PALUBA
November 15, 2018, 11:01:52 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com or miodrag.radojkovic@paluba.info
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 73 74 75 76 77 [78]   Go Down
  Print  
Author Topic: Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine  (Read 187874 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #1155 on: November 01, 2018, 07:59:45 am »

Bolest podseća na bombardovanje
J. STOJKOVIĆ   31. oktobar 2018.

Jedini preživeli od radnika koji su čistili Pljačkovicu posle bombardovanja. Nakon izlaganja osiromašenom uranijumu dobio tešku alergiju

STOJADIN Stošić (56), iz vranjskog sela Dulan, jedini je preživeli od osam radnika gradskog "Vodovoda" koji su posle bombardovanja 1999. godine raščišćavali ostatke NATO bombi na brdu Pljačkovica iznad Vranja. Kasnije se ispostavilo da su bombe bile sa osiromašenim uranijumom. Skoro 20 godina kasnije, priča da je bilo bolno gledati kako mu kolege jedan po jedan odlaze i da su svi umrli od nekog oblika maligne bolesti. On ima alergiju nepoznatog porekla, sa kojom se bori skoro 20 godina.

- Ja sam bio prvi koji se obratio lekaru. Kolege su se često šalile na moj račun, ali samo sam ja znao kako mi je - započinje priču Stojadinov. - Preko dana sitni plikovi, a noću žive rane. Boli i svrbi neviđeno, čas pomodri, a čas je žute boje. Od sunca bežim stalno. Lečili su me u Vranju nekoliko meseci, a onda poslali za Beograd. Posle svega što se izdešavalo, kaže da je njegova "boljka" blagoslov, s obzirom na to kako su prošli ostali radnici. Tada niko nije znao koliko je velika opasnost biti na terenu.

- Radili smo bez zaštitne uniforme i potrebne opreme - priča ovaj skromni čovek, i kaže da se nada da će dočekati penziju. - Posao kao posao. Moja ekipa je radila neprekidno 25 dana. Kasnije su ljudi počeli da umiru jedan po jedan. Svi smo šaputali o tome. Niko nije smeo glasno da izgovori, ali bila je javna tajna da "nečega ima". Ja sam noći proveo u agoniji. Sada dobijam neku terapiju, pa mi je lakše. Mesto na kome je repetitor gađan uranijumskim projektilima

On je bio jedan od učesnika nedavnog sastanka koji su članovi Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja održali u Vranju sa članovima porodica preminulih ljudi, za koje smatra da su umrli od posledica rada na terenu koji je gađan bombama sa osiromašenim uranijumom. Predsednik ove komisije Darko Laketić objasnio je tada, za "Novosti", da je Komisija došla do značajnih podataka, čija analiza treba da usledi i da pokaže uzročno-posledičnu vezu smrti ili bolesti tih ljudi sa bombardovanjem. Laketić je rekao da je tada čuo mnogo potresnih priča o sudbinama tih ljudi, kao i da dobijeni podaci zdravstvenih ustanova ukazuju na porast malignih bolesti u tom delu zemlje.

GAĐALI RADIOAKTIVNOM MUNICIJOM

U PČINjSKOM okrugu municijom sa osiromašenim uranijumom gađana je "ozloglašena" Pljačkovica kod Vranja, kao i sela Bratoselce, Borovac kod Bujanovca i Reljan kod Preševa.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #1156 on: November 06, 2018, 07:28:59 am »

Помоћ за Србију у тужби против НАТО-а
Аутор: Жељко Шајн понедељак, 05.11.2018.

На скупу у Бакуу учесници понудили да помогну у ангажовању адвоката који би заступали оне за које се сумња да сносе последице од бомби са осиромашеним уранијумом

Баку –У азербејџанском граду Бакуу – где је породица Алфреда Нобела, изумитеља динамита и творца најпрестижније светске награде за мир, у 19. веку створила свој капитал, за оно време огроман, од 50 милиона долара – одржан је скуп угледних научника и експерата из Европе и Азије о тероризму. На овој конференцији, чији је организатор била Асоцијација црноморско-каспијска, наметнула се и тема НАТО агресије на СР Југославију.

Осталим учесницима скупа је професор Срето Ного предочио то да је група адвоката и правника против чланица НАТО-а које су учествовале у бомбардовању Републике Србије покренула судски поступак за материјалну и нематеријалну одговорност. Ного је нагласио да није реч о процесу против НАТО-а као међународне војнополитичке организације, него о утврђивању одговорности за нанету штету. Посебно отежавајућа околност је чињеница да је Србија гађана бомбама са осиромашеним уранијумом, за шта поједини сумњају да је проузроковало пораст обољења од рака.

Овај апел професора Нога подржали су сви присутни, чак и они из западних земаља. У расправи се чуло једно опште мишљење које је изнео професор Јурај Голик, који је у кабинету председника Михаила Горбачова био председник одбора СССР-а за координацију активности правних органа:

„У свету постоји више терористичких међународних организација које имају криминалну природу, а најпознатија од њих је НАТО… Од 24. марта до 12. јуна 1999. године авиони НАТО-а бомбардовали су Београд и његову околину. Више од 1.700 људи је погинуло, укључујући око 400 деце. Више од 10.000 људи је повређено или осакаћено. Без трага је нестао, односно погинуо 821 човек. Зар то није разбојнички напад? Зар то није тероризам? Ово се десило само зато што је ујка Сем тако желео. Америчке власти већ одавно не могу да обуздају свој милитаризам. Код њих, што би се рекло, реп маше псом, и то све јаче. Пре или касније, то ће погодити целу Америку – само да не буде прекасно.”

Учесници скупа су понудили своју професионалну помоћ да Србија истраје у тражењу правде за угрожене од бомби обогаћених осиромашеним уранијумом. Присутни су се обавезали на то да ће препоручити колеге адвокате из својих земаља који ће бесплатно пружати услуге у судским процесима. Њих ће иницирати оштећени преко удружења из Србије чији је председник професор Ного.

Екипа коју је предводио академик Сергеј Бабурин (противкандидат Владимира Путина на последњим председничким изборима) посетила је Демократску Народну Републику Кореју, познатију као Северну Кореју, да би сазнала како се тамо решава борба против тероризма. У тиму је био и професор Јурај Голик. Према ономе што је он изнео у Бакуу, у севернокорејском кривичном закону, у члану који обухвата случајеве тероризма, предвиђено је да се убијање, отмица или наношење штете здрављу радника и грађана са антивладиним намерама кажњавају казнено-поправним радом у трајању од пет година. У отежавајућим околностима суд одређује доживотни казнено-поправни рад или смртну казну уз одузимање имовине.

Истраживачима је у Северној Кореји речено да се такви злочини дешавају и да бројни специјално обучени шпијуни и терористи прелазе преко границе са Кином, која није чувана. Колико их има? Одговор на ово питање је гласио: „Све ухватимо, па их убијемо.” Током дискусије на скупу у Бакуу, констатовано је и да су терористи најчешће млади и усамљени људи који теже самопотврђивању кроз насиље. Овакви и слични у социологији се називају „искључени”.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 ... 73 74 75 76 77 [78]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.016 seconds with 24 queries.