Obaranje F-117A

[Boris P]

SVAKA ti čast na perfektnom tekstu, svaka čast.

Film nisam imao nameru da gledam, Tvoj tekst me je u toj odluci još više učvrstio.

Gadi mi se sama pomisao da bilo čime uvažim i priznam postojanje nečeg takvog.

Ja lično ako to smem- zameram G.dinu Daniju zato što je svojim prisustvom u filmu dao bilo kakav legitimitet agresoru i SVEMU tome, ovo je moje mišljenje.

JAKO, JAKO mi je žao što oni pijani lovci i paori i ostali nisu bili ama baš ni u kakvoj mogućnosti da na adekvatan način "ugoste" zločinca.

Neka se onda snima film.

Pozdrav, Boris.

[kumbor]

Slažem se Ćiro,

Ali čemu je potrebna ovolika patetika i režija plus još USA zastava na kraju balade.Pružiš ruku i to je to.Ne vidim razlog tolike povezanosti njih dvojice.Dani je slučajno (nije mu bio raspored, čini mi se da je nekome vratio dežurstvo tu noć) to veče bio na smeni i komandovao.Dugmiće su pritiskali drugi.Možda čak i obična vojska na odsluženju.Gde je operator na radaru koji ga je locirao i uzeo u zahvat, gde su oni koji su ga predhodno uočili i javili njegovoj bateriji da im ide pravo u zahvat.Ništa oni jedan drugom ne duguju.Osim što je pilot trebao da kaže jedno ljudsko IZVINITE što sam uopšte i dolazio.Ne dolazi ovaj moj komentar iz mržnje.Svi smo mi ne vezano za učešće u ratu imali onakve ili ovakve neprijatelje u životu kojima smo imali ili ne razloga da oprostimo.Božije je da sudi a naše da praštamo jer to je ljudski.

Svaka čast njegovoj supruzi koja je za pretrpjleni strah Danijeve supruge rekla da joj je žao i da misli da se toliki strah ne može preživeti i da ostaje prisutan do kraja života.Samo to smo trebali da čujemo od pilota.Između ostalog trupe feldmaršala Makenzena su 1915 kod Beograda podigli prvo znamenje neznanom junaku kao neprijatelju koji ih je zadivio hrabrošću i odali mu poštovanje.Ja u pilotovom delovanju ne videh nikakve hrabrosti.
Dođeš iz vražije matere na skoro ne branjeno nebo ušuškan u svoju "nevidljivu" mašinu, popaseš tako siguran zemlju i još treba da ti damo i plaketu u znak večnog prijateljstva.

I na kraju Dani pekar i pilot koji ne spominje čime se danas bavi (osim što svaki put odahne kada sa smene uđe kolima u dvorište,valjda je neki tajni agent,šta li?) treba da budu dva pobratima.

Taj pilot treba da bude svestan da svoj život duguje onima koji su sprečili iz viših interesa i ljudskog razuma da budu likvidirani i on i cela grupa spasilaca koja je došla to veče da ga pokupi helikopterom a ne nekakvoj njihovoj superiornosti.I ja sam ne iz znanja nego iz predosećaja i nekakvih pretpostavki u to zaista ubeđen.

Sve nam je pokazao na mapama, jedino nije odakle je došla spasilačka ekipa i gde su ga prvo odveli posle?Nije ispričao ni kako je povredio desnu šaku a videli smo zavoj na njoj.

Niti će nam ikada ispričati.Čak i na sudu za ratne zločine kao važni svedoci pripadnici njihovog establišmenta mogu da se pozovu na službenu i vojnu tajnu i bog.Samo drugi ne smeju imati nikakvih tajni kada je to u interesu pranja državnih biografija velikih koji presuđuju svima malima.

Na žalost agresija započeta te nesrećne 99-te traje i danas i promenila je obličje ali ne i ćud, koliko god se trudili da pobegnemo daleko od toga, vraćaće nam se nazad dok god javno ne priznamo nametnutu krivicu i ne izvinimo a valjda i iskreno pomirimo sa samim sobom  što nas je "Brat Đura" tukao.

Jer pravila i istoriju ma kako to nepravedno zvučalo ipak pišu ne pobednici pojedinih bitaka nego ratova.

I u tome ja vidim svrhu i razlog pravljenja ovakvog dokumentarnog filma.

Не, "треба да се извинимо Ђури што нас је Ђура тукао"! Такве изјаве вреде да се запамте мање више тачно. Баш као и "Дие бесте" Бате Стојковића. Болно истинито. Горче од бубашвабе.

Свииће зора у...у суботу, пролећее је чеетреспрве...

[lovac]

1999. godine sam bio aktivni ppuk u mornarici .....

Od tada je prošlo puno dana. pa je bilo vremena napretek za razmišljanja. I uvek, kad god pomislim na te dane, postavim sebi pitanje: ZAŠTO?

[brodarski]

Ja nisam učestvovao u tom ili bilo kom drugom ratu pa ne znam kakav je osećaj koji ima Dani ili bilo koji drugi vojnik koji jeste učestvovao i ne mogu da sudim o tome. Valjda oni koji jesu učesnici ovog ili drugih ratova mogu da razumeju ovo što Dani radi, a možda i ne.

Protivnika treba poštovati u ratu i miru.

Apsolutno se slažem s tobom "brodarski" i sa ovim tvojim stavom.

Dok se ratuje, ratuje se. Kad je završeno, puške u šoške. Pokupiti čaure i svakog dostojno
sahraniti. Svak ima pravo na svoj grob na ovom svijetu.

Preživeli, napred u nove pobjede, dostojne ljudskog karaktera....

Ne možeš Ćiro do vijeka ratovati.
Sve u svoje vrime. Čitam o ovome susretu nakon toliko godina. Mislim da je to izrežirano u nekoj kužini i sad se dodaje malo začina. Kao bolje će se progucati priča. Razvitkom turizma Jugoslaviju su posjećivali i ratni protivnici. Posjećivali su mjesta koja su željeli vidjeti. Mislim da u Kragujevac Nijemci nisu mogli doći. Sad  je situacija drugačija, dojučerašnji protivnici imaju veleposlanike u svakoj od zaraćenih država, diplomacija čini svoje a narod živi u ratnim vremenima. Normalno, preko kostiju stanovništva se kolac lomio. Što to briga visoku politiku? Oni će za svog mandata ostvariti planirano a narod neka se misli kako će preživjeti. Vojska uvijek strada, bilo u ratu ili u preustroju. Sad se može samo komentirati.

[Boro Prodanic]

Ivana Žigon, kćerka velikog glumca Steve Žigona (i sama glumica), pre par dana je na TV ovako odgovorila na pitanje da li Srbija treba da uđe u NATO: "Svakako, ako silovana devojka treba da se uda za barabu koja ju je silovala".

Stvarno nemam ništa pametno tu da dodam, a u tom kontekstu posmatram i sve Danijeve aktivnosti posle 1999. Ova druga strana ne radi to što radi iz zabave, nego sa nekim ciljem. Ako mi taj cilj sada ne vidimo, ne znači da cilj ne postoji.

Dani radi iz obične gluposti.

[oficir neaktivne rezerve]

Ne bih rekao da Dani postupa iz gluposti.
Mislim da je i on imao deo potpune iskrenosti kad je shvatio i kazao samom sebi da mu ništa nije važno osim njegove porodice.

Mnogi koji se opeku, zapitaju se Boro kao i ti "ZAŠTO?" i šta mi je ovo trebalo kad je moglo i drugačije?Samo pitanje je kolika je bila mogućnost izbora kada ti je nešto planski nametnuto, da je postalo i neizbežno.Može se postaviti i pitanje da li se moglo nešto više učiniti da se izbegne da ti nešto bude i nametnuto?Teško da je postojao značajniji manevarski prostor.

Na ultimatum koji je pred Srbiju 1914 postavio Austrougarski Kajzer kao i na ultimatum koji je SRJ postavljen u Rambujeu moglo se samo odgovoriti sa velikim "NE!" jer bi sve drugo bilo neprihvatljivo za bilo koju državu koja se dovede u isti položaj svejedno kako se zvala.

Ti ultimatumi su bili jednaki zahtevima za bezuslovnu kapitulaciju.I strani koja ih je postavila je sasvim bilo jasno da postoji samo jedan mogući odgovor na njih.

I slažem se da će zauvek ostati enigma odgovor na pitanje "ZAŠTO?".Samo njega treba postaviti strani koja je ultimatum i postavila.

A možda je odgovor sasvim jednostavan i mogao bi da glasi: "ZATO!" jer im se može.  

[jadran2]

Kada bi na Palubi postojala mogucnost za "like" onda bih to dodao na Borin post.
Malo nas i sluti kuda  sve to vodi. 

[kumbor]

Uslovi ultimatuma iz Rambujea bili su daleko, daleko sveobuhvatniji i teži od austrougarskog ultimatuma leta 1914. Pas s maslom to ne bi progutao. A država? Kasno je postalo još 1997. Mašina je uključena i nije se mogla zaustaviti, ma šta da smo radili. Bilo je samo pitanje vremena.

[oficir neaktivne rezerve]

Džumba je između ostalog napisao i izneo porodični primer da je posle rata na stepeništu zgrade u Nišu u kojoj je stanovao,njegov otac aktivni oficir JNA, slučajno sreo i ljudski se pozdravio i ispričao sa bivšim oficirom Vermahta čiji je posilni bio jedno vreme u zarobljeničkom logoru.

Jer su se i jedan i drugi bez obzira na međusobnu zavisnost, ratni zarobljenik-neprijateljski oficir, jedan prema drugom ponašali sa poštovanjem prvo kao ljudi, pa oficiri, pa tek onda kao neprijatelji, predpostavljam.

Svestan svog ispravnog postupanja tokom rata taj Nemac se časno pojavio u Jugoslaviji bez straha i čistog obraza da bi se čak i orodio sa bivšim neprijateljima.

[Boro Prodanic]

Kada bi na Palubi postojala mogucnost za "like" onda bih to dodao na Borin post.
Malo nas i sluti kuda  sve to vodi. 

Hvala Jadrane, samo sam iz srca rekao da se slažem sa Ivanom Žigon u potpunosti.

Da me prvo bez razloga dobro prebiješ, pa kasnije da budemo prijatelji? Možda može u Švedskoj ili među Eskimima, ovde ne.

[ORIĆAREB]

Uhh..., boga mu poljubim. Svaki put kad se oglasim, lavina, opšta lavina.
A, ja  jadan sasvim deseto mislio. Moja su stanovišta u globalu. Za to sam
se i oglasio.
A ovo sa ovom dvojicom, Amerom i ovim našim, ja i ne čitam. To je obična
estrada iz političke sfere. To me ne zanima, ama baš ni malo.

Gledajući pojedinačno, svako ko se oglasio postovima, unatrag nekoliko,
debelo je u pravu.....

[ssekir75]

Ivana Žigon, kćerka velikog glumca Steve Žigona (i sama glumica), pre par dana je na TV ovako odgovorila na pitanje da li Srbija treba da uđe u NATO: "Svakako, ako silovana devojka treba da se uda za barabu koja ju je silovala".

 

odavno ne cuh pametniju izjavu. moracu ovo da zapamtim!

[brodarski]

Srbija nije član NATO saveza. To je činjenica. Činjenica je da Srbija graniči sa zemljama NATO-a i da sve prometne komunikacije vode preko tih zemalja. Srbija je trgovinski partner tim državama. Zašto bi netko narušavao postojeće stanje i izričito tražio pristup Srbije u NATO?

[kilezr]

 
 Možda zbog toga što sve te prometne komunikacije ipak idu okolo( duži put) ako se ne ide preko Srbije? Uprkos očajnom stanju srpske mreže puteva, možda je bolje ovuda?! I stvarno mi nisu jasni ljudi koji padaju tako nisko Ma s koje strane bili. I " ovaj" i onaj!

[dzumba]

Уф, бре Официру неактивне резерве! Да набавиш наочаре са дуплом диоптријом. Ражаловаћу те у регрута . Мој отац је срео генерала ВКЈ. Генерал се звао Лангерхолц. Словенац по националности. Можда је имао и немачке крви, али је био доследан и одбио врбовање Немаца да се придружи Рупнику и домобранима у Словенији. Остао је до краја у заробљеничком логору и касније се вратио у земљу.