lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
 Offline
Gender: 
Posts: 7 442
|
 |
« Reply #78 on: April 08, 2010, 07:41:54 pm » |
|
Krilate rakete P-15
U svojim ranijim postovima sam u kratkim crtama opisao istorijat raketnog naoružanja u JRM i opisao sam rakete P-20, 21 i 22. Zapravo sve ove rakete, koje smo mi imali u naoružanju, a koje sam već detaljnije prikazao, su logična evolucija raketa P-15. Nastale su osavremenjavanjem pojedinih sklopova sistema, a sve u cilju postizanja lakšeg i bezbednijeg održavanja, veće pouzdanosti rada pojedinih sklopova i celog sistema za upravljanje letom, veće žilavosti na raznorazna ometanja, većeg dometa i slično, a tokom evolucije sistema iskorišten je proverena aerodinamička forma trupa rakete. Naravno, tehnološka poboljšanja i unapređenja na raketama su direktno povezana sa razvojem raketne tehnike kao nove grane nauke, koja se oslanjala na opšti tehnološki razvoj.
Već sam naglasio da nisu sve rakete P-20 (P-21 i P-22) identične. Razlikuju se po serijama. Svaka nova serija koja je isporučivana imala je određenih modifikacija u odnosu na prethodnu seriju. Sve te modifikacije su propraćene odgovarajućim biltenima, koji su isporučivani uz rakete.
Rakete P-15 u našoj mornarici su usko vezane za raketne čamce OSA. O tim raketama je do sada dosta pisano na ovom forumu, pa ću u ovom tekstu samo ukratko da upoznam sve palubarce sa njenim osnovnim karakteristikama.
Na samim raketama nije bilo nikakvih modifikacija tokom svih godina dok su bile na službi, osim devedesetih, kada je u Bosni pokušano da se upotrebe kao rakete zemlja – zemlja, na sličan način kao rakte V-1 u toku 2. svetskog rata: bez mogućnosti gađanja (i pogađanja) pojedinačnog – tačkastog cilja, već je planirano da se gađaju veće mete, kao što su gradovi, sela i sl, radi sejanja straha među stanovništvom. Hvala bogu, takva ideja nije prihvaćena i raketa P-15 nije imala borbenu upotrebu u Bosni.
Krajem osamdesetih postalo je jasno da je sistem vođenja ove rakete potpuno neotporan na elektronska ometanja i usvojena je ideja da se sistem za vođenje donekle modifikuje. Išlo se na to, da se u slučaju aktivnog ometanja glave za samonavođenje, predajnik radara isključi i da se raketa navodi na izvor ometanja. Međutim, sve je ostalo samo na pokušaju, jer je izbio rat.
Zapravo, osamdesetih godina, kada su te rakete prispele u fazu da se eventualno modifikuje njihov sistem vođenja, takvih težnji u JRM nije bilo jer smo imali rakete P20, 21 i 22, kupovina RBS- je bila na pomolu, a raketni čamci su bili u dosta lošem stanju, pa se smatralo da je produženje njihovog veka upotrebe previše skupo i neisplativo.
Rakete su oglašene suvišnim početkom ovoga veka. Tada je još egzistirala zajednička država SR i CG i zbog nedostatka odgovarajućeg skladišnog prosotra u CG, sve rakete P-15 su prebačene u improvizovano i neuslovno skladište blizu Kraljeva.
Rešenja za rashodovanje raketa su napisna 2004. godine.
Kada se državna zajednica raspala, rakete su ostale u Srbiji i nije mi poznato šta se sa njima dalje dešavalo. Mislim da su sve rasturene u param parčad i prodate kao furda. Verujem, da su bojeve glave raketa i barut od startnih motora još na gomili, jer njihovo uništavanje nije tako jednostavan proces.
Krilata raketa P-15 je namenjena za uništavanje velikih površinskih ciljeva na moru. Obzirom da se radi o dosta velikoj raketi, koja je po svojim manevarskim karakterisikama veoma troma, nije predviđeno da se sa njom gađaju mali i brzi visokomanevarski ciljevi.
Raketa se može upotrebljavati do stanja mora 5 po Boforu.
U zavisnosti od vrste cilja, gađa se pojedinačnim raketama ili plotunom.
Vođenje rakete na početnom delu putanje je slično kao kod ranije opisanih: autonomno – žiroskopsko. Tri slobodna žiroskopa, u tri ravni (kurs, propinjanje i poprečni nagib) vrše stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, i vode je prema cilju po podacima koji se u nju uvode pre lansiranja. Nakon lansiranja, u toku leta ne može se vršiti korekcija putanje (princip: lansiraj i zaboravi). Vođenje rakete na zadatoj visini obezbeđuje barometarski visinomer – takozvani statoskop i barometarski davač vertikalne brzine. Ovi uređaji imaju zadatak da mere odstupanje rakete od zadate visine leta i vertikalnu brzinu rakete, i da prosleđuju signale popravke u autopilot, koji vrši korekciju, ako je došlo do odstupanja od predviđene visine. Rade na principu merenja atmosferskog (barometarskog) pritiska koji se povećanjem visine smanjuje. Moram naglasiti da su ovi barometarski uređaji na raketi P-15 veoma neprecizni i tromi i da je zbog toga predviđeno da raketa leti na visinama 100, 200 i 300m iznad mora. Visina leta se postavljala u raketnoj bazi i na brodu gađaču se nije mogla menjati.
Za ilustarciju koliko su ti barometarski uređaji neprecizni: raketa P-15 lansirana ispred Prevlake paralelno sa obalom, da bi se uređajima TOC-a mogla pratiti i snimiti cela njena trajektorija, postavljena na visinu leta 200m, a letela je na srednjoj visini od oko 160m. Dok se nije stabilizovala na toj visini, bilo je ‘’džepova’’ kada je letela neznatno iznad 100m.
Dalje, iako na statoskopu postoji mogućnost postavljanja visine leta na 100m, originalna Sovjetksa uputstva to nisu predviđala. Izvršeno je jedno gađanje sa tako postavljenom visinom leta – raketa je nekoliko km posle starta bućnula u more ......
Kao i kod prethodnih tipova (P-20 i 21), na završnom delu trajektorije (desetak km od cilja) koristi se aktivno radarsko samonavođenje po kursu i visini, ali se za razliku od njih preticanje proračunava samo po kursu, a ne i po visini, što umanjuje tačnost gađanja ciljeva sa velikom VIR-om.
(Dodatno objašnjenje: kretanje cilja je vektor koji se prilikom proračunavanja elemenata razlaže u dva vektora koji jednoznačno određuju parameter kretanja cilja, a to su bočno pomeranje BP i veličinu izmene rastojanja VIR cilja.)
Koeficijent preticanja je 1 (kod P-20, 21 je 0,5 – takva izmena je kod savremenijih raketa učinjena radi uspešnijeg praćenja manevarskih ciljeva), što znači da u fazi samonavođenja na pokretni cilj raketa uvek teži da leti prema nekoj budućoj tački susreta sa ciljem.
Izvana je raketa dosta slična prethodno opisanima i sastoji od planera (trupa), bojeve glave sa paljbenim uređajem, pogonskog uređjaja, aparature za upravljanje letom rakete i elektroopreme.
Planer obezbeđuje aerodinamička svojstva rakete. Sastoji se od trupa, krila, stabiliziatora i aerodinamičkih površina (kormila). Trup je po konstrukciji samonoseći monoplan sa srednje postavljenim krilom trapezoidne forme i strelastim repnim stabilizatorima, koji su postavljeni pod uglom od 1200. Krila rakete kod osnovne varijante su fiksna kao kod aviona. Kod kasnije modifikacije rakete P-15U krila su sklopljena u lanseru, rasklapaju se 0,5 sek nakon starta, na sličan način kao kod P-20. Mi takvih raketa nismo imali.
Bojeva glava je fugasno – kumulativnog tipa, cilindričnog je oblika, sa kumulativnim levkom, koji je okrenut ravno prema napred. Prilikom udara rakete u cilj gnječenjem se aktiviraju nosni (krilni) kontaktni davači i daju električni impuls elektromehaničkom paljbenom uređaju za aktiviranje bojeve glave. Bojeva glava ima dva upaljača: jedan električki i jedan mehanički.Bojeva glava je teža nego kod prethodnih tipova, ima blizu 500 kg. Paljbeni programski uređaj je jednostavnija verzija uređaja iste namene kod novijih sistema i ima zadatak daljinskog armiranja bojeve glave. To znači da upaljači dolaze u oštro stanje na bezbednoj udaljenosti od broda gađača.
Pogonski uređaj je skoro identičan kao kod već opisanih raketa. Marševski motor je isti, ali se sistem goriva donekle razlikuje (manji su rezervoari goriva i oksidatora, drugačiji spremnik vazduha visokog pritiska).
Razlikuje se i startni motor, manji je po gabaritima i ima manju snagu: takođe se puni sa 7 šupljih barutnih šipki, svaka težine oko 20kg. Kompletna količina baruta u motoru izgori za najviše 1,5 sek i nakon toga motor se odvaja od trupa rakete i pada u more. Maksimalni potisak motora je oko 30 tona.
Aparatura za upravljanje letom rakete se sastoji od autopilota, i glave za samonavođenje.
Autopilot AM-15A je elektromehanički, po izvedbi veoma sličan autopliotu APP-25. Mogu mirne duše tvrditi da je autopilot APP-25 osavremenjena i unapređena verzija autopilota AM-15A.
AM-15A ima samo žiroskop preticanja po kursu (nema žiroskopa preticanja po visini), i u sastav autopilota ulaze davač vertikalne brzine i statoskop.
Glava za samonavođenje MS-2 (aktivna radarska) služi za otkrivanje cilja, njegov zahvat, te formiranje i predaju upravljačkih napona na autopilot, u horizontalnoj i vertikalnoj ravni u režimu samonavođenja. Izgrađena je u klasičnoj cevnoj tehnologiji sa mehaničkim skanerom, koji služi za modulaciju reflektovanog signala od cilja. Impulsna snaga je oko 40 kW, frekevecija je nešto niža od 9 GHz (manja nego kod DSM-AE). Programski uređaj leta (elektromehanički programator) je u sklopu glave za samonavođenje i veoma je jednostavan, obzirom na prostu trajektoriju leta.
Elektrooprema služi sa napajanje rakete električnom energijom i veoma je slična kao kod savremenijih tipova raketa. Sastoji se od primarnog i sekundarnih izvora napajanja i kablovske mreže, koja povezuje sve uređaje i sklopove na raketi, i raketu sa brodskim uređajem za upravljanje raketnim gađanjem. Primarni izvor električne energije je ampulna baterija 52S (jednostavnije izvedbe u odnosu na baterije u kasnijim tipovima), koja obezbeđuje istosmerni napon 27 V (minimum 300 A u toku 5 minuta), a sekundarni izvori su pretvarači PO-1500 (obezbeđuje napon 115V, 400 Hz) i PT-125 (obezbeđuje trofazni napon 36V, 400Hz). Svi ovi elementi elektroopreme su veoma slični ali nešto jednostavije izvedbe nego kod raketa novijih tipova.
OSNOVNI TAKTIČKO – TEHNIČKI PODACI
Težina bojevo spremne rakete ........................................................... oko 2100 kg
Dužina rakete ..................................................................................... 6.15 m
Visina rakete ...................................................................................... 1. 65m
Raspon krila ....................................................................................... 2.4 m
Dijametar trupa .................................................................................. 0.76 m
Efikasan domet .................................................................................. 40 km
Brzina rakete ...................................................................................... 1100 km/h
Marševska visina leta rakete .............................................................. 100, 200, 300 m
Težina bojeve glave ........................................................................... 500 kg
Težina eksplozivnog punjenja ........................................................... 390 kg
Vrsta eksplozivnog punjenja ............................................................. TGAG-5 (TNT + heksogen + aluminijumski prah)
Količina oksidatora AK-20K u rezervoaru rakete .............................. 260 l (420 kg)
Količina goriva TG-02 u rezervoaru rakete ...................................... 160 l (140 kg)
Težina barutnog punjenja startnog motora ...................................... 150 kg
|
