Brodski parni kotlovi

[Boro Prodanic]

Brodski parni kotlovi

Brodski parni kotlovi su uređaji za proizvodnju pare pod pritiskom, toplotnom energijom sagorelog goriva u ložištu kotla. Para proizvedena u kotlovima služi prvenstveno za pokretanje glavnih brodskih porivnih mašina, zajedno sa pripadajućim pomoćnim mašinama i uređajima, a zatim i za pogon drugih brodskih uređaja, u koje spadaju: palubni uređaji (vitla, kormilarski uređaj), pogon brodskih pumpi (kaljužne, vatrogasne, balastne, sanitarne, itd...), pogon ventilatora skladišta i klimatizaciju, različita grejanja i proizvodnju električne energije.

Brodsko parno energetsko postrojenje

Jednostavna šema brodskog parnog postrojenja prikazana je na sledećoj slici:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1 - parni kotao, 2 - pumpa za gorivo, 3 - grejač goriva, 4 - prečistač goriva, 5 - parna turbina visokog pritiska, 6 - zupčani reduktor, 7 - parna turbina niskog pritiska, 8 - kondenzator, 9 - rashladna pumap, 10 - pumpa kondenzata, 11 - kondenzator ejektora, 12 - ejektor, 13 - ložište kotla, 14 - deaerator, 15 - napojna pumpa, 16 - parni grejač napojne vode, 17 - pregrejač pare, 18 - gasni grejač napojne vode (ekonomajzer), 19 - grejač vazduha, 20 - parovod za dovod pare turbini za hod krmom

Postrojenje se sastoji od tri osnovna dela: parnog kotla za stvaranje vodene pare, glavne parne turbine za pretvaranje toplotne energije pare u mehaničku energiju za pogon brodskih propelera i pomoćnih uređaja, sistema i mehanizama koji obezbeđuju rad parnog kotla i glavne parne turbine.

Parni kotao sa pripadajućim pomoćnim uređajima, sistemima i mehanizmima čini kotlovno postrojenje, a parna turbina, turbinsko postrojenje.

Gorvo se iz pogonskog tanka pomoću pumpe 2, preko grejača 3 i prečistača 4 dovodi do rasprskača goriva u kotlu. Nakon što rasprskač rasprši gorivo  u ložište kotla 13, gorivo se meša sa vazduhom i sagoreva. Vazduh neophodan za sagorevanje goriva dovodi se u ložište ventilatorom koji nije prikazan na šemi.

Dimni gasovi koji su nastali u ložištu kotla pri sagorevanju goriva predaju svoju toplotu ogrevnoj površini kotla i preko dimnih kanala odlaze u dimnjak. Toplota koja se predaje ogrevnoj površini troši se na zagrevanje vode - proizvodnju vodene pare. Para iz kotla odlazi u pregrejač pare 17, odakle se parovodom odvodi u turbinu visokog pritiska 5. Iz nje odlazi u turbinu niskog pritiska 7, a delom u grejač napojne vode 16.

Nakon obavljenog rada u turbinama, iz turbine niskog pritiska para odlazi u kondenzator 8, u kojem se hladi pomoću cirkulacije morske vode koju obezbeđuju pumpa 9. U kondenzatoru para se kondenzuje i kao kondenzat dalje transportuje pumpom 10. Na putu ka kotlu, gde će se ponovo pretvarati u paru, kondenzat se greje u kondenzatoru 11 ejektora 12, a odatle odlazi u deaerator 14 gde se oslobađa od prisutnog vazduha. Ejektor 12 isisava vazduh i druge gasove iz kondenzatora glavnih turbina. Ovi gasovi i vazduh u kondenzator dolaze sa parom ili kroz slabo zaptivene delove pojedinih uređaja i sistema.

Iz deaeratora, napojna pumpa 15 šalje kondenzat preko grejača 16 i 18 nazad u kotao i ovaj proces kontinuirano teče sve dok je postrojenje u pogonu.

Para za rad turbine krmom (ovo znači da se radi o varijanti broda bez prekretne kopče na osovinskom vodu) dovodi se parovodom 20. Obrtanje turbine prenosi se na osovinski vod i dalje na brodski propeler preko zupčanog reduktora 6, u kojemu se visoki broj obrtaja turbine smanjuje na broj obrtaja koji odgovara propeleru.

Osnovni delovi kotla

Savremeni parni kotao sastoji se od sledećih delova:

- komora kotla sa ogrevnim površinama;
- skelet kotla;
- fundamenti (temelji) kotla;
- oplata i izolacija;
- armatura kotla;
- kontrolno-merni pribor;
- unutrašnja armatura;
- grejač vode;
- pregrejač pare;
- ložište sa uređajem za loženje;
- grejač vazduha sa vazdušnim kanalima;
- dimni kanali sa dimnjakom itd.

Svi delovi kotla povezani su u jedinstvenu tehnološku celinu, konstruktivnu i funkcionalnu. Obično na brodovima bude ugrađeno nekoliko parnih kotlova, zbog obezbeđenja žilavosti broda ako dođe do kvara na jednom kotlovskom agregatu, ali često i zbog raspoloživog prostora i dimenzija kotlovskog postrojenja, obzirom da na svim brodovima vlada hronični nedostatak prostora (posebno na ratnim brodovima). Snabdevanje vodom, vazduhom, gorivom i obezbeđenje normalnih pogonskih uslova za kotlovska postrojenja obezbeđuju prateći sistemi: za dovod vazduha, odvod dima, dovod goriva, čišćenje ložišta, izduvavanje čađi, za pripremu vode, za kontrolu, regulisanje i upravljanje radom kotla. Svaki od nabrojanih sistema sadrži niz mehanizama i uređaja za ispunjavanje određenih funkcija.

Najvažniji delovi kotla su prikazani na sledećoj slici:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Osnovni delovi kotla
1 - vodocevi, 2 - grejač napojne vode, 3 - grejač vazduha, 4 - parni prostor kotla,
5 - vodeni prostor kotla, 6 - parna komora kotla, 7 - cevi pregrejača pare, 8 - ložište,
9 - komora pregrejača pare, 10 - vodene komore kotla.

Isparivački deo je zatvoreni sud delimično ispunjen vodom. Deo ovog suda ispunjen vodom naziva se vodeni prostor 5, a deo iznad površine vode, u kojem se sakuplja vodena para - parni prostor 4. Radi boljeg sušenja vodene pare, često se iznad parnog prostora postavlja veći uspravni sud - parni dom ili veći ležeći sud - skupljač pare. Isparivački deo izrađen je od jednog ili više doboša (komora, kolektora) i cevi od ugljeničnog ili legiranog čelika. Kotao na prethodnoj slici ima tri komore - jednu parnu 6 i dve vodene 10. Cevi mogu da budu vodogrejne (vodocevi) ako su ispunjene vodom a oko njih struje vreli gasovi, ili vatrocevne (plamene) ako kroz njih prolaze vreli gasovi a voda se nalazi u prostoru oko cevi.

Ložište je namenjeno za sagorevanje goriva u struji vazduha, sastoji se od ložišnog prostora 1 i ložišnog uređaja 2 (sledeće slika pod "a"). Ložište može biti za čvrsta (sa rešetkom za sagorevanje goriva) i tečna goriva. Danas se ložišta za čvrsta goriva ne upotrebljavaju za brodske parne kotlove zbog velikog potrebnog prostora za gorivo (ugalj), mada se i dalje koriste u industriji, posebno u termoelektranama i toplanama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Princip rada i sastavni delovi kotla
a) vatrocevni kotao, b) vodocevni kotao; V- vazduh, G - gorivo, C - gasovi, 1 - prostor ložišta, 2 - uređaj ložišta,
3 - vodokazno staklo, 4 - manometar, 5 - zaporni ventil pare, 6 - sigurnosni ventil, 7 - dimnjak, 8 - dimni kanali, 9 - telo kotla,
10 - fundament - temelj kotla, 11 - napojni ventil, 12 - gejač vazduha, 13 - grejač napojne vode, 14 - vodena komora,
15 - vodocevi, 16 - dovod vazduha u ložište kotla

Ložišta za tečna goriva nemaju rešetku. Gorivo se u ložište ubacuje mehanički preko rasprskača pod pritiskom - videti prethodne slike - u fino raspršenom stanju. Vazduh za sagorevanje goriva uvodi se u ložište pod pritiskom (ventilatorom) nakon zagrejavanja u grejaču vazduha. Postoje i ložišta za gasovita goriva koja se na brodovima ne upotrebljavaju.

Za zagrejavanje brodskih pomoćnih kotlova, često se koriste izduvni gasovi brodskih glavnih porivnih mašina. Takvi kotlovi nazivaju se utilizacioni kotlovi.

Za proizvodnju pare na brodovima ređe se koristi električna energija (elektro kotlovi), ali se sve češće koristi, posebno na velikim ratnim brodovima, toplota dobijena nuklearnom fisijom u nuklearnim reaktorima.

Dimni kanali (dimovodi) sprovode vrle gasove od ložišta kotla ka dimnjaku (sledeća slika):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Razmeštaj sigurnosne i pogonske armature na komori pregrejača pare i parnoj komori kotla
1 - točak za otvaranje glavnog zapornog ventila, 2 - glavni zaporni ventil pregrejane pare, 3 - komora pregrejača pare,
4 - ventil za odvod vode iz grejača i kotla, 5 - pomoćni zaporni ventil pregrejača pare, 6 - cev za odvod zasićene pare u pregrejač,
7 - sigurnosni ventil, 8 i 11 -  ventili za manometre, 9 - pomoćni zaporni ventil zasićene pare, 10 - slavina za odvod vazduha,
12 - ventil za uzimanje uzoraka vode iz kotla, 13 - vodokaz, 14 - manometar, 15 - napojni ventil

Opšti princip rada parnog kotla prikazan je na ovoj kratkoj animaciji:

http://www.youtube.com/watch?v=GwopJwGTjjE&feature=related

U sigurnosnu armaturu kotla koja osigurava bezbednost pogona spadaju vodokaz - za prikazivanje nivoa vode u kotlu, manometar - za prikazivanje pritiska pare u kotlu, sigurnosni ventil - za ograničavanje pritiska pare u kotlu i ventil za uzimanje uzoraka vode iz kotla.

Kotlovska oprema ili armatura obuhvata uređaje za bezbednost pogona, napajanje kotla, ispuštanje vode, oduzimanje pare i druge prikazane na slici iznad.

U pogonsku armaturu kotla spadaju glavni i pomoćni zaporni ventil zasićene pare, glavni i pomoćni ventil pregrejane pare, glavni i pomoćni ventil za napajanje kotla, ventil za ispuštanje vode iz kotla, slavina za ispuštanje vazduha i ventili za odvod pare manometrima.

Pomoćni uređaji parnog kotla su pregrejač pare koji služi za proizvodnju pregrejane pare, parni i gasni grejač napojne vode i gasni grejač za vazduh za ložište.

[Boro Prodanic]

Osnovne karakteristične veličine parnih kotlova

Da ne ulazimo u proračune, matematiku i u teoriju više nego što moramo, ukratko o karakterističnim veličinama parnih kotlova. Rad parnog kotla karakterišu osnovne veličine, kao što su:

- ogrevna površina,
- količina proizvedene pare (kapacitet kotla),
- parametri pare,
- temperatura napojne vode,
- zapremina ložišta,
- zapremina vodenog prostora,
- zapremina parnog prostora, i
- koeficijent korisnog dejstva kotla.

Ogrevna površina kotla je površina njegovih metalnih zidova koje sa jedne strane oplakuje voda a sa druge vreli gasovi nastali izgaranjem goriva. Meri se u kvadratnim metrima. Površine grejača napojne vode i pregrejača pare računaju se u ogrevnu površinu. Veličina ogrevne površine brodskih kotlova vrlo je različita, kreće se od 5 do 1600 metara kvadratnih, zavisno od toga da li je kotao namenjen za proizvodnju pare za glavni poriv broda ili za neke pomoćne namene.

Kapacitet kotla je količina proizvedene pare u kilogramima ili tonama za jedan čas. Ova veličina značajno zavisi od konstrukcije kotla. Često kotlovi iste ogrevne površine ali različite konstrukcije imaju znatno različit kapacitet. Zbog toga se kvalitet konstrukcije kotla određuje količinom proizvedene pare u kilogramima ili tonama po jednom metru kvadratnom ogrevne površine. Ovu veličinu nazivamo opterećenje ogrevne površine kotla, a ona zavisi od količine toplote koja je u kotlu predata vodi, količine sagorelog goriva, temperature ložišta, čistoće ogrevne površine, matarijala od kojih je kotao izrađen, brzine strujanja vode u kotlu itd.

Opterećenje ogrevne površine može biti normalno i forsirano. Forsirano opterećenje je stanje kada se uz veći utrošak goriva proizvodi veća količina pare nego u normalnom opterećenju. Za forsirano opterećenje vrlo je važna prislina cirkulacija vazduha, odnosno količina vazduha koji se ubacuje u ložište. Noviji brodski kotlovi imaju opterećenje ogrevne površine od 300 do 600 kg po metru kvadratnom na sat.

Parametri pare su pogonski pritisak i temperatura pare.

Pogonski pritisak je najveći dozvoljeni pritisak pare pri kojem je kotao normalno opterećen, izražava su u MPa ili bar-ima. Povećanje pritiska pare iznad pogonskog ni u kom slučaju nije dozvoljeno, jer uz više sreće dovodi samo do oštećenja kotla, a u najgorem slučaju do eksplozije. Da se ovo ne bi desilo, svaki kotao ima minimalno dva sigurnosna ventila u zajedničkom kućištu, koji se otvaraju pri povećanju pritiska iznad dozvoljene vrednosti i ispuštaju paru. Zavisno od namene kotla, pogonski pritisak se kreće od 0,2 MPa (2 bar) kod pomoćnih, do 10 MPa (100 bar) kod glavnih kotlova.

Temperatura pare zavisi od pogonskog pritiska i od toga da li kotao ima pregrejač pare ili ne. Dakle, pri istom pritisku, para na izlazu iz kotla može imati različite temperature - pregrejana para čak do 515 ⁰C.

Temperatura napojne vode. Napajanje kotla hladnom vodom znatno bi mu skratilo životni vek zbog termo šokova na materijale pojedinih delova, a moglo bi da prouzrokuje i popuštanje na varovima i spojevima kotlovskih cevi. Obično se napojna voda greje od 100 - 150 ⁰C. Veća temperatura napojne vode obezbeđuje bolje uslove za rad kotla.

Zapremina ložišta određuje ekonomičnost proizvodnje vodene pare, jer u određenoj zapremini ložišta može sagoreti određena količina goriva. Ova veličina računa se prema količini toplote koju sagorelo gorivo daje u toku jednog časa. Kod današnjih kotlova, opterećenje ložišta je vrlo visoko (zbog dobrog kvaliteta i kalorijske vrednosti goriva) i kreće se do 15x10⁶ kJ po metru kubnom na sat. Zbog ovako visokog toplotnog opterećenja, uprkos automatizaciji rada brodskih kotlova, izuzetno je važna obučenost i iskustvo poslužilaca, jer je vreme koje je na raspolaganju za reakciju u slučaju kvara vrlo kratko.

Zapremina vodenog prostora bitno utiče na rad kotla. Sadržaj vode određuje se kao odnos mase vode u kotlu i kapaciteta kotla. Ova veličina pokazuje koliko je vremena potrebno da sva voda u kotlu ispari u normalnom radnom režimu - važna je za regulaciju napajanja kotla vodom. Kod vatrocevnih kotlova, ova veličina je i desetak puta veća od količine kod vodocevnih kotlova. Ovo znači da se kod vatrocevnih kotlova mnogo kasnije javlja problem niskog nivoa vode u kotlu, pa je i vreme za reakciju poslužilaca duže. Kod vodocevnih kotlova, poslužilac ima jedva nekoliko desetina sekundi da odreaguje, te je ova vrsta kotlova više automatizovana kada se govori o regulaciji pumpi za napajanje kotla vodom.

Kod ratnih brodova, promene u režimu rada brodskih kotlova ponekad budu veoma česte - naglo se traži velika količina pare, pa onda rad na minimalnom opterećenju. Zbog toga, pritisak pare kod vodocevnih kotlova primetno opada ili raste, dok su promene pritiska pare kod vatrocevnih kotlova mnogo manje. Iz toga proizilazi da su vatrocevni kotlovi pogodniji za upotrebu na brodovima, barem za glavni poriv broda, iako ova vrsta kotlova ima znatno veće dimenzije i masu od vodocevnih. Masa i dimenzije vatrocevnih kotlova ipak su ih opredelile za upotrebu kao pomoćnih kotlova, dok se za glavni poriv najviše koriste vodocevni kotlovi.

Zapremina parnog prostora je deo zapremine kotla koji zauzima para - što je ovaj prosto veći, para je suvlja i pogodnija za upotrebu u turbinama.

Vatrocevni kotlovi se u literaturi ponekad nazivaju i škotskim kotlovima.

Opšti princip rada vatrocevnog kotla prikazuje sledeća kratka animacija:

http://www.youtube.com/watch?v=qlaisgV_6fY&feature=related

Ekonomičan rad kotla uslovljen je dobrim sagorevanjem goriva u ložištu i dobrom predajom toplote - sprovođenjem (kondukcijom), strujanjem (konvekcijom) i zračenjem (radijacijom), da ne ulazimo dublje u termodinamiku. Pri svakom prenosu toplote nastaju određeni gubici - ne prenese se na vodu (paru) sva proizvedena toplota zbog tehnološke nesavršenosti mašina i uređaja. Gubici u parnom kotlu uglavnom su od toplote koju sobom odnose gasovi u dimnjak, nepotpunog sagorevanja goriva i isijavanja toplote kroz oplatu i izolaciju kotla. Ukupni zbir svih gubitaka toplote kod brodskih kotlova obično iznosi od 15 do 25 %, što znači da se od 75 do 85 % potencijalne energije sadržane u gorivu iskoristi za koristan rad, što predstavlja koeficijent korisnog dejstva kotla. Ovde treba napomenuti da se koeficijent korisnog dejstva stalno pomalo povećava, zbog sve boljih materijala, napretka u konstrukcijskim rešenjima i uopšte tehnoloških iskoraka u proizvodnji mašina, uređaja i opreme. Zbog toga, koeficijent korisnog dejstva najmodernijih parnih kotlova na nosačima aviona i nuklearnim podmornicama može biti i znatno veći od ovde navedenih vrednosti. Naravno, prave vrednosti ove veličine su u kategoriji tajnih i poverljivih podataka.

[Boro Prodanic]

Klasifikacija i osnovni tipovi brodskih kotlova

Brodski kotlovi klasifikuju se i dele prema različitim kriterijumima:

Prema nameni, postoje glavni i pomoćni.

Prema načinu oplakivanja ogrevne površine gasovima, mogu biti vatrocevni, vodocevni i kombinovani.

Prema načinu cirkulacije vode, mogu biti kotlovi sa prirodnom i prinudnom cirkulacijom. Kod kotlova sa prinudnom cirkulacijom, voda se pokreće radom pumpi, a kod onih koji rade na principu prirodne cirkulacije, kretanje vode se postiže na račun razlike u gustinama vode u silaznim cevima i parovodne smese u ulaznim cevima u vodeni prostor kotla.

Prema gorivu koje koriste, kotlovi se dele na kotlove na čvrsta i tečna goriva, kao i utilizacione kotlove (kotlove koji rade na izduvne gasove brodskih glavnih porivnih mašina - dizel motora ili gasnih tubina).

Prema pritisku pare koji daju, kotlovi se dele na kotlove niskog (15-22 bar), srednjeg (32-64 bar) i visokog (p>64 bar) pritiska.

Svaka od navedenih podela je relativna, jer ni jedna ne obuhvata sve kotlove, na primer kotlove specijalne namene i konstrukcije.

Postoji još nekoliko kriterijuma za podelu kotlova: broj doboša (komora), položaj vodocevi, smeštaj pregrejača pare, vode, vazduha i goriva itd.

Brodski pomoćni kotlovi

Brodski pomoćni kotlovi daju paru ne za pogon broda, već za razne druge brodske potrebe. Sve navedene klasifikacije i podele važe i za brodske pomoćne kotlove, kao i principi na kojima rade. Razlike se odnose na dimenzije, kapacitete pomoćnih kotlova i pritisak pare koju daju.

Armature brodskih kotlova

Kotlovna oprema ili armatura obuhvata uređaje koji služe za bezbedan rad kotla, napajanje kotla vodom, ispuštanje vode i pare iz kotla. Veći deo armature identičan je opremi na ostalim modernim mašinskim sistemima: ventili, sigurnosni ventili, hidraulični razvodnici, manometri, termometri i slično, te ćemo samo nešto reći o vodokazu, kao specifičnom uređaju koji se retko koristi izvan kotlarnica (ponekad se sličan uređaj koristi na tankovima goriva, posebno dnevnim, za kontrolu nivoa goriva u tanku).

Vodokazi su vrlo važni za pravilan i siguran rad kotla, jer ako kotao ostane bez dovoljno vode, može doći čak do eksplozije postrojenja. Industrijski kotlovi zbog toga imaju po dva vodokaza, a brodski još jedan dodatni - ukupno tri.

Obični vodokaz sa cilindričnim staklom:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1 - pritezni vijak, 2 - čepovi, 3 i 5 - gornje i donje bronzano kućište,
4 - tuljak, 6 - čep, 7, 9 i 10 - slavine, 8 - cilindrično staklo.

Vodokaz je veoma prost uređaj koji radi na principu spojenih posuda - u staklenoj cevi je isti nivo vode kao u kotlu.

Uređaji ložišta tečnog goriva kotlova

Ložišni uređaj kotla na tečna goriva sastoji se od dva elementa: rasprskača i vazdušnog uređaja.

Rasprskači mogu biti parni, mehanički i kombinovani.

Princip rada parnog rasprskača objasnićemo na sledećoj slici:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Na struju goriva koje se kreće centralnim delom rasprskača deluje struja pare koja se kreće velikom brzinom i tako gorivo raspršuje u sitne čestice radi boljeg i potpunijeg izgaranja u ložištu.

Na brodovima se najviše koriste mehanički rasprskači. Na sledećem filmu, koji služi kao nastavno sredstvo u američkoj Ratnoj mornarici (US Navy) lepo se može videti na kom principu rade mehanički rasprskači, tipovi mehaničkih rasprskača kao i princip ubacivanja dovoljnih količina vazduha u ležište kotla.

http://www.youtube.com/watch?v=kV4s8ugMlUY&feature=related

Vazduh potreban za sagorevanje goriva u ložište se ubacuje ventilatorima. Vrsta, broj, izvedba ventilatora zavise od veličine, karakteristika i kapaciteta kotla koji opslužuju. Kako u Brodomašinstvu postoji posebna tema o brodskim ventilatorima, ovde nećemo o njima govoriti.

[Boro Prodanic]

Parni kotlovi su osnova za efektivnu primenu parne mašine, što znači da je sledeća tema u Brodomašinstvu za neupućene "Brodske parne mašine".

[Бродски мали]

Боро, хвала пуно за све твоје прилоге. Уживам

[mtu]

slažem se sa svime osim da je pregrijač pomoćni dio kotla-on je ustvari najvažniji dio jer da se para ne pregrijava 1.iskoristivost kotla bi bila daleko manja, 2.ako para nije pregrijana već mokra turbine bi vrlo kratko trajale pogotovo niskotlačne jer bi se para počela kondenzirat u rotorima/statorima/sapnicama/skretnim lopaticama usljed čega nastaju kapljice vode koje djeluju erodivno na navedene komponente

deaerator služi za  mehaničko otplinjavanje zraka kako je navedeno i nadovezao bi se da se voda u deareatoru grije direktno s parom (kako je prikazano na slici) dakle mješa se voda i para (amerikanci to zovu i DC heater ili direct contact heater)

i volio bih vidjeti sanitarnu pumpu na paru

[Boro Prodanic]

@mtu, mnogo hvala na dopunama i korisnim sugestijama. Pregrijač su u kategoriju pomoćnih delova kotla stavili drugi, mada se lično u potpunosti slažem sa tvojim mišljenjem u vezi toga.

Cilj ove teme, kao i svih ostalih na forumu upravo i jeste da potakne diskusiju, razmenu mišljenja, dopune ličnim iskustvima i znanjem članova...

Znam da postoje izvedbe parnih ejektora za pražnjenje brodskih crnih i sivih tankova. Za sanitarnu pumpu - videćemo.

[Boro Prodanic]

Боро, хвала пуно за све твоје прилоге. Уживам

Hvala tebi Tanja za pohvale, daju mi neophodnu inspiraciju za dalji rad.

[mtu]

slažem se za ejektore jer ih možeš stavit da sišu sve samo im daj pare (vodene)

prva slika-vakuum pumpa koja radi na principu vodenog prstena, ovo parno postrojenje nije imalo ejektor za vakuum u glavnom kondenzatoru već ovu pumpu
druga slika-zagrijač kondenzata prvog stupnja koji grije vodu odmah po izlasku iz kondenzatora (onaj veliki ventil je ulaz 'potrošene' pare iz niskotlačne turbine) ventilator služi za 'otplinjavanje' kondenzata od zraka

treća slika-strop kotla slikan iz ložišta

još slika sutra

[mtu]

tri plamenika na foster wheeler kotlu tlaka 60 bar, 520 C pregrijane pare i 60 t pare na sat
raspršivanje goriva se obavlja mokrom parom tlaka 15 bara

[Gazda]

evo,samo da se zahvalim svima koji su pisali nešto na ovoj temi,a pogotovo Bori,naime,morao sam nabrzinu napisat seminar na temu brodsni parni kotlovi,i ova tema mi je uvelike olakšala posao.

[Boro Prodanic]

Gazda, hvala tebi, tvoj komentar sam doživeo kao veliki kompliment! 

[brodarski]

E, pa Boro napisao si nekom đaku prvaku dobar seminarski rad. Sad nek prepiše i dobro nauči.

[Rade]

Bora i Gazda su pogodili suštinu foruma: razmena informacija u cilju sticanja novih i proširenja postojećih. Koliko god da je čovek star, uvek može nešto novo i korisno da nauči...

Možda neko i neće rezumeti materiju, jer je u pravom razredu osnovne, ali iole tehnički obrazovani hoće...

[Бродски мали]

Као особа којој мозак ради на зупчанике увек са занимањем прочитам све текстове који имају везе са машинством (између осталог на Палуби сам и због тога) зато се овом приликом најискреније захваљујем Бори на труду да их овде изложи.