Mars 500

[Dreadnought]

Uspešan „let” na Mars


16/07/2009

Šestorica kosmonauta okončala misiju na Crvenoj planeti... iako nisu napustili Moskvu

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
_{Uređaj za simulaciju leta na Mars}


„Ruski inženjeri razbili su crveni voštani pečat i šestorica muškaraca konačno su izašla iz prividnog kosmičkog broda, posle ukupno 105 dana izolacije”, objavila je u utorak agencija AP, prenose svetski mediji. Izlaskom „kosmonauta”, koji su tokom poslednja tri meseca simulirali let na Mars, završena je još jedna faza projekta „Mars-500”, koji bi trebao da pomogne stručnjacima da ustanove moguće psihološke i medicinske probleme tokom dugotrajnih svemirskih letova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Simulacija misije, koju su svetski mediji nazvali „ekstremnom verzijom Velikog brata”, završila se juče tačno u 14 časova po moskovskom vremenu. Ubrzo su članovi međunarodne posade (izabrani na konkursu na koji se prijavilo 6.000 kandidata) izašli iz zatvorenog metalnog kontejnera, u kojem su se nalazili od 31. marta, potpuno izolovani i bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom. Dobro raspoloženi, „kosmonauti” su se postrojili u Institutu za proučavanje medicinsko-bioloških problema Ruske akademije nauka (RAN), a komandant posade kosmonaut Sergej Rjazanski raportirao je da je „eksperiment uspešno obavljen”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Međunarodnu ekipu pored Rjazanskog činila su još tri predstavnika Rusije, kosmonaut Oleg Artemjev, lekar Aleksej Baranov i stručnjak za sport Aleksej Špankov, Nemac Oliver Knikel, vojni inženjer, i Francuz Siril Furnije, pilot. Svi oni su, za platu od 15.000 evra, dobrovoljno pristali da simuliraju putovanje na Mars, a sve u cilju prikupljanja naučnotehničkih informacija koje će pomoći organizaciju stvarnog leta na Crvenu planetu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Uspešno smo okončali našu misiju. Ovo je zaista veliki uspeh na koji sam veoma ponosan. Nadam se da će naučni dokazi koje smo tokom poslednjih meseci prikupili pomoći stručnjacima da uspešno organizuju pravu ekspediciju na Mars”, istakao je specijalno za veb-sajt Evropske svemirske agencije (ESA) Oliver Knikel.

Tokom eksperimenta, koji su zajednički organizovali RAN i ESA, naučnici su ispitivali psihičke sposobnosti posade, njihovo reagovanje na izolaciju i da li ljudi postaju klaustrofobični tokom tako dugotrajne izolacije. Pored toga, ispitivano je i koliko je posada u stanju da se izbori sa stresnim situacijama (budući da su njihovi zadaci bili identični onima u stvarnim misijama).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Između ostalog, posada je morala da se u kritičnim situacijama izbori sa „problemima” u komunikaciji. Naime, učesnici su komunicirali sa Zemljom sa zakašnjenjem od 20 minuta, koliko je potrebno da elektromagnetni talasi pređu od Marsa do Zemlje. Istovremeno, da se neko od njih šestorice pre vremena odlučio da napusti improvizovani svemirski brod, to bi u stvarnosti značilo – njegovu smrt.

Inače, „Mars-500” predstavlja samo jedan deo iz serije ogleda za imitaciju letova na Crvenu planetu. Svetski mediji i stručnjaci već sada sa nestrpljenjem očekuju glavni eksperiment, zakazan za početak 2010. godine, tokom kojeg će nova šestočlana posada 520 dana biti zatvorena u isti metalni kontejner – prividni kosmički brod (vremenski, toliko traje pravi let do Marsa). I ovaj sledeći „let” na udaljenu planetu zajednički će organizovati RAN i ESA.

LJ. M. – R. Š.


Prvi pokušaj misije – ne tako uspešan

Uspešno okončan projekat „Mars-500” svetskim medijima je poslužio da javnost podsete na sličnu „misiju” koja nije bila ni približno tako uspešna.

Ruski RAN organizovao je eksperiment pre tačno deset godina, ali je on završen pravim skandalom, navodi agencija AP. Naime, nakon što je „misija” završena 1999. godine, u javnost je procurila informacija da se žena, član posade iz Kanade, požalila kako ju je „nasilno poljubio” ruski kapetan, a navela je i da su se druga dva člana posade iz Rusije „žestoko potukla”.

Međutim, ruski zvaničnici su čitav incident zataškali izjavom da su „stres i kulturne razlike” glavni krivci za događaje tokom „leta”.

R. Š.

Izvor: Politika Online

[Бродски мали]

Научни експеримент „Марс-500“ – имитација лета на Црвену планету

ће почети крајем марта 2010, јављају из Медицинско-биолошког института РАН. Шесторо добровољаца из Русије, Европе и, вероватно, Кине ће у потпуној изолацији провести 520 дана и ноћи као посада космичког брода. Налазиће се у експерименталном комплексу налик на „марсолет“. Експеримент има три фазе: лет од 240 дана са Земље на Марс, 30 дана на планети и 240 дана у повратку.

Извор: Глас Русије, 09.01.2010

[Dreadnought]

Simulacija misije ka Marsu u trajanju od 520 dana


04.05.2010.

Šest dobrovoljaca učestvovaće u eksperimentu koji će simulirati misiju ka Marsu, a čiji je cilj da prouči psihološka i fizička iskušenja koja će pratiti takvu avanturu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Krajem maja ili početkom juna troje Rusa, dvoje Evropljana i jedan Kinez ući će u modul površine 180 kvadratnih metara, kopiju svemirskog broda postavljenu u jednom naučnom centru u srcu Moskve.

U njemu treba da provedu 520 dana, pošto je ideja da se poštuje rok koliko će, i u realnosti, trajati putovanje na "crvenu planetu": 250 dana za odlazak, 30 dana za boravak i 240 dana za povratak na Zemlju.

"Najveća opasnost takve izolacije je psihološka", objašnjava Alaksandar Suvorov, šef projekta koji su zajedno osmislili Institut za medicinsko-biloške probleme i Evropska svemirska agencija.

"Odnosi, naravno, neće uvek biti harmonični, neki će se slagati, drugi neće. Prioritet je da, uprkos tome, ostanu sposobni da obave zadatke", precizira Suvorov.

Trenutno se obučava deset kandidata koji prolaze testove, vežbaju eksperimente koje će raditi tokom "putovanja", a kad se to završi, biće izabrano šest "astronauta".

Posle 250 dana, troje će preći u drugi prostor - kopiju modula koji će se otkačiti od svemirskog broda i spustiti na tlo Marsa.

Dani će biti podeljeni na osam sati sna, osam sati rada i osam sati dokolice.

Šest članova ekipe obaviće 105 psiholoških, fizičkih i medicinskih eksperimenata kako bi zabeležili promene u organizmu u svesti.

Za razonodu, poneće fotografije, video snimke i elektronske knjige.

Režim ishrane će biti isti kao onaj na Međunarodnoj svemirskoj stanici gde astronauti jedu potpuno dezinfikovanu hranu.

"Putnici" na Mars moraće da se pridržavaju drakonskih pravila: pošto je snabdevanja svemirskog broda na putu ka Marsu nemoguće, moći će da se tuširaju samo jednom u deset dana, a donji veš će menjati tek svakog trećeg dana.

Ukratko, eksperiment ima za cilj da "što je tačnije moguće simuliše kompletnu misiju ka Marsu - samo što se tamo neće ići", piše na sajtu Evropske svemirske agencije.

"Jedino što bi moglo da nedostaje ovoj misiji, jesu slava i pravi svemirski brod".

Izvor: Beta, AFP

[Dreadnought]

Pozivni znak za „marsovsku“ posadu


17.05.2010.

Institut RAN za medicinsko-biološke probleme, gde će prvih dana juna početo 520-dnevni eksperimenat oko imitiranja leta na Mars, raspisao je konkurs za najbolji pozivni znak prve marsovske nadzemne ekspedicije.

On treba da se sastoji od jedne reči na ruskom jeziku i da se razlikuje od pozivnih znakova posada kosmičkih brodova. Autore 3 najbolja naziva će biti pozvani da izvrše ekskurziju kroz nadzemni eksperimentalni kompleks Instituta, gde će upoznati „marsovski brod", centar za upravljanje eksperimentom  i članove ekspedicije.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Moskva: Simulacija misije za Mars


03.06.2010.

Moskva -- Šestočlani međunarodni tim naučnika počinje u Moskvi eksperiment simuliranja misije za Mars u trajanju od godinu i po dana.

Model svemirske kapsule bez prozora postavljen je u jednom naučnom centru u Moskvi.

Posada od tri Rusa i po jednog Francuza, Italijana-Kolumbijca i Kineza će tokom 520 dana živeti u spartanskim uslovima u modelu svemirskog broda i sprovoditi strogi režim eksperimenata i vežbi.

Glavni zadatak eksperimenta Mars-500 jeste da se ispita efekat duge izolacije kako bi se pomoglo posadi da se u budućem pravom letu na Mars bolje nosi sa stresom i umorom.

Pre početka eksperimenta članovi tima rekli su da su sigurni da će ovaj poduhvat uspeti. Eksperiment finansiraju Rusija, Kina i Evropska svemirska agencija.

Simuliraće vreme koliko bi u realnosti trajalo putovanje na "crvenu planetu": 250 dana do Marsa, 30 dana istraživanja na tlu planete i 240 dana za povratak na Zemlju.

Model svemirskog broda izrađenog za eksperiment sastoji se od povezanih modula ukupne zapremine od 550 kubnih metara. Takođe je izgrađen i odvojen deo koji imitira površinu Marsa za simulaciju sletanja na tu planetu.

Članovi posade će komunicirati sa spoljnim svetom preko Interneta, sa zastojem i povremenim prekidima da imitira efekte putovanja svemirom. Ješće hranu u konzervi sličnu onoj koja se koristi na Međunarodnoj svemirskoj stanici i tuširaće se jednom u deset dana.

Izvor: Beta

[Бродски мали]

14. јул, 2010.

Прошао први месец изолације
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Шаљива групна фотографија у част првог јубилеја - 30 дана изолације
© ИМБП

Резултати првог месеца изолације

Најважнији резултат тог месеца – стварање уједињене хармоничне групе
Ово се могло закључити на основу тога како теку припреме за научна истраживања и заједничко припремање хране, као и на основу тога како испитаници проводе слободно време. У овом тренутку, без обзира на мале језичке баријере, испитаници су формирали јединствени ефикасни колектив. У одређеној мери то је последица високе мотивације чланова посаде да успешно заврше мисију, као и професионалне психолошке подршке.

Осим тога, током целог месеца посада је учествовала у планираном систематском научном програму пројекта
Испитаници су спроводили припрему и саме експерименте без помоћи инструктора и одговорних извршилаца експеримената. Повремено су се током испуњавања низа програма појављивале незначајне потешкоће. Најчешће су биле везане или са проблемима у упутствима за коришћење опреме (недостајао је опис рада опреме у нестандардном режиму), или са коришћењем различитих верзија Windows-а. Посада се изборила са насталим потешкоћама: након проналаска решења проблема, практично сав научни програм испуњен је са високим степеном заинтерсованости и професионализма. На тај начин, остварен је планирани обим испитивања и при томе је добијено значајно допунско искусво, којим се у будућности у случајевима ванредних ситуација током испитивања могу избећи могуће стресне ситуације.

Такође је важно што се посада навикава на живот у затворном проствору медицинско-техничког комплекса. Испитаници су се привикли на просторије комплекса, знају место неопходне опреме, расходног материјала, хране, сваке суботе спремају просторије.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Тест оптерећења на покретној траци
© ИМБП
Контрола физичког стања испитаника показала је да је стање свих чланова посаде остало у нивоу контролних вредности.
Спроведена је детаљна медицинска контрола која је обухватила како преглед лекара тако и одређена снимања основних система организма као на пр ЕКГ и тест оптерећења. Тестови су показали да се физичка кондиција посаде задржала на почетном нивоу. То значи да количина и квалитет исхране, послови који се обављају, адекватни режим одмора и нормални параметри средине у којој бораве омогућавају одржање здравља чланова посаде на задатом нивоу.

Дакле, први месец изолације је показао да изабрана посада у датој етапи представља јединствену ефикасну екипу која може да функционише у условима затвореног изолованог простора са стабилном физичком кондицијом сваког члана понаособ.
Извор: Званични блог пројекта Марс 500

[Бродски мали]

19. јул 2010.

Експеримент „Одржавање медицинске обучености за време дугог космичког лета“

Данас су чланови посаде спровели први део експеримента „Одржавање медицинске обучености за време дугог космичког лета: понашање у  ванредним ситуацијама везаним за изолацију и заборављање рутина током времена“ које су проводили заједно ИМБП и ЕКА

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Лутка за вежбање реанимације током експеримента. Фотографија је снимљена током припрема за 520то дневну
© ИМБП/Олег Волошин

Задаци експеримента:
- Испитати разрађене алгоритме понашања у ванредним ситуацијама када је угрожен живот човека
- Испитати ефективност система процене предпостављеног заборављања тих рутина
- Оценити ефективност профилактичких мера против заборављања тих рутина.

Ради реализације експеримента сви чланови посаде који нису лекари, били су обучени за давање прве помоћи у најчешћим ситуацијама када је угрожен живот човека: при инфаркту миокарда, опекотинама, хиповолемичком шоку. Затим су ти испитаници подељени у две групе, од којих ће само једна током изолације обнављати научено помоћу видео записа. Два лекара одговарају за организацију испитивања и процену ефективности рада посаде. Процена колико су рутине задржане утврђиваће се помоћу писмених тестова и симулираних ванредних ситуација током којих ће посада „реанимирати“ лутку.
По прелиминарним подацима обе групе су задати експеримент обавиле успешно

Извор: Званични блог пројекта Марс 500

[Бродски мали]

21. јул 2010.
 
Рад у предвиђеним ванредним ситуацијама
 
"Пријављена" је нехерметичност гасне магистрале која гасоаналитичку апаратуру снабдева калибрационим гасом (5% CO2, 15% O2, 80% N2). Да би се цурење зауставило извршена је комплексна провера магистрале, између осталог и провера неколико прикључака смештених у модулу ЭУ-250. Посада је била принуђена да скине један зид туш-кабине и провери херметичност прикључака. Екипа је задатак обавила успешно.


24. јул 2010.

10% испуњено

24. јула био је 52. дан изолације, што представља 10% од предвиђених 520 дана експеримента.


25. јул 2010.

Прекид аудио везе

Данас је преломни тренутак у животу и раду посаде јер се од 26. јула потпуно прекида аудио веза. Прелази се на размену аудио-визуелних порука у пакету са постепеним ступњевитим порастом кашњења. Оваква размена  се може користити за спровођење сложених процедура, стандардне медицинске контроле и психолошку подршку. Осим тога остаје веза са посадом путем електронских саопштења.

[Бродски мали]

Фјодор Јурчихин саветује учесницима експеримента "Марс-500" да се не подсмевају колегама

06.08.2010

Инжењер Међународне космичке станице (МКС) Фјодор Јурчихин, ослањајући се на искуство од два космичка лета, саветује учесницима експеримента "Марс-500" да ради стварања добре атмосфере у колективу заједно решавају интерне проблеме, састајући се заједно за једним столом и да се не подсмевају колегама.
"Искуство показује да сви проблеми у породици почињу у кухињи. Неко није опрао своју шољу. А данас није мој ред. А мој посао је важнији. А зашто ја морам да радим за све. Основни проблеми почињу управо са "ситницама". Ако их решите, победа је близу. Јер ви имате један заједнички циљ - да адекватно, заједно завршите пројекат", - посаветоавао је "марсонауте" са МКС Јурчихин.
Тако је космонаут одговорио на питање "Интерфакса-АВН, шта би он из свог искуства могао да посаветује учеснике пројекта "Марс-500" при формирању јединствене екипе.
Питање космонауту је постављено у оквиру акције "Поштанско сандуче МКС".
Извор: "Новости космонавтики"

Иначе, тренутно је у орбити 24.посада МКС коју чине Александр Скворцов, РКА , Михаил Корниенко, РКА, Tracy Caldwell Dyson, НАСА, Фјодор Јурчихин, РКА, Shannon Walker, НАСА,  Douglas H. Wheelock, НАСА
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Brok]

Putovanje na Mars je moguće!

Bio je to najduži eksperiment izolacije u istoriji istraživanja svemira. Međunarodna posada okončala je 520-dnevnu simulaciju leta na Mars unutar mreže modula bez prozora u svemirskom istraživačkom centru u Moskvi. Boravak astronauta na brodu počeo u ruskom Institutu za medicinsko-biološka istraživanja 3. juna prošle godine i trajao je 520 dana tokom kojih je bio simuliran put do Marsa dug 50 miliona kilometara u trajanju od 250 dana, boravak na njemu i povratak na Zemlju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Putovanje na Mars je moguće!

Pripadnici posade koju su činili Rusi Sukrob Kamolov, Aleksej Sitev i Aleksandar Smolevski, zatim Francuz Roman Šarl, Italijan i Kolumbijac Dijego Urbina i Kinez Vang Ju „vratili su se na Zemlju“: izašli su iz postrojenja u zapadnoj Moskvi, bledi, ali nasmešeni. Aplauzom su ih dočekali naučnici iz Rusije i Nemačke i članovi porodice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Za mene kao člana Evropske svemirske agencije bila je čast da budem deo ovog velikog dostignuća. Ljudi sa kojima sam bio su petorica izvanrednih profesionalca, najbolji ljudi s kojima sam ikada radio. Zauvek ću biti zahvalan svima koji su bili uz mene tokom ove duge odiseje“, rekao je Dijego Urbina po izlasku iz modula.
Astronauti su se samo kratko predstavili javnosti i provešće karantinu još četiri dana kako bi prošli lekarska ispitivanja, pošto su, posle dugog perioda izolacije, podložniji bolestima.

Posle 520 dana nepomičnog, ponekad i monotonog putovanja, ponosan sam što smo još uvek pravi tim. Mi smo dokazali: putovanje čoveka na Mars je moguće“, rekao je Roman Šarl.

Za 8. novembar predviđena je opširnija konferencija za novinare.


Život na 180 kvadratnih metara

Cilj projekta bio je da se utvrde posledice izolacije kada su ljudi lišeni kontakta sa drugima, dnevnog svetla i svežeg vazduha. Astronauti su u postrojenju u kome je simuliran put na Mars preživeli boravak u zatvorenom prostoru, stres i umor jednak onom koji bi pretrpeli na stvarnom interplanetarnom putovanju, ali bez bestežinskog stanja. Šest muškaraca imalo je na raspolaganju 180 kvadrata životnog i radnog prostora. Jedini privatni kutak im je bila kapsula za spavanja od tri kvadrata.

„Članovi posade osećaju se dobro. Svi sistemi su dobro funkcionisali. Program eksperimenta je u potpunosti ispunjen“, rekao je Anatolij Grigorijev, potpredsednik Ruske akademije nauka koja je nadgledala sprovođenje eksperimenta. Program je činilo 106 naučnih eksperimenata, uključujući i neke iz tradicionalne kineske medicine. Prikupljena je velika količina podataka koje sada treba obraditi. Nemačka je u ovoj misiji učestvovala sa dugoročnom studijom o uticaju smanjenog unosa soli na krvni pritisak. Astronauti su putem interneta imali komunikaciju za svojim porodicama i organizatorima, ali je ona povremeno ometana ili odlagana na 20 minuta kako bi se simulirali svi mogući efekti stvarnog svemirskog putovanja. Jeli su konzerviranu hranu, sličnu onoj koja se „služi“ na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Organizatori su naveli da će svaki član posade za učešće u eksperimentu dobiti oko 100.000 dolara, osim kineskog istraživača čiju nagradu kineski zvaničnici nisu obelodanili.

Vitalij Davidov, zamenik šefa Ruske svemirske agencije rekao je da će ovaj eksperiment pomoći da se utre put za stvarnu misiju na Mars. On je dodao da se pohod na „crvenu planetu“ ne očekuje do tridesetih godina ovog veka, kao i da bi trebalo da bude sproveden u bliskoj međunarodnoj saradnji.


Izvor: DW

[Solaris]

Da ne otvaram posebnu temu, evo članka sa Dnevnik.hr na ovu temu.

-----------------------

'Prvog čovjeka na Mars neće poslati NASA, ESA, Rusi, ili Kinezi'

    Autor: Branimir Vorša
   
'Živimo na samom početku jedne nove ere, u kojoj će odlazak u svemir za velik broj ljudi biti samo malo egzotičniji izlet.'

O NASA-inoj misiji Curiosity te mogućnosti da kroz nekih 15-ak godina i čovjek kroči na Mars, kao i tehnologijama potrebnim za to, razgovarali smo s Bojanom Pečnikom, hrvatskim astrofizičarom, direktorom Tehnološko Inovacijskog Centra Međimurje te autorom projekta Hipersfera.

Pečnik je diplomirao fiziku u Zagrebu 2001. godine. Doktorat je započeo na instututu Max Planck za ekstraterestrijalnu fiziku u Münchenu, a završio na Astrofizičkom institutu Sveučilista u Jeni (Njemačka). Pečnik se tijekom studiranja i znanstvenog usavršavanja bavio teorijom nastanka planetarnih sustava te razvijanjem numeričkih modela.

Je li NASA pretjerala s najavom '7 minuta terora', kojim su detaljno prikazali kako bi trebalo izgledati dramatično slijetanje Curiosityja na Mars?

NASA zaista sjajno odrađuje odnose sa javnošću, a Curiosity samo potvrđuje to pravilo.

Curiosity je značajno veći rover od prijašnjih, tako da padobrani u kombinaciji sa zračnim jastucima, tehnologije koje su korištene npr. za spuštanje Spirita i Opportunityja, ne bi mogle tokom slijetanja dovoljno usporiti robotsku sondu. Stoga je po prvi put korištena kombinacija više tehnologija, od kojih neke nikad nisu upotrebljene u svemirskim istraživanjima. Sve skupa je zaista bilo dramatično kao da se radi o hollywoodskom trileru, a samo spuštanje je fantastičan uspjeh, između ostalog i zato jer je trasiran put za slanje još većih robota.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Na Mars je poslan doista velik robot. Ima li smisla slati još veće robote tamo, ili je konačno došao red i na čovjeka?

Iako je u cijelom Sunčevom sustavu Mars nebesko tijelo koje je najsličnije Zemlji, ipak je to, barem na površini, ekstremno hladna, beživotna pustinja, gotovo bez ikakve atmosfere i magnetskog polja. Živjeti u takvom okolišu nije lako, stoga još uvijek ima puno prostora za istraživanje Marsa putem robotskih sondi, prije nego ljudi stupe na Mars.

Međutim, valja reći da pitanje "čovjek ili mašina u svemiru" nema puno smisla, jer su ljudi i strojevi komplementarni u zadacima koje obavljaju u svemiru. Neke će zadaće, poput mapiranja Marsa (ili kopanje rupe u zemlji), puno jednostavnije obaviti stroj, dok je za neke druge stvari, poput geoloških ispitivanja (ili izgradnje naselja), puno brže i efikasnije da ih obavlja čovjek.

Neki tvrde kako bi čovjek do 2030. mogao kročiti na Crveni planet. Ima li temelja za takvu pretpostavku? Može li tehnologija dovoljno napredovati do tog vremena i omogućiti kraći put čovjeku do Marsa, odnosno kakav pogon bi trebala imati svemirska letjelica koja bi čovjeka ponijela duboko u Sunčev sustav? Može li čovjek s postojećom tehnologijom sigurno stići do Marsa i sletjeti na njega?

Čovjekova prisutnost na Marsu do 2030. me ne bi jako iznenadila. Poslati ljude na Mars niti danas nije tehnološki nerješiv problem, posebno ako bi se ponovila priča sa Mjeseca – par ljudi se prošeće po Marsu, zabije zastavu, skupi nešto kamenja i vrati se kući. I onda se pedeset godina ništa ne događa, jer je pothvat putovanja na Mars toliko skup da jednostavno nije održiv.

Glavni problem je trošak slanja tereta u Zemljinu orbitu. Kada bi sa današnjim raketama odnjeli vodu u orbitu i tamo je sa (hipotetskim) čarobnim štapićem pretvorili u zlato i vratili na Zemlju, još uvijek bi bili na gubitku! Nažalost, po tom pitanju praktički nismo napredovali još od početka svemirske ere.

Što je po Vama najveća prepreka slanju čovjeka na Mars?

Van svake sumnje je najveći problem način na koji funkcionira raketna industrija – nekoliko ogromnih tvrtki koje dobro žive od državnih ugovora i nemaju praktički nikakve poticaje za uvođenje inovacija koje bi snizile troškove puta u svemir. Sa druge strane, tehnološke, pravne i financijske barijere za ulazak na to tržište su vrlo visoke i do prije desetak godina je bilo neozbiljno i pomisliti da bi se mogao pojaviti novi, mali, nezavisni igrač koji ima potencijal promijeniti pravila igre. Međutim danas postoji nekoliko upravo takvih projekata, koji imaju ozbiljnu šansu omogućiti čovječanstvu stvaran iskorak u svemir.

Može li čovjek jednog dana preći i granicu Sunčevog sustava?

Odlazak do neke druge zvijezde nije moguć sa današnjom tehnologijom. Ali ako trošak slanja tereta u Zemljinu orbitu padne na ispod 100 dolara po kilogramu, brojne će aktivnosti van Zemlje postati komercijalno vrlo isplative. Vjerujem da će to omogućiti strelovit napredak i razvoj novih svemirskih tehnologija, a time i stvaran izlazak čovječanstva iz svoje kolijevke koju zovemo Zemlja. Možda ne direktno nama, pa vjerojatno niti našoj djeci, ali nakon toga sve je moguće.

Tko ima najviše šanse prvi poslati čovjeka na Mars, ili će to možda biti pothvat više svjetskih svemirskih agencija, poput ESA-e i Rusa na simulaciji Mars 500?

Ako ne brojimo ekspedicije tipa 'zabadanje zastave, skupljanje kamenja i povratak kući', praktički sam siguran da na Mars neće prvo doći niti NASA, niti ESA, niti Roskosmos, pa čak niti kinezi (koji zadnjih dvadeset godina praktički udvostručuju budget za svoj svemirski program svake godine).

Prvi ljudi koji će stvarno boraviti na Marsu, vjerojatno i trajno živjeti tamo, otići će tamo kroz napore nekog od ovih "novih igrača" koje sam spominjao. Kada bih se kladio, moj novac bi bio na Space Exploration Technologies (SpaceX) tvrtki, iako ima još potencijalnih kandidata, poput tvrtke Blue Origin ili XCOR Aerospace.

Završne misli?

Živimo na samom početku jedne nove ere, u kojoj će odlazak u svemir za velik broj ljudi biti samo malo egzotičniji izlet, u kojoj boravak, pa čak i život, na drugom nebeskom tijelu više neće biti puka fantazija. Roboti poput Znatiželje (eng. Curiosity) pomažu ljudima naći odgovore na neka fundamentalna pitanja (npr. postoji li život van Zemlje), ali nas i upoznaju sa našim novim domom.