Patrolni čamci klase C 80 (1xx) - Stari graničari

[Boro Prodanic]

OK, nadam se da nisu i drugi stekli utisak da sam se zapalio, samo sam reagovao da nešto što ne može biti istina ne ostane bez odgovora.

A jako dobro i sam znam da jeste bilo takvih ljudi, ali nikako ne može da se kaže da su svi bili besposleni i alkoholičari.

[brodarski]

Pa oni najnegativniji najprije upadaju u oči. Crnce, radnike, trudbenike, malo tko i primjećuje.Njima se dijele na brifinzima radne zadaće.

[Boro Prodanic]

Na žalost, u pravu si. To pravilo važi u svim sredinama, ne samo na brodovima.

Konju koji vuče, povećaju tovar...

[Istria 052]

U praksi GMO iz Boke za izvjestavanja je koristen Granicni kod, pisan nekih 50-tih godina. Granicni kod se nije mijenjao, nije bilo potrebe za azuriranjem i kao takav egzistirao je u praksi, vise u RTG modu nego u govornom. Kod VHF izvjestavanja koristili su se prihvaceni pojmovi, neformalni kod, koji je funkcionirao besprijekorno. Razgovornik VPO, poput nedonosceta, skupljao je prasinu.

Plovidba, osiguranje drzavne granice na moru, VHF radio-relejna mreza dobro radi. Ponoc je, treba predati izvjestaj u 2400, u Komandi GMO Boka dezuraju Komandant odreda i zastavnik I klase Pavlovic je budan, ceka izvjestaj, za dalju obradu, Komandant odreda odmara.

PC 140 plovi, izvjestaj u 2400 je rutinski, ajde da ga posaljemo po razgovorniku VPO, da promjenimo malo rutinu.
VHF kontakt sa Komandom GMO je  uspostavljen, javlja se zastavnik Pavlovic, krene izvjestavanje, zastavnik pita:” Sta je to?”, pa ne mozemo mu u VHF vezi odgovoriti da predajemo izvjestaj po razgovorniku VPO, to mu oznacava prva kodna grupa. “Zar ne prepoznaje?”, razmisljamo u sebi.
Uz dosta ponavljanja, izvjestaj predan po razgovorniku VPO, upisujemo u brodski dnevnik, evidentiramo u knjigu predatih telegrama.

Ovo sto slijedi samo je pretpostavka sta se desavalo:

Zastavniku Pavlovicu nije jasno o cemu se radi,  iako je nekoliko puta u otvorenom razgovoru tokom primopredaje izvjestaja pitao o cemu je rijec, odgovoreno mu je da samo nastavi sa prijemom bez dodatnih obrazlozenja. Zna zastavnik da treba predati izvjestaj dezurnom operativnom KVPS-a, ali sto predati, brod se uredno javio u 2400.

Eto dileme, treba potraziti “pomoc prijatelja”  razmislja zastavnik i zakuca na vrata sobe Komandanta odreda, probudi ga, vec je oko 0100. Mogu samo misliti kako je kk Vukmirovic reagirao kada je vidio telegram, onako bunovan: “ Pavlovicu, ovo je telegram po razgovorniku VPO, desifrirajte i predajte ga dalje!”, ali lista azurnih kodova je u kasi kod Komandanta, mora ustati, oblacenje, dolazak u Komandu, pronaci listu, gumica, azuriranje, dekodiranje, grafitna olovka, sve to treba pronaci, uraditi

“A uuu …. ….nu, pa samo kurs, brzina, ponocna pozicija, meteo, ocekivano vrijeme uplovljenja, zasto onaj delegat sa broda ne koristi razgovornik VPO?”, glasno razmislja Komandant Vukmirovic, “Pavlovicu, kada ste zadnji put azurirali razgovornik VPO?”  Da, bilo je to u zemlji seljaka na brdovitom balkanu, neposredno nakon sto je Gutenberg izumio stamparski stroj, mozda i ranije, prije Krista.
Za azuriranje je zaduzen zamjenik Komandanta, pbb Stojadinovic!? Vec je 3 ujutro, izvjestaj o kretanju broda je krenuo ka dezurnom u KVPS-a, kasni, ali stari su drugari, ne desava se to bas cesto, prolazi.

Dolazi ujutro pbb  Stojadinovic na posao, sledi splet neugodnih pitanja, pbb je izuzetno savjestan starjesina,  nije mu prijatno zbog previda. Uh, opet onaj tamo sa nekom novom idejom. 

Ovo je ono sto se stavarno desilo.

Uplovljava brod u Kumbor po zavrsetku plovidbe, pbb Stojadinovic poziva Komandanta broda , kaze, nije ocekivao niske udarce. Dolazi Komandant odreda u njegovu kancelariju, ne govori nista, samo se osmjehuje i odmahuje glavom.

Vise nikad nije bilo problema da se izvjestaj u Komandu predaje po razgovorniku VPO. Nije bilo namjere za niskim udarcima, i za nas na brodu je iznenadjenje da razgovornik nije azuriran.
Film "Mi nismo andjeli" tek treba biti snimljen.

[MORNAR]

Boro,ništa slabo nisam mislio. Samo sam opisao moja zapažanja trenutne situacije iz tih vremena. Kako sam napisao, na brodu nije bilo nijednog alkohličara. I sigurno je bila razlika u životu i radu na TČ 75. ili 85. godine. Isto znam, da su najviše posla na brodu oko održavanja uređaja imali mašinci (govorim za oficire i mornare) a i obuka mašinaca je bila kompleksnija. Obuka drugih je bila što je bila. Ja sam konkretno naučio najviše od starijih mornara i šta sam naučio preneo na mlađe. Konkretno: prozivpožarnu obuku smo imali jednom, prodor vode jednom, PNHBO nebroj puta(staviš masku, zatvoriš sva vrata i uklopiš izsisnu ventilaciju),protivavionsku više puta (artiljerac čeka na svom mestu, ostali osmatraju nebo....).
Bilo kako bilo, bilo je super,ostali su mi uspomene, prijatelji,Dalmacija u srcu i more u venama...... i sad pustimo Istrii, da nas raduje sa svojim pričama. Kad čitam mi je žao, da nisam bio na patrolcima.

[Istria 052]

Bilo kako bilo, bilo je super,ostali su mi uspomene, prijatelji,Dalmacija u srcu i more u venama...... i sad pustimo Istrii, da nas raduje sa svojim pričama. Kad čitam mi je žao, da nisam bio na patrolcima.

hvala,.. mene je osjecaj nepogresivo tamo odveo odmah po zavrsetku skole

[Boro Prodanic]

Boro,ništa slabo nisam mislio. Samo sam opisao moja zapažanja trenutne situacije iz tih vremena. Kako sam napisao, na brodu nije bilo nijednog alkohličara. I sigurno je bila razlika u životu i radu na TČ 75. ili 85. godine. Isto znam, da su najviše posla na brodu oko održavanja uređaja imali mašinci (govorim za oficire i mornare) a i obuka mašinaca je bila kompleksnija. Obuka drugih je bila što je bila. Ja sam konkretno naučio najviše od starijih mornara i šta sam naučio preneo na mlađe. Konkretno: prozivpožarnu obuku smo imali jednom, prodor vode jednom, PNHBO nebroj puta(staviš masku, zatvoriš sva vrata i uklopiš izsisnu ventilaciju),protivavionsku više puta (artiljerac čeka na svom mestu, ostali osmatraju nebo....).
Bilo kako bilo, bilo je super,ostali su mi uspomene, prijatelji,Dalmacija u srcu i more u venama...... i sad pustimo Istrii, da nas raduje sa svojim pričama. Kad čitam mi je žao, da nisam bio na patrolcima.

Znam MORNAR, dobro sam razumeo tvoj post, samo nisam hteo da neko drugi izvuče pogrešne zaključke iz tvog posta.

[Istria 052]

Vreli ljetnji dan,  sezona, obilazak obalne linije od Bara, preko rta Mendra, rt Djeram, otvoreno more, jedna od rjedjih dnevnih voznji, da nam se oci malo i na dan prilagode,  nemamo specijalni zadatak, relax, mozda negdje stanemo, bacimo sidro, kupanjac (organiziran jer drugacije nije ni moglo) i nastavljamo dalje.

Granicni brod i nije toliko los, clan posade je uvijek na istom i dovoljno kratkom rastojanju od kuhinje i kantine, nadje se uvijek razlog da se okrene po koja tura na mostu.

Ulazimo u uvalu Valdanos, vojno  odmaraliste, sve vri od kupaca, obazrivi smo, osmatrac javlja ronioci u moru, na povrsini, vidio je ronilacke boce.

Camac u more, zamjenik Komandanta pk Mijailovic odlazi vidjeti o cemu je rijec, ma nije to ni neko ronjenje, kako se vidi, vise brckanje, dilemu treba razrijesiti Mijailovic. Jeste, ronilacka odijela, boce, dihalica, .. zabranjeno je ronjenje sa bocama osim ukoliko nisu u sklopu aktivnosti ronilackog drustva, Valdanos je  podrucje za zabranjeno za podvodne aktivnosti. Dovoljna argumentacija za privodjenje i kako vec slijedi.

Izadjose ronioci na obalu, sa njima i Mijailovic, granaju rukama ronioci, sic cudno nam je, nisu ponijeli licne karte na ronjenje,..nije nego.

Slozise uredno oni ronilacku opremu na obalu, treba indentifikacija, Mijailovic jednog zadrzava sa njim (to su bili prapoceci talacke krize) dok drugi sve sa ronilackim odijelom sprinta prema, ne bas blizu, bungalovima, treba donijeti licne karte, omanji je i debeljuskast, ali ne zastaje. Mijailovic (bivsi ucenik VG “Bratstvo-jedinstvo” Beograd) prepoznaje u roniocima nastavnike iz VG, diskretno voki-tokijem daje do znanja, .. Jasno nam je da u njihovom dijelu nema nikavog predumisljaja, rekreativci su to, ali zadrzavamo strogu i ozbiljnu komunikaciju.

Stizu licne karte, Mijailovic cita podatke, zapisujemo ih i sa broda mu javljamo da malo priceka da izvrsimo provjeru podataka.

Ma kakva provjera, nema se sto tu provjeravati, ne vrsimo je, ni u primisli nema namjere da bi pokrenuli bilo kakav postupak prema njima, ne treba djelovati samo represivno, moze i edukativno ili preventivno.

Po prijemu podataka i protoku kraceg vremena, sa broda javljamo da se podaci o prijavi boravka za jednog ronioca ne slazu, .. sada se vec salimo sa broda, ali “ronioce” o tome jos niko nije obavijestio. Ovaj potvrdjuje, tocno je, prije nekoliko mjeseci se preselio kod punice, ali jos zvanicno nije prijavio promjenu adrese, upisujemo novu adresu, onu kod punice, a mi na mostu padamo od smijeha, ali komunikaciju odrzavamo ozbiljnom.

Slijedeca komanda, privesti ih na brod sve sa opremom, ovi se hvataju za glavu, Mijailovic oprezno lobira preko toki-vokija za svoje nastavnike, .. odbija ga ozbiljan glas sa broda

Kada su se pojavili na brodu, nismo mogli sakriti salve smijeha, ovaj trci po papire, hvatanje za glavu, pa jos prijava stanovanja,.. skupilo im se,.. pocastili smo ih picem, VG Bgd je na obuci u plivanju, drago nam je da mozemo ugostiti nastavnike iz VG, malo neobicna prilika za ljetnje druzenje, hladan bife zalogaj, tema ima sijaset. Nostalgija prema danima provedenim u VG.

Vratismo ih na obalu, uredno razduzili, produzismo dalje nasim poslom, ali se u toku noci vratismo na sidro u uvalu Valdanos.

Ujutro dolazi camac na bok broda, “ronioci” na brod, donose znakove paznje, uzvracaju gostoprimstvo.

Jos jedna sitnica od kojih je satkan zivot.

[dzumba]

Мало је изван теме, али ме подсети оно слање извештаја по коду ВПО.

Била је пракса да се тзв. тајни или кодни називи већих војних команди, односно гарнизона одређују именима река или планина: "Авала", "Тара", "Дрина" и сл. Ти називи су се ретко мењали и користили у комуникације преко средстава везе. Негде средином 90-тих година неком пало напамет да мало промени називе па 3. армији (нишкој) додели тајни назив "Марс". Тог дана ти називи ступили на снагу а дежурни официр у управи где сам радио, један мало старији ппуковник прима извештаје. Наравно нема појма да су тајни називи промењени, јер не чита упутство за рад јер је дежурао 100 пута. Јавља се дежурни из нишке  команда и каже отвореним текстом: "Овде нема ништа ново". Овај мој дежурни га пита:" А одакле се ви јављати". "Са Мраса" каже овај. "Мооолим!", изненади се дежурни потпуковник. "Са Марса, са Марса" каже нишлија гласније. "Како са Марса? Јел ти то мене заје...ш?". "Ма не, стварно се јаваљам са Марса, овде је све уреду". Ја покушавам да потпуковнику кажем да је то "кодни" назив за Ниш али он љут и ништа не чује. "Е па ја сам са Плутона,а ти ћеш сутра у ПМ" и спусти слушалицу. Једва сам га убедио да је "нишлија" био озбиљан. После су то брзо променили и поново вратили на стари начин означавања.

[Boro Prodanic]

Istria 052, pk Mijailović Dragan je rođeni brat moje šurnjaje, danas živi u Laćarku kod Sremske Mitrovice, viđamo se često.

Glavom garantujem da je jedan od dva ronioca, onaj koji nije bio debeo, bio Vanja, psiholog Vojne gimnazije, inače veliki zaljubljenik u ronjenje. Sada čak vodi jedan beogradski ronilački klub.  

[Istria 052]

Istria 052, pk Mijailović Dragan je rođeni brat moje šurnjaje, danas živi u Laćarku kod Sremske Mitrovice, viđamo se često.

Glavom garantujem da je jedan od dva ronioca, onaj koji nije bio debeo, bio Vanja, psiholog Vojne gimnazije, inače veliki zaljubljenik u ronjenje. Sada čak vodi jedan beogradski ronilački klub.  

Proslijedi mu pricu, prepoznati ce je veoma lako

[Boro Prodanic]

Dogovoreno, treba da se vidimo početkom juna. 

[Istria 052]

U načelu, postojala je  razlika između starješina koji su ponikli u graničnim jedinicama, od onih koji su su u graničare stigli kao “pojačanje”, sa takvim krajnostima da su neki  pomorski oficiri  pokušavali  uvesti Flotni program ili oni koji su samostalnost, samim tim i slobodu koristili da sebi dozvole “više od igre” ne čuvajući dostojanstvom službe, ni svoje osobno, jedna je vrsta animoziteta postojala, nije imala utjecaja na izvršenje zadataka, ali da se inzistiralo na kvalitetu više, bilo bi glavobolje. Razlike su bile i razumljive, ambijenti za razvoj su bili različiti, dvije su muke riješiti se starih navika.

Graničari se nisu mogli zbog prirode svoga zadatka svesti na Flotu, a progam obuke za graničnu službu je bio u najmanju ruku nedorečen, svodio se na naslijeđenu inerciju dok je tehnologija u tom segmentu galopirala.

Da bi apsurd bio još veći, hardware neophodan za obavljnanje granične službe je bio na solidnom nivou, ali je tvz. krivulja učenja, odnosno primjena tehnologija za izvršenje operativnih zadataka, optimizaciju procesa, povećanje efikasnosti i efektivnosti bila daleko od poželjne.  Nije bilo sistema u segmentu graničnih operacija, već se sve svodilo na inicijativu pojedinca. Nedostajalo je elementarnog znanja iz  poznavanja procedura u trgovačkoj mornarici.

Granična jedinica ima vježbu “Održavanje povoljnog operativnog režima plovidbe” ili demonstarcija pomorske moći, između redova.

Razrađuje se supozicija na kartama situacije, PLAVI je zaposjeo kompletne Elafite, obalu od Omble (Rijeke Dubrovačke) pa prema Slanom drži CRVENI. I jedni i drugi imaju raspoređena artiljerijska oruđa, PLAVI raspolaže sa određenim brojem protutenkovskih raketa. CRVENI ima neprekinutu kopnenu komunikaciju, dok PLAVI može koristiti samo pomorski transport.

Zadatak grupe graničnih brodova iz sastava CRVENOG je da plovidbom iz pravca otvorenog mora, uđu u Koločepski kanal, držeći se obale,   doplove do Slanog u uslovima nestabilnog primirija.

Ma sve za 5-icu, zadatak osmišljen u glavi “pojačanja”, nedavno je došao u graničare, nema viziju. Za potrebe vježbe, “Brko” komandant grupe ukrcan je na PČ 140 , treba uploviti u Slano prolazaći Koločepskim kanalom (“Brko” nadimak smišljen za potrebe ovog foruma, a označava “pojačanje” pristiglo izvan graničnog sastava).

Zadatak 1:

Proći graničarem širine preko svega do 6 metara kroz Koločepska vrata širine ne manje  1 M. Da se nije dešavalo, bilo bi smiješno. Vježbovna borbena  uzbuna, signal “Valjevo-Lika”, PČ 140 je ovuda prošao nebrojeno puta, Komandat broda takođe,  povezanih očiju.
Tumači “Brko”, zadatak ozbiljan, treba pogoditi ulaz, nije mi jasno kako to uspjevaju grdosijama od trgovačkih brodova koje ulaze u Gruž, kada po “Brki” mi imamo takvih potencijalnih problema. Možda je morska struja izrazito jaka “po Brki”, možda neki drugi zanos broda, tu tajnu samo “Brko” zna i nosi sa sobom, ostali su neobaviješteni, što je dozvoljeno bogovima, nije dozvoljeno volovima, ma oprez je majka mudrosti, ovo navigacijski jednostavno područje može uvijek pokazati svoju ćud, možda preko noći izraste neki podvodni greben,.. “ma Brko opusti se”. More 1-2.

Krene “Brko” ispravljati kormilara, desno 2, livo 5, u kurs taj i taj, i tako do beskonačnosti. Zanio se malo čovjek, Komandant broda se osjeti suvišnim i nedovoljno kompetentnim da u pola bijela dana, vidljivost najmanje 10 M, sunčano, provede PČ 140 kroz Koločepska vrata.

Znoji se “Brko”, pljušte komande kormilaru, znoji se kormilar, kao da ima jako jugo u pola krme, treba održati “Brkin” kurs.

Komandant broda pozove navigatora iz kormilarnice (radaristu) da donese siznu bilježnicu i brodski dnevnik na most,..

PBS je jasan, ukoliko je na ratnom brodu ukrcan pomorski oficir višeg čina od Komandanta broda, on može preuzeti komandu nad brodom bez obrazloženja. Ovdje je slučaj više nego jasan, Komandant broda je dementan, zaboravio je ono što je činio toliko godina, “Brko” uzeo stvar u svoje ruke, masira sve oko sebe, pokazje nadmoć, nadmenost.

Komandant broda se obraća “Brki”: “Gospodine-druže “Brko” preuzmite Komandu nad brodom, izvolite potpisati u siznu bilježnicu, pa ću ja potpisati primopredaju, da verificiramo činjenično stanje  !!!”

“Brko” razrogačio oči, ne može vjerovati, vikne: “ As ti ‘susa, ti si bezobrazan !!!”

“Samo Vi potpišite”, dočeka ga spreman odgovor.

“Brko” se pokupi sa mosta, dobaci da ne daje autograme, da se obratimo njegovom PR-u,  sve sa šljemom i podvezicom zataknutom na obod šljema (gledao čovjek dosta Rambo filmova), ode u dodjeljenu mu kabinu zamjenika Komandata, na odmor, nije se više pojavljivao na mostu. (Usput, Komandant broda mu nije dodijelio svoju kabinu jer nije bio hijerarhijski nadređeni starješina, a drugo poštovanja nije zavrijeđivao, ma i to mu je bilo previše)

Kasnije sam u literaturi našao naziv za tu vrstu ponašanja “Zakon trivijalnosti Noela Parkinsona”, u prijevodu, kada se ne znam baviti poslom za koji sam postavljen, onda se bavim sa nebitnim stvarima.

Uglavnom, pogodili smo Koločepska vrata u sridu, nismo razočarali “Brku”, uplovili u Slano, što bi zasigurno za “Brku” bio problem, pa se oprezno povukao.

Ali nisu to bile sve Brkine pomoći, bilo ih je sijaset, svaka njegova posjeta udostojila nas je sa barem nečim hvale vrijednim, ..





Južni Jadran, prelijep akvatorij, navigacijski lako područje. 

[Istria 052]

 
Slika za razgledice - PC 140 u Hercegnovskom zaljevu

[Istria 052]

Obično se turnus boravka na zadataku graničara završavao noćnom vožnjom, uplovljenjem u luku baziranja u jutarnjim satima.

Ukoliko je more dozvoljavalo, povratak kući bivao je popraćen propuhivanjem motora, bili bi mu ga dali malo po maksimalnom broju okretaja motora, nakon 10-15 dana na „terenu“ kopno je u povratku izgledalo puno ljepše.

Jugo na Južnom Jadranu i nije neki omiljeni vjetar za plovidbu, ako se mora i može, ide se, ukoliko ne, čekaj bolje vremenske prilike, stari je tip graničara dobro podnosio more, dozvoljavao je i plutanje,.. kobilična forma trupa.

Tako je i to jutro, u povratku prema Kumboru, zaljev Boka, jugo bilo u jačanju, zadnja je vožnja, nekako je svima drago što se vraćaju. Nazire se Rt Oštro, valovi u krmu, kormilar se malo znoji, prilika za body building, izlazili su kormilari sa finim bicepsima po odsluženju vojnog roka.

Osmatrač na mostu obavještava, jedrilica na ulazu u Boku, ništa naročito, ali kuda će po tom vremenu.. Brod grabi prema ulazu, zaliv Boka je dobro zaštićen, dosta nam je ljuljanja, samo da zamaknemo iza Ponta Oštre.

„Ovi sa jedrilice mašu !“, javlja omatrač, možda pozdravljaju, ma ajmo bliže. Dođosmo brodom bliže, na brodu dvoje ljudi, kažu pokvario im se motor, more ih nosi prema stijenama poluotoka Prevlaka, nisu daleko, možda nekoliko stotina metara.

Napravismo brodom zavjetrinu, dobacismo konop, uzesmo u tegalj i pravac luka Herceg Novi, izvjestavamo komandu zbog čega ćemo kasniti sa dolaskom u Kumbor.

Na brodu  dvojac, za vlasnika, prebacivali motornu jedrilicu iz marine Bar u Dubrovnik.

Nismo ulazili u detalje zbog čega im je motor stao, zaputili su se na more ne provjeravajući prognozu, ne poštujući more,.. olujno jedro,.. zavlačno sidro.. nisu znali o tome.

Vlasnik motorne jedrilice vjerovatno nikad nije saznao za sreću u nesreći, a graničari su uvijek davali puno više nego uzimali.