Tragedija kod Tajerske sestrice

[kumbor]

За време мог укрцања нисмо никад до Дугог отока пловили. Подручје надлежности пулског ГМО је ионако било од Чрне пунте до јужне обале Молата (Бргуљски залив). То је ионако било 1985., кад су само ретки могли тек метафизички предвидети да ће нам земљу Ђаво однети и да ће доћи до те трагедије. Телашћицу и оближњи светионик везивао сам једино за кратку епизоду из књига Бориса Прикрила да се АУ ескадра сидрила у Телашћици (Тајеру) у походу на Отрантску баражу, док је нешто изнад, можда у видику са Кријала Премудског, Szent Istvan бројао своје последње миље на површини Јадрана. Вечна слава и покој погинулима код Сестрице, а уваженом Бору свако здравље и хвала за подсећање.

[vitez koja]

Prošlo je 32 godine od tragičnog događaja koji je odneo tri ljudska života. Kao što sam ranije u ovoj temi napisao, dok god žive u našim sećanjima, živeće Ante, Vujica i Aleksandar. Danas želim da ih pomenem u ime svih nas koji smo ostali, u ime članova Palube koji više ne mogu da postuju i u ime svih pripadnika Ratne mornarice Jugoslovenske narodne armije:

Neka je večna slava Anti, Vujici i Aleksandru, Vaša žrtva nikada neće biti zaboravljena!

Večna im slava... Neka počivaju u miru.

[FF]

Moj otac je bio direktni učesnik ovog događaja na PR-39. Ne prati forum, ali sam ga danas podsetio na godišnjicu,  i poslao da pročita neke postove na ovoj temi, koje je napiso Longtrip, koji je bio na PDS-u.
Njegov komentar:

"Ово сам прочитао. Из визуре морнара, 19 г. Најважније нема овдје спашавање. Они нису били свјесни ситуације. Божијом вољом су спашени. Цезар у кормиларници и ја у машини и један морнар Мађар смо БОЖИЈОМ помоћи их спасили. Најважније је било да поривни мотор на ПР остане у раду тј.. да не стане. Кад мотор стане нема спаса море те носи како оно хоће и куд хоће. Кажеш Цезар је умро отићемо и ми и то ће остати тако. Занима ме шта је шљиво написа. Ја сам пребацио на ПР.. о он каже Саво остала ми пиџама. Да ми ниси послао не би сетио овага. Заборавио сам и годину и мјесец. Живио ти мени што си ме посјетио".

[Boro Prodanic]

Znam za tvog oca FF da je učestvovao. Šta je Šljivo rekao? Ništa. Ubeđen sam da ili prati forum ili mu je neko dao informaciju da se ovde o njemu piše, ali ima barem toliko časti da ćuti. Neka tako i ostane, nakon toliko godina njegova objašnjenja ne trebaju nikome.

[FF]

Boro,

"Šta je Šljivo rekao" odnosi se na službeni izveštaj o događaju koji je sastavio kf Izudin Šljivo, podeljen na ovoj temi, koji moj otac nije uspeo da pročita na telefonu, zbog slabe rezolucije.
Juče sam uspeo da malo popričam o ovom događaju s njim. On generalno ne voli da priča o temama iz tog perioda - ovaj događaj nije ni jedini i najgori koji je doživeo u tim smutnim vremenima, i ne voli da evocira ružne uspomene, ali ipak je istakao nekoliko detalja:
- Po njemu, možda nije potpuno korektno što se odgovornost za sve na forumu pripisuje isključivo Šljivi. On je ipak najverovatnije samo izvršavao naređenje koje je dobio. Odgovornost je na komandi JRM, koja je ignorisala meteo-izveštaje i naredila isplovljenje i izvršenje tog zadatka u tim uslovima.
- U prilog tome govori i činjenica da je Šljivo ipak bio na tom brodu, i za dlaku izbegao stradanje, i podjednako kao i svima drugima, i njegova je glava bila u torbi. Sigurno je imao i drugih opcija još u Puli, uključujući bekstvo iz jedinice i predaju neprijatelju, što je veliki broj njegovih kolega i činio u to vreme. Ali on je ostao, i krenuo na taj put.
- Druga je stvar kako se iskazao u ulozi komandanta, ali tu ni na drugim brodovima, i u drugim jedinicama nije bilo puno bolje. Već sam spomenuo mornara Mađara na PR-39 - on je u kritičnim trenutcima kada je PDS uziman u tegalj, i kada je spasavana posada, više puta rizikivao svoj život radeći sam na palubi, dok su se drugi zavukli u kabine i mornarske prostore, ne izlazeći  van, svo vreme  paralisani od straha. St. vodnik Jovanović (Cezar) je svo vreme imao kontrolu u kormilarnici i izveo opasne manevre okretanja u bok valovima, uzimanja u tegalj, i pristajanja uz bok prilikom spasavanja posade, iako je to trebao uraditi komandant broda, a ne on. U teškim trenutcima, najbolje se vidi ko je ko.

Kako je bilo znaju samo oni koji su bili tamo. Oni o tome najmanje govore, jer verovatno žele da zaborave - nikome nije prijatno da se seća tih događaja. Mi ovde na forumima naglabamo i donosimo zaključke koji verovatno nisu objektivni, možda ni korektni. Jedino svedočenja direktnih učesnika mogu biti relevantni. Iz mojih razgovora sa učesnicima ovog događaja, zaključio sam da je najveća odgovornost na komandim strukturama JRM, i da se o ovom događaju tako malo javno govorilo i diskutovalo upravo iz razloga što bi to razotkrilo sve propuste u organizaciji i komandovanju. Zato i video snimci nisu objavljeni, iako postoje. Sada, prošlo je više od 30 godina, i sve to pada u zaborav. Sećaju se samo oni koji su bili tamo - na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme.

[Boro Prodanic]

U pravu si FF. Napisao sam ja negde u temi i na forumu Veterani RM o ulozi komandanta konvoja koji je dopustio da se konvoj razvuče na skoro 100 Nm a sam na najjačem brodu uplovio u luku Vis. On je mnogo odgovorniji od Šljive. Sreo sam ga u Sektoru za RM Generalštaba nakon 12-13 godina, ignorisao ga...

[FF]

Brojni su primeri bizarnih zadataka koje je komanda RM izdavala u to vreme, izlažući ljudstvo i tehniku nepotrebnoj opasnosti.

Npr, nekoliko meseci posle događaja koji se opisuje u ovoj temi, u vreme događanja na dubrovačkom ratištu - tadašnji predsednik hrvatske Stipe Mesić pokušava da civilnim brodom uplovi u Dubrovnik, koji se nalazio pod blokadom JRM. Komanda RM izdaje zadatak da Pomorski odred za spasavanje (POS) pošalje pučinski remorker PR-39 da izvrši presretanje ovog broda , i pazi sada - da ga zaustavi zalivanjem vodom iz protivpožarnih topova.

Naredba se mora izvršiti, brod isplovljava, iako u tehnički lošem stanju nakon preko godinu dana provedenih na moru u ratnim uslovima,  u disperziji i na zadacima evakuacije jedinica JNA, bez remonta.

Prilikom plovljena do mesta izvršenja zadatka, dolazi do kvara na pumpama za hlađenje glavnog motora, brod se zaustavlja na pučini, i u tom momentu dolazi pod udar obalske artilljerije. Dok se vodeni gejziri podižu sve bliže i bliže, posada uspeva da osposobi mašinu, ali je trebalo još 30-ak minuta vožnje u cik-cak kursu da se udalje van dometa artiljerije. Kakva je to komanda poslala remorker da vodenim topovima zaliva neprijatelja, dok na njega lete granate 88mm?

S druge strane, bilo je primera sposobnih komandanata koji su izvodili uspešne akcije na svoju inicijativu, ali su za tako iskazana dela bili kažnjavani i uklanjani sa svojih pozicija. Komandant jedne RTOP je imao običaj da preko dana, koristeći prednost svojih opto-elektronskih senzora, otkriva sa  velike daljine položaje sa kojih na kopnu neprijatelj dejstvuje. Potom bi se po noći bez mesečine, vožnjom bez svetala, sa malim brojem obrtaja, prikradao na 2000m od obale, i ispraznio ceo bk 57mm nanoseći neprijatelju gubitke. Za ove postupke, umesto da bude nagrađen za iskazanu inicijativu i učinak, bio je kažnjen.

Postoji puno takvih primera, ti Boro verovatno to znaš mnogo više.

[Boro Prodanic]

U pravu si, znam dosta takvih primera, na žalost. I sam sam doživeo da moram da izvršavam nebulozna naređenja (malom barkasom BMT koja nema naoružanje osim automatskih pušaka posade da uništim PA top 20/III i slično).

[barba]

За време мог укрцања нисмо никад до Дугог отока пловили. Подручје надлежности пулског ГМО је ионако било од Чрне пунте до јужне обале Молата (Бргуљски залив). То је ионако било 1985., кад су само ретки могли тек метафизички предвидети да ће нам земљу Ђаво однети и да ће доћи до те трагедије. Телашћицу и оближњи светионик везивао сам једино за кратку епизоду из књига Бориса Прикрила да се АУ ескадра сидрила у Телашћици (Тајеру) у походу на Отрантску баражу, док је нешто изнад, можда у видику са Кријала Премудског, Szent Istvan бројао своје последње миље на површини Јадрана. Вечна слава и покој погинулима код Сестрице, а уваженом Бору свако здравље и хвала за подсећање.

Kumbur, 11. GMO je pokrivao 4 rejona osiguranja drzavne granice na moru: Izola, Pula, Losinj i Molat.
Sibenski 20. GMD je pokrivao rejeone Dugi otok, Rogoznica, Vis, Lastovo
Mi smo u 11. GMO tocno kako si rekao najcesce bili do Sedmovraca, a tada bi bazirali na plutaci u Brguljskom zaljevu. brodovi iz sibenskog GMD su bazirali na plutaci u Telascici (Tajer).

[barba]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]