Filatelija na Palubi

[vathra]

Бродарски,

Ако може пар питања у вези штампања поштанских марки:
- којом техником (висока, дубока, равна односно офсет) су се некад штампале, а којом данас?
- како су прављена клишеа, преко пантографа?

[brodarski]

Klišei su se rezali prvo u drvu, a kasnije u čeliku. Imamo i kliše u kamenu za litografiju. Onda su se radili otisci preko papira za umnožavanje. Iz toga su se radili tiskarski- štamparski klišei za ploču recimo od 100 komada. To je tad moglo ići u tiskarski stroj i otiskivati na papir. Tiskarski klišei su se radili od cinka i kao takvi su bili podložni trošenju.
Danas se marke tiskaju na offset strojevima. Najrašireniji način proizvodnje u svijetu.

[vathra]

Klišei su se rezali prvo u drvu, a kasnije u čeliku. Imamo i kliše u kamenu za litografiju. Onda su se radili otisci preko papira za umnožavanje. Iz toga su se radili tiskarski- štamparski klišei za ploču recimo od 100 komada. To je tad moglo ići u tiskarski stroj i otiskivati na papir. Tiskarski klišei su se radili od cinka i kao takvi su bili podložni trošenju.
Danas se marke tiskaju na offset strojevima. Najrašireniji način proizvodnje u svijetu.

Хвала на одговору!
Колико сам разумео, пре је била углавном висока штампа (штампајући елементи су испупчени).

Да ли се данас користи дубока штампа, као и код новчаница?
Дубока штампа је тешка за припрему, али даје бољи нанос боја, а могу да се користе и технике неизводљиве за офсетну штампу.

[brodarski]

Koliko sam primijetio duboko tisak koristi Češka. Druge države sve rjeđe. Slabije pratim nova idanja jer sam orijentiran na starija izdanja i dopisnnice.

[brodarski]

Kako je ova tema skoro zamrla dati ću nekoliko statističkih podataka o cjelinama obe Jugoslavije. Ovdje je uključena i SR Jugoslavija. Izostavljeno je Kraljevstvo SHS i razna okupaciona izdanja.
Osnovna zbirka poštanskih cjelina sadrži 330 raznih motiva.
Proširena zbirka uz 330 osnovnih sadrži još i dodatnih 407 koje odstupaju od osnovnog izdanja.
Napredna zbirka sadrži razna odstupanja u tisku, varijacije boje, kartona itd.
Djelimično specijalizirana zbirka sadrži greške u tisku.
Potpuno specijalizirana zbirka uz sve gore navedeno sadrži dopisnice sa slikama u promijenjenim bojama, inernacionalne kupone za odgovor. Sve u svemu ova zbirka impozantne veličine i težine ima 4048 različitih vrijednosnica ( dopisnica, omotnica, sa ili bez plaćenog odgovora,kupona za odgovor itd. ). Za svoga života ing Duško Stojsavljević je uspio sakupiti sve. Imao sam prilike vidjeti njegovu zbirku prije i poslije njegove smrti. Mogu samo reći da je to bila najpotpunija zbirka poštanskih cjelina Jugoslavije u Europi.

[dzumba]

Неколико марака из доба Краљевине СХС.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Нашао сам их у гомили других марака које сам наследио од оца. Примећујем да су  марке од 1 динар различити боје а исте вредности. Лик краља на марки од 4 динара је другачије орјентисан од других.На марки од 60 динара је отисак на коме пише, ако добро видим "20 пара". Марке од 25 динара иако из исте серије су различито "одсечене", односно зупци су на овој доњој "појели" слику". Није ми јасна марка на којој је лик краља уоквирен црном бојом. Предпостављам да је то урађено након његовог убиства, као неки знак жалости. Она је иначе лошијег квалитета од осталих, бар ми тако изгледа (иначе, није одлепљена од подлоге).

[Vladimir Ivanović]

Nešto se Brodarski naljutio, pa ga nema više na ovom dijelu foruma. Uživanje je čitati njegove tekstove. Negdje imam marku, znam sigurno, sa koje je skinuo svog avatara, ovog klinca koji maše. Prevrnuo sam hiljade maraka, desetine albuma, dosta kataloga, ali ne mogu da je nađem. Mislio sam je skenirati i objaviti, ali izgubio sam nekoliko dana tražeći je po albumima i odustao. Ustvari, nebi ja još prestao tražiti, ali počeli mi u kući zvocati    , pa sam privremeno odustao.

Pozdrav

Vlado

[brodarski]

Vlado to nije marka, već reklama za Kraš žvakalice. Izlazila je u Plavom vjesniku 1959. godine odmah ispod Den Derya, pilota budućnosti iz 1985. godine. Ovaj dečko žvače žvakalicu Kraš i nije s marke.
Nisam se naljutio, a i nemam zašto. Paluba je samo zafrkancija u slobodno vrime.  Prerađujem jedan izložak za natjecanje. Nekome to ide lako, a meni bome teško. Nikad nisam napravio izložak od šale, svaki se rađao u teškim mukama. Što je najgore, izgubio sam izlagačku iskaznicu tog izloška. Ovaj misec mi je prepun svega i svačega tako da i nisam nešto angažiran na palubi.

[Vladimir Ivanović]

Ma imam je negdje, naći ću je. Ali trebam prevrnuti hiljade poštanskih maraka. Ležao sam u bolnici skoro mjesec dana, nagomilalo se posla i na poslu i privatno, pa nemam vremena.

Potrudiću se.

Pozdrav

Vlado

PS

vidim da si aktivan na Palubi i u 6 ujutru. Gori si od mene.

[dzumba]

Један разгледница са мотивом панчићеве оморике, назване по чувеним биологу Јосифу (кршетено име му је било Јосип) Панчићу.

Мени је она занимљива по адреси. Као што се види на месту за адресу је написано име и презиме, занимање и град. Без улице и броја. И то је стигло адресанту. Београд је тада имао око 50-60 хиљада становника а вероватно мало часовничара па је поштар донео пошиљку коме трба. Данас би , чак и за мање место од тадашњег Београда вратили разгледницу са штамбиљом "непотпуна адреса".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[brodarski]

Неколико марака из доба Краљевине СХС.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Нашао сам их у гомили других марака које сам наследио од оца. Примећујем да су  марке од 1 динар различити боје а исте вредности. Лик краља на марки од 4 динара је другачије орјентисан од других.На марки од 60 динара је отисак на коме пише, ако добро видим "20 пара". Марке од 25 динара иако из исте серије су различито "одсечене", односно зупци су на овој доњој "појели" слику". Није ми јасна марка на којој је лик краља уоквирен црном бојом. Предпостављам да је то урађено након његовог убиства, као неки знак жалости. Она је иначе лошијег квалитета од осталих, бар ми тако изгледа (иначе, није одлепљена од подлоге).

Sad sam tek vidio što je postavljeno. Vidi se da je Dzumbin otac bio vrlo pedantan filatelist starog kova.Primjećujem nekoliko izdanja maraka s likom Aleksandra i '' žalobni okvir ''. Taj je okvir toliko interesantan da je Sergej Manželej o njemu napisao posebnu studiju. Manželej je bio ruski emigrant i ugledni beogradski filatelista čijem je oku malo što promaklo. Možda bi se baš o ovim markama moglo napisati nekoliko redaka. Zanimljivo je da su za  gore prikazne redovite marke raspisani natječaji. Bilo je dosta ljepših rješenja koja su bolja od usvojenih. Okvir za marke je radio drugi crtač u narodnoj maniri. Marke su bile dugi niz u poštanskoj uporabi do pojave '' malog Petra''. Po idejnom rješenju slične su markama ostalih poštanskih uprava. Uzmemo li mikroskop povećanja 50X na stražnjoj strani primjećuju se raznobojne točke. To je bila zaštita papira i maraka od krivotvorenja.  Marke Kraljevine Jugoslavije su odlično područje sakupljanja, naročito franko i porto marke. Postoji obilje kvalitetne literature koja prati ta izdanja. Ne preporučujem kataloge bivše Jugofilatelije koji to područje dosta loše tretira. U ruke priručnike maraka Hrvatskog fil. saveza i beogradskog  Filatelistu.

[brodarski]

Opet bolje pogledavši sliku vidim prvo izdanje American Banknote Co. rađeno po američkoj ideji bez utjecaja Beograda. Onda beogradsko izdanje s potpisom gravera Vagner itd. O ovom se može napisati trakavica u stilu Santa Barbare.

[brodarski]

Kraljevina SHS od početka ujedinjenja do 16. siječnja 1921. godine nije imala poštansku marku s nazivom nove države. Na području nove države čiji je obalni i otočni dio bi većim dijelom okupiran vladalo je nezamislivo šarenilo u plaćanju poštarine. Verigari, vinari, mornari, pretisci na starim mađarskim markama, srpsko Krfsko izdanje, sve je to kolalo u poštanskom prometu. Ideja o jedinstvenom izdanju za plaćanje poštarine nametnula se još 1919. kad je raspisan natječaj. odazvalo se 30 umjetnika sa svojim radovima. Ocjenski sud činili su ugledni srpski profesori i državni službenici. Akademski slikar Uroš Predić ocjenjivao je ornamentiku, Branko Tanazović sveučilišni profesor za arhitekturu, Petar Popović načelnik ministarstva građevina, načelnik ministarstva prometa Eugen Derocco za filateliju, načelnik ministarstva pošta Sava Mijalković zastupao je poštu. Primjećujemo ime Eugena Derocca, najuglednijeg srpskog filatelistu svih vremena. Njega se nije moglo zaobići ni po službenoj dužnosti a još manje zbog poznavanja materije koja se tretirala u ovom slučaju. Prvo izdanje je moralo biti na visokoj likovnoj i umjetničkoj razini i k tome još praktično za poštansku manipulaciju.
Likovni umjetnici, grafičari, slikari i graveri predložili su rješenja koja kasnije nalazimo i na poštanskim dopisnicama. Nagrade nisu bile zanemarive, a 500 dinara te godine predstavljalo je pristojan iznos.

[brodarski]

Prvu nagradu od 500 dinara dobili su profesor Marko Peroš iz Zagreba, Dragutin Wagner iz Beograda i Antun Koželj iz Ljubljane. Wagner je bio graver državne markarnice i njegovo ime je otisnuto ispod kraljeva lika. Pokušalo se otisnuti malo izmijenjen prijedlog Peroševe marke od 5 dinara. Te marke ni u čemu nisu odgovarale onome za čim se težilo. Ipak taj prijedlog nije odbačen već je iskorišten za izradu porto maraka. Kako ni ostali  prijedlozi nisu prihvaćeni, izrada je povjerena American Bank Note Co. New York.
Tako su Amerikanci uzeli u svoje ruke izradu prvih poštanskih maraka zajedničkog izdanja. Ne samo maraka već i novčanica koje su cirkulirale kraljevinom.

[brodarski]

Amerikanci su marke tiskali u arcima od 100  polja, tj.10x10 maraka. Tiskarski arak imao je 4 prodajna arka. Na nekim prodajnim arcima u desnom gornjem kutu nalazila se oznaka ploče. To je bila kombinacija slova i brojki. Npr. za 2 pare F 6495 A1, F 6495 A2 itd. Cijela serija imala je 14 maraka. Na markama s oznakom '' para '' prikzan je lik regenta, a na dinarskim markama kralja. papir je običan, guma žućkasta, linijsko zupčanje 12. Marke su puštene u promet 16. siječnja 1921. godine i vrijedile su do 31.X 1928. godine. Uz ove marke isporučeno je 10 tisuća serija zupčanih i negumiranih maraka i 5 tisuća serija nezupčanih i negumiranih maraka. te marke nisu bile u prometu. za 27 000 dinara 1930. godine prodano je 4600 serija nezupčanih maraka. Isto tako prodano je 9600 serija zupčanih i negumiranih maraka. Sve to u jednom lotu.