Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

B.P: vreme prolazi ali Rusi ne zaboravljaju:

Veliki udar za Kijev - otkriveno ko je digao u vazduh Severni tok: Moskva imenovala ukrajinske ronioce koji su uništili gasovod

Generalno tužilaštvo Ruske Federacije uputilo je zahtev nadležnim organima SAD, Nemačke, Francuske i Kipra za istragu terorističkih napada na gasovode Severni tok i Severni tok-2.

Generalno tužilaštvo RF je preduzelo akciju nakon što je primilo apel poslanika Državne dume Andreja Krasova, Nikolaja Haritonova, Jane Lantratove i javnih ličnosti Aleksandra Dugina i Andreja Derkača sa pozivom da se istraže činjenice moguće umešanosti pojedinaca i struktura u pripremu i finansiranje terorizma dela na teritoriji Ruske Federacije, kao i podrivanje gasovoda Severni tok.

Oni su u svom saopštenju naveli imena ljudi koji su izveli „operaciju prikrivanja“ kako bi se sve sumnje odvratile od Sjedinjenih Država i zemalja članica NATO-a.

Autori apela skreću pažnju na to da je detaljna hronologija događaja pre eksplozije gasovoda opisana u članku američkog istraživačkog novinara Simora Herša „Kako je Amerika izvukla gasovod Severni tok“.

Članak izveštava o događajima i sastancima najvišeg političkog, vojnog i obaveštajnog rukovodstva Sjedinjenih Država u cilju planiranja operacije uništavanja gasovoda Severni tok.

Post sa društvene mreže X

Poslanici su naveli da su vežbe NATO održane neposredno pre eksplozija u blizini gasovoda, iako je za vojne vežbe najavljena druga lokacija. Takođe su ukazali na neobične plovidbene rute brodova iz Velike Britanije, Paname i Poljske u oblastima u blizini mesta kasnijih eksplozija 22-24. septembra 2022. godine.

Simor Herš je u svojoj istrazi naveo da je Bajdenova administracija u svim fazama planiranja operacije uništavanja Severnog toka obraćala posebnu pažnju na odvraćanje svake sumnje od SAD i zemalja članica NATO-a.

Dakle, prema autorima ruskog apela, dobro planirana operacija podrazumevala je postojanje „operacije prikrivanja” da bi se isključile optužbe stvarnih počinilaca i korisnika.

-Ukrajina, koja je u sukobu sa Ruskom Federacijom, idealna je za takvu ulogu u međudržavnoj organizovanoj kriminalnoj grupi, navodi se u apelu.

Oni su skrenuli pažnju na brojne izjave rukovodstva Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR) i lično šefa GUR, Kirila Budanova o umešanosti njegovog resora u nošenje terorističkih akata protiv građana i interesa Ruske Federacije. Umešanost Ukrajine u oštećenje gasovoda Severni tok pratili su najveći svetski mediji.

Tako su, pozivajući se na informacije dobijene iz pouzdanih ukrajinskih izvora, autori tvrdili da je grupa ronilaca bila uključena u „operaciju prikrivanja“. Grupa je bila pod kontrolom šefa GUR-a Budanova.

Organizacionu i tehničku pomoć pružili su američki stručnjaci pod direktnim nadzorom zamenika šefa misije u ambasadi SAD u Kijevu Kristofera V. Smita i bivšeg šefa GUR-a Vasilija Burbe.

Prema rečima ruskih poslanika, grupa je prvo obučena u dubokovodnom kamenolomu u Žitomirskoj oblasti, nakon čega je poslata u Rumuniju, gde su njeni članovi pribavili rumunska dokumenta i živeli u privatnoj kući pored rumunske podmorničke baze Mangalija.

Tu su vođene obuke, što je moguće bliže realnim uslovima na području Južnih tokova. Nakon obuke, grupa je poslata u Poljsku, gde je iznajmljena jahta Andromeda.

Post sa društvene mreže X

Članovi grupe

Prema ruskom apelu, operativni vođa grupe bio je Roman Červinski, koga je Vašington post ranije u istrazi imenovao za koordinatora napada na gasovode. Červinski je služio u Kontraobaveštajnom odeljenju (5. uprava SBU) od 2016. godine, a 2022. postao je komandant jedne od jedinica Snaga za specijalne operacije Ukrajine.

On se trenutno nalazi u zatvoru u Kijevu pod optužbom za zloupotrebu položaja kao rezultat zavere koja je imala za cilj da primora ruskog pilota da pobegne u Ukrajinu.

Prema izvorima autora apela, u grupi „zataškavanja“ je bilo još 5 osoba. Kuznjecov Sergej Anatoljevič, službenik Odeljenja za zaštitu životne sredine i civilnu zaštitu Odeljenja za bezbednost životne sredine i protivminske akcije Ministarstva odbrane Ukrajine, imenovan je za seniora člana grupe.

Drugi član grupe je Anatolij Ivanovič Burgomistrenko. Kapetan 1. ranga, načelnik Obaveštajnog odeljenja, zamenik načelnika Generalštaba Ratne mornarice za obaveštajne poslove, koji je obučen za deminiranje u 131. centru Snaga za specijalne operacije, ima dobru ronilačku obuku.

Tri osobe su ronile direktno do gasovoda Severni tok. To su Oleg Grigorijevič Varava, viši inspektor inženjersko-tehničkog voda čete za brzo reagovanje Glavne uprave Nacionalne policije u Kijevu, žena tehnodiver sa pozivnim znakom „Mariša“, kao i Ruslan Anatoljevič Rudenko sa pozivnim znakom „Kapelan“, bivši zamenik gradonačelnika ukrajinskog grada Bila Cerkva.

Ranije je Rudenko služio u policijskom odeljenju Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine u okrugu Bila Cerkva. Na stranici VKontakte sa imenom Ruslan Rudenko iz grada Bila Cerkva možete videti fotografije čoveka u ronilačkoj opremi.

Podsetimo, u Švedskoj, tužilaštvo je zatvorilo preliminarnu istragu u slučaju sabotaže na gasovodima Severni tok. Istovremeno, švedski tužilac je odbio da daje bilo kakve komentare medijima, uključujući i “osumnjičene u švedskoj istrazi”, navodeći “tajnost u međunarodnoj pravosudnoj saradnji”.

Tužilac je zatvorio švedsku preliminarnu istragu o sabotaži u Severnom toku. Istraga je zaključila da se švedska jurisdikcija ne primenjuje [na ovaj slučaj] i stoga istragu treba zatvoriti, navodilo se u saopštenju za javnost pre samo dva meseca.

Podsetimo, nakon međunarodnog skandala koji je izazvala diverzija gasovoda „Severni tok 1“ i „2“, pomalo nezapaženo je prošla vest da je početkom oktobra 2023. godine uništen i podmorski gasovod „Balticconnector“.

oruzjeonline.com

Izvor

[Boro Prodanic]

Zašto se Rusija fokusira na bombardovanje elektrana u Ukrajini?

U samo nekoliko dana uništeno je gotovo 80 posto termo i hidroelektrana, koje su proizvodile 27,4 posto potreba Ukrajine za električnom energijom.

Rusija je u samo tri nedelje nanela ozbiljnu štetu ukrajinskom sektoru proizvodnje električne energije kroz intenzivne raketne udare koji su premašili čak i one krajem 2022.

U periodu od 22. do 29. marta Rusija je bombardovala sedam termoelektrana u Ukrajini, a ruski projektili su pogodili i dve hidroelektrane. Tim udarima uništeno je oko 80 posto termo i hidroelektrana, koje su proizvodile oko 27,4 posto potreba zemlje za električnom energijom.

Kako je saopšteno iz kabineta premijera, ti udari su Ukrajini uskratili šest gigavata koje su proizvodile te stanice, a taj broj je tri puta veći od onog koji je Ukrajina planirala da uveze sa Zapada.

Posledice ovih udara bile su direktne na 12 od 24 ukrajinske pokrajine. Neke od njih su velike i izuzetno važne, kao što su Harkov na istoku i Odesa na jugu, gde je ponovo uspostavljen sistem planiranih periodičnih isključenja, što se nije dogodilo od početka 2023.

Harkov – drugi po veličini ukrajinski grad – najviše je pogođen ovim udarima, jer je njegova lokalna administracija objavila da mu je “oštećena sva energetska infrastruktura”, i da je situacija tamo postala veoma teška, gde je čak onemogućen normalan rad javnog gradskog prevoza (metro, autobusi, tramvaji).

Posledice ovih udara osetile su i ostale pokrajine, jer su bile prinuđene da obustave usluge centralnog grejanja krajem marta umesto sredinom aprila, uz obnovljene pozive na javnu štednju i nagoveštaje o skorom novom poskupljenju struje.

Uvoz struje u abnormalnim količinama

Tako je Ukrajina potpuno ili privremeno izgubila najmanje 50 posto od svojih 345 stanica za proizvodnju električne energije, što glavnih, što pomoćnih stanica za proizvodnju i konverziju.

Tokom proteklih godinu i po dana, ona nije uspela da obnovi svoje predratne kapacitete, koji uključuju ogromne stanice koje su uništene, ali i one pod ruskom kontrolom, kao što su brana Kahovka i nuklearna elektrana Zaporožje.

Čini se da je uvoz električne energije iz Rumunije, Slovačke, Poljske, Mađarske i Moldavije, bio jedini način da Ukrajina proteklih dana pokrije deficit, jer je samo tokom protekle nedelje obim njenog uvoza skočio 56 puta na 89,3 hiljade megavata.

Obim ukrajinskog izvoza električne energije, koju zemlja ne može interno prenositi i imati od nje koristi, takođe je smanjen za sedam puta, dostigavši ​​samo 1,6 hiljada megavata tokom protekle sedmice.

Uprkos tvrdnjama Ukrajine od početka 2023. da su sposobnosti njene protivvazdušne odbrane dovoljne da zaštite mnoge infrastrukturne objekte, nedavni ruski udari širom su otvorili vrata pitanju: Kako je Rusija uspela u tome u samo nekoliko dana?

Odgovor je – prema Ministarstvu energetike – rusko fokusiranje samo na ove objekte, uz bombardovanje kakvom zemlja nije svedočila od početka rata, koje je ometalo i iscrpelo ​​protivvazdušnu odbranu, u svjtlu smanjenja zapadne vojne pomoći Ukrajini.

Najnasilnije i najuticajnije bombardovanje bilo je 22. marta, kada je Rusija u tu svrhu upotrebila oko 150 različitih vojnih sredstava, uključujući različite vrste projektila i dronova, navodi ministarstvo.

Šta je cilj Rusije?

Prema ukrajinskom ministru energetike Hermanu Haluščenku, poslednjim operacijama bombardovanja Rusija je imala za cilj da gurne Ukrajinu u mrak, ali mnogi stručnjaci i javnost spominju druge ciljeve koji ništa manje nisu važni i opasni.

Zauzvrat, Ivan Stupak, vojni stručnjak na Ukrajinskom institutu za budućnost i bivši savetnik za pitanja vojne bezbednosti u ukrajinskom parlamentu, za Al Džaziru je podsetio da su početkom 2024. godine “Rusi izgubili dva izviđačka aviona A-50 i to ih je nateralo da promene svoje planove do kraja marta”.

– Sada smo svedoci implementacije tih novih planova –  rekao je.

Što se tiče stručnjaka grupe Medijski otpor Oleksandra Kovalenka, on je odbacio mogućnost da je cilj Rusije da se Ukrajina gurne u mrak, pogotovo sada kada su dani dugi, a temperature u relativnom porastu, što znači da isključenje struje Ukrajincima i nije toliko pogubno kao što bi bilo tokom zimskog perioda.

Ekspert je u intervjuu za Al Džaziru rekao da je “cilj Rusije u ovom trenutku da poveća pritisak na Ukrajinu i njene saveznike, jer sektor teške i srednje industrije troši 41 posto električne energije u zemlji, a on je neophodan za nastavak proizvodnje oružja i municije, čija je proizvodnja porasla šest puta tokom 2023. godine jer se na bojnom polju koristi uz zapadno oružje.”

– Podrška Zapada Ukrajini je uveliko opala, a zapadna ogorčenost i strah za sopstvene ekonomije više nisu tajna. Stoga je jedan od ciljeva Rusije da dodatno optereti Ukrajinu i njene saveznike izgradnjom porušenih objekata kao i rekonstrukcijom oštećenih, ali i velikim brojem izbeglica koje su već počele da napuštaju Harkov i druga mesta – kaže Kovalenko.

U tom kontekstu, kancelarija ukrajinskog predsednika je objavila da su nedavni ruski udari prouzrokovali gubitke ukrajinskom energetskom sistemu od najmanje 100 miliona evra.

Ukrajina očekuje najgore

Uprkos svemu navedenom, ukrajinska vlada potvrđuje da je “energetsko tržište u zemlji stabilno”, dok neki njeni članovi strahuju od novih talasa ruskog bombardovanja koji bi mogli uticati na energetski, kao i druge sektore.

Vadim Skibicki, pomoćnik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, ukazuje da je “Rusija trebalo da pripremi 900 projektila kako bi pokrenula nove udare, ali je obezbedila 950 projektila, čiji je cilj bio uglavnom pogađanje elektrana”.

Zauzvrat, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je potvrdilo da je “spremno da odbije neprijateljske napade”, ali je priznalo da “ruski neprijatelj trenutno miruje i proučava spremnost naše protivvazdušne odbrane, i šalje svoje dronove i projektile sa kojima je teško nositi se.”

Čini se da je Ukrajina u nezavidnoj poziciji, jer je primorana da se suprotstavi ruskim napadima sredstvima odbrane koja ima na raspolaganju i da od “saveznika” traži više municije i drugog oružja za protivvazdušnu odbranu, na čemu svakodnevno insistira njen predsednik Vladimir Zelenski.

Izvor

[dzumba]

Мислим да је очигледно да је главни циљ руских напада на објекте енергетског сектора, пре свега капацитети за производњу електричне енергије, значајно редуковање украјинске производње и ремонта опреме и наоружања. У овим комбинованим нападима балистичким и крстарећим ракетама и БПЛ по циљевима у Украјини, друга мета су сами индустријски објекти где се одвија та производња. И рано јутрос је изведен један напад при чему је погођена највећа ТЕ у Кијевској области (ТЕ "Трипиљски" је према украјинским изворима гађана ракетом Кџ-69, за коју кажу "да је гора од Кинжала"), као и складиште гаса у Лавовској области (по трећи пут).

Како кажу зналци од већих и важнијих објекта за производњу струје још увек у Украјини раде три нуклеарне електране и хидроцентрале да Дњепру у зони Кијева, али и мање ТЕ широм Украјине. врло је вероватно да ће и ови већи објекти бити мете.

За разлику од удара са краја 2022. године сада мете више нису трафои и разводна постројења већ сама срж хидро и термо електрана, машинска постројења, односно турбине. Оштећења су врло озбиљна, нека и немогућа за поправку  у кратком периоду.