irak, Avganistan, Pakistan, a odnedavno i Jemen) dodaje i Haiti.

Čini se, međutim, da nema izbora: obnova stabilnosti u najsiromašnijoj zemlji regiona ima strateškog smisla. Nečinjenje bi donelo veće štete od rizika koje podrazumeva delovanje.

Tokom četvorosatne posete Haitiju u subotu, državna sekretarka Hilari Klinton je, u prisustvu predsednika Prevala, izjavila da će Amerika „ovde biti danas, sutra i ubuduće”. „Specifičnosti” američke humanitarne pomoći (pa dakle i njen vojni aspekt) legalizovane su inače zajedničkim saopštenjem u kojem se kaže da je pomoć zatražila vlada Haitija, a SAD prihvatile da je pruže.


Milan Mišić
Izvor: Politika

[Dreadnought]

I Francuska optužila SAD za okupaciju Haitija
 

20.01.2010.

Brisel – Evropska unija obećala je više od 400 miliona evra humanitarne i dugoročne pomoći Haitiju koji je prošle nedelje pogođen razornim zemljotresom. Evropska komisija doniraće najviše, oko 330 miliona evra, dok će države članice unije pomoći pojedinačnim donacijama.

Pored toga EU je uputila na Haiti tim stručnjaka čiji je posao da procene najnužnije potrebe, kao i da pruže neophodnu podršku tamošnjoj vladi.

„Moramo da preduzmemo hitnu akciju”, kazala je Ketrin Ešton, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost posle vanrednog sastanka 27 evropskih ministara. Lideri EU uputili su izraze zahvalnosti SAD zbog uloženih napora da održe otvoren aerodrom u Port o Prensu, ali su rekli da su dobili mnoge pritužbe od nevladinih organizacija o tome kako je pomoć stizala na Haiti.

Francuska je uputila zahtev Ujedinjenim nacijama da ispitaju dominantnu ulogu SAD na Haitiju koje su tamo rasporedile 10.000 vojnika. Zahtev je usledio posle odbijanja američke vojske da dozvoli sletanje francuskom avionu koji je prevozio poljsku bolnicu na Haiti.

„Ovde bi trebalo da je reč o pomoći Haitiju, a ne o okupaciji Haitija”, ljutito je reagovao Alan Žojande, francuski ministar za saradnju. On je dodao da očekuje od UN odluku o tome kako svetske vlade treba zajedno da pružaju pomoć Haitiju, ali i da zahtevaju od Vašingtona objašnjenje za ulogu koju SAD imaju na Karibima. Žojande se osvrnuo i na primedbe koje su zbog prisustva američke vojske uputile Venecuela i Nikaragva i tim povodom izrazio „duboku zabrinutost”.

Španija, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, predložila je da EU uputi žrtvama zemljotresa dodatnu pomoć u vidu viška poljoprivrednih proizvoda. Špansko predsedništvo EU uputiće danas zvaničan predlog ministrima poljoprivrede država EU da pomognu Haitiju proizvodima kao što je mleko i viškom hrane, najavila je španska ministarka Elena Espinoza.

„Želimo da na Haitiju znaju da to nije izraz samo španske, već evropske solidarnosti”, kazala je Espinoza.

EU želi da u najkraćem roku ispita situaciju na Haitiju i pripremi „sveobuhvatni odgovor” na humanitarnu krizu, kao i na dugoročne potrebe stanovništva ove karipske države. „Prvi među prioritetima jeste slanje spasilačkih ekipa, vojnih i civilnih, vode, lekova, skloništa, hrane i uređaja za komunikaciju”, saopštilo je špansko predsedništvo.


Izvor: Politika

[Dreadnought]

Vojska SAD čini sve da olakša saobraćaj na Haitiju


21.01.2010.

Vašington – Američka vojska demantovala je da loše koordinira vazdušni saobraćaj na aerodromu u Port-o-Prensu tvrdeći da se ulažu veliki napori kako bi što pre stigla pomoć ugroženima nakon katastrofalnog zemljotresa na Haitiju.
 

„Uvek će biti nezadovoljnih ljudi”, rekao je novinarima visoki američki vojni zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Javnost zamera što brojni avioni koji od 12. januara kada se dogodio zemljotres, donose pomoć za preživele na Haitiju nisu uspeli da dobiju dozvolu za sletanje.

Organizacija Lekari bez granica izrazila je danas žaljenje što avion sa 12 tona medicinske pomoći nije mogao ni posle tri pokušaja da sleti na aerodrom. Američki zvaničnik je kazao da o dozvolama za sletanje odlučuju haićanske vlasti zajedno sa Ujedinjenim nacijama i da američka strana ima jedino ulogu da olakša sletanja.

On je takođe rekao da je sada na aerodromu moguće obaviti 130 sletanja aviona, dok je prvih dana nakon zemljotresa sletalo između 30 i 40 aviona.

Istovremeno, haićanski ministri odlučili su danas da privremeno suspenduju svoje redovne aktivnosti i geografski među sobom podele ugrožena područja kako bi što je moguće više olakšali raspodelu međunarodne pomoći.

Prema poslednjim podacima, u zemljotresu koji je 12. januara pogodio Haiti poginulo je 75.000 ljudi, 250.000 ih je povređeno, dok je oko milion njih ostalo bez krova nad glavom.

U zemljotresu su, takođe, stradale brojne državne zgrade, među kojima i predsednička palata i više ministarstava.


Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

SAD šalje još 4000 vojnika na Haiti


21.01.2010.

Vašington - SAD su saopštile da će na Haiti poslati jos 4.000 vojnika kako bi se povećali izgledi da pomoć stigne i do onih koji je još nisu primili.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Osam dana posle zemljotresa koji je razorio ovu karipsku ostrvsku državu broj američkih vojnika je dostigao 16.000, a ratna mornarica je navela da će dodatne snage u "značajnoj" meri doprineti brzom pružanju pomoći.

Dostava pomoći je efikasnija od nedelje, ali zbog logističkih problema sa transportom i raspodelom, kao i bezbednosnih problema uz povećan broj pljački i nasilništva, ne stiže do mnogih kojima je potrebna.

Američki vojni transportni avioni su ugroženom stanovništvu pomoć u hrani i vodi počeli da bacaju padobranima, a kako kaže bivši specijalni izaslanik UN za Darfur, švedski diplomata Jan Elijason, to je poslednja i verovatno jedina opcija kako bi u zemlju "smesta stigla preko potrebna pomoć".

"Pretpostavljam da je izbacivanje pomoći iz helikoptera pokazatelj koliko je situacija očajna", istakao je Elijason.

Ujedinjene nacije su saopštile da su međunarodne spasilačke ekipe do sada iz ruševina izvuke preko 120 preživelih, dok vlasti procenjuju da je u katastrofalnom zemljotresu koji je 12. januara pogodio Haiti poginulo između 100.000 i 200.000 ljudi.

Samo u prestonici Port-o-Prensu bez krova nad glavom ostalo je oko 300.000 ljudi, a neki gradovi su potpuno razoreni. Preživelima je potrebna lekarska nega, sklonište, voda i hrana.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Opreznost usporava pomoć


22.01.2010

SAD šalje još 4.000 vojnika na Haiti,
što mnogi u svetu i dalje tumače kao okupaciju,
a ne brigu o postradalima
 

Katastrofalan zemljotres koji je razorio dobar deo Haitija, ne samo što je usmrtio, prema procenama, do 200.000 ljudi, već iz dana u dan rađa nove kontroverze u vezi sa međunarodnom pomoći kao i samim dešavanjima u ovoj karipskoj državi. Sjedinjene Američke Države saopštile su da će poslati dodatnih 4.000 vojnika na Haiti kako bi se povećali izgledi da pomoć stigne i do onih koji je još nisu primili. Međutim, ovo povećanje na ukupno 16.000 američkih vojnika u maloj ostrvskoj zemlji kritičari tumače kao američku okupaciju.

Premda je predsednik Francuske Nikola Sarkozi, suprotno prethodnim izjavama svojih ministara, demantovao tvrdnje da SAD okupiraju Haiti ističući da su francuske vlasti veoma zadovoljne saradnjom SAD i Francuske u dopremanju humanitarne pomoći, u međunarodnoj javnosti i dalje se održavaju sumnje u dobronamernost američkih akcija. Čak i pojedini američki eksperti naglašavaju da je „Haitiju potrebna voda, a ne okupacija”.

Mark Vajsbrot, iz vašingtonskog Centra za ekonomska i politička istraživanja, u autorskom komentaru u „Gardijanu” ističe da je američka vojska tek šest dana od zemljotresa počela da iz aviona izbacuje hranu i vodu. Taj metod dopremanja pomoći je prethodno zabranio američki sekretar za odbranu Robert Gejts iz „bezbednosnih razloga”.

Vajsbrot ovakvu američku opterećenost „bezbednosnim pitanjima” objašnjava prethodnim iskustvima Vašingtona u tom regionu, iako je sadašnja praksa pokazala da trenutno na Haitiju ima manje nasilja nego što je bilo pre zemljotresa.

N. Radičević
Izvor: Politika

[ZastavnikDjemo]

Ameri reaguju preventivno, kako bi sprečili talas izbeglica sa Haitija, koje bi se uputile baš prema njima. Ta zemlja je bila sinonim za humanitarnu, ekološku, privrednu i političku katastrofu mnogo pre zemljotresa, i Amerikancima, pored medijskog efekta, koji im je više nego potreban posle fijaska u Avganistanu i Iraku, je važno da od Haitija naprave kakvu-takvu državu, koja će moći da se stara o sopstvenim građanima. 

[Dreadnought]

Kastro: Zašto su SAD poslale vojnike na Haiti


24.01.2010.

Havana – Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro zapitao se zašto su SAD i ostale zemlje poslale vojnike u zemljotresom razrušen Haiti, navodeći da vojno prisustvo ometa međunarodnu saradnju.


Kastro je u kolumni u državnim novinama napisao da je Vašington „iako niko ne zna kako ili zašto” rasporedio trupe „kako bi okupirao haićansku teritoriju”, a ostale zemlje su se prilagodile tome.

On je primetio da se nekoliko vlada žalilo da vojnici sprečavaju avione sa humanitarnom pomoći da se prizemlje na Haitiju, kao i da su te vlade pozvale UN da istraže te slučajeve.

Predsednik Bolivije Evo Morales tražio je od UN da osude ono što je on nazvao „okupacijom Haitija”.


Izvor: Beta