Evropske zemlje ne žele američko nuklearno oružje

[Dreadnought]

Evropske zemlje ne žele američko nuklearno oružje


19.02.2010.

Brisel – Evropske zemlje, članice NATO-a, zatražiće od američkog predsednika Baraka Obame da se sa njihovih teritorija ukloni preostalo američko nuklearno oružje, saopštila je danas vlada Belgije.


To se odnosi na oko 220 američkih atomskih bombi koje su smeštene u vojnim bazama u Belgiji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj, a koje su dopremljene u doba hladnog rata, prenele su svetske agencije.

Portparol belgijskog premijera Iva Leterma Dominik Deaen je istakao da su SAD jedina zemlja koja u Evropi ima nuklearno naoružanje na teritoriji druge članice NATO-a.

Belgija se i inače zalaže za svet bez nuklearnog oružja i taj stav zastupa u Alijansi, istaknuto je u saopštenu belgijskog premijera.

Zahtev o uklanjanju američkih bojevnih glava iz Evrope u narednim nedeljama podneće Vašingtonu Belgija, Nemačka, Luksemburg, Holandija i Norveška.

Inicijativa o ovom pitanju će biti pokrenuta u okviru određivanja nove strateške politike NATO-a, koja bi trebalo da bude usvojena na samitu lidera Alijanse u novembru, u Lisabonu.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Pismo naljutilo NATO i SAD


26.02.2010.

Šefovi diplomatija Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga i Norveške traže da se na aprilskom samitu alijanse u Estoniji ozbiljno razgovara o nuklearnom razoružanju


Najveća svađalica među nemačkim političarima, šef diplomatije Gvido Vestervele baš ne može da sedi miran. Pored niza zapaljivih domaćih tema povodom kojih se posvađao s gotovo svim političkim grupacijama i sindikatima, Vestervele se sada „preselio“ i na međunarodni teren: pokrenuo je pitanje stacioniranja stranog atomskog oružja u Nemačkoj.

Nemački ministar inostranih poslova potpisao je pismo – s kolegama po rangu iz Holandije, Belgije, Luksemburga i Norveške – u kojem se traži da se na sledećem, aprilskom, samitu NATO-a u Estoniji ozbiljno razgovara o mogućnosti da se svet oslobodi nuklearnog oružja. Pismo je, pre nego što je poslato, dospelo u ruke novinara „Špigla“ i na njemu je adresa NATO-a u Briselu, ali, kako ističe ovaj nemački nedeljnik, pravi primalac s druge strane Atlantika – u Vašingtonu.

Iako pismo odiše globalnim tonom – u njemu se govori o planeti bez atomskog oružja – utisak je da šef diplomatije u vladi Angele Merkel zapravo najviše „gađa“ nemačko uho. Liberali i njihov lider Gvido Vestervele već poodavno traže da se Nemačka „očisti“ od atomskih bombi, a ovaj njihov zahtev ušao je i u koalicioni sporazum s konzervativcima o formiranju zajedničke vlade. Problem je, međutim, što i u Briselu (NATO) i u Vašingtonu (SAD) ne postoji razumevanje za priču o svetu bez atomskog oružja.

Početkom nedelje američki državni sekretar Hilari Klinton je upozorila Evropljane da ne dovode u pitanje stacioniranje nuklearnog oružja.

„Znamo da postoje vodeće evropske države u kojima se vodi takva rasprava“, izjavila Hilari Klinton ne naglašavajući direktno da je reč o Nemačkoj. „Nadamo se, međutim, da neće biti donete prebrze odluke koje bi ugrozile naš sistem odbrane.“

Pre nekoliko dana je i američki ministar odbrane Robert Gejts oštro kritikovao Evropljane zbog njihove spremnosti da okrenu leđa oružju.

„Demilitarizacija Evrope, o kojoj govori veliki deo javnosti i političara, pretvara se u istinsku prepreku za uspostavljanje istinske bezbednosti i trajnog mira“, izjavio je, kako prenosi bečki „Standard“, Robert Gejts.

Bivši generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson bio je neuporedivo oštriji.

„Krajnje je neodgovorno od Nemačke da želi mesto pod američkim atomskim ’kišobranom’ dok, na drugoj strani, pokušava da nuklearno oružje preseli u neku drugu državu.“

Iz krugova bliskih Vesterveleu stižu objašnjenja da „američko nuklearno oružje u Nemačkoj nema više ni političku ni vojnu ulogu“ i da je, zbog toga, „potpuno nepotrebno“.

Prema nepotpunim podacima SAD – pod firmom NATO – imaju trenutno u Evropi maksimalno između 210 i 240 atomskih bombi, u Belgiji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Uslovno se na ovaj spisak može dodati i Turska, iako se američko nuklearno oružje nalazi u azijskom delu ove države, u bazi Indžirlik.

U stručnim analizama navodi se da su američke atomske bombe stacionirane u Evropi tipa B-61-3 i B-61-4. Reč je o bombama koje su najstarije u nuklearnom arsenalu SAD. Oružje je razvijeno u istraživačkom centru Los Alamos (Novi Meksiko), a njegova proizvodnja počela je 1968. godine. Ukupno je sklopljeno 3.155 bombi tipa B-61 od kojih je još oko hiljadu spremno za dejstvo. Tek jedan mali deo ovog arsenala, oko dvadeset atomskih bombi, lagerovan je u Nemačkoj – u bazi Bihel.

Ove bombe dugačke su 3,58 metara i teške između 320 i 540 kilograma. Koncipirane su kao avionske bombe zbog čega imaju i padobran koji usporava njihov pad. Prema stručnim izvorima, atomske bombe tipa B-61 treba da budu „penzionisane“ najkasnije do 2025. godine.

Na kraju treba podsetiti da je pismo petorice šefova diplomatija NATO-u i Amerikancima povodom atomskih bombi u Evropi poslato u Brisel u trenutku kada SAD i Rusija pokušavaju da sklope novi sporazum o ograničavanju nuklearnog naoružanja. Prethodni sporazum istekao je 5. decembra 2009. i dosadašnji američko-ruski pregovori o daljem smanjenju nuklearnih arsenala nisu daleko odmakli. U sredu su na ovu temu imali telefonski razgovor ruski i američki predsednik Dmitrij Medvedev i Barak Obama. Kako je novinarima rekao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, i dalje je najspornije pitanje „podizanje“ američkog antiraketnog štita u istočnoj Evropi koji Moskva doživljava kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti zbog čega i „koči“ dogovor o nuklearnom oružju. 
 

Žarko Rakić
Izvor: Politika

[Dreadnought]

INTERVJU: Vladimir Belous, profesor na Akademiji vojnih nauka



Zašto Amerika drži 400 atomskih bombi u Evropi


17.03.2010.

Vojno, rakete u Rumuniji i Bugarskoj ne predstavljaju nikakvu opasnost za Rusiju. Ali one destabilizuju situaciju na Balkanu
 
_{Američke rakete "patriot"}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Moskva – Na međunarodnom samitu o rezultatima smanjenja količine atomskog oružja u svetu, 12. aprila u Vašingtonu, predsednici Medvedev i Obama moraće da odgovaraju na pitanje drugih svojih kolega, učesnika samita, o tome šta je i koliko urađeno za pet godina, pa i o tome dokle se došlo sa potpisivanjem sporazuma o smanjenju arsenala strateškog naoružanja (START), i zato verujem da će oni učiniti sve da se novi dogovor, uprkos problemima, potpiše do 12. aprila – kaže general-major Vladimir Belous, profesor na Akademiji vojnih nauka i vodeći naučni saradnik na Institutu svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka.

Ovih dana najavljeno je da je najveći deo sporazuma usaglašen, ostalo je samo 2-3 procenta...

–– Da, ali đavo se obično krije u sitnicama. Uvek je to tako, najlakše je usaglasiti opšta mesta, parole, a kad se dođe do detalja, onda počinju problemi. U konkretnoj situaciji problem je i to što SAD nemaju baš jasnu poziciju u vezi sa protivraketnom odbranom. Najpre su hteli da postave treći pozicioni prsten u Poljskoj i Češkoj, potom su odustali, a onda odlučili da se presele u Rumuniju i Bugarsku. Ko zna šta će dalje smisliti. Zato je teško predvideti razvoj događaja. Iskreno, ja mislim da ako se i potpiše, u novom ugovoru neće biti jasno definisana veza između protivraketne odbrane sa jedne strane i ofanzivnog naoružanja, s druge. Ako predsednici odluče da pred svoje kolege izađu sa već potpisanim ugovorom, to će značiti da su glavne probleme ostavili za ratifikaciju. Ne treba zaboraviti da je potpisivanje sporazuma samo prvi korak. Ratifikacija je sledeći, i on nije nimalo lak. Posebno u američkom Kongresu.

Autor ste knjige „Američka protivraketna odbrana – mašta i realnost”, koja seodnosila na PRO u Poljskoj i Češkoj. Kako ocenjujete činjenicu da su SAD, pošto su odustale od trećeg pozicionog prstena, odlučile da svoje rakete ipak postave u južnoj Evropi?

–– Vojno, rakete u Rumuniji i Bugarskoj ne predstavljaju nikakvu opasnost za Rusiju. Ali one destabilizuju situaciju na Balkanu. Svako pojavljivanje oružja na nekoj teritoriji dovodi do pitanja – protiv koga je ono usmereno. Čim NATO jača infrastrukturu po Evropi, znači da je zainteresovan za tu teritoriju. Rusiji, naravno, nije svejedno što tamo stižu velike količine oružja. Tako se remeti odnos snaga ne samo na Balkanu nego i u svetu. Treba imati u vidu da nije reč samo o SAD nego i o NATO u kome glavnu ulogu igra upravo Amerika.

Kako biste danas ocenili odnose između Rusije i NATO – prošlo je više od godinu dana od zamrzavanja kontakata zbog rata na Kavkazu? Može li se reći da se ušlo u fazu normalne, dobre saradnje?

– NATO se posle raspada SSSR-a i kraja hladnog rata transformisao i vojno, i politički, i strateški. Pojavila se mogućnost bolje saradnje sa Rusijom. Ali, odnose sa alijansom, kao što sam rekao, diktira u velikoj meri Amerika. S jedne strane imamo naizgled sve bolje i bolje odnose, a s druge, postupci NATO stalno izazivaju zabrinutost. Transformacija alijanse dala je mogućnost za poboljšanje donosa. Ali ta poboljšanja su daleko manja od komplikacija koje izaziva širenje NATO. Trenutno je u alijansi 26 zemalja sa 843 miliona stanovnika. NATO se sve vreme širi na istok i u tri talasa se primakao Rusiji – najpre za 500 kilometara, a u drugom talasu za još 500.
 
_{Vladimir Belous}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kad su baltičke zemlje postale članice alijanse dobili smo zajedničku granicu sa NATO dužine 400 kilometara.

To naravno ne može da ostavi Rusiju ravnodušnom, pogotovu kad se ima u vidu njihova želja da u svoje redove prime i Ukrajinu i Gruziju. Tada bi nas delilo 2.000 kilometara zajedničke granice. Rusija ne može da se ne zapita zašto se to radi. I zašto Amerika u aviobazama šest evropskih zemalja drži 400 atomskih taktičkih avionskih bombi. Protiv koga će se one upotrebiti? Jasno je da nisu namenjene za borbu protiv terorizma, jer se sa tom opasnošću mora boriti na sasvim drugi način.

Kad je borba protiv terorizma u pitanju, možemo reći da se interesi Rusije i NATO podudaraju. Ima li još situacija u kojima alijansa i Rusija mogu da deluju zajedno?

– Ima. Na primer, Avganistan. To je zemlja sa kojom se mi graničimo i veoma nam je stalo da u njoj vlada mir. Zato smo i dozvolili da preko naše teritorije ide „mirno snabdevanje” savezničke vojske. Zajednički interes bi trebalo da bude i potpisivanje dogovora o običnim oružanim snagama u Evropi, ali NATO nešto ne žuri da ga potpiše. Mesta za saradnju ima mnogo, ali osnovni problem je činjenica da NATO uporno u blizini ruskih granica stvara infrastrukturu u želji da stekne preimućstvo u regionu.

A kako se na međusobne odnose odražava formiranje raznih drugih saveza – Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Šangajska organizacija...?

– NATO se trudi da ih ne registruje. A u ODKB je 18 zemalja. Ako bi NATO priznao postojanje organizacije i uspostavio saradnju s njom, mnogi problemi bi se lakše rešili. Saradnja dva moćna saveza dala bi pozitivne rezultate, ali alijansa je prema tome za sada ravnodušna.

Amerika i njeni saveznici danas ratuju u Iraku, u Avganistanu, preti se Iranu, Pakistan ima atomsku bombu... da li zaista sve pretnje svetu dolaze iz Azije?

– Pa poznato je da je rat u Iraku počeo zbog nepostojeće atomske bombe. Ni Iran danas nema atomsku bombu, ni mogućnost da je napravi. Nema ni rakete nosače koji bi mogli da „dobace” dalje od 2.000 kilometara. Naravno treba pratiti njihova istraživanja u atomskoj oblasti, to ne može da se sakrije. Pakistanska spoljna politika je orijentisana na Indiju... Odlučite sami.


NATO je opasnost za Rusiju

Hilari Klinton je nedavno rekla da NATO nije neprijatelj Rusije, i da ne doživljava Rusiju kao neprijatelja. Kakav je Vaš stav o tome?

– Ja mislim drugačije. NATO jeste pretnja Rusiji. Njegov cilj je da spreči povezivanje postsovjetskih zemalja jer se boji preporoda ruske imperije. Cilj im je, takođe, da spreče da Rusija postane lider čak i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, a pogotovu ne u Evropi.

Mogu li oni to da spreče?

– Kao vojni savez, ne mogu. Ali uzmite u obzir ko su sve članovi alijanse. Pogledajte kako se sprečava svaki ekonomski prodor Rusije u Evropu, a pogotovu u Ameriku. Ali mislim da im je cilj pogrešan. Opasnost, ako se to zove opasnošću, ne preti od Rusije, kojoj treba još mnogo da dostigne njihov stepen ekonomskog razvoja, nego od Kine, pa i Indije. Zanimljivo je posmatrati kako će se odvijati njihovi međusobni odnosi, pogotovu odnosi između Kine i SAD, gde su nesuglasice već počele.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika

[Dreadnought]

Bundestag se izjasnio za povlačenje nuklearnog naoružanja


26.03.2010.

Nemački Bundestag se većinom glasova izjasnio za povlačenje
američkog nuklearnog naoružanja sa teritorije zemlje.

U usvojenoj rezoluciji stoji poziv vladi da insistira na tome, apelujući kako na NATO, tako i neposredno na SAD. Istovremeno Bundestag je pozdravio inicijativu predsednika SAD Baraka Obame o stvaranju seta slobodnog od nuklearnog naoružanja i pregovore o strateškom naoružanju između SAD i Rusije.


Izvor: Glas Rusije