lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
 Offline
Gender: 
Posts: 7 442
|
 |
« Reply #5 on: February 11, 2010, 08:56:03 pm » |
|
Raketni sistem P-20
Predstavljanje i opis tipova raketa koje smo imali u naoružanju ću početi sa krilatim raketama P-20, pošto sam emotivno najviše naklonjen tom sistemu. Moje prvo radno mestu u raketnoj bazi na Prevlaci upravo je bilo održavanje sistema za upravljenje letom tih raketa.
Kasnije ću prikazati sve tipove pojedinačno, ali ne tako detaljno kao P-20, nego ću samo navesti karakteristične razlike, imajući u vidu da se radi o raketama sličnih vanjskih oblika, sličnih principa vođenja i sličnih TT karakterisitka.
Zapravo sve rakete koje smo mi koristili evoluirale su iz sistema P-15, usavremenjavanjem pojedinih sklopova sistema, kako se tehnologija razvijala.
Krilata raketa P-20 je uvedena u naoružanje JRM krajem sedamdesetih godina – izgradnjom raketnih topovnjača tipa 401.
Već je bilo dosta priča na Palubi o tome da je raketni sistem P-20 u neku ruku iznuđeno rešenje, obzirom da je projekat raketne topovnjače u originalu predviđao ugradnju Exocet (ili Harpoon, prema nekim pričama), ali se zbog enormno visoke cene odustalo od zapadnih raketa.
To znači da je raketni sistem u našoj JRM direktno vezan za raketne topovnjače.
Kasnije, osamdesetih godina ovaj raketni sistem je ugrađen i na VPBR tipa Koni, po veoma specifičnom i neobičnom projektu. Na svaki brod su ugrađena 4 lansera. Lanseri raketa su bili okrenuti prema krmi broda, što je praktično značilo da brod za vreme raketnog napada mora da vozi od cilja (da se udaljava od cilja) borbenim kursom, obzirom da raketa nije imala mogućnosti za unošenje početnog žiro ugla, već se morala lansirati iz ’’borbenog kursa’’, pravo prema cilju.
Ovakvu situaciju bi nam pomorski taktičari trebali malo da rasvetle – kako se takav taktički zadatak rešavao u praksi, prilikom sadejstva više brodova raznih tipova u raketnom napadu. Raketni čamci, topovnjače su zauzimali borbeni kurs ka cilju, a VPBR-31 i 32, do početka raketnog napada ka cilju, zatim okret za 180, započni manevar raketnog napada – i lansiraj rakete vožnjom od cilja.
Veoma zanimljiva i složena taktička situacija!
Prvo bojevo gađanje raketom P-20 izvedeno je 1979. godine. Gađala je RTOP-401, ispred Dubrovnika, a cilj je bio kod ulaza u Boku, tačnije na pučini ispred Molunta, udaljenost 52 km. Cilj su predstavljala dva DTM vezana krmom na krmu, ali su se zbog jakog mora brodovi odvojili. Ostvaren je direktan pogodak u jedan DTM.
No, da se vratimo na raketu.
Krilata raketa P-20 je namenjena za uništavanje površinskih ciljeva na moru. Lansira se sa površinskih brodova. Osnovna namena raketnog sistema P-20 je upotreba rakete protiv velikih površinskih ciljeva, obzirom da se radi o veoma velikoj raketi, koja je po svojim manevarskim karakterisikama relativno troma. Međutim, performanse sistema za samonavođenje i upravljanje letom rakete, u određenim uslovima omogućavaju efikasno (relativno) dejstvo i po malim, brzim ciljevima velikih manevarskih mogućnosti. Raketa se može upotrebljavati do stanja mora 5 po Boforu.
U zavisnosti od vrste cilja, gađa se pojedinačnim raketama ili plotunom. Prema originalnim Sovjetskim uputstvima i pravilima za gađanje bilo je precizno predviđeno sa koliko raketa u plotunu će se, u zavisnosti od taktičke situacije gađati određeni tip broda. Međutim, imajući u vidu veličinu bojeve glave, za izbacivanje iz stroja broda veličine razarača, smatralo se da je dovoljan jedan direktan pogodak.
Vođenje rakete na početnom delu putanje je autonomno – žiroskopsko: tri slobodna žiroskopa, u tri ravni (kurs, propinjanje i poprečni nagib) vrše stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, a prema podacima koji se u nju uvode pre lansiranja. Vođenje rakete na zadatoj visini obezbeđuje radio visinomer RV-8E, koji proračunava odstupanje rakete od zadate visine i vertikalnu brzinu rakete, te šalje signale popravke u autopilot, koji vrši korekciju, ako je došlo do odstupanja od predviđene visine. Tehničke karakteristike radio visinomera nisu omogućavale odabir proizvoljne visine leta, već je unapred bila postavljena visina od 50 m iznad mora, koja se nije mogla menjati.
Na završnom delu trajektorije (desetak km od cilja) koristi se aktivno radarsko samonavođenje po kursu i visini.
Da bi se obezbedio direktan pogodak brzih pokretnih ciljeva sa velikim manevarskim sposobnostima, predviđen je specijalni algoritam preticanja cilja u dve ravni (kurs i visina), u završnom delu trajektorije, kada se raketa samonavodi na cilj. To znači da autopilot, na osnovu brzine cilja koji je radarska glava zahvatila i prati, proračunava i vodi raketu ne direktno prema cilju, već prema nekoj budućoj tački susreta (princip proporcionalnog približavanja ka cilju). Što je cilj bio brži – preticanje je bilo veće, ali se tokom približavanja rakete prema cilju konstanto menjalo. Takva vrsta preticanja se proračunava konstantno, dok se raketa približava cilju, do nekih 300 m od cilja, kada glava prestaje da prati a raketa nastavlja da leti ka cilju kao đule.
Raketa se sastoji od planera (trupa), bojeve glave sa paljbenim uređajem, pogonskog uređjaja, aparature za upravljanje letom rakete i elektroopreme.
Planer obezbeđuje aerodinamička svojstva rakete. Sastoji se od trupa, krila, stabiliziatora i aerodinamičkih površina (kormila). Trup je po konstrukciji samonoseći monoplan sa srednje postavljenim krilom trapezoidne forme i strelastim repnim stabilizatorima, koji su postavljeni pod uglom od 1200. Krila rakete su u lanseru sklopljena, a rasklapaju 0,5 sekundi nakon početka kretanja rakete u lanseru. Uređaj za rasklapanje krila koristi vazduh visokog pritiska iz spremnika rakete. Kormila za korekciju poprečnog nagiba (eleroni) su na krilima. Kormilo kursa je na vertikalnom repnom stabilizatoru, a dva kormila visine su na donjim repnim stabilizatorima.
Bojeva glava je fugasno – kumulativnog tipa, cilindričnog je oblika, sa kumulativnim levkom, koji je okrenut prema dole za 45 stepeni (da bi nastali kumulativni mlaz bušio dno broda). Prilikom udara rakete u cilj gnječenjem se aktiviraju nosni (krilni) kontaktni davačai i pod inercijom naglog zaustavljanja rakete, aktiviraju se nosni elektromehanički davači, koji daju impuls elektromehaničkom paljbenom uređaju za aktiviranje bojeve glave. Paljbeni programski uređaj, dovodi upaljače u ''oštro'' stanje, daje električni impuls na njih i njihovim aktiviranjem daje detonacioni impuls eksplozivnom punjenju bojeve glave.
Paljbeni uređaj dolazi u oštro stanje 15 sekundi nakon lansiranja. Do tog vremena bojeva glava se ne mođe aktivirati.
Pogonski uređaj obezbeđuje start rakete, dostizanje marševske brzine i let rakete marševskom brzinom do cilja. Sastoji se od startnog raketnog motora i dvorežimskog marševskog raketnog motora, i gorivno – vazdušnog sistema. Startni motor je na čvrsto gorivo (specijalni barut), a marševski je klasičan dvokomponentni raketni motor (za pogon korsiti raketno gorivo i oksidator) na tečno gorivo. Marševski motor radi u dva režima: režim ubrzavanja rakete i režim održavanja postignute brzine. U režimu ubrzavanja ima potisak od oko jedne tone, a u režimu održavanja brzine oko 500 kg.
Starni motor se puni sa 7 šupljih barutnih šipki, svaka težine 30kg. Kompletna količina baruta u motoru izgori za najviše 1,8 sek i nakon toga motor se odvaja od trupa rakete i pada. Maksimalni potisak motora je oko 40 tona.
Aparaura za upravljanje letom rakete se sastoji od autopilota, programskog uređaja, glave za samonavođenje i radio visinomera.
Autopilot APP-25V je elektromehanički i ima zadatak da izvodi raketu na zadatu visinu leta (po signalima iz radio visinomera i programskog uređaja), vrši stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, u tri ravni, na autonomnom delu trajektorije i vodi raketu na cilj po signalima iz glave za samonavođenje, u režimu samonavođenja. Autopilot se u osnovi sastoji od tri slobodna žiroskopa za stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, dva žiroskopa preticanja (kurs i visina), za proračunavanje preticanja kod pokretnih ciljeva, tri brzinska žiroskopa, za amortizaciju trenutnih smetnji i tri integrirajuća mehanizma za otklanjanje uticaja konstatnih smetnji u toku leta. Izvršni organi autopilota su kormilarske mašine kursa, visine i poprečnog nagiba.
Neposredno pre starta na autopilot se predaju signali sa brodskog uređaja za upravljanje raketnim gađanjem, koji definišu trajektoriju leta rakete.
Glava za samonavođenje (aktivna radarska) DSM-AE služi za otkrivanje cilja, njegov zahvat, te formiranje i predaju upravljačkih napona na autopilot, u horizontalnoj i vertikalnoj ravni u režimu samonavođenja. Izgrađena je u ’’hibridnoj’’ tehnologiji: pojedini sklopovi su u cevnoj tehnologiji (minijaturne cevi bez klasičnog nožišta), a deo sklopova je napravljen od poluprovodnihčkih elemenata. Impulsna snaga je veća 40 kW, frekevecija je oko 9 GHz. Moram napomenuti da je glava frekventno agilna, što znači da se frekvencija isijavanja menja po određenom algoritmu. Frekvencija ponavljanja impulsa je takođe promenljiva, što povećava njenu otpornost prema ometanju. Snabdevena je još ponekom ’’cakom’’ koji joj povećavaju žilavost u uslovima elektronskog ometanja.
Samonavođenje rakete se obavlja po metodi proporcionalnog približavanja, sa promenljivim koeficijentom preticanja, koji autopilot konstatno proračunava.
Programski uređaj DVM-A (programer leta) služi za izdavanje signala i jednokratnih komandi na autopilot, koji definišu trajektoriju leta rakete. Svi podaci u programski uređaj se uvode pre starta sa broda gađača, a proračunava ih brodski uređaj za upravljanje raketnim gađanjem.
Radio visinomer RV-8E je zapravo mali radar sa konstantnim isijavanjem. Tehnološki je slična radarskoj glavi: nešto poluprovodnika, nešto minijaturnih elektronskih cevi. Namenjen za merenje signala trenutne visine i vertikalne brzine rakete, od momenta starta, do samonavođenja rakete. Po signalima radio visinomera autopilot izvodi raketu na zadatu visinu i održava je na toj visini za vreme autonomnog leta. Promena visine rakte u odnosu na zadatu se određuje na osnovu veličine faznog pomaka emitovanog i primljenog signala od morske površine. Frekvecija je oko 4 GHz, a snaga 1 kW.
Elektrooprema služi sa napajanje rakete električnom energijom. Sastoji se od primarnog i sekundarnih izvora napajanja i kablovske mreže, koja povezuje sve uređaje i sklopove na raketi, i raketu sa brodskim uređajem za upravljanje raketnim gađanjem. Primarni izvor električne energije je ampulna baterija 52S, koja obezbeđuje istosmerni napon 27 V (minimum 300 A u toku 5 minuta), a sekundarni izvori su pretvarači PO-1500 (obezbeđuje napon 115V, 400 Hz) i PT-125 (obezbeđuje trofazni napon 36V, 400Hz). Ampulna baterija je jednokratne namene i formira se neposredno pred start rakete.
OSNOVNI TAKTIČKO – TEHNIČKI PODACI
Težina bojevo spremne rakete ........................................................... 2600 kg
Dužina rakete ..................................................................................... 6.75 m
Visina rakete ...................................................................................... 1. 65m
Raspon krila ....................................................................................... 2.4 m
Dijametar trupa .................................................................................. 0.76 m
Daljina gađanja .................................................................................. 80 km
Brzina rakete ...................................................................................... 0.9 maha
Marševska visina leta rakete .............................................................. 50 m
Težina bojeve glave ........................................................................... 480 kg
Težina eksplozivnog punjenja ........................................................... 370 kg
Vrsta eksplozivnog punjenja ............................................................. TGAG-5 (TNT + heksogen + aluminijumski prah)
Količina oksidatora AK-20K u rezervoaru rakete .............................. 400 l (630 kg)
Količina goriva TG-02 u rezervoaru rakete ...................................... 250 l (210 kg)
Težina barutnog punjenja startnog motora ...................................... 210 kg
|
