PALUBA
February 27, 2017, 10:45:37 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 ... 12 13 [14] 15   Go Down
  Print  
Author Topic: Obaranje F-117A  (Read 33950 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Љуба
Stručni saradnik - RV i PVO
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 108



WWW
« Reply #195 on: December 26, 2016, 04:17:26 pm »


401.арбр ПВО је била моја бригада, а Златко Стојковић је био мој командант. ........................................................ али мислим да је аутор себи дао превише "пјесничке слободе" у интерпретацији догађаја.

Из чланка се да наслутити да су дјелови 250.рбр ПВО били потчињени команданту сектора "Север" тј. Стојковићу али мислим да то није било могуће. Такође, испада да је било неког садејства па је обарање Ф-117 било неки "удружени подухват" у коме га је 401. нагнала на "Неве" 250. бригаде... хм.

А то да су силуету авиона примјетили на средњој висини у сред ноћи...
Нисмо се договарали око коментара на чланак друга Златка Стојковића.
Али да се огласим. Био сам у 52.арбр ПВО и по нешто знам о надлежностима команданта. Команда бригаде ПВО нема истурену осматрачницу. Командант бригаде није орган ВОЈ-а већ може бити вођа смене за борбено командовање. Не одваја се од ВСП-е и расположивих система веза командовања и јављања.
Добро, у реду, да је био слободан (мада смо тих дана сви радили по 24 часа) па да изађе мало на ваздух.
Ноћу, да види авион на висини од 6 км, при томе, авион који нема позициона светла, и чији издувници имају ограничења на издув пламена, .....

Али добро. Он се није мешао у контрадикторне изјаве Данија и Аничића.
Предлажем да прочитате књигу, па да дискутујемо.
Проблематичне изјаве могу да поставим овде, ако има интересената.

За крај. Ви који нисте били команданти, немојте одузимати право на "славу" командантима.
Ако само они иду "ХАГ", ако само њих суде за дела потчињених, ако само њих смењују због неуспеха јединице, па дозволите им, да уживају у слави, коју су им омогућили потчињени.

Љуба
Logged
Рашо
Moderator
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 836



« Reply #196 on: December 26, 2016, 04:47:37 pm »

Али добро. Он се није мешао у контрадикторне изјаве Данија и Аничића.
Предлажем да прочитате књигу, па да дискутујемо.
Проблематичне изјаве могу да поставим овде, ако има интересената.

Има. Па да продискутујемо мало.
Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 040


« Reply #197 on: December 26, 2016, 06:06:52 pm »

Али добро. Он се није мешао у контрадикторне изјаве Данија и Аничића.
Предлажем да прочитате књигу, па да дискутујемо.
Проблематичне изјаве могу да поставим овде, ако има интересената.

Има. Па да продискутујемо мало.

Naravno da ima. Wink
Logged
Boris P
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 904


« Reply #198 on: December 26, 2016, 06:26:31 pm »

Šta Ljuba čeka ?
Logged
ssekir75
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 220


« Reply #199 on: December 26, 2016, 06:27:11 pm »

не познајем човека, и нисам наравно био у позицији да све то видим, али ми једна ствар боде очи.

Била је то мирна и тиха ноћ пуна звезда. Цео простор сектора се видео као на длану. На основу стања на небу и земљи ништа није наговештавало изненађења.

ог момента пилот „невидљивог” уочава први пут опасност. Прелази у противракетни маневар, мења курс и почиње нагло да повећава висину улазећи у тамни облак изнад себе. При том маневру одбацује убојна средства. У тамном облаку се назиру и инфрацрвени мамци које избацује због сопствене заштите. Ушавши у облак, авион се више није примећивао визуелно.

чекај, је ли било ведро или делимично облачно? не иде једно с другим. друго, судећи по аничићевој причи, с2м не може ноћу да захвата циљ. додуше, био сам сведок да је било испаљивања истих ноћу, али како и по чему не знам. може ли неко ко је био на том систему да објасни ко је у праву?

а и ти љубо питаш свашта... laugh laugh
Logged
Рашо
Moderator
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 836



« Reply #200 on: December 26, 2016, 06:33:09 pm »

...друго, судећи по аничићевој причи, с2м не може ноћу да захвата циљ. додуше, био сам сведок да је било испаљивања истих ноћу, али како и по чему не знам. може ли неко ко је био на том систему да објасни ко је у праву?

С-2М без проблема ноћу врши захват и погађа циљ.
Logged
HrcAk47
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 552


« Reply #201 on: December 26, 2016, 06:53:24 pm »

не познајем човека, и нисам наравно био у позицији да све то видим, али ми једна ствар боде очи.

Била је то мирна и тиха ноћ пуна звезда. Цео простор сектора се видео као на длану. На основу стања на небу и земљи ништа није наговештавало изненађења.

ог момента пилот „невидљивог” уочава први пут опасност. Прелази у противракетни маневар, мења курс и почиње нагло да повећава висину улазећи у тамни облак изнад себе. При том маневру одбацује убојна средства. У тамном облаку се назиру и инфрацрвени мамци које избацује због сопствене заштите. Ушавши у облак, авион се више није примећивао визуелно.

чекај, је ли било ведро или делимично облачно? не иде једно с другим. друго, судећи по аничићевој причи, с2м не може ноћу да захвата циљ. додуше, био сам сведок да је било испаљивања истих ноћу, али како и по чему не знам. може ли неко ко је био на том систему да објасни ко је у праву?

а и ти љубо питаш свашта... laugh laugh

Ovo je čist diletantizam, izgleda k'o pismeni zadatak petaka.

F-117 ne nosi bacače mamaca. Nikad, nikako, i nipošto.

F-117 ne može da vrši "protivraketni manevar". Pobogu, on jedva leti pravo.

F-117 ne može da "odbaci u nuždi" svoje naoružanje.



Logged
ssekir75
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 220


« Reply #202 on: December 26, 2016, 06:59:57 pm »

чек,чек, добро ме подсети... зар се не беше ф117 враћао са задатка, те бомбе није ни имао?
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 11 572


« Reply #203 on: December 26, 2016, 08:44:29 pm »


F-117 više ne leti, povučen je iz službe upravo posle detaljne analize obaranja u Srbiji. Negde oko 2005.
Logged
Љуба
Stručni saradnik - RV i PVO
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 108



WWW
« Reply #204 on: December 27, 2016, 10:38:30 am »

Золтан Дани
пуковник у пензији

Прва три дана рата дивизион је провео на ватреном положају Шимановци у приправности број 3 у режиму радио-ћутања и уз примену осталих мера маскирања. Нисмо имали жичну везу са КМ бригаде, а формацијске радио и радио-релејне везе нисмо користили. До 26. марта за везу са КМ бригаде неколико пута сам користио мој мобилни телефон.
Око 16 часова тога дана, командант бригаде пуковник Мирослав Лазовић позвао ме је на један од телефона у објектима фарме у Шимановцима где смо били смештени. Рекао ми је: „Или ћеш да решиш везу или нећеш, ако не решиш бићеш смењен у року од два сата.” У трагању за решењем отишао сам до стоваришта грађевинског материјала које је било на периферији села и најближе ватреном положају. Власник стоваришта господин Зоран Армуш уступио нам је своју телефонску линију. Била је то незаштићена линија цивилног аутоматског телефона преко антене „лога 3” окренуте према приватном стану на Цераку. Заједно са осталим локалним телефонским линијама ову смо користили све до краја рата.
Дана 27. марта 1999. године борбена послуга у којој сам био руковалац гађања према распореду била је у дежурству од 12 до 18 часова. Били смо у приправности број 3 на ватреном положај Шимановци.
У време ручка, на основу усменог наређења команде бригаде, упућујем мог заменика потпуковника Ђорђа Аничића да са водником Игором Радивојевићем и возачем Ранисавом Лукићем, возилом ТАМ-110, од 14 до 18 часова обиђу шири рејон села Шимановци и имитирају зрачење са три локације. То је подразумевало укључивање имитатора радарског зрачења на десетак минута у сврху обмањивања. Након завршетка да се врате до 18 часова, јер су по плану у дежурству у саставу друге борбене послуге.
У 17.05 часова добијамо сигнал за прелазак у приправност број 1. Контролу функционисања СтВР врши официр за вођење потпоручник Тиосав Јанковић, у присуству командира батерије за вођење ракета капетана I класе Славише Голубовића и командира ракетне батерије мајора Милорада Роксандића.
Након спроведене контроле функционисања СтВР извештавам командно место рбр ПВО – мајора Јанка Алексића да је дивизион у приправности број 1 и да је СтВР исправна, да је потребно да извршимо додатна подешавања радара П-18, те да чекамо даља наређења. У међувремену на положај пристиже део друге борбене послуге која је по плану у дежурству од 18 часова.
Чланови борбених послуга се замењују, осим потпуковника Ђорђа Аничића и водника Игора Радивојевића, који се нису вратили до тог времена.
Нешто пре 18 часова добијамо сигнал за прелазак у приправност број 3. Пре искључења СтВР наређујем проширену контролу функционисања. Након њеног завршетка командир бвр кIк Голубовић ме извештава да је станица исправна, али да и даље има мањих проблема са квалитетом одраза на радару П-18 јер послужилац не може да подеси пријемник. Наиме, циљеви и стални одрази не виде се добро на даљинама мањим од 60 km.
Наређујем кIк Голубовићу да људство из састава прве борбене послуге што пре склони са положаја и поведе у логор у село. Уместо одсутног потпуковника Аничића, као руковалац гађања остајем ја, а уместо водника Радивојевића, као оператор ручног праћења по Ф1 остаје водник Тиосављевић.
Поред мене, на помоћној столици до бочних врата седи мајор Борис Стоименов. Након што смо добили сигнал за прелазак у приправност број 3 шаљем га да помогне Љубенковићу да подеси пријемник. Ипак је он инжењер дивизиона, па нек заједно покушају да реше проблем. У 19.20 часова Борис се враћа у кабину УНК и тражи одобрење да укључи зрачење са антенама радара П-18 ради завршног подешавања пријемника по сталним одразима. Одобравам укључење уз сугестију да зрачење буде кратко и усмерено у правцу азимута 90°. У 19.30 часова извештавам КМ рбр да је радар П-18 исправан.
На КМ рбр, задужен за наш правац је мајор Јанко Алексић.

Комуницирам са Јанком.
Јанко: Имаш ли ти шта, видиш ли шта, јел ти укључена двојка?
Золтан: Немам.
Јанко: А је ли ти добар тај радар?
Золтан: Јесте, било је проблема, али сад ради.
Јанко: Па имаш ли нешто?
Золтан: Па немам ништа!
Јанко: А ми овде добијамо посредством радио-аматера да има нешто у ваздуху!

Дијалог са Јанком и наизменично Љубенковићем водим 15-ак минута о томе има шта или нема, видимо ли или не видимо.
У 19.45 часова добијам сигнал за прелазак у приправност број 1. Наређујем укључење средстава и контролу функционисања СтВР и ОАСт. Контролу функционисања СтВР у улози официра за вођење ракета врши капетан I класе Сенад Муминовић са операторима ручног праћења по Ф1 водником I класе Дејаном Тиосављевићем и по Ф2 заставником Драганом Матићем. У улози командира ракетне батерије је потпоручник Дарко Николић. Затим официр за вођење ракета извештава: „Контрола функционисања извршена, СтВР за борбени рад са два канала готова”.
Командир одељења ОАСт вIк Љубенковић извештава да поново нема квалитетне одразе на даљинама мањим од 60 до 70 km и тражи дозволу да буде ван приправности, ради додатног подешавања. Не дозвољавам му, сматрајући да немамо довољно времена за то.
Око 20.15 часова наређујем да се четири ракете ставе на припрему 1. И даље на показивачу немам одразе ниједног авиона који је ближи од 60 km. Љубенковић понавља захтев да му дозволим да буде ван приправности како би извршио подешавање пријемника. Одобравам му: „У реду, али имаш само 10 минута.”
Око 20.30 часова добијам радарску слику на мом показивачу. Можда чак и који минут раније. Одрази циљева су били велики, али нису били уобичајеног интензитета већ бледуњави – анемични. Појавило се четири до пет одраза на даљинама око 25 km.

Комуницирам са Јанком:
Золтан: Имам одразе циљева, међу њима четири до пет блиских.
Јанко: Читај ми шта имаш.
Золтан: Ево имамо четири у групи и један са азимута око 150°.
Јанко: Како ти имаш циљеве, а ми немамо?
Золтан (у шали): Ја не знам који ти радар имаш, али ми их видимо.
Јанко: Читај ми азимуте и даљине.
Саопштавам Јанку тражене податке.
У том тренутку бочна врата се отварају и кроз њих покушава да уђе потпуковник Ђорђе Аничић. Враћам га и кажем да је у току борбени рад и да сачека. Након краћег времена врата се поново отварају и Ђорђе улази, без обзира на моје претходно упозорење.
Комуницирам са Ђорђем.
Ђорђе (видевши одразе циљева на показивачу): Шта је било, шта је било?!?
Золтан: Тише, радимо, имамо циљеве, борбени рад је у току, приправност за лансирање.
Ђорђе (рукама помера Бориса и мени говори): Ово је моја смена, ово је моја смена.

С обзиром на изузетно мали простор испред ВИКО и блокова за стартну припрему ракете УК-67, Борис се помера сасвим уназад до врата, а Ђорђе стоји иза мојих леђа у погнутом положају, јер је простор низак и преко мог рамена указује ми руком на циљеве на екрану. Кажем му: „Добро, добро, у реду, видим их, пратимо ситуацију већ дуже време”. Он само скакуће изнад мене и уноси нервозу. Послуга је потпуно смирена и свако је концентрисан на свој део посла.
Око 20.40 часова усмеравам ПОСт ка циљу који долази са азимута 150°, са намером да први пут укључимо зрачење и практично проверимо исправност нишанског радара. Извештавам Јанка да имамо циљ и да ћемо покушати да га откријемо. У тражењу, које није било дуже од пет-шест секунди, не успевамо да га нађемо са СтВР.    
Он је дошао до даљине 18 km, након чега је почео да се удаљава крећући се ка азимуту 90°. У ствари, прошао је поред нас са великим параметром и удаљио се на север. Након тога су нестала и друга четири циља те групе са ВИКО.
Убрзо се појављује нови циљ са азимута око 180–190°.

Комуницирам са Јанком.
Золтан: Према курсу којим лети процењујем да ће овај ући у зону.
Јанко: Добро, тај је твој?
Јанко (извештава потпуковника Станковића): Овај ће ући у зону.
Золтан (не знајући коме се Јанко обраћа): Па добро, видим, то и ја теби кажем. Дај нам дозволу да дејствујемо по њему.

Јанко ми даје сигнал који по таблици сигнала значи да дејствујемо по циљу. Послуга је потпуно смирена и сконцентрисана.
Све време га пратимо на ВИКО. Са даљине 23 km долази већ на 20 km. Приближава се са азимута око 180° у смеру ка 190°, довољно велики одраз и анемичан. Часна реч, помишљам да је то F-117A јер одраз не изгледа уобичајено, али послузи ништа не говорим, нећу да их узнемиравам. Циљ је циљ.
На око 16 km идемо у његово прво откривање. Командујем: „Азимут 195° даљина 16, тражи.” Дарко укључује прекидач антена и наводи Сенада. (Договорили смо се да тражење буде изнад 5 km висине.) Сенад открива циљ на висини 6 km, предаје на ручно праћење, али оператори не успевају да успоставе праћење, односно немају циљ на показивачу УК-33. Дарко искључује антену и „скида” високи напон.
Након неколико тренутака ја поправљам податке и командујем: „Азимут 215°, даљина 14, тражи”. Понављају поступак, али је резултат исти. Оператори не успевају да захвате циљ на праћење. Дарко искључује антену.
Циљ већ долази на 13 km. Кажем себи, ту је близу, немогуће да не можемо да га ухватимо. Командујем и трећи пут: „Азимут 235° и даљина 13”, сугеришући Сенаду и Дарку да узму мало претицање јер се авион креће у правцу ка 240°. Ђорђе у том тренутку, стојећи поред мене на степенику између ВИКО и оператора по Ф2, виче: „Гаси, гаси, погибосмо, то је трећи пут, треће тражење нема, гаси, гаси.” Кажем му: „Ти да ћутиш, ја командујем” и понављам гласно: „Тражи”.
Након тога, Дарко извршава моју команду, Сенад такође, Дарко укључује антену. Сенад га и трећи пут открива, сада на азимуту 240° и даљини 13 km и уз делимично претицање предаје операторима на праћење.
Први га уочава оператор по Ф2, заставник Матић: „Имам га, имам га.” То је кључно, нагло је окренуо точкић праћења и добио га на средини. Након тога, уочава га и оператор по Ф1, водник Дејан Тиосављевић. Обојица извештавају: „Ручно пратим.” Само сам командовао: „Лансирај”, без било какве друге команде јер је циљ био преблизу да изговорим све што предвиђају одредбе правила гађања. А било је и сувишно јер смо унапред договорили метод вођења и начин активирања бојеве главе.
Поручник Николић је већ био одабрао лансирну рампу сa које ће се вршити лансирање. Послуга је била потпуно смирена, не рачунајући Ђорђа, који је од самог уласка унео немир и практично ме ометао у раду, у тренуцима приправности за лансирање. Много сам погрешио што га нисам удаљио из кабине јер је борбени рад био у току. Али, рекох, шта сад да закерам, нека га ту.
Сенад притиска дугме ПУСК и извештава: „Прва лансирана, прва захваћена даљина 12”, (Дарко извештава: „Азимут 245°”), потом „друга лансирана, друга није захваћена”. Ракета се води нормално и Сенад извештава да је циљ уништен на даљини 14 km.
На мом показивачу одраз се види још неко време, а онда нестаје. Наређујем да искључе антену.
Након тога више нисмо зрачили, али није било ни циљева у ваздушном простору. Од последњег тражења до сусрета ракете и циља протекло је 18 секунди. Послуга је била фантастично увежбана и то је кључ успеха. За то смо се спремали месецима, а интензивно у фебруару пред рат.
Извeштавам Јанка да је циљ уништен и дајем почетне податке и податке о уништењу. Након тог податке тражи Станковић, па онда то понављам. Онда кажем Ђорђу иди тамо види са записничарем и усагласите податке да буде како треба.
Тражим од Јанка наређење за премештање и уместо тога добијам сигнал који у преводу значи „допуни са две”. Наређујем Николићу да допуни лансирну рампу са две ракете.
Авион је оборен у 20.42 часова, а тек у 21.15 часова сам добио „ван приправности” и наређење да се преместимо, односно само да се склонимо са људством и техником са тог положаја.



* Screenshot_3.jpg (118.04 KB. 605x866 - viewed 13 times.)


Logged
Љуба
Stručni saradnik - RV i PVO
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 108



WWW
« Reply #205 on: December 27, 2016, 10:39:19 am »

Ђорђе Аничић
потпуковник у пензији

Тог дана био сам са борбеном сменом на ватреном положају, на командном месту дивизиона, као руковалац гађања до 12 сати. Техника је од логорске просторије била удаљена око 3 km.
По повратку у логор око 12.30 часова покушавам да заспим. Само што сам утонуо у први сан, буди ме курир у команди Коста Ћурчић, војник на редовном одслужењу војног рока. Саопштава ми да је дошао мајор Србислав Поповић из Команде бригаде и да ме чека у „канцеларији”. Устајем. Преморен сам, у глави ми је хаос. Осећам да сам само физички присутан, а његов глас ми неразговетно допире из даљине. Доноси ми усмену наредбу за дивизион. Саопштава ми из радне бележнице замисао Команде бригаде да од 14 до 20 часова зрачимо имитатором радарског зрачења са три локације. Задатак је зрачити 20 минута са једне локације, померити се на другу, зрачити 20 минута, отићи на трећу локацију, са ње зрачити 20 минута и тако укруг до 20 часова. У своју бележницу уносим локације:
–   Суботиште (локација 1), азимут 270°,
–   Пећинци (локација 2), азимут 270°,
–   Добринци (локација 3), азимут 230°.
Наредба гласи: „Зрачити са локалног пута и после тога поставити имитатор радарског зрачења на основни положај за своје потребе”. Бригада очекује да зрачење буде забележено и да авијација НАТО-а ноћас уђе у зону нашег дивизиона који ће бити у заседи. Задатак је врло одговоран и треба ми неко ко познаје терен.
Размишљам кога да пошаљем. У октобру прошле године обучио сам водника Радивојевића у присуству његовог командира батерије за вођење ракета капетана I класе Голубовића за рад са имитатором. Не знам у којој мери је заставник Јовић овладао имитатором радарског зрачења (ИРЗ). Сам водник Радивојевић Игор не може и не познаје терен, а Голубовић је сада на ватреном положају у смени као помоћник руковаоца гађања. Остајем само ја.
Кажем Поповићу да познајем терен, био сам ожењен из Пећинаца. „Па онда иди ти са послугом имитатора”, каже он. Слажем се са њим. Јављам Данију, који је на положају са сменом, да ћу повући имитатор радарског зрачења са положаја и да ћу са возачем Лукићем и оператором на имитатору водником Радивојевићем отићи на задатак, те да ћу каснити у смену. „Враћам се око 20 часова и тада ћу ти све испричати.” Мајору Стоименову, помоћнику руковаоца гађања у мојој борбеној послузи, саопштавам да идем на задатак са ИРЗ-ом по наређењу команде бригаде, да ћу доћи касније у смену и да се побрине да поподневна смена на време крене на ватрени положај. После повлачења средстава са ватреног положаја одлазимо на задатак.
На терену по карти одређујем тачно места зрачења. Са Радивојевићем и Лукићем обилазим по једном све три локације. На свакој од њих истоварамо уређај и агрегат из возила, развлачимо кабл напајања и управљања и зрачимо на датом азимуту. После рада утоварамо опрему и све то понављамо на другом месту. Идемо редом Суботиште – Пећинци – Добринци. После Добринаца, када сам се уверио да Радивојевић правилно ради, на повратку на прву локацију, силазим у Пећинцима да код Лукија, власника ланца продавница по селима пећиначке општине, пробам да набавим батеријске лампе и улошке за њих. Лукићу и Радивојевићу остаје толико времена да још једном обиђу све три локације. Улошци су се истрошили прве ратне ноћи, приликом превођења средстава. Ако треба да преводиш технику, купи улошке. Увек је тако било, старешине су их куповале саме. Дао ми је 15 уложака од 4,5 волта, а батеријске лампе није имао. Рекао ми је да ће покушати да их набави. Потписао сам му рачун.
У логор на економију стижемо око 19.30 часова. Ручамо и вечерамо у исто време. Око 20.00 часова сирена најављује ваздушну опасност у селу. У 20.30 часова стижемо на ватрени положај: ја, као руковалац гађања, да заменим Данија, а Лукић са водником Радивојевићем да постави имитатор зрачења. Ту ноћ на ватрени положај први пут сам довео и командира вода везе резервног потпоручника Миодрага Стојановића.
Раздвајамо се на раскрсници унутар положаја и ја прилазим станици за вођење ракета. Чују се позната бука агрегата и рад станице. На месечини видим ракете на лансирној рампи. Ракете су на припреми за лансирање. Рампа мирује. Нема наглог ни уједначеног кретања што је сигуран знак да борбени рад није у току.
Пењем се уз металне степенице и отварам бочна врата станице за вођење ракета. Застајем. На месту помоћника руковаоца гађања, на самом улазу у станицу за вођење ракета, седи мајор Борис Стоименов, помоћник команданта за технику. На глави су му слушалице са микрофоном за везу са Оперативним центром Команде бригаде и потчињеним јединицама. Дани, на месту руковаоца гађања, дрема леђима ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи, бочно од показивача осматрачког радара. Видевши ме на вратима, мајор Стоименов устаје како би се извршила замена руковалаца гађања. Дани само погледа у мом правцу и остаде да седи. Стоименов се помера и стаје иза официра за вођење ракета Муминовића. Улазим у кабину и седам на место помоћника руковаоца гађања, узимам комбинацију слушалица везе интерфона и стављам је на главу. Имамо сада врло специфичну ситуацију. Оба руковаоца гађања су на техници, једино што ја седим на радном месту помоћника руковаоца гађања. Никада више за време рата та комбинација се није поновила.
Посматрам показивач осматрачког радара који се налази у правцу мог погледа. Временска база радара се окреће уједначеном брзином. У близини нема циљева у ваздуху. Има их на већим даљинама на разним азимутима. Остатак борбене послуге, четири старешине и војник записничар, на својим су местима. Припадају мојој борбеној послузи. Кад Дани за који тренутак оде из смене, ја ћу сести на место руковаоца гађања, а мајор Стоименов на место помоћника руковаоца. По навици из претходних дана, Дани и ја размењујемо информације о најновијим догађајима из смене и јединице. Укратко му кажем шта сам радио то поподне, а он мени, и даље дремајући, шта је он радио. Тако пролази десетак минута.
Имитатор радарског зрачења још није повезан и спреман за рад. Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195° уочавам три циља, на даљини од 23 километара. Следећи круг на осматрачком радару јасно указује да нам се авион приближава. Пратим га и у следећем кругу даљина је 18 km. Оператор осматрачког радара П-18, водник Љубенковић преко ГГС-а извештава да имамо циљ. Очито пратимо исту ситуацију у ваздуху. Кажем: „Дани, овај иде на нас!” Дани отвори очи, погледа у екран, незаинтересовано пратећи ситуацију. Одраз нам се приближава. Авион долази на 14–15 km, а Дани наређује: „Азимут 210°, тражи!” Командир батерије Николић почиње да наводи официра за вођење ракета по азимуту и месном углу на циљ: „Лево, лево: стоп! Десно, горе, горе: стоп! – Антена”. Укључује зрачење нишанског радара.
Тог момента почиње игра мачке и миша. Ко ће бити бржи и спретнији, ми или они у ваздуху. Официр за вођење ракета Муминовић, окрећући три точкића истовремено, покушава да нађе циљ. Зрачимо више од десет секунди неуспешно га тражећи. Схватам да морамо прекинути борбени рад. Збирна времена, тражење и откривање циља, прелазак на праћење, издавање наредбе за уништење циља и време лета ракета до циља, морају бити краћа од 25 до 27 секунди. Наставак рада значио би прекорачење тог времена које је противрадарској ракети HARM потребно да лансирана са авиона долети и елиминише технику, а можда и нас. Суштина је бити бржи од HARM -а. Дани не реагује, не прекида борбени рад. Свестан опасности командујем: „Прекини тражење – еквивалент!”
Николић за пултом командира батерије, или не чује или није навикао да командују два руковаоца гађања, и даље наводи официра вођења на циљ. Командујем сада много гласније: „Скидај високи”, јер и у режиму еквивалент предајник нишанског радара емитује у простор високофреквентну енергију на коју може бити наведена ПСР, поготову ако је у лету близу нас. Тек тада Николић извештава: „Високи скинут”. После неколико тренутака, Дани поново наређује нови азимут тражења, 230. У ваздуху се осећа адреналин. Овај пут официр за вођење успева да види циљ на своја два екрана, али никако из више покушаја не може да га поклопи са пресеком хоризонталног и вертикалног маркера. По „металном” звуку гурнутих точкића од себе и удару о пулт официра вођења знам да покушава да поклопи циљ у пресек та два маркера. Циљ бежи и врши маневар. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем: „Прекини тражење – еквивалент!” Овај пут Николић одмах извршава команду и извештава: „Еквивалент”.
После неколико секунди покушавамо исти поступак, трећи пут на азимуту 240°. Веома брзо, после неколико секунди официр за вођење проналази циљ и извештава да је циљ у маневру. Чује се „метални” звук точкића, оператори га губе. Време зрачења је поново пет-шест секунди и таман када сам хтео да и трећи пут наредим: „Прекини тражење – еквивалент”, оператор праћења Драган Матић узвикује: „Дај га! Дај га! Имам га!” Енергично окреће свој точкић, покушавајући да доведе одраз од циља на средину екрана. Успева! Тада и други оператор Тиосављевић поклапа циљ са крстом – пресеком два маркера и тиме заједно обезбеђују услове за лансирање ракета. Тиосављевић извештава да је циљ велике одразне површине. Тог момента, реагујући на извештај оператора, кажем Данију: „Води рачуна да није мамац да нас не зезну.” У глави ми је искуство Ирачана – беспилотна летелица са угаоним рефлекторима чиме се повећава одразна површина. Замка и за нас. Официр за вођењe Муминовић извештава – станица прати циљ, циљ у доласку, даљина 13 километара. Истовремено оператори извештавају –„Ф1 ручно прати”, „Ф2 ручно пратим”. Дани командује: „Лансирај!” Официр за вођење ракета Сенад Муминовић притиска дугме за лансирање ракета. Потмула експлозија. Стартни мотор прве ракете је заурлао. Станица за вођење ракета се заљуљала. Старт прве ракете, а после пет секунди и друге. Официр за вођење извештава: „Прва лансирана – прва захваћена, друга лансирана – друга није захваћена. Даљина 13 километара.” Оператори по Ф1 и Ф2 стабилно прате. Устајем са места помоћника руковаоца гађања и посматрам последње километре лета ракете на екрану оператора праћења по Ф2. У тачки сусрета ракете и циља видим светлосни блесак на екранима показивача официра за вођење. Циљ је уништен. Време уништења у 20.42 часова. Авион смо нашли на 6 km висине. Уследио је противракетни маневар и оборен је негде са 8 km висине. Даљина уништења 12 km. Остале параметре официр вођења није очитао за време борбеног рада, радило се о секундама. Цео процес је трајао око 23 секунде.
После тога паника у ваздуху – нигде ниједног циља. На командном месту 250. рбр ПВО мајор Јанко Алексић, из одсека за технику 250. рбр ПВО, тражи да му издиктирам састав борбене послуге која је извршила бојево гађање. Како известити претпостављену команду? Стицајем околности оба руковаоца гађања су била на техници, и Дани и ја, и оба руковаоца гађања су командовала борбеном послугом приликом обарања авиона. Диктирам Алексићу састав борбене послуге која је извршила бојево гађање, по унапред дефинисаним радним местима. Дани је командовао само лансирај, а ја сада по одредбама Правила гађања извештавам и оно што није командовао приликом лансирања – метод вођења, начин лансирања, утрошак ракета, начин активирања бојеве главе ракета, а по Муминовићевом саопштењу и основне параметре уништења циља. „Свака част, легенде!”, отело се Алексићу. Исто ми, после десетак минута, тражи и пуковник Драган Станковић, начелник штаба 250. рбр ПВО. Диктирам му поново све. Војник Давор Бложић, записничар, записао је историју у дневник борбених дејстава. У кабини радост. Честитамо једни другима и љубимо се. „Бићемо најјачи дивизион у бригади. Имаћемо два пуковника”, рекао је Дани, док смо један другом честитали.
Са командног места бригаде уследила је, 30 минута после лансирања, команда: „Припрема за марш.” Јављам у логор да возачи дотерају возила и да дође људство. Технику треба што пре преместити на наредни ватрени положај, у рејон села Прхово. Док возила и људи из логора не дођу, борбена послуга преводи технику из борбеног у маршевски положај. Преморен сам. Нисам спавао већ два дана и ноћ. Кажем Данију да идем у логор да спавам јер за превођење нисам потребан. Одлазим према економији. У логору ми мајор Бошко Дотлић, помоћник команданта за позадину, прича да је чуо старт прве ракете и да је из „канцеларије” истрчао напоље. Видео је визуелно све. Улазак ракета у облаке, чуо је експлозију и видео огромну ватрену лопту која је падала. Њему се чини да је и друга ракета отишла на циљ. Сумњам у то јер није било захвата. Знам да је отишла путањом косог хица и забола се негде у неку сремску ораницу. Олупина авиона је пала у атар села Буђановци. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.
У логору на економији у радио-вестима Студија Б у 22, чујем да смо оборили F-117A, авион „стелт” технологије, понос НАТО пакта и Ратног ваздухопловства Америке. Узбуђење у свету. Авион који је ударна игла РВ Америке за почетак наредног века. Шок у јавности, у Пентагону и Вашингтону. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Пажња је попустила, а и напетост. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити.

Logged
Љуба
Stručni saradnik - RV i PVO
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 108



WWW
« Reply #206 on: December 27, 2016, 10:46:43 am »

То су изјаве команданта и његовог заменика.
Када би остало на овоме, и даље би постојала неверица у објективност једног или другог. Можда и обојице.
Међутим, када погледамо изјаве осталих учесника овог догађаја, слика се далеко јасније види.

Извод из изјава:

Стоименов
Дани трећи пут даје азимuт циља и командује: „Тражи”. Само тражење траје нешто дуже него што је уобичајено, због чега у том тренутку Ђорђе тражи да више не зрачимо, да искључимо антену, односно да више не тражимо тај циљ. Тражење се ипак наставља. Сенад га открива и предаје операторима на праћење. Матић успева да га види на показивачу и гласно говoри: „Дај га, дај га, ... имам га.” Од тада креће стабилно праћење. Сенад извештава да пратимо циљ. Дани тада командује: „Лансирај”, без било каквих других објашњења о начину вођења или свим другим командама које предвиђа правило гађања.


Муминовић
Дани трећи пут командује азимут и даљину наглашавајући да узмемо претицање јер циљ иде удесно. Ђорђе, по мом мишљењу, у том моменту паничи. Стојећи иза Данија гласно виче: „Гаси, гаси, скини, скини, више од 10 секунди зрачите”, хистерично тражећи да искључимо антену, јер је то трећи пут да тражимо. Не могу дословно да кажем шта му је Дани на то рекао, али отприлике: „Ја командујем, не мешај се сад.”
.....
Време дејства по циљу, од момента првог тражења до уништења било је веома кратко и испуњено динамиком. Слушао сам искључиво Данијево командовање, Ниџино навођење на задати азимут, Дексово и Маткетово извештавање. Свестан сам да неке извештаје које прописује правило гађања нисам изговорио. Нисам за то имао времена. Концентрисао сам се најпре да га нађем, да успешно предам на праћење, да га пратимо и уништимо. Све време рада борбена послуга је поступала по командама руковаоца гађања и зато је одлично одрадила посао.


Николић
Прошло је нових 5–6 секунди Дани поново командује: „Азимут 235° даљина 13 тражи”, уз сугестију да циљ иде ка 240° и да покушамо са благим претицањем.
У том тренутку потпуковник Аничић говори: „Гаси, гаси...” или „Искључи, искључи...” и још нешто, али нисам сигуран шта, јер сам био потпуно концентрисан да нађемо циљ који је био удаљен скоро 12 km од нас.
Поступајући по Данијевој команди поново укључујем високи и антену и држећи прст на показивачу УК-31 наводим Сенада практично интерполирајући путању циља који се јасно креће ка повећању азимута и у релативно великом параметру.

Тиосављевић
Дани трећи пут командовао: „Тражи”, Аничић се томе успротивио, тражећи да не покушавамо и трећи пут јер је сматрао да смо превише дуго зрачили претходна два пута и да ћемо због тога бити погођени. Борбена послуга је игнорисала Аничићеву сугестију, а Дани је оштро рекао: „Ја командујем, антена!” Дарко одмах укључује антену и извршавајући Данијеву команду наставља да наводи Сенада који убрзо открива циљ и предаје га на праћење.

Матић
У току тражења са СтВР мислим да потпуковник Аничић гледа на сат или има осећај за време које зрачимо, па у трећем покушају говорећи „искључи, искључи”, тражи да искључимо зрачење станицом. Сматрам да је то рекао из безбедносних разлога јер смо га ваљда тражили више од 10 секунди. То није страх, то је сигурносна мера.


Ето, господо и другови, толико од мене.
Књигу треба целу прочитати, јер у њој је дат целокупни ратни пут овог дивизиона, али и његова историја.

Моје личне импресије сам исказао овде:
http://otpisani.niceboard.com/t1433-105510401044-105310541035105310541043-105710541050105410511040-pad-noanog-sokola#3859


Приредио за "Палубу"
Љуба
Logged
Рашо
Moderator
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 836



« Reply #207 on: December 27, 2016, 04:38:11 pm »

Судећи по свједочењима, мислим да је јасно ко је у том тренутку био "вишак"...
Logged
pvanja
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 721



« Reply #208 on: December 27, 2016, 06:15:22 pm »

Pad nocnog sokola - 1. deo knjige

Logged
oficir neaktivne rezerve
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 264


" Drino, j.....ti ! "


« Reply #209 on: December 30, 2016, 12:09:45 pm »

De jure smena je bila Aničićeva a defakto komandovanje Đanijevo.
Pobednici su svi iz borbene smene.

Samo mi još ne čusmo šta je dovelo do toga da radari sistema NEVA ugledaju "Nevidljivog".............
Logged
Pages:  1 ... 12 13 [14] 15   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.149 seconds with 41 queries.