Patrolni čamci klase C 80 (1xx) - Stari graničari

[Istria 052]

Istria052: hvala i tebi za slike i izuzetne priče. Naročito o patrolcima tipa 131 je bilo (pre)malo napisano/naslikano prije. Usput: kako je s time - za stare patrolce sam vidio tri oznake:  tip 131 / C80 / klasa Kalnik ?

Nacelno sve ove oznake ukazuju na isto, na seriju granicnih PC od broja 131 do 140

[Istria 052]

Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane. Za uspjeh treba i sreće. Ima dosta poslovica koje označavaju slučajnost kao nešto bez čega se ne može na putu do željenog uspjeha, ostvarivanja u karijeri.

Neprikosnoveni autoritet po pitanju granične problematike na moru, u vremenima koja su prethodila tragičnom razlazu ili tvz. skupu naših apsurda, bio je Komandant GMO Boka, kf Vukmirović. Odlikovalo ga je poštenje,  hodočasnik posla, radoholičar i asketa koji bi posao koji je radio, vjerujem, obavljao i bez naknade da se to do njega tražilo. Pomalo tajanstven ali i društven, nekadašnji podmorničar imao je potrebnu širinu za komandovanje jedinicom graničnom jedinicom na moru. Vjernost pozivu, oficirska čast, humanost, još su neke od od karakteristika koje vredi pridodati.

Vremena smutnje, za trenutak su ga zatekla nespremnog, htio je po svaku cijenu opstanak nečega što je bilo kasno braniti, kako se pričalo, bio je dijete čiji su preci propatili u prošlom ratu.

Jedinicu je vodio sa pažnjom dobrog domaćina, nije volio petljancije, lažna opravdanja, nepoštivanje radnog vremena, ali je takođe bio bolećiv prema mlađim starješinama, često ih uzimajući u zaštitu ukoliko bi Komandanti brodova isuviše pritisli mlađe kolege u želji da ih malo očeliče, ali bez ikakve zadnje namjere.

Kako su vremena postajala teža, efekat „male bare, a puno krokodila“ osjećao se i u mornaricom prenapućenoj Boki. Formacija sve manje, a starješine niču kao gljive poslije kiše.

Većina graničnih brodova stigla je u Boku, u početku su egzistirale tri jedinice, dvije u egzilu, jedna domicilna, samorganizacijom su podređene pod komandu GMO Boka.  Ako je jedna Komanda, onda je jedan i komandant, kuda sa ostalima, organizaciono ponašanje se svodilo na pravilo da se 90% problema riješe sami po sebi.
Iako nije bilo formacije, Komandant Vukmirović se logički nametnuo kao vođa te ustvari neformalne grupe, ne baš brzo, načulo se da se integrira istem osiguranja granice tako da obuhvaća morski dio obale od Prevlake do Ade Bojane, pa dalje rijekom Bojanom, uključno jezersku granicu sa Albanijom i jedinicom u Virpazaru. Formira se nova jedinica i kuloarska šaputanja koja se najradije dotiču kadrovanja prognozirala su sa 100% da za Komandanta novoformirane jedinice dolazi kf Vukmirović, vjerujemo pravo mjesto za pravog čovjeka. Iako poslovično suzdržan, ni on sam nije mogao sakriti radost kada se pokrene priča o tome, koja najčešće kada se priča pred pomenutim, sadrži dosta komplimenata koje je taj čovjek uglavnom i zasluživao. Ostrašćenost kojoj se u određenim momentima priklonio mogla se opravdati euforijom, ali viteštvo nikada nije gubio. Nije više bio Titov vojnik, transformirao se u tolerantnog zagovornika „svoji na svome“.

Urednost kruga jedinice bila mu je rak rana i dosta se često  sam osobno  angažirao da „dvorište“ jedinice izgleda uljuđeno, nama mlađima je to teško padalo, smatrajući da to treba raditi „netko drugi“, ali  sada sa zrelošću  uvjereniji smo u ispravnost napora pok. Komandanta Vukmirovića.

I tako jednog dana, u krugu je bilo parkirano mnogo friško dopremljenih vozila, zalazili su u „atar“ naše jedinice,  na vezu je bio samo jedan brod, PČ 140, dežurni broda mlađi vodnik po ugovoru Volarov,  srčan momak, mediteranski temperamentan, pouzdan, dobar drug.  U Komandi Komandant Vukmirović, na dnevnom redu poslijepodnevnih aktivnosti, vječita tema, čišćenje kruga.

Posada sa broda, grablje, vile, kose, lopate, japaneri, .. sva neborbena oruđa su u pogonu. Vukmirović i Volarov obilaze vozila, Komandant otvara vrata zadnja jedne kampanjole, ugleda akumulator koji mu u momentu zasmeta. Nekako mu je bilo prestižno da se prvi uhvati težih fizičkih poslova, tako  i  uhvati akumulator, povuče prema vani, ali kako je bio težak nije ga mogao zadržati i akumulator pljas na nogu,.. Komandant Vukmirović nije pokazivao bol, znao je stegnuti zube, sve do nedavno, bilo je sramota u jedinicu uzeti bolovanje, ono je bilo rezervirano za rijetke kako se onda tvrdilo „nedovoljno izgrađene“. Kako je Volarov kasnije pričao, komandant je samo odšepao dalje, narednih dana i sedmica dolazio je na posao vidno hramajući, ali bez želje da svoje liječenje podigne iznad kućne medicine.

Stvar se zakomlicirala poslije nekoliko sedmica i tražila je ozbiljniji medicinski tretman, Komandant je „mimo svoje volje“ morao otsustvovati duže sa posla, predugo za vrijeme tada, na čelo novo formirane jedinice došao je čovjek iz druge kocke matrice, netko koga da, nije bilo akumulatora katalizatora, normalna inercija nikad ne bi dovela do tog mjesta.  Upravljačke sposobnosti prvopostavljenog dovele su do toga da  je ta jedinica vrlo kratko živjela svoj vojnički život, puno kraće od tvornice akumulatora „Trepča“ koja je nestala puno kasnije.

Na zidove svojih stanova, kancelarija ističemo za nas bitne sekvence iz života, sa radošću objašnjavajući razloge dragim nam gostima. Vjerujem da se i slika akumulatora našla na već nekom zidu kao kap koja je odredila „kritičnu masu“ i uvela pojedinca Brku u spinovane putanje napredovanja. Taj isti akumulator spriječio je da na čelo jedinice dođe čovjek, posvećenik posla, netko tko bi znao unijeti u nju duh pozitivnih vrijednosti.

Molim da se ovaj napis shvati kao nestandarni omaž jednom čovjeku, pok. kbb Vukmiroviću,  jednom od zadnjih vitezova vojno pomorskog zanata, iako je u zadnjim godinama svoje karijere imao lutanja zarad smanjene mogućnosti percepcije, ali gledajući u cjelini ljudi takvog karaktera poželjni su u svakoj sredini.

[Patriot]

Ovaj tekst zamalo piše dvaput, a kakav je osjećaj kad napišete nešto naizgled nadahnto, pa to izgubite, ne moram opisivati. No, tekst sam ipak (laptop pametniji od mene) spasio, iako sam već počeo ispočetka. Trebam li uopće kazati da sam ga zamalo izgubio zbog ispražnjenog "akumulatora" (prijenosnog računala), uz kbb Vukmirovića glavnog lika prethodne priče. Valjda je i to neka poruka, barem je ja takvom čitam ...

Molim da se ovaj napis shvati kao nestandarni omaž jednom čovjeku, pok. kbb Vukmiroviću, jednom od zadnjih vitezova vojno pomorskog zanata, iako je u zadnjim godinama svoje karijere imao lutanja zarad smanjene mogućnosti percepcije, ali gledajući u cjelini ljudi takvog karaktera poželjni su u svakoj sredini.

Istria 052, nikakav sam laskavac, još gori đavolji odvjetnik. No, nemam riječi kojima bi ti udijelio kompliment na ovaj tvoj tekst. Iznimam je, i bez straha da me se doživi dodvoricom (trudim se redovito da mi ni to ne polazi za rukom) svoj utisak izražavam na glas. Malo je prostora za replicirati, nema što nisi rekao na način koji pok. kbb Vukmiroviću - a i onima koje je u sebi svojstvenom duhu odgajao i gradio - može biti spomenikom. Također, mislim da ćeš učiniti grubu grešku ako svoje priče ne uobličiš u neku papirnatu formu. Ako ne zbog sebe i nekog svojeg "čistilišća", onda barem zbog toga da percepcija JRM bude u pravom smislu svjetlija od one kakvom danas sjaji, barem u nekim djelovima ove obale Jadrana. Uopće ne sumnjam da bi to umio učiniti. Posebice te na to pozivam jer se instiutucije poput navedene RM u budućih naraštaja ne pamte po kojekavim "Brkama", već po "Vukovima" ...

Posebice me golica i pitanje jel' kbb Vukmirović 1980. na 1981. privremeno bio glavni na Muzilu? Jer - ako jest - onda ga imam pred očima, stasitog i već onda trošnijeg zdravlja (česti kašalj navodno svojstven podmorničarima, barem su nama tako to tada objašnjavali), koji nam je postrojenima u zoru s vrha stepeništa glasno i jasno poručio: Drugovi vojnici, bit' ću vam drug, ali bit' ću vam i vuk ...

Nije više bio Titov vojnik, transformirao se u tolerantnog zagovornika „svoji na svome“.

Ovo bi izdvojio kao dosad najkvalitetniju mi definiciju tog turbulentnog vremena. Bingo, istria 052, ja sam to isto znao kazati, ali s puno (pre)više riječi. Ti si ubo u jednoj kratkoj rečenici, ni jedna riječ ne manjka, ni jedna ti nije bila suvišna ...

...grablje, vile, kose, lopate, japaneri, .. sva neborbena oruđa su u pogonu.

Matija Gubec - ili barem Vatroslav Mimica - s tobom se ne bi složili ...

[dzumba]

Морам ово написати. Нисам морнар, војне бродове углавном сам гледао са копна и мало се, туристички возао. Официре РМ, посебно оне из ЈНА  врло слабо познајем. Ипак, заинтригирало ме је ко је "Брко". Ма, постао је популарнији на "Палубу" него у животу. Сумњао сам, а колега са форума  ми је потврдио сумње. Могу смо да кажем да ми је "Брко" био "пацијент". И ја сам му као онај командант брода припретио паром наруквица, али и "мотком". Као и тада, послушао је. Ипак, за утеху Истрији "постројили смо га у две врсте" да се пушио.

[Istria 052]

Ovaj tekst zamalo piše dvaput, a kakav je osjećaj kad napišete nešto naizgled nadahnto, pa to izgubite, ne moram opisivati. No, tekst sam ipak (laptop pametniji od mene) spasio, iako sam već počeo ispočetka. Trebam li uopće kazati da sam ga zamalo izgubio zbog ispražnjenog "akumulatora" (prijenosnog računala), uz kbb Vukmirovića glavnog lika prethodne priče. Valjda je i to neka poruka, barem je ja takvom čitam ...

Posebice me golica i pitanje jel' kbb Vukmirović 1980. na 1981. privremeno bio glavni na Muzilu? Jer - ako jest - onda ga imam pred očima, stasitog i već onda trošnijeg zdravlja (česti kašalj navodno svojstven podmorničarima, barem su nama tako to tada objašnjavali), koji nam je postrojenima u zoru s vrha stepeništa glasno i jasno poručio: Drugovi vojnici, bit' ću vam drug, ali bit' ću vam i vuk ...

Prenosim sliku koju je postovao brodarski na drugom topicu, onom koji govori o PC tipa Mirna. Prvi s lijeva je, tada, kk Vukmirovic, slika je iz 1986 godina (?). Mozda ti pomogne u indentifikaciji..

[Boro Prodanic]

Koliko ja znam, pokojni kbb Ljubo Vukmirović 1980.- 1981. NIJE bio na službi u Puli.

[Patriot]

Koliko ja znam, pokojni kbb Ljubo Vukmirović 1980.- 1981. NIJE bio na službi u Puli.

"Vuk" iz Pule je bio podmorničar, pa sam pomislio da je možda on taj Vukmirović. Očito nije, ovaj je bio visok, ipak je puno godina prošlo, a mi smo i tako pamtili i pazili se desetara koji su nam uzimali mjeru, onim visokim nismo bili zanimljivi. Njima bi povremeno poslali nekog naivnijeg mornara da im se hitno javi u kancelariju, naravno, nit' ih tko zvao, nit' tražio ...

Ипак, за утеху Истрији "постројили смо га у две врсте" да се пушио.

Više je nego izgledno da na Palubi nastaje klub obožavatelja lika i djela dotičnog Brke. Kako je svijet malen ... Također, Dzumba, ne da si me razveselio ovim izrazom, nego si mi uljepšao cijeli dan ...

I veliko hvala Brodarskom na onoj slici PELa. Pomalo se prisjećam ...

[dzumba]

Патриот, на жалост Брка није добио оно што је заслужио. Ипак, бар мало је био у страху, а  и помогло му је да схвати како му је каријера при крају.

[Istria 052]

PĆ tipa „Mirna“ imao je za ono vrijeme dosta moćan VHF uređaj švedske proizvodnje, pravo malo čudo, pokrivao je dobar dio „civilnih“ i vojne frekvencije. Za nas graničare bio je dobar jer je rješavao pitanje VHF komunikacije na 16 kanalu, „on duty“ frekvenciji i time sklanjao pitanje hendikepa civilnih VHF frekvencija na starom graničaru.

Možete li zamisliti da Obalna straža USA ne može uspostaviti kontakt sa brodom koji joj je interesantan na VHF kanalu, već mora svojim brodom prići blizu i doglasalom (mesinganom trubom)  javiti brodu da stane, ispaliti crvenu raketu pred njegov pramac ili kombinacijom signalnih zastavica zatražiti određeni manevar broda. Netko nije imao vremena razmišljati o tome, koliko je to i tada bila mala investicija.

Negdje sam čitao da pripadnici američke RM nisu u stanju koristiti više od 50% tehničkih mogućnosti sredstava koja im stoje na raspolaganju jer sistem obuke, školstva ne daje potrebna znanja za to.

Eto, mi smo imali problem sa VHF komunikacijom, koju je tada imao svaki civilni ribar, trgovačka mornarica,.. i tako slijedom. Imala je Mornarica tada  razvijen centar elektronskog izviđanja, a i tadašnji Savezni sekretarijat za veze imao je tvz. Kontrolno mjerne centre za praćenje komunikacija.
Prirodni saveznici graničara nisu bili stavljeni u službu osiguranja državne granice na moru, da ne govorim o prijenosu podataka (radarske slike) sa OROST-a na u komandu graničara ili na display patrolca, Komandantu broda na raspolagnje, moglo se jeftino, ali se nije znalo.

Bilo kako je bilo, imali smo samo taj „švedski uređaj“, malo smo ga koristili. Jednom, u ona mutna vremena, dobijemo informaciju da je formirana grupa brzih čamaca za raznorazne štetne operacije. Imamo to saznanje i dalje ništa, inertnost, da li dozvoliti da budemo preduhitreni?

Javi se ideja na nivou broda da organiziramo prisluškivanje VHF komunikacija, uspostavili smo smjene, papir u ruke, zapisuj kompletnu komunikaciju, analiza nekoliko puta na dan, brzo smo došli do frekvencija na kojima sugurnosno interesantni komuniciraju i za nekih 7 dana imali smo kompletnu strukturu aktivnosti, uključujući imena i prezimena aktera, nihove kućne telefone time i adrese stanovanja, porodično stanje, kako su se odigravale smjene, raspored plovljenja, područja plovljenja, uobičajne poslove, zadatke, ma sve, situacija kao na dlanu.

Aktivnost se obavljala permanentno tako je logika posla nalagala, na nivou broda, bez obzira plovio brod ili ne. Lijepo je znati namjere potencijalne prijetnje.

Sve je išlo baš dobro dok smo priču držali na nivou broda, ali podatke je trebalo podijeliti i kolegama, a kao za protivnikovu sreću, linija informiranja je išla preko Brke. Kada smo Brki rekli,bio je šokiran, da ne govorim o osjećaju ljubomore kako se on toga nije sjetio.

Ukori on Komandanta broda da je za tako nešto trebao tražiti odobrenje.
Ma čuj, da se traži odobrenje za korištenje formacijskih uređaja  !!??
 Da li bi svako humano biće trebalo zatražiti odobrenje da zaklopi oči prije spavanja?

Ali podaci su bili interesantni i aktuelni u sat. Naredi Brko da se napravi kopija, fotokopira nije bilo blizu, prepisivanje, ali uradili smo.

Nakon nekoliko sati stiže starješina iz pretpostavljene Komande.

Brko raportira, informira: „ Evo vidiš, naredio sam praćenje komunikacija, imamo rezultat, podatke koji uveliko mogu spriječiti eventualne štete !“ Da se voli kititi tuđim perijem uveliko smo znali, ali imali smo toliko kulture da ne govorimo o Brkinim kvalitetama  pred drugim da ne bi slali (pogrešne) poruke o sebi.

Ode starješina iz Komande zadovoljan, nastavlja se posao na „Brkinu inicijativu“ i po njegovom naređenju.

Ali unutrašnji nemirBrki, imao je on radilicu po sistemu „što oko vidi, to ruka pokvari“,  nije dozvoljavao da se završi samo na tome, poput herpesa, znali smo na čemu smo, samo nismo znali kada će buknuti, imunitet mu je varirao.

I tako ukrca se Brko na granični brod kao najstariji iz grupe, prisluškivanje se sprovodi u kontinuitetu,  situacija kao na dlanu, ljudi koje slušamo opušteno pričaju, a u planu su im čudne igre, mi samo slušamo, bilo je zabranjeno pritisnuti taster za predaju, čak smo ga i pokrivali nekakvim zaštitama da ga slučajno ne bi pritisnuli.

Sluša se komunikacija, slušalice su mogle do kormilarnice, Brko se naginje da i on sluša i proradi mu huja. Istrgne radio operateru slušalice, stavi ih na glavu, mikrofon blizu usta i krene da prijeti prisluškivanoj strani uključujući se u radio saobraćaj.
 „Te j..ti će on njima sve po spisku (nikad nije pokazao taj spisak), zna on njih, neka ne brinu, poznati su mu,... „ , pametni ljudi sa druge strane mu nisu odgovarali..

Više ih nikad nismo čuli na VHF otvorenim frekvencijama, „Brkin“ uspjeh u j...nju ostao je samo na riječima , oni nastaviše da rade svoj posao, a diletant je ostao u kod nas iako bi ga  svakom neprijatelju rado preporučio radi sigurnosti svojih.

[Patriot]

Патриот, на жалост Брка није добио оно што је заслужио. Ипак, бар мало је био у страху, а  и помогло му је да схвати како му је каријера при крају.

Ne poznam dotičnog, no vjerujem vama obojici, i pitam se lagano koliko je On tuđih karijera možda upropastio dok je to što govoriš shvatio?

Također, vezano za ovo zadnje Brkino postignuiće, sve mi se čini da je on vama podmetnut. S takvima ti i ne treba neprijatelja, a u nekom normalnom sukobu ili samoj prijetnji sukobom, brzo bi ga netko o dnjegovih - i to trajno - (kako veli uvaženi Dzumba) svrstao ne u dvije kolone, već u dva metra, podjednako i po dužini i po dubini ... Vama s njim očito nije bilo dosadno, pa me sad zanima i jel' netko od svih vas normalnih s broda bio na kakvim tabletama kad bi on najavio posjetu ili vožnju s vama? Ovo pitam ozbiljno ...

[Rade]

Pa dobro, jeste li bili nekad sa njim na teškom moru? Ograda na Mirnama zna da bude nezgodna....

[Istria 052]

Pa dobro, jeste li bili nekad sa njim na teškom moru? Ograda na Mirnama zna da bude nezgodna....

Vjeruj, taj bi isplivao, zakacio bi se za propelere, mene nije dirao, tj, gnjavio, izbjegavao me u sirokom luku, nisam mu bio u interesnoj sferi "casica" i forumu "za istrazivanj ruda i gubljenje vremena"

Idemo dalje, a Brke ce bii sve manje, i to mu je previse publiciteta
 

[Boro Prodanic]

Ne poznam dotičnog, no vjerujem vama obojici, i pitam se lagano koliko je On tuđih karijera možda upropastio dok je to što govoriš shvatio?

E moj druže, da je on upropaštavao samo karijere ljudima! Moj dobar prijatelj i klasić, kojeg na žalost ne mogu da ubedim da se ukrca na Palubu, zbog njega je dobio infarkt, i tada Brka nije dao auto da mu ženu odveze do VMA da ga vidi. U Bgd je bio sneg 30 cm, otišao sam sa posla i ja je dovezao - doskijao do VMA, a on se naljutio što sam "ostavio važne stvari da čekaju"...

Zbog njega i danas lečim visoki pritisak (već 6 godina, iako nismo već 3 godine u kontaktu).

Srećom, već četiri godine kao pezioner, ne može da čini štetu ljudima, osim svojim najbližim.

[Boro Prodanic]

[Idemo dalje, a Brke ce bii sve manje, i to mu je previse publiciteta
 

Istria, ne mogu da izdržim a da se ne pridružim Patriotu u pokušaju da te nagovorimo da ova sećanja na neki način učiniš dostupna i onima koji ne koriste Internet - knjiga, autobiografija, bilo šta... Ali ozbiljno razmisli.

Ako tvoji zapisi ovako deluju na većinu nas, ubeđen sam čvrsto da bi našli hiljade i hiljade čitaoca i mnogo šire od Balkanskog poluostrva.

[Istria 052]

Istria, ne mogu da izdržim a da se ne pridružim Patriotu u pokušaju da te nagovorimo da ova sećanja na neki način učiniš dostupna i onima koji ne koriste Internet - knjiga, autobiografija, bilo šta... Ali ozbiljno razmisli.

Ako tvoji zapisi ovako deluju na većinu nas, ubeđen sam čvrsto da bi našli hiljade i hiljade čitaoca i mnogo šire od Balkanskog poluostrva.

Slucajno ponekad sjedim sa jednim veoma uglednim beogradskim izdavacem, nisam nikad razmisljao na ti temu, ali nije iskljuceno tamo od jeseni.
Slijedi jos dosta materijala, nasa jedinica je izvela jdnu veoma upjesnu akciju, sto se struke tice, onako kako bi granicari (obalna) straza trebala inace raditi. Osobno sam je vodio, bila je plod visemjesecnih koordiniranih aktivnosti, ..

Ucestvovao je moj kolega i tvoj poznanik iz Lacarka, iako nisam bio u prilici da mu tada serviram sve informacije..

Da li znas tko se krije iz nicka Istria 052?