Kriosat 2, novi satelit Evropske svemirske agencije

[Dreadnought]

Novi polarni satelit meriće topljenje leda na polovima


04.03.2010   

Evropska svemirska agencija, ESA, uskoro će lansirati novi satelit nazvan Kriosat 2, koji će precizno meriti topljenje leda na polarnim kapama.

_{Polarni satelit u izgradnji}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Svi već znamo da se led na polovima topi, ali niko ne zna koliko brzo. Do sada, naučnici su uglavnom merili mesečne varijacije u količini leda.

Novi, evropski satelit, Kriosat 2, precizno će meriti promene na polovima, ali i na glečerima i velikim santama leda, koji zajedno pokrivaju 20 odsto planete.

Vođa naučnog tima Kriosata, Dankan Vingam, kaže da će glavni fokus biti na Arktiku i Antarktiku, jer polarne kape igraju ključnu ulogu u regulaciji klime na zemlji.

"U suštini, nadamo se da će nam Kriosat dati sliku o tome kako se velike ledene površine menjaju. I antarktički i arktički led doprinose promeni nivoa mora, s tim što led na Arktiku posebno utiče na klimu u Evropi," kaže Vingam.

Kriosat 2 je težak 700 kilograma, a opremljen je uređajima proverenim na prethodnim satelitima. Međutim, ovaj satelit poneće jedan specijalni senzor.

"Tu tehniku smo proverili na ranijim, posebno evropskim satelitima, ERS i Envisat. Ali ovoga puta imamo i senzor specijalno sagrađen da rešava probleme sa ledom. Kriosat će nam slati potpuno nove podatke, iz orbite koja je podešena za taj problem," kaže Vingam.

Pune tri godine, Kriosat 2 će sa visine od 700 kilometara centimetarskom preciznošću meriti debljinu leda. Doktor Džoni Džohansen iz norveškog Ekološkog centra Nansen, u Bergenu, kaže da će to dovesti do punog razumevanja promena nivoa mora.

"Još ne znamo tačno zašto nivo mora negde raste, a drugde opada. Za to nam je potrebno da znamo koliko se brzo tope glečeri i ledeni pokrivači. Potrebno nam je da znamo kako se okeani zagrevaju. Ali neće biti lako sastaviti sve to u punu sliku i puno razumevanje zašto se nivo mora menja," kaže doktor Džohansen.

Meteorolozi i okeanografi širom sveta nestrpljivo čekaju prve podatke sa Kriosata 2, koji bi trebalo da pruži do sada najveću količinu podataka o jednom od važnih činilaca klimatskih promena.


Izvor: Vesti Glasa Amerike

[Dreadnought]

Satelit meri otapanje polova


08.03.2010.

Kriosat 2, novi satelit Evropske svemirske agencije, precizno će meriti topljenje leda na polovima. Satelit će slati dnevne informacije koje će pomoći u razumevanju promena nivoa mora i klimatskih promena.

Evropska svemirska agencija uskoro će lansirati novi satelit Kriosat 2, koji će precizno meriti topljenje leda na polarnim "kapama".

Kriosat 2
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako se zna da se led na polovima topi, niko ne zna kojom brzinom. Do sada su naučnici uglavnom merili mesečne varijacije u količini leda.

Međutim, novi evropski satelit Kriosat 2 precizno će meriti promene na polovima, ali i na glečerima i velikim santama leda, koji zajedno pokrivaju 20 odsto planete.

Vođa naučnog tima Kriosata, Dankan Vingam, kaže da će glavni fokus biti na Arktiku i Antarktiku jer polarne kape igraju ključnu ulogu u regulaciji klime na zemlji.


"U suštini, nadamo se da će nam Kriosat dati sliku o tome kako se velike ledene površine menjaju. I antarktički i arktički led doprinose promeni nivoa mora, s tim što led na Arktiku posebno utiče na klimu u Evropi", podseća Vingam.

Kriosat 2 je težak 700 kilograma, a opremljen je uređajima proverenim na prethodnim satelitima. Međutim, ovaj satelit poneće jedan specijalni senzor.

Kriosat 2
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Tu tehniku smo proverili na ranijim, posebno evropskim satelitima ERS i Envisat. Ali ovoga puta imamo i senzor specijalno sagrađen da rešava probleme sa ledom. Kriosat će nam slati potpuno nove podatke iz orbite", naglašava Vingam za Glas Amerike.


Velika preciznost merenja

Pune tri godine, Kriosat 2 će sa visine od 700 kilometara santimetarskom preciznošću meriti debljinu leda. Doktor Doni Johansen iz norvekog Ekološkog centra Nansen u Bergenu, kaže da će to omogućiti puno razumevanje promena nivoa mora.

"Još ne znamo tačno zašto nivo mora negde raste, a drugde opada. Zato nam je potrebno da znamo koliko se brzo tope glečeri i ledeni pokrivači. Potrebno nam je da znamo kako se okeani zagrevaju. Ali neće biti lako sastaviti sve to u punu sliku i tako omogućiti puno razumevanje zašto se nivo mora menja", kaže doktor Johansen.

Meteorolozi i okeanografi širom sveta nestrpljivo čekaju prve podatke sa Kriosata 2 koji bi trebalo da obezbede do sada najveći uvid u tajne jednog od važnih činilaca klimatskih promena.


Izvor: RTS