Morske mine

[ML]

Razvijali su se akustički upaljači i Njemci su jih prvi upotrjebili 1940g. koristila se kombinacija upaljača za niske i srednje frekvencije. Senzor je vibrator koji reaguje na promenu akustičkog pritiska.Primaoci zvuka u akustičkom prijemniku su razni mikrofoni, pa za razliku od magnetskog upaljače gdje se električna energija troši samo kod prijema impulsa, ovdje se troši stalno pa je trajnost mine manja (6mjeseci-1godine). Ipak glavni nedostatak je zavisnost od intenziteta i frekvencije koju proizvodi brod, što opet zavisi od  brzine kojom brod plovi, zato su se upotrbljavali kombinirano sa magnetnim upaljačem ili kao akustičko akustički. Prvo je bio potreban impuls srednje frekvencije posle čega se uključuje i primač niske frekvencije. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ML]

Njemci su takođe prvi upotrjebili hidrodinamički upaljač  sredinom 1944 godine.Senzor se sastojao od dvije komore. Obe komore su ispunjene vazduhom i međusobno spojene.Hidrodinamički senzor je konstrisan u više varijanti prema tome jeli reagovao na smanjenje, povišenje ili naizmjeničnu promjenu pritiska. Pošto je hidrodinamički senzor u stalnom dodiru sa morskom vodom njegova se trajnost bila oko 6 mjeseci. U praksi se pokazalo da se upaljač aktivirao i djelovanjem valova pa se je kombinirao sa magnetskim ili akustičkim upaljačem.
Treba napomenuti da hidrodinamički upaljač  veoma povečava žilavost mine i do danas ne postoji minolovka za taj tip upaljača.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ML]

Mine do 1945
Da bi se izbjegli nedostaci pojedinih upaljača i otežalo razminiranje sve se više radi na upotrebi kombiniranih paljbenih sistema.
Najčešče su kombinacije akustičkoindukcjoni,akustičkomagnetni,akustičkoakustički,magnetskohidrodinamički i indukcijskohidrodinamički.
U tih mina jedan kanal je dežurni a drugi je bojevi kanal. Ako posle aktivacije dežurnog kanala posle određenog vremena ne dođe do aktivacije bojevog kanala mina se vrača u prvobitno stanje. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mine se razvrstavaju prema nosiocu polaganja na brodske, podmorničke i avionske.
Razlikuju se po obliku, veličini i tehničkoj izvedbi zavisno od nosilaca.
Za područje do 60m upotrebljavaju se na dnu ležeče mine i to veče 700-1000kg eksploziva za dubine do 55m i manje 300-350 za dubine od 20-25m.
Avionske se spuštaju sa padobranom sa visine 300m ili se polažu brez padobrana u niskom letu.Podmorničke mine sve više su prilagođene izbacivanju samo iz torpednih cijevi. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Junkers JU 52( za polaganje mina  a prsten je elektromagnetna zavojnica za aktiviranje magnetskih mina) [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sidrene nekontaktne mine bile su slične kontaktnim sidrenim minama , eksplozivno punjenje je iznosilo 250-300kg eksploziva.Za polaganje iz brodova koristio se sistem prethodnog utega, a sa podmornice hidrostatski. Njemačka sidrena podmornička mina tipa T je imala oblik torpeda. Prednji dio je bio napunjen eksplozivom 250kg, u srednjem je bio upaljač, a zadnji dio je imao sidreni uređaj koji se odvajao kada je mina pala na dno.
Kontaktne mine zadržavaju svoje osnovne karakteristike s tim što je konstrukcija tela i sidrenog uređaja prilagođena sredstvima za polaganje sa njihovih nosilaca.
Avionska nemačka sidrena mina je slična podmorničkoj tipa T , s tom razlikom da je bila opremljena specijalnim suhim galvanoelektričnim člankom koji se aktivirao prodorom vode kada bi brod udario u minu. Mina je imala stabilizatore i eksplozivno pu njenje ograničeno na 100kg.
Antenska mina američke konstrukcije poboljšana je u toliko (MK6) što je na gornjem delu sidra dobila padobran koji se pri sidrenju otvarao i ublažavao pad teškog sidra.
Njemački tip antenske mine je imao dvije antene, one su održavane u vodi komadima plute.
( Efikasnost antenskih mina zavisi od saliniteta mora, pošto more igra ulogu elktrolita tako da se u morim asa manjim salinitetom nisu pokazale najefikasnije. Pošto je za aktiviranje potreban dodir sa željeznim trupom, zaštitne mjere su obuhačale i bolju zaštitu podmornice zaštitnim bojama, a Rusi su podmornice oblagali i drvenom zaštitom)

[brodarski]

U I. svjetskom ratu potopljeno je od mina 6 brodova i 309 putnika je izgubilo život u akvatoriju A-U.

[lovac]

Izvinjavam se - tek sam sada primetio da sam ostao dužan jedan odgovor!
Slika Dreadnoughta - krcanje mine SAG-2 na brod (sa broda) u Kumboru.
U komentaru sam napisao da se najverovatnije radi o vežbovnom krcanju - odnosno školskoj mini......

Zašto to tvrdim.
Prvo, bojeve mine SAG-2 su bile crne ili zelenkaste (SMB), bez raznoraznih belih, plavih, i žutih boja na sebi. Te raznorazne varijacije u bojama su  pripadale školskim minama, mada nije mi poznata tačna sistematizacija boja - izgleda da je bilo raznoraznih varijacija.
Dalje: mina SAG-2 se u minerskoj radionici prevodila u I stepen bojeve gotovosti i u takvom stanju je predavana na brod. To je značilo da se mina opremala kompletiranim olovnim rogovima, koji se blokiraju slipnim štropom - sajlicom što drži zaštitne kape olovnih rogova na mestu dok se šećerno osiguranje ne istopi, nakon polaganja u vodu.
Podsticajni meci i detonatori su se ugrađivali u minu na brodu minopolagaču, neposredno pred polaganje mine u more. Ugradnja tih elemenata je zadatak posade. Takođe pred polaganje mine se određivala i posatvljala položajna dubina.

Mina na slici je dosta šarena, a što je najvažnije slipni štrop nije postavljen, što znaži da olovni rogovi nisu kompletirani. Vidi se da zaštitne kape na rogovima stoje neosigurane. U takvom stanju bojeva mina se nikada nije predavala na brod!

[lovac]

Na Palubi je bilo nekoliko pitanja koja se odnose na nezavršene projekte morskih mina bivše JNA.
 
Neposredno pred početak rata, krajem osamdesetih godina postojalo je nekoliko započetih projekata, ali se četiri projekta morskih mina pod projektnim kodnim nazivima Jež, Kremen, Kosmaj, Lasta mogu izdvojiti, pošto su bili uznapredovali do faze prototipova.
Sve te projekte su vodili Brodarski institut i Yugoimport.

Krajnji cilj je bio samostalni razvoj i osavremenjivanje minskog oružja u bivšoj Yugi i naravno unosan izvozni posao u nama prijateljske zemlje. 

Leut postovao lepu fotografiju nekontaktne sidrene mine čiji je zvanični naziv MSN-M.90, a koja je prema njegovim rečima uvedena u naoružanje Hrvatske mornarice.
Malo je infromacija o tim projektima – jedna od mina rođena iz tih projekata je i MSN-M.90. Nije mi poznato pod kojim projektnim nazivom je ta mina razvijana, pošto se kodni naziv koristio u toku razvoja projekta, a kasnije uvođenjem u naoružanje menjao se u službeni naziv oružja. Tako se, naprimer na dnu ležeća mina AIM-M.82 u fazi projekta zvala ‘’Orjen’’.

Uspeo sam doći do nekih podataka o tim projektima, pa ću sada malo detaljnije prikazati jednu od mina iz te generacije. Radi se o mini projektnog naziva Kosmaj (ovo se može uzeti sa određenom dozom rezerve), koja je nastala kao kopija Italijanske na dnu ležeće nekontaktne mine ‘’manta’’.

Službeni naziv te mine je: 

MINA NEKONTAKTNA, NA DNU LEŽEĆA, PROTIVDIVERZANTSKA MNLP-M.90

Namena mine je borba protiv desantnih plovnih objekata, kao što su desantni čamci, lebdilice na vazdušnom jastuku, desantni i drugi brodovi, bilo da su metalne konstrukcije ili da su građeni od stakloplastike.
Oblik i raspored mase mine obezbeđivali su pravilan položaj, odnosno pravilno leganje mine na dno mora nakon njenog polaganja u more.

Taktičko tehnički podaci mine
Vrsta mine ......................................................................................   nekontaktna, na dnu ležeća
Paljbeni sistem  ..............................................................................   akustično – indukcioni
Dubina mora za polaganje  ............................................................           od 5 do 25m
Mina je opasna po cilj, na udaljenosti mina – cilj ..........................           manje od 20
Vreme početne neaktivnosti posle polaganja  ................................           22 ± 4 minuta
Napon napajanja .............................................................................   13,5V (baterija)
Struja potrošnje položene mine  .....................................................   ≤ 200 µA
Dimenzije mine ..............................................................................   ø 960 mm x 452 mm
Vrsta eksplozivnog punjenja  ..........................................................   TAH 76 (alternativno TNT)
Masa eksplozivnog punjenja ...........................................................   125 ± 5kg
Masa mine  ......................................................................................   200 ± 6kg

Dežurni kanal mine je akustični, a bojevi kanal indukcioni. Ovaj kanal ima mogućnost podešavanja osetljivosti u zavisnosti od dubine polaganja mine, i to:
1. nivo – do 6 m;
2. nivo – od 6 do 10 m;
3. nivo – od 10 do 15 m;
4. nivo – od 15 do 25 m.

Mina se izrađuje od aluminijuma (vodonepropusni kontejner) i stakloplastike.
Mina se može polagati u more sa bilo kog plovnog objekta, sa krmenih nastavaka ili ručno. Pre polaganja mine u more skida se mehaničko osiguranje paljbenog uređaja.
Oblik mine i raspored mase obezbeđuju pravilno leganje mine na dno mora, a nivo osetljivosti paljbenog uređaja se automatski postavlja, u zavisnosti od dubine mora.
Akustični kanal registruje signale ciljeva koji prolaze u blizini mine. Mina će eksplodirati ukoliko istovremeno postoji akustično polje određene frekvencije intenziteta i magnetsko polje nivoa većeg od praga osetljivosti indukcionog  kanala. 
Posle polaganja u more mina je aktivna do 12 meseci.

Nažalost MNLP-M.90 nije nikada uvedena u naoružanje. Bila je jedna od izvoznih hitova (u ponudi) Yugoimporta u to vreme, ali ni jedan izvozni projekat nije realizovan.
Nuđena je i sa eksplozivnim punjenjem TNT, umesto TAH (snaga eksplozije je 1 kg TAH – ekvivalent 1,5 kg TNT), sa mogućnošću veće dubine polaganja, opremana sa uređajem za brojanje prolaska ciljeva.

[lord]

evo još jedna školska

[duje]

Još dva eksponata morskih mina (PM u Splitu). Šteta, bez natpisnih pločica, tako, da ne mogu sa sigurnošču odredit tip.Ni su ni kompletne.
Duje

[lovac]

Da nastavim sa opisom MNLP- M.90

Na sledećoj slici je poprečnik presek mine, gde se dobro vide sastavni delovi

Sastavni delovi MNLP – M.90

1 – telo mine
2 – vodonepropusni kontejner za smeštaj paljbenog uređaja
3 – eksplozivno punjenje
4 – hidrofon (akustični sensor)
5 – magnetni senzor (indukciona zavojnica)
6 – pojačalo akustičnog kanala
7 – pojačalo indukcionog kanala
8 – detonator
9 – uređaj za izvršenje paljbe
10 – mehanički osigurač paljbenog uređaja
11 – morski vez
 

[lovac]

Još dve slike o mini MNLP-M.90 - nažalost nisam uspeo naći ništa bolje

[Boro Prodanic]

evo još jedna školska

@Lord, meni slika više liči na uništavanje bojeve mine, nego na školsku. Obično su školske mine obojene jarkim bojama, najčešće žutom.

[jadran2]

Ipak je mina sa dva ronioca vjezbovna, iako se cini da ronilac radi s najvecom paznjom.

(A U.S. Navy explosive ordnance disposal (EOD) diver attaches an inert "Satchel Charge" to a training mine, during exercises in waters off Naval Base Guantanamo Bay, Cuba).

[ML]

Još dve slike o mini MNLP-M.90 - nažalost nisam uspeo naći ništa bolje

protivdesantna klasika, slična je italijanska manta, s tim što ima veču dubinu polaganja iako ja lično neznam šta če joj dubina polaganja do 100m(manta)

[Boro Prodanic]

Ipak je mina sa dva ronioca vjezbovna, iako se cini da ronilac radi s najvecom paznjom.

(A U.S. Navy explosive ordnance disposal (EOD) diver attaches an inert "Satchel Charge" to a training mine, during exercises in waters off Naval Base Guantanamo Bay, Cuba).

Hvala Jadran, nisam pokušao da nađem to na netu, samo sam studirao sliku. Kako sam i sam ronioc i radio sam svašta, uočio sam to koliko se drži daleko od mine, i boje mine, te na osnovu toga zaključio - pogrešno. Hvala!

[jadran2]

Boro, slucajno sam naisao na netu fotografiju sa tim opisom; iako mi se cinilo da je mina prava "prema ponasanju ronioca"......