Šestoaprilski pakao u Beogradu

[Dreadnought]

Šestoaprilski pakao u Beogradu


06.04.2010.

Na današnji dan pre 69 godina, bombardovanjem Beograda,
Adolf Hitler je pokrenuo nacističku mašineriju za uništavanje Jugoslavije
 
Besan zbog pristiglih vesti iz Beograda, da su održane velike demonstracije zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu i da je u tom opštenarodnom protestu pakt srušen, Adolf Hitler je istog dana, 27. marta 1941. godine, svom generalitetu izdao naredbu da svim mogućim vojnim sredstvima uništi Jugoslaviju, da je zbriše s lica zemlje, u što je moguće kraćem roku. A da bi ta ideja nacističkog vođe bila realizovana, prvo je trebalo razoriti Beograd.

Hitler je svoju strategiju prema Jugoslaviji i Srbiji tajno definisao već sredinom tridesetih godina – Južne Slovene će raseliti u Sibir, a grad na ušću reka Save i moćnog Dunava preobratiće u Eugeniju, u slavu princa Eugena Savojskog koji je u ratu protiv Turske osvojio Beograd 22. avgusta 1717. godine.

Naredio je da se „neprekidnim danonoćnim napadima razori Beograd”, da Jugoslavija i Srbija budu zbrisane s lica zemlje. Kodirani naziv ovog zločinačkog napada glasio je „Kazna”. Sam taj naziv svedoči da su iz Hitlera progovorili osvetnički bes i srbofobija, jer je na sastanku na kome je zahtevao surovu odmazdu uspostavio vezu između 1914. i 1941. godine. Brutalno i cinično, odgovornost za rat svalio je na Jugoslaviju, pogotovo na Srbiju i Srbe, proglašavajući ih za agresora, zato što su se drznuli da u tada pokunjenoj Evropi dignu svoju slobodarski glas otpora nacizmu.

Operacijom „Kazna” komandovao je vazduhoplovni general-pukovnik Aleksandar Ler. Bez objave rata, mučki, više od 450 bombardera ,,Luftvafea”, u pratnji aviona lovačke avijacije, oko 6.45 sati 6. aprila 1941. godine istovarilo je na Beograd prve tovare smrtonosnih bombi.

Ciljevi su bili pomno izabrani – državne, civilne, vojne i kulturne ustanove, industrijski pogoni i infrastruktura, stambene četvrti, bolnice i podzemna skloništa. Posle prvog jutarnjeg, usledila su još tri talasa bombardovanja tokom noći, a onda je i 7. april u Beogradu bio pakao.

O totalnoj bezobzirnosti bombarderskog udara svedoče i razaranja ili oštećenja na skoro 3.000 objekata, a procene ljudskih žrtava kreću se od četiri do dvadeset hiljada poginulih.

Uništenje Narodne biblioteke Srbije u tom bombardovanju besprimerni je dokaz zločina kulturnog genocida, u kome su bombe i plamen sažegli 350.000 knjiga i pola miliona svezaka, nebrojene istorijske dokumente i rukopise neprocenjive vrednosti.

Tog 6. aprila 1941. Jugoslaviju su napale 34 nemačke, 44 italijanske divizije i četiri mađarske divizije.

Dan ranije, u kasnim popodnevnim satima, pojavio se poslednji broj međuratne „Politike” koji je nosio datum 6. april 1941. godine. Rano štampanje izdanja za unutrašnjost („provincijsko” izdanje) bilo je uslovljeno promenjenim („ratnim”) redom vožnje, uvedenim nekoliko dana ranije.

Beogradsko (jutarnje) izdanje lista za 6. april 1941. bilo je pripremano do duboko u noć, maltene do samog jutra. Dežurni urednik tog broja, Slobodan Nešović, nastojao da dođe do teksta ugovora o prijateljstvu i nenapadanju, potpisanog te noći u Moskvi, između SSSR-a i Kraljevine Jugoslavije.

Pošto njegova nastojanja nisu urodila plodom, rotacija je bila spremna da izbaci prve jutarnje primerke „Politike” bez dokumenta potpisanog u Moskvi.

Ali je zora 6. aprila to onemogućila.

Smrtonosni tovar bačen na Beograd iz bombardera nacističke Nemačke pogodio je i „Politiku”. Zgrada našeg lista je srušena, uništeni su nova rotaciona mašina i mnogo druge opreme, a skladište hartije pogođeno bombama na Obilićevom vencu gorelo je danima.

„Politika” nije mogla da objavi vest o Hitlerovom zločinačkom bombardovanju Beograda i o napadu na Jugoslaviju.

Slobodan Kljakić
Izvor: Politika

[davidof]

moje misljenje: to mu je bila najveca greska koju je mogao napraviti

[Daba82]

moje misljenje: to mu je bila najveca greska koju je mogao napraviti

За његову највећу грешку се сматра отварање фронта на истоку док кампања против Британије (Морски лав) још није била ни близу завршетка.И то се наравно могло оправдати потребом да се домогне руских залиха нафте што би му омогућило извјеснији наставак агресивне политике. Југославију је брзо разбио а проблеми са којима се окупациона власт у њој суочила (везивање великог броја снага ради контроле територије ,појава покрета отпора итд.) у мањој или већој мјери слични су као и другим поробљеним земљама.

[davidof]

da nema sumnje da mu je to najveca greska.
Inace, ja sam sve to skontao ovako: Posto, Jugoslaviju je napao u Aprilu, sto je odlozilo napad na Rusiju i to na Juni mjesec (22. mislim) to je vec bilo kasno i njemci su zimu docekali u nezasticenim rovovima. Da su krenuli ranije usli bi dublje mozda bi bili u Moskvi (to je Hitler zelio, Moskvu). Unistila ih je Ruska zima, a Hitler je bio isuvise samouveren da bi se povukao. Stvar bi bila verujem drugacija da je Jugoslavija pristupila Trojnom paktu. Mislim da je Hitlera razljutio gubitak strateske tacke. Jugoslavija je bila prepreka ka Aziji, mogao je otvoriti jos jedan front i sa juzne strane napasti Rusiju, preko Kavkaza, samo da je Jugoslavija prisla Trojnom paktu.

Mislim ovo su sve neka moja razmisljanja, ja nikada nisam imao neke dobre ocene iz istorije, tako da verovatno gresim u mnogo cemu ovdje 
Lep pozdrav

[Rocker]

Da nije napao Jugoslaviju, mogao je, ako ništa drugo, da se ozbiljnije pozabavi Britanijom. Upravo iz tog razloga je MI-5 poradio na martovskim demonstracijama u BG, ali nisam siguran da li zalazim u zabranjene vode, tako da ne bih dalje o tome.

[Рашо]

Hitlerova najveća greška je ta što je uopšte i započeo rat, ali o tome drugom prilikom...
Što se tiče napada na Jugoslaviju, Njemačka je samo osiguravala svoje južno krilo pred napad na SSSR, što je najnormalnija stvar, i uklinjivala se dublje u Mediteran osvajanjem Grčke. Tvrdnje da smo za sebe vezali znatan broj jedinica Vermahta i tako oslabili njemačku snagu na Istoku ne drže vodu, okupacijsku službu su vršile posadne divizije i druge jedinice manje borbene vrijednosti koje ništa značajno u Rusiji ne bi uradile.
Njemačka je mogla napasti Rusiju i ranije i opet ne bi uspjela zauzeti Moskvu. Nije zima bila glavni problem. Jeste da nisu bili adekvatno opremljeni ali ni Rusima nije bilo baš toplo. Jesen, kiša i blato su usporili Njemce, a da ne spominjemo još i žestok otpor...

Previše smo mi značaja dali sami sebi u našem tumačenju istorije...

[Rocker]

Nije to pitanje Drang nach Osten-a, nego pada Britanije, koja zaista nije bila u baš sjajnom položaju da se brani. Njima su ovaj i još neki frontovi bili važniji nego samom Hitleru.

[Рашо]

"Morski lav" je bio više propaganda i zastrašivanje nego ozbiljan plan za invaziju na Veliku Britaniju. Čim je RAF dobio Bitku za Britaniju bilo je sasvim jasno da od invazije nema ništa. A i pripreme za samu invaziju su bile površne, pomalo neozbiljne. Nikakve veze nema Martovski puč i Aprilski rat sa odbranom Britanije od invazije, koja je u tom trenutku već bila stavljena na duuugo čekanje.

[Istria 052]

Hitlerova najveća greška je ta što je uopšte i započeo rat, ali o tome drugom prilikom...
Što se tiče napada na Jugoslaviju, Njemačka je samo osiguravala svoje južno krilo pred napad na SSSR, što je najnormalnija stvar, i uklinjivala se dublje u Mediteran osvajanjem Grčke. Tvrdnje da smo za sebe vezali znatan broj jedinica Vermahta i tako oslabili njemačku snagu na Istoku ne drže vodu, okupacijsku službu su vršile posadne divizije i druge jedinice manje borbene vrijednosti koje ništa značajno u Rusiji ne bi uradile.
Njemačka je mogla napasti Rusiju i ranije i opet ne bi uspjela zauzeti Moskvu. Nije zima bila glavni problem. Jeste da nisu bili adekvatno opremljeni ali ni Rusima nije bilo baš toplo. Jesen, kiša i blato su usporili Njemce, a da ne spominjemo još i žestok otpor...

Previše smo mi značaja dali sami sebi u našem tumačenju istorije...

ratovi se vode zbog resursa, a bez resursa nema [zacrtanog,planiranog] razvoja. ono sto se ne uradi diplomacijom, mora se resursima

[bizmark]

     Што се тиче Југославије у ДСР током 1941. смо ипак имали споредну улогу. Међутим, 1942. ситуација се мења и Југославија добија на значају због планиране савезничке инвазије. Черчил се заносио овом идејом све до 1944. године, сматрајући да је Балкан ,,меко потрбушје" Хитлерове европске тврђаве због присутности и развијености покрета отпора на овим просторима.
     Што се тиче разарања Београда, наша престоница је претрпела уништење због тога што је Београд 1. априла проглашен отвореним градом. Ипак, Немци су игнорисали ово и пошто су брзо ућуткали малобројну ПВО и уништили 6. ловачки пук, буквално су се иживљавали бомбардујући незаштићен град. Овакво бомбардовање било им је мање рат, а много више вежба гађања.

[TNT024]

Poštovane kolege, evo sada sam uspeo da pročitam ovu temu. Mislim da je ona veoma interesantna i intrigantna. Do sada je u okviru osnovne teme "otvoreno" nekoliko novih bez značaja za osnovno. Ne želim da kažem da nisu interesantne, ali ?
Kao što svi znate II SR je zvanično počeo 01.09.1939. napadom na Poljsku (ranije su se desile Austrija i Čehoslovačka), "Bitka za Britaniju" je trajala grubo 3-4 meseca 1940. godine a sada se mi nešto čudimo aprilu 1941. Jeste da je bio surov, strašan i kako da ga još nazovem napad na Beograd, ali nije to bio prvi napad izvršen na takav način u II SR. Želim da kažem da smo na određeni način sami sebi predodredili takvu sudbinu. Inače mi sebi uvek pripisujeme veće zasluge i značaj nego što je istorijski potvrđeno.

[Boro Prodanic]

Inače mi sebi uvek pripisujeme veće zasluge i značaj nego što je istorijski potvrđeno.

A koji narod to ne radi TNT?

[bizmark]

Сви народи преувеличавају своју улогу у историји, а током 90-тих Срби су у томе предњачили (довољно је да поменем Деретића). Али ипак, наша историја је потцењена. Међу бројним темама је и ДСР. Нпр, у књизи Барбаре Јелавић и Стевана Павловића које се баве историјом Балкана у 20. веку, иначе књиге објављене на пољском језику које сам пре неки дан имао прилике да прелистам, само у две-три реченице се помињу покрети отпора у Југославији, а у делу о ПСР, мало скрећем са теме али да поменем, Битка на Церу се не помиње (!), иако је то прва савезничка победа. А у Југославији, после пољске Армије Крајова, постојали су најјачи покрети отпора у окупираној Европи. Сем тога, у односу на број становника, имали смо највеће губитке у рату, после СССР-а и Пољске.

[barba]

Definitivno je napad na Jugoslaviju i Grcku omeo planirani napad na SSSR i odgodio ga za 2 mjeseca.
Ali nije zima, kao sto je ovdje i jos negdje navedeno, sprijecila daljni napredak njemackih jedinica u SSSR-u, nego ljeto i jesen.
Zasto ljeto - njemacke postrojbe i mehanizirane jedinice su patile od silne prasine na neuredjenim cestama i poljima, koja ih je zaustavila za najmanje dva tjedna.
Ali su ih jesenske kise i blato skoro potpuno zaustavile. Zapravo najvise su zaustavile dopremanje zaliha isturenim postrojbama na frontu.
Kada je konacno zazimilo i tlo se smrzlo krenule su i jedinice naprijed. Samo sto nije bilo dovoljno zaliha i svakom pogledu da se taj prodor podrzi. Zato su Nijemci stali ili nisu napredovali dovoljno brzo i djelotvorno u 1941. godini.

[vathra]

Цитираћу један свој старији пост на другом форуму:

Direktiva koja se odnosila na Barbarose je br. 21
http://en.wikisource.org/wiki/Führer_Directive_21

Deo koji je interesantan za nas je o početku operacije:

I shall give the order for the assembly of troops, etc., for the proposed operation against Soviet Russia, should the occasion arise, eight weeks before the operation is due to begin. Preparations that require more time than this shall - so far as they have not already been made - be begun at once and are to be completed by the 15th May, 1941.

Kako se vidi, ovaj deo i nije najjasniji.
Neko može da ga tumači da napad treba da počne 15. maja, ali je realnije da se radilo o tome da napad nije trebao da počne posle 10. jula.

Prvi datum je dao povoda tezi da je Aprilski rat uticao na to da Nemci nisu mogli da počnu pripreme za napad na SSSR na vreme, te da su zato počeli ofanzivu 5 nedelja kasnije, pa ih je uhvatila zima, te su zato izgubili - odnosno Jugoslavija je spasla SSSR.
Ovo naravno da nema veze sa mozgom, Kraljevina Jugoslavija nije imala dobre odnose sa SSSR, a puč je podstrekivan od strane Engleza, da bi se njima olakšao položaj.
Ova teza se i danas ponavlja (skoro ju je Dejan Lučić ponovio na TV-u, u sklopu izlaganja "vi ništa ne znate, ja ću vam objasniti")

Ipak, ozbiljnijom proverom se može naći da ovo nema veze sa realnošću:
- od snaga odvojenih za invaziju, jedna oklopna divizija je angažovana u Aprilskom ratu, od ukupno 166 divizija. I ona je vratila na vreme za napad na SSSR.
- do početka leta u SSSR je vladala rasputica, odnosno kretanje van puteva je bilo krajnje otežano. Svaki napad za vreme rasputice bi se jednostavno zaglavio u blatu.

I za kraj, pogledajmo datume ofanziva u Rusiji:
- Napoleon, 24. jun
- Barbarossa, 22. jun
- Neuspela sovjetska ofanziva kod Harkova, 12. maj
  Uspešan nemački prodor ka Staljingradu, 28. jun
- Kurska bitka, 4. jul (nemačke pripreme su kasnile ove godine)
- Operacija Bagration, 22. jun

Немачко напредовање 1941. је било импресивно, али изнад њихових могућности. Искрено говорећи, нико и није имао такве логистичке могућности у то време.
Није немце зауставила зима, пролеће, лето, јесен - него што нису били спремни за такав напад - поготово логистички.
Обратите пажњу на совјетске офанзиве у задње 2 године рата - немци су пред њима тотално разбијени, али они врло често морају да се зауставе после пређених 500-ак километара, колико су могли да врше снабдевање камионима.