Zdravstvena zaštita u JRM

[zpetrov9]

Па не добијају лако упуте за ВМА. То се плаћа а цивилни доктори не воле када се паре не троше код њих. Посебно су ригорозни они из Новог Сада и дела Војводине.  Али, тачно је да цивилни пацијенти доминирају и на ВМА. Такође, многи од њих сами плаћају услугу (јер прегледи и нису скупи, мислим да је то реда 15-20-25 евра, зависно од титуле доктора - др. наука, професор, доцент или обични специјалиста).

Неки цивили из Београда, али из унутрашњости су се досетили, да кад не добију упут за ВМА, дођу средом у хитну помоћ ВМА (када је дежурна за цели Београд) са образложењем "није ми добро",боли ме... ово или оно" и тако обаве бесплатан преглед (на трошак свог здравственог осигурања).

Велики број цивила нервира војне осигуранике, пре свега пензионере јер се осећају као "тринаесто прасе", што донекле одговара истини. Однос према активним војним лицима је још увек коректан  (имају приоритет).

Rekao bih da je situacija sa dolaskom na obradu VMA slična kao nekada u koda nas u Puli kada se je trebalo doći u ondašnju Vojnu bolnicu. Svaki civilni
osiguranik pokušavao je "dokopati se" Vojne bolnice jer je tu obično bilo skoro sve bolje i brže od obrade do prehrane za bolesnike na odjelima. I sam sam
prvo kao član porodice vojnog lica nekada brundao što se guraju civilni, da bih kasnije kada sam i sam počeo raditi, kao običan smrtnik - civilni osiguranik
nastojao da se ubacim na preglede u Vojnu bolnicu.

Sadašnje iskustvo na VMA je vrlo pozitivno, sada kao civil i stranac plaćam sve, ali specijalisti su stručni, a i surađuju s inostranim vojnim doktorima, pa i
posebno s nekim Ruskim. A prijemi na "Hitnom" traktu su uvijek specifični svi mi bi kada zaboli da nas odmah prime i detaljno obrade, a oni pa imaju svoje
prioirtete, slično kao i drugdje na hitnim odjelima. To mi je moja žena, koja je doktor po struci, puno puta probala objasniti. Vjerovatno ponekad i pogreše
ili čovijek naleti na "krivoga" s druge strane telefona.

Ipak mislim da se vojnozdravstveni sustav Srbije treba u ukupnosti ponositi što ima takvu zdravstvenu instituciju koja je poznata i izvan granica zemlje,
pa tamo se dolaze liječiti i mnogi strani diplomatski predstavnici i iz susjednih država. Isto i neka "čuvaju" vojne bolnice, svi od njih imaju koristi. Očekivao
sam da i Subotica, Užice i Kragujevac imaju neki oblik vojnih bolnica, a ne samo Niš i Novi Sad, ali vjerovatno i to košta.

[dzumba]

Subotica, Užice i Kragujevac imaju neki oblik vojnih bolnica

Нема тамо активних војника "ни за лек" :'(.

[zpetrov9]

Subotica, Užice i Kragujevac imaju neki oblik vojnih bolnica

Нема тамо активних војника "ни за лек" :'(.

To zaista nisam znao, mislio sam da u tim većim gradovima postoje i veći garnizoni pa samim tim i potreba za vojnim zdravstvenim ustanovama. Očigledno
se i u Srbiji puno toga promjenilo kao i kod nas npr. Rijeka veliki grad (za naše pojmove)  ali bez vojske, a i Pula se svela na mrvice u odnosu ne prijašnja
vremena. Samo kod nas ne postoji posebno vojno zdravstvo već samo jedan zdravstveni sustav za sve građane. Ja ipak mislim da bi trebalo da postoji i
poseban vojni zdravstveni sustav kao nekad radi specifičnosti vojne službe, ali očigledno vlast ne misli tako.

[dzumba]

Вредност посебног војног здравственог система се покаже тек у рату или некој ванредној ситуацији. Нису довољне само трупне санитетске установе, већ је врло важно имати посебне војне болнице где ће се рањеници лечити и излечити под посебним третманом. Чак су и западни саветници (посебно Британци), хвалили наш здравствени систем и приватно саветовали да га се никако не одричемо и не утапамо у цивилни. Званично, саветовали су да се војни здравствени систем утопи у цивилни, као у Хрватској. Нисмо их послушали и то је јако добро.

[mandalina]

Subotica, Užice i Kragujevac imaju neki oblik vojnih bolnica

Нема тамо активних војника "ни за лек" :'(.

To zaista nisam znao, mislio sam da u tim većim gradovima postoje i veći garnizoni pa samim tim i potreba za vojnim zdravstvenim ustanovama. Očigledno
se i u Srbiji puno toga promjenilo kao i kod nas npr. Rijeka veliki grad (za naše pojmove)  ali bez vojske, a i Pula se svela na mrvice u odnosu ne prijašnja
vremena. Samo kod nas ne postoji posebno vojno zdravstvo već samo jedan zdravstveni sustav za sve građane. Ja ipak mislim da bi trebalo da postoji i
poseban vojni zdravstveni sustav kao nekad radi specifičnosti vojne službe, ali očigledno vlast ne misli tako.

Svaki zdravstveni sustav košta veliko. Nažalost i zbog korupcije. Imati dve samostalne zdravstvene organizacije je za zemlje koju su bivše republike SFRJ jako skupo.
Zato osim u Srbiji toga više nema. Sve je sprovedeno na civilnu sferu. Slovenska vojska ima svoj zdravstveni sustav do nivoja ambulante medicine rada i ambulata za prvu pomoč. A ima i kontejnerski tip poljske bolnice zvane ROLE 1 i ROLE2 koje se koriste u vojnim i drugim stanjima a u njima rade lječnici po ugovoru.

[zpetrov9]

Вредност посебног војног здравственог система се покаже тек у рату или некој ванредној ситуацији. Нису довољне само трупне санитетске установе, већ је врло важно имати посебне војне болнице где ће се рањеници лечити и излечити под посебним третманом. Чак су и западни саветници (посебно Британци), хвалили наш здравствени систем и приватно саветовали да га се никако не одричемо и не утапамо у цивилни. Званично, саветовали су да се војни здравствени систем утопи у цивилни, као у Хрватској. Нисмо их послушали и то је јако добро.

Da to je točno, ali ne daj Bože da ponovno bude rata, bar ne na terenu bivše SFRJ, previše smo međusobno ratovali i ginuli, a usudio bih se reči za tuđe
interese. Ali i u miru i u izvanrednim situacijama (poplave, potresi, velike ekološke katastrofe) vojni zdravstveni sustav će puno brže odreagirati nego što
će obično vrlo inertan civilni. To ne znači da svaki gradić treba imati vojnu bolnicu, ali par većih da, npr. u Hrvatskoj u Zagrebu, Splitu i Osijeku. Pula na
moju žalost otpada jer više nema puno vojske kao nekada.

[mandalina]

I ja sam istog mišljenja ali nažalost nema $, ili EUR ili HRK...... A drugo je to, da je na našim prostorima sve više ljudi koji na pozicijama neamju ljude sa završenim vojnim akademijama. Sve se više gleda kroz "civilne" oči. Hoču da kažem, da niko ne razmišlja kako se npr. vojni sustav odaziva u situacijama kad je potrebno odreagirati brzo, sa velikim brojem povrjeđenih itd. A u ratu radi i sudska medeicina odnosno patologija.

[zpetrov9]

Pa da i tu postavim jednu stariju zdravstvenu knjižicu članova obitelji aktivnih vojnih lica koje smo dugo vremena koristili.

To je ono starije izdanje koje se izdavalo tijekom pedesetih godina i dijelom šezdesetih godina. Imala je korice iz mekog kartona koje su
bile prevučene platnenom zaštitom. dimenzije su bile cca 105x135 mm. S unutarnje strane bilo je predviđeno mjesto za fotografiju vlasnika
ali nisam do danas vidio niti jednu takvu legitimaciju s zaljepljenom i pečatom ovjerenom fotografijom vlasnika. Bila je predviđena za šest
produljenja (svako za jednu godinu) što znači da su bile predviđene za maksimalno trajanje od sedam godina. U praksi to je bilo i dosta dulje.

Ova je bila produljivana zadnji put 1972. a 1973. su izdane nove legitimacije s plastičnim koricama (plave za članove VL-a i zelene za AVL).

Ja sam moju prvu takvu knjižicu dobio 1958. godine i kada joj je istekao rok 1963. godine, dobio sam novu istu takvu 1964. godine. Kada je
i njoj istekao rok za produljenje više nismo dobili zamjensku već su na zadnjim stranicama samo upisivali da "Važi za godinu 19.." tako sve
do 1973. Nije mi jasno zašto nam nisu davali opet zamjenske kada su nove, plastificirane, izišle u javnost tek 1973. godine. Na ovoj knjižici
vidimo da je tako "ručno" bila produljivana od 1965. pa zaključno do 1972. Da li je razlog bila štednja ili se nije točno znalo kada će pustiti u
službu nove, ne znam.

[zpetrov9]

Pa da i tu postavim jednu stariju zdravstvenu knjižicu članova obitelji aktivnih vojnih lica koje smo dugo vremena koristili.

To je ono starije izdanje koje se izdavalo tijekom pedesetih godina i dijelom šezdesetih godina. Imala je korice iz mekog kartona koje su
bile prevučene platnenom zaštitom. dimenzije su bile cca 105x135 mm. S unutarnje strane bilo je predviđeno mjesto za fotografiju vlasnika
ali nisam do danas vidio niti jednu takvu legitimaciju s zaljepljenom i pečatom ovjerenom fotografijom vlasnika. Bila je predviđena za šest
produljenja (svako za jednu godinu) što znači da su bile predviđene za maksimalno trajanje od sedam godina. U praksi to je bilo i dosta dulje.

Ova je bila produljivana zadnji put 1972. a 1973. su izdane nove legitimacije s plastičnim koricama (plave za članove VL-a i zelene za AVL).

Ja sam moju prvu takvu knjižicu dobio 1958. godine i kada joj je istekao rok 1963. godine, dobio sam novu istu takvu 1964. godine. Kada je
i njoj istekao rok za produljenje više nismo dobili zamjensku već su na zadnjim stranicama samo upisivali da "Važi za godinu 19.." tako sve
do 1973. Nije mi jasno zašto nam nisu davali opet zamjenske kada su nove, plastificirane, izišle u javnost tek 1973. godine. Na ovoj knjižici
vidimo da je tako "ručno" bila produljivana od 1965. pa zaključno do 1972. Da li je razlog bila štednja ili se nije točno znalo kada će pustiti u
službu nove, ne znam.

Eto prije neki dan sam izjavio da još nikada nisam naišao na one stare vojne zdravstvene legitimacije s zaljepljenom slikom na unutarnjoj
strani prednjih korica, ali nikad ne reci nikad što bi rekli naši "voljeni" političari. Danas sam naišao na čak tri takve zdravstvene legitimacije.
Radi se o legitimacijama supruga visokih oficira JNA, pa su one valjda bile pedantne ili su pedantniji bili ćate u njihovim komandama.

Evo skenova.

[zpetrov9]

Još jedan primjerak starog, gotovo poslijeratnog izdanja vojnih zdravstvenih knjižica za oficire, vojne pitomce, vojne činovnike i aktivne
podoficire. Knjižica je štampana od 1947. godine, a na prvoj unutarnjoj stranici pri dnu se upisivao broj godine u kojoj je izdana korisniku.
Ova je izdana 1948. godine. Nije mi jasno zašto je napisano samo "za aktivne podoficire" tj. zašto je to posebno naglašeno, a nije i za
aktivne oficire?

Za članove obitelji su znači bile drugačije zdravstvene knjižice.

[zpetrov9]

Evo još jedne zdravstvene legitimacije ili kako smo ih zvali zdravstvene knjižice AVL, sanitetskog pukovnika JNA izdane 1971. godine.
Čudno je da su mu tada izdali "novu" staru knjižicu kada su već cijeli niz godina prije samo po potrebi dodatno ovjeravali one iste već
prije izdane. Možda je izgubio ili oštetio prijašnju?

Imale su korice iz mekog kartona presvučene tankim sivkastim platnom, dimenzija cca 97 x 140 mm i brojale su 20 listova tj. 40 stranica.

[zpetrov9]

Evo još jedne zdravstvene legitimacije ili kako smo ih zvali zdravstvene knjižice AVL, sanitetskog pukovnika JNA izdane 1971. godine.
Čudno je da su mu tada izdali "novu" staru knjižicu kada su već cijeli niz godina prije samo po potrebi dodatno ovjeravali one iste već
prije izdane. Možda je izgubio ili oštetio prijašnju?

Imale su korice iz mekog kartona presvučene tankim sivkastim platnom, dimenzija cca 97 x 140 mm i brojale su 20 listova tj. 40 stranica.

I još jedna zdravstvena legitimacija člana obitelji AVL, ovdje se konkretno radi o sinu vlasnika prethodno postavljene zdr. legitimacije samo
što je otac tada (1958.) bio ppukovnik i na službi u nekoj drugoj vojnoj pošti. Dimenzije knjižice su iste kao i za AVL ali su bile tanje, imale
su samo 12 listova tj samo 24 stranice.

[dzumba]

Ма, мени се све нешто чини да сам као питомац ВА имао овакву здравствену књижицу. Знам да су касније питомци имали здравствене књижице као војници, али знам да моја и класе пре мене то нисмо имали, већ сличне као и старешине.

[Adler]

Džumba, pa na prvoj (za AVL) u nastavku i piše da je i za pitomce vojnih škola. 

[zpetrov9]

Ма, мени се све нешто чини да сам као питомац ВА имао овакву здравствену књижицу. Знам да су касније питомци имали здравствене књижице као војници, али знам да моја и класе пре мене то нисмо имали, већ сличне као и старешине.

Mislim da su negdje od 1973. pitomci imali isto one velike zdravstvene knjižice kao i obični vojnici i mornari i pitomci ŠRO-a. Oni koji su već
imali ovakve sive su ih valjda i zadržali do kraja školovanja. Jedino je poslije tijekom napredovanja u službi bilo "šaranja" i raznih dodavanja
oko čina koji se svakih cca 4 godine mjenjao. Ovdje to nije bio slučaj jer je vlasnik već kod izdavanja knjižice imao čin pukovnika i onda
nije baš brzo bio za generala ako je uspio postati, ne znam koliko su brzo i u kojem broju sanitetski oficiri postajali generali.

Čudno je da nije bilo predviđeno mjesto za upisivanje napredovanja u činu., već samo za promjenu vojne pošte, a i to se vrlo rijetko
popunjavalo kod AVL.