Ја бих ту причу о лапоту узео са великом дозом резерве. Све се заснива на неким причама које су, у различитим варијантама, раширене у неким крајевима. Међутим, постоји гомила прича и предања за која сасвим сигурно можемо рећи да су легенде. Иза сваке мало веће гомиле камења у Србији је стајала Проклета Јерина, деца су уграђивана у темеље тврђава, змајеви су летели као у Игри Престола... Да не спомињемо ону чувену причу о праву прве брачне ноћи, за коју се исто тако показало да је углавном у питању легенда.
Можда је постојао неки пагански обичај у далекој прошлости, али тешко да би преживео покрштавање Срба. Црква је према оцеубиству имала нулту толеранцију, није опростила цару Душану, а толерисала би сељаке са моткама и секирама? Не тврдим да се никада и нигде није догодило нешто слично, из различитих мотива. Могла је да буде и бежанија пред Турцима или убиство тешко болесне (рањене, повређене) особе из милосрђа. Што се тиче глади, у најсиромашнијим подручјима (Херцеговина, Црна Гора) су током 17. и 18. века живели Василије Острошки и Петар I Петровић (Цетињски). Шансе да се на њиховим подручјима могло десити нешто овог типа, а да се то не заврши бацањем проклетства на цела братства, о којима би се причало генерацијама, је равно нули.
Неготинска крајина јесте специфична, са пуно паганских обичаја и магијских ритуала, али и тај крај би узео са дозом резерве.
Да ли је неко имао прилике да погледа књиге умрлих из времена Књаза Милоша, онда када су почеле да се воде у Србији? Било је јако мало мушкараца који су доживели педесету. У Првом светском рату, трећепозивци су били старости 38-45 година. Старији од 45 су били Последња одбрана.
Samo ovo gore označeno: ako su se nekrštena
djeca* sahranjivala ispod pragova kuća, zašto se ne bi mogla ugrađivati u temelje tvrđava?
Naravno, većina mitova su upravo samo to, mitovi. Ili, što bi mi danas mogli reći, "Piše na internetu, to mora da je istina!"
* moj rođeni stric
