PALUBA
October 17, 2021, 01:22:47 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Login Register  
Za eventualne probleme prilikom registracije, obratite se na e-mail adresu broker824@gmail.com ili webmaster@paluba.info Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati najviše do 24 h.
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 29   Go Down
  Print  
Author Topic: Protivbrodske rakete u naoružanju JRM  (Read 151698 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 248


« Reply #30 on: February 16, 2010, 09:45:52 pm »

Evo još nekoliko slika iz raketne tehnike:

Na 1. slici prikazana su piropunjenja - male pirotehničke ''bombice'' koje služe za aktiviranje koječega u raketi u toku starta i leta: aktiviranje ampulne baterije, aktriviranje gasogeneratora za rasklapanje krila, dovođenje rezervoara goriva i oksidatora pod pritisak, startovanje marševskog motora, prebacivanje režima rada marševskog motora, itd.....  aktiviraju se na električni impuls.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

2. slika prikazuje barutnu pripalu i barutni starter marševskog motora. Redosled startovanja je sledeći: električni impuls aktivira piropatron - aktivira se barutna pripala (zrnasti crni barut) - aktivira se barutni starter - baurni gasovi pokreću turbinu
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

3. slika prikazuje piropatrone PP-9, koji aktiviraju buster
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

4. slika prikazuje barutnu pripalu bustera (1 kg zrnastog crnog baruta u hermetično zatvorenoj metalnoj kutiji - konzervi). Paljenje bustera ide sledećim redom: električni impuls pali piropatrone (ima 2 komada - paralelno radi povećanja sigurnosti) - ovi buše metalnu oblogu i pale crni barut u barutnoj pripali - plamen od pripale pali barutne šipke u motoru
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 1.jpg (71.06 KB, 1234x947 - viewed 310 times.)

* 2.jpg (73.15 KB, 1446x934 - viewed 303 times.)

* 3.jpg (75.73 KB, 818x658 - viewed 310 times.)

* 4.jpg (75.96 KB, 1350x1097 - viewed 297 times.)
« Last Edit: February 21, 2010, 06:46:25 pm by bozo13, Reason: Dodavanje Paluba.info logo » Logged
pvanja
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 115



« Reply #31 on: February 17, 2010, 08:45:22 am »

Bravo Lovac. Jako lepo napisani tekstvi, gde je sve detaljno objasnjeno a ponovo nije se islo previse u detaljisanje.

Mislim da na netu nigde nije ovako prezentovane rakete iz porodice P-15.

Jos jednom svaka cast.
Logged
janezek67
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 703


« Reply #32 on: February 17, 2010, 09:06:14 am »

Ono, što volim kod ruske tehnike je stepen standardizacije između različitih sistema. Kod rakete Styx su to motor, koji je sličan motoru rakete SA2, isto raketno gorivo, vjerovatno su i sistemi elektronike ponegdje slični. To je dobro, pošto olakšava održavanje.

Lovac, imam pitanje - pošto vidim, da ste testirali efikasnost rakete kod otkrivanja ciljeva i pračenja. Pošto to sada i nije više tajna, zanima me sledeče:
- Rakete P15 su težko mogle pratiti manje ciljeve i jako se jih je moglo ometati. Koliko su rakete P20, P21 i P22 u tome bolje (nešto si več napisao oko P22) ?
- Kakva je mogučnost odkrivanja nekog broda, koji se kreče malom brzinom blizu obale ? U Hrvatsko vojniku su kazali, da je bilo to nemoguče, ali barem kod rakete P22 koliko vidim, to nije istina.
- Dali je sustav vođenja rakete RBS15 puno stvarno efikasniji od P21. Znam da je ta raketa manja i ima mogučnost preprogramiranja putanje leta, svejedno mi raketa P21 ne liči toliko lošija.
- I još i molba, koja je bila ovdje več kazana - kako raketi P15 i P21 kažeš, da kađa kopneni cilj, kao što je to bilo u Karačiju.

Inače Lovac - još jednom pohvale o tekstovima o naoružanju.
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 248


« Reply #33 on: February 17, 2010, 11:42:08 am »

Dexy, odgovoriću ti redom na pitanja koja si postavio.

Stabilizacija temperature IC prijemnika nije neki poseban problem. Naime, osnovni prijemnik je bio snabdeven kriogenom koji je, dok je raketa bila priključena na lanser automatski nadopunjavao mali spremnik tečnog vazduha, čim bi ugrađeni senzor dojavio na da ga nema dovoljno. IC senzor je praktično bio uronjen u tečni vazduh (pločica na kojem je bio nanesen PbS sloj se sa svojom zadnjom stranicom oslanjao – činio zid spremnika tečnog vazduha). Taj sistem hlađena je bio tako dimenzionisan da je u spremniku uvek bilo dovoljno tečnog vazduha za 5 minuta hlađenja, što je dovoljno za maksimalni domet rakete.
Pomoćni prijemnik je bio u hermetičnom kućištu, povezan sa sistemom za hlađenje kompletne glave za samonavođenje. Glava je konstantno hlađena sa nekoliko veoma efikasnih ventilatora. U kućištu prijemnika je ugrađen jedan mali grejač sa termoregulacijom, koji bi se automatski uključivao i isključivao u zavisnosti od potrebe. 

Prema Sovjetskim uputstvima u plotunu su uvek bile rakete različitog tipa koje su bile podešene za prilazak cilju na raznim visinama. Obično se išlo na kombinaciju 1 IC i 1 RGSN ili 1 IC i 2 RGSN. U ovom drugom slučaju frekvencije radarske glave su uvek bile različite.
Ovo sam zaboravio napomenuti prilikom opisa glave, da se frekvencija predajnika mogla podešavati u određenom dijapazonu. To se radilo planski u raketnim bazama, prema zahtevu operativaca – tako da se uvek vodilo računa o tome prilikom ukrcaja raketa na brod ili SOPL na koje frekvencije su glave postavljene. Ovo postavljanje glava na razne frekvencije nema veze sa tim da su one frekventno agilne – ta frekventna agilnost značila je promenu frekvencije u toku rada radara po određenoj zakonitosti, a unapred postavljanje frekvencija vršilo se mehanički – podešavanjem rezonantne šupljine magnetrona.   

Što se tiče IC prijemnika – napomenuo sam da je kod te vrste uređaja problem što foto otpornik vremenom gubi osetljivost. To je značilo da se prilikom periodičnih provera uvek morala vršiti korekcija pojačanja pojačala koja su obrađivala signal sa prijemnika. Nisu to bile tako drastične promene, ali je bilo realno očekivati da prijemnik ne može trajati više od petnaestak godina (mada ima takvih koji su više od 20 godina u upotrebi).
Nije to bio nikakav problem, jer je taj prijemnik smatran potrošnim materijalom, uvek smo imali dovoljna broj rezervnih prijemnika u skladištu, a zamena je bila veoma jednostavna. Iskusan operater u raketnoj bazi završavao bi posao zamene i podešavanja sklopa za manje od sat vremena. 

Raketa nije imala mogućnost manevrisanja u završnom delu trajektorije, osim po signalima iz glave za samonavođenje, ali to nije bilo u svrhu izbegavanja vatre protivraketnih sistema sa brodova. Obzirom da se radi o velikoj raketi to je velika mana ovog raketnog sistema.

Što se tiče ovog polsednjeg pitanja: glava za samonavođenje uvek vodi raketu u centar radarske refleksne površine broda ili na izvor IC zračenja.
Kod sistema P-20, 21 i 22 kada počne samonavođenje raketa ’’iskače’’ na veću visinu nego što je bila visina prilikom autonomnog dela, to znači da se ona sa određene visine obrušava prema cilju.
Neposredno pred udarac u brod, kada cilj potpuno ispuni vidno polje senzora (kod IC glave) vrši se još jedna korekcija – obaraju se kormila visine dole za 2,5 stepeni, da bi udarac u brod bio što niže (bliže vodenoj liniji). Ovo je učinjeno iz razloga što su kod većih brodova dimnjaci i svi značajniji izvori IC zračenja smešteni visoko na nadgrađu broda.

U ovom smislu je učinjeno još jedno poboljšanje u odnosu na P-15. Kumulativni levak bojeve glave je okrenu prema dole za određeni ugao – tako da kumulativni mlaz uvek buši prema dnu broda.  Kod P-15 kumulativni levak je u osi rakete.
Logged
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 674



« Reply #34 on: February 18, 2010, 08:41:55 pm »

Krcanje u lanser [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* DSCF2880.JPG (59.5 KB, 348x480 - viewed 600 times.)
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 248


« Reply #35 on: February 18, 2010, 10:15:54 pm »

ML, ova slika prikazuje ukrcaj P-15 u lanser.
Logged
alfa
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 510



« Reply #36 on: February 20, 2010, 04:58:31 pm »

Pozdrav svima
Lastovo jun 88.god. do mart 89.godine....
VP 7615 Maršal Tito....
Ako me sečanje ne vara,bilo 24 krilatih raketa,od toga 4 sa IR glavom,oficiri govorili,da nije tolko dobra kao klasična,a mi mislili da je IR bolja....
Imao sam sreču kao mornar(desetar) da sam se vozio sa SOPL-om,dvaput po danu a jedanput nočno,varnice su sjevale iz auspuha po deset metara....
Nočna vožnja je bila zbog polaganja ispita za nočnu vožnju nekog starijeg vodnika(Ilić valjda)...mislim da je bio u komisiji pbb Bednar Boris..ispičutura ali drugačije veoma dobar čovjek...
Zahvalio bi Lovcu na puno zanimljivih detajla koje je izneo...
Logged
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 674



« Reply #37 on: March 07, 2010, 06:18:03 pm »

Jedna slika lansiranja [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* DSCF3079.JPG (63.15 KB, 800x391 - viewed 158 times.)
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 248


« Reply #38 on: March 10, 2010, 05:06:14 pm »

Lepa slika ukrcaja krilate rakete P-21 u SOPL

Na slici možemo zapaziti nekoliko detalja:
- na startnom motoru, dva plastična čepa – kada se bojeva raketa ukrcava na brod ili SOPL umesto njih se montiraju piropatroni za startovanje. Piropatroni dobijaju napon +27V za aktiviranje motora od brodskog sistema za upravljanje raketnim gađanjem.

- na donjem delu trupa rakete vide se dve okrugle antene radarskog visinomera. Prednja antena je predajna a zadnja prijemna.

-  na donjem delu trupa, po oba boka vide se izbočine (stručno se zovu kapotaži), kroz koje prolazi kablaža, koja povezuje električne uređaje u raketi i cevovodi za gorivno – vazdušni sistem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ukrcaj rakete.jpg (46.22 KB, 796x1217 - viewed 188 times.)
« Last Edit: March 10, 2010, 05:16:48 pm by bozo13, Reason: Dodavanje Paluba.info logo » Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 248


« Reply #39 on: March 10, 2010, 05:58:00 pm »

Janezek, da odgovorim i na tvoja pitanja.

Prema osnovnoj nameni sve rakete familije Styx koje smo mi imali u naoružanje su protivbrodske rakete. Znači njihov sistem za vođenje je bio optimizovan za traženje, zahvat i praćenje površinskih ciljeva na moru.
Kod raketa P-21 i P-22, kao dodatna namena spominje se i gađanje ciljeva i na kopnu.

O čemu se radi: radarska i IC glava tih raketa je mogla zahvatiti određene ciljeve i na kopnu i sa dosta velikom verovatnoćom dovesti raketu na njih. Kada kažem određene ciljeve, prvenstveno mislim na objekte koje se svojom radarsko – refleksnom površinom ili IC odrazom dovoljno dobro izdvajaju u odnosu na pozadinu (velika lučka postojenja, fabrike, energane i sl.). To je kod tih raketa bilo moguće jer su vrata (takozvani selektivni strobovi) kroz koje one gledaju cilj vrlo uska.
Napr. njihov radar zahvata cilj kroz vrata široka svega 8 mikro sek, sa dodatnim ograničenjem od 17 mikro sek. (ako se to pretvori u metre onda s radi o daljinama od 8 x 150 i 17 x 150 metara), a prati ih kroz vrata široka svega 2 mikro sek. Pri tome se mora imati na umu i to da je širina predajnog impulsa manja od 0,5 mikro sek.
Ako se sve ovo ima na umu, jasno je da je radarska glava veoma selektivna.
U slučaju stacionarnog cilja, i dobro proračunatih početnih elemenata za gađanje moglo se ostvariti dosta stabilan zahvat kopnenog cilja. To smo probali u praksi i radilo je, iako se pokazalo da zahvat nikada nije bio tako stabilan kao kod površinskih ciljeva na moru. Dolazilo je do velikih fluktuacija primljenog signala i čestih gubitaka zahvata i prelaska glave u ponovno pretraživanje. To nam je ukazivalo da one nisu namenski pravljene za gađanje obalskih ciljeva ali to ne isključuje mogućnost da se mogu upotrebiti i u tu svrhu, naravno sa malom verovatnoćom pogađanja.

Ovo je ujedno odgovor i na pitanje otkrivanja i praćenja cilja u blizini obale. Radarisitma će biti jasno, do koje mere su brodovi u senci obale nevidljivi (bezbedni).

Što se tiče ometanja: uski strobovi i dodatne elektronske zaštite kod radarske glave DSM-AE bile su dosta efikasne prilikom ometanja šumom a sinhrone impulsne smetnje su veoma efektno prepoznavale i odbacivale kao lažni cilj. Osim toga, sistem elektronskog konusnog skaniranja dijagrama usmerenosti prilikom prijema, frekventna agilnost magnetrona i promenljiva perioda ponavljanja predajnog impulsa su sve mere koje povećavaju njenu žilavost na ometanje.

Kod P-15 je situacija malo drugačija: glava nije tako selektivna i nema nikakvih ugrađenih elektronskih sistema protiv ometanja.
Probali smo u praksi, čak i najjednostavnijim načinom kao što je širokofrekventni šum, mogla se veoma lako zaslepiti.

U toku rata devedesetih, vršile su se neke modifikacije, odnosno prilagođenja raketa P-15 za gađanje ciljeva na kopnu.
Međutim, te modifikacije su bile vrlo jednostavne i grube i od nje pravile raketu identičnu V-2. Lanser od PVO sistema VOLKOV je prilagođen za P-15, autopilot je vodio raketu po zadatoj putanji i nakon isteka određenog vremena leta obarana su joj kormila i na taj način se mogao pogoditi grad ili gradska četvrt a nikako tačkasti cilj. Na sreću nikada nije došlo do upotrebe tih raketa u ratu.
Logged
alfa
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 510



« Reply #40 on: March 13, 2010, 10:47:35 am »

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Još smo našli nešto slika.


* C7CFC7ACB0B3B9DFC0C720BFF8C0CEC0BB2.jpg (19.33 KB, 416x335 - viewed 232 times.)

* p15.jpg (37.63 KB, 437x600 - viewed 205 times.)

* P15-2.jpg (46.5 KB, 720x460 - viewed 161 times.)
« Last Edit: March 13, 2010, 12:36:55 pm by MOTORISTA » Logged
dexy
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 806



« Reply #41 on: March 13, 2010, 04:24:21 pm »

P-21 izvađena bojeva glava:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Utovar rakete:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor


* P-21-Styx.jpg (187.42 KB, 768x547 - viewed 174 times.)

* P-15-Styx-1S.jpg (105.64 KB, 768x508 - viewed 141 times.)

* P-15-Termit-Styx-Launcher-DN-SC-93-05859-1.jpg (167.7 KB, 768x569 - viewed 144 times.)

* P-21-Styx-Launcher-1S.jpg (150.12 KB, 768x623 - viewed 191 times.)
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 248


« Reply #42 on: March 13, 2010, 10:21:05 pm »

Alfa, prve dve slike koje si postavio predstavljaju ukrcaj P-15 na brod, najverovatnije OSA klase.
Treća slika je lansiranje P-21 sa meni nepoznatog ratnog broda. Činjenica je da su Sovjeti ugrađivali taj sistem na različite tipova brodova, tako da se tu ne može napraviti neka sistematizacija.
Dosta često se u raznim mornaricama viđaju isti tipovi brodva sa različitim protivbrodskim raketnim sistemom.

Dexy, na prvoj slici koju si postavio prikazana je raketa P-21 sa skinutim poklopcima sa tehnoloških otvora. Tehnološki otvori su služili da se kroz njih pristupa uređajima rakete u toku održavanja i remonta. Praktično, svim uređajima unutar trupa rakete se moglo prići i zameniti ih bez problema, ako je potreba to nalagala.
Vidi se da bojeva glava nije ugrađena, a dobar je pogled na radarsku glavu, pošto je skinut prednji aerodinamični opstrujnik.
Ono što mene na ovoj slici čudi je tehničar koji nešto barata sa šrafcigerom... Naime, vidim da on nešto (kao) popravlja, odnosno skida ili menja nosne kontaktne davače koji služe za aktiviranje bojeve glave. To su oni smeđkasti, kupasti bakelitni izdanci, jedan visi na belom kablu uz antenu radara. Mislim da je ova fotografija ''pozirana'' za propagandu. Nikad se takve stvari nisu radile na otvorenom prostoru, bez neophodne opreme za merenje i kontrolu.   
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 041



« Reply #43 on: March 13, 2010, 10:35:06 pm »

Treća slika je lansiranje P-21 sa meni nepoznatog ratnog broda.

Ovo je slika lansiranja rakete P-21 sa RKor klase Tarantul

dexyeve slike 2, 3 i 4 su slike ex-Volksmarine korvete 572 Rudolf Egelhofer. Ona je sada brod muzej u SAD-u pod imenom Hiddensee

« Last Edit: March 13, 2010, 10:44:19 pm by MOTORISTA » Logged
FF
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 926


« Reply #44 on: March 13, 2010, 10:45:44 pm »

Isto lansiranje, samo iz drugog ugla:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kad smo već kod ove fotografije - ista je snimljena u luci Sevastopolj, na paradi povodom dana Crnomorske flote VMF Rusije. Svake godine, Rusi na sličan način obeležavaju ovaj dan, i tom prilikom ispale unutar luke gomile torpeda, RBU-projektila, artiljerijskih zrna i naravno - protivbrodskih raketa. Ima se, može se ...  Smiley



* img_40_22858_3_resize.jpg (181.2 KB, 800x566 - viewed 157 times.)
Logged
Pages:  1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 29   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Oglasi za poslove na Jooble.org
Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 24 queries.